ЂОРЂЕ ПОПОВ: АЖДАЈА У СРЦУ МОРА УМЕРЕТИ

- збирка песама младог аутора из Новог Милошева -

Застава љубави (извод из рецензије)

За мене, страсног читаоца, ова књига била је шок. Позитиван и подстицајан. Од прве до последње стране. Сваки стих, свака мисао, па и илустрација. Као да је једно из другог никло и расло. Онако каква јесте једна банатска душа, панонски мудрац, ослоњен на благородну земљу под собом и у себи. Уверен да постоји један јединствен троугао, свето тројство: Бог, човек и земља којој припада. Паор који сеје и окопава, негује и брине, моли бога за добро време и благу кишу, такав је и према свом стиху, својој песми и својој илустрацији. Окренут свом космосу који изнад равнице изгледа далеко шири него било где другде јер баш ту ни небо ни земља немају крај. Да окренемо главу у страну пред годином рођења аутора, морамо признати да је у њему ипак много више него што се сагледа и научи кроз један људски век. Као да се, а нико то и не може порећи, мудрост и надахнуће заједно са очевином преносе кроз генерације, са колена на колено, чак и не изречени, записани у генима. Он види све, јасно и храбро и не пристаје на компромисе и подвале. Пошасти модерног доба, привидни конформизам, разобличује „до костију“. Све, осим вере и љубави, песник подвргава сумњи. Све ставља на проверу оштром, прецизном оку и души. Код њега ништа није онако како се приказује, он полемише са светом у ком живи и не застаје само на томе, он је активан учесник промена. Он позива на укључење у ковање сопствене среће уз веру у себе, љубав, отаџбину и Бога.

мр Злата Ђерић

СТЕВАН ЂУКИЧИН: МОЈОЈ ДЕЦИ У СПОМЕН

Збирка религиозних песама милошевачког ратара и појца коју је
самостално објавио први и једини пут 1925, а сада је његови потомци,
с новим издањем, износе на светлост дана.

ЗБИРКА ПЕСАМА ОЗАРЈА ДЕСАНКЕ РИСТИЋ ИЗ КИКИНДЕ

Одгонетање трага љубави и лепоте

Десанка Ристић наставља у новој књизи песама Озарја своје трагање за љубављу и лепотом, враћањем у носталгију сањара и трансцендентално. Она гради своју поетику хиперсензибилности на песничким сликама, жедна мира и жељна нахрањеног живота.
Њен лирски субјекат, болан од немира, тражи лек у миловању снова и писању. Игноришући животну свакодневицу, пева, чини се, ван времена у жељи да оствари димензију свевремености. Ова поезија тражи посвећено читање преобликоване стварности измешане у измаштан свет, чак и у аркадијске слике.
Песникиња негује свој свет, своје време и тражи своје одговоре. Она негује језик, тематску и мисаону оригиналност, враћа нам лепоту песничке слике и интиму продуховљене жене. Бежећи од стварности, она пушта чула и твори камерне алегоријске минијатуре. Није оптерећена традицијом и помно трага за својим поетским изразом.
Не болујући од кризе идентитета, не пева о кривици, казни, уништењу, путеном задовољству, страстима, већ трага за универзалним складом у човеку и у свету, а у времену економске, политичке и моралне кризе друштва. Стварност је подразумевајућа константа њеног конфликта са светом око себе, конфликта интимног и јавног.
Песникиња покушава да сачува свој унутрашњи интегритет, хранећи се сновима, лепотом и љубављу. Она се препушта сновима који милују душу.
Рефлексивни приступ животу полази од чулног и емотивног доживљаја преко инстинктивног и архетипског. Реалност уступа место слутњи, магији лепог, тражењу тајни.
Она пева, чини се, лако, брзо нижући своје песничке слике и нудећи нам да дохватимо Озарја, ако смо и сами опчињени сличним трагањима.

извод из рецензије,
Марија Танацков, књижевни критичар

• Банатски културни центар Ново Милошево припрема књигу под називом„Милошевачки бећарац“ (група аутора).
  
  
  

• Novi Bečej kroz vihore prošlosti, Kristijan Nađ
  

  

Knjiga „Novi Bečej kroz vihore prošlosti” mladog književnog stvaraoca Kristijana Nađa je jedno veoma neobično, intrigantno i hrabro publicističko štivo koje se nudi savremenom čitaocu kao priča o gradiću na obali Tise kroz njegovu a i opštu oluju istorijskih događanja.
Ova knjiga ujedno, i podučava, i polemiše, povremeno grebe po naslagama istorijskih zbivanja, ostavljajući pri tom jasan i upečatljiv trag vremena u kom je nastala, a ujedno i trag autora koji svoje istraživanje, maštu i mladalčku percepciju prošlih događaja nudi kao jedinstveno i celovito književno štivo.
Kristijan Nađ stešnjenog savremenog čoveka „svetskim, tuđim, zavičajima” oslobađa od zagledanosti u ono što se našeg banatskog čoveka mnogo i ne tiče, bez čega može da živi, a što su mu mediji i savremena sredstva komunikacije nametnuli, oslobađa i nudi mu kao predmet interesovanja jedno zavičajno viđenje istorije u preseku globalnih dešavanja, a kroz prizmu autorove veoma smele istorijske percepcije i interpretacije.
Odlučivši se da podrži Kristijana Nađa kao autora i knjigu „Novi Bečej kroz vihore prošlosti”, Banatski kulturni centar kao izdavač i moja malenkost kao urednik, želimo podržati i uvažiti kontinuitet bavljenja, kako zavičajnom istorijom tako i zavičajnom umetnošću i kulturom, polazeći od maksime: „drvo da bi moglo ići u visinu mora ići u dubinu”.

izvod iz recenzije,
Radovan Vlahović, književnik

Калеидоскоп од соли, Анђелка Грујић

„Калеидоскоп од соли” je књига прича које су спој завичајне наративне историје и митске рефлексије. Спој маринистичких слика и снажне креативне интуиције која причама даје преко потребну заводљивост читања, интригантност, а уједно читаоцу са ових простора усталасава душу до несвакидашњег узбуђења.
Приче говоре о људима у Банату у времену док је још био ретко насељен, у Банату где Срби живе у земуницама, о времену док су Срби једнако били пагани као и верници, о времену кад се још нису довољно везали, кад још нису довољно срасли за Банат који је био под Турцима, о народу и људима који су свој живот на простору Баната доживљавали као нешто привремено. Приче говоре о времену кад је владао закон јачег, кад је оружје било основно средство за комуникацију, а морал сведен на грабежљиву и анималну борбу за опстанак. Ове приче говоре о људима у једном времену који су своју традицију, културу донету из Србије почели заборављати, а нову, ћесарску и европску још није примио или бар не у довољној мери. Анђелка Грујић нам домишља, домаштава и оживљава завичајне приче из прошлости, стављајући увек у средини приповедања човека, појединца, жену, који сучељени са собом и светом око себе проживљавају своју муку и патњу у тражењу разрешења.

извод из рецензије,
Радован Влаховић, књижевник

Изабраник провиђења, Добривој Мартоноши

Roman Dobrivoja Martonošija ima meru, on je filigranski precizan, pedagoški od­­me­ren, jezič­ki ve­oma suptilan, rečenica mu je laka, pit­ka, jednos­ta­vna i čitav tekst kao dobro vino klizi niz grlo, ulazi u dušu čitaoca kroz zadovoljstvo čita­nja, ali je i signal i opomena da življenje može da postane sa­­mo vegetiranje, samo fizičko bivstvovanje, samo psi­­hičko postojanje, gde se duša gubi i nestaje u sva­kodnevnim ispiranjima mozga banalnosti­ma ko­je nudi moderno potrošačko društvo i globalna ide­o­logija.
„Izabranik proviđenja“ je roman u kome je sjajan spoj prefinjene naracije, futurističke maštovitosti, osmišljenog trilera i uvek intrigantne negativne uto­­pije, da bi nam kao šlag na tortu, a ujedno i srž pri­če, dao melodramu snažnog zapleta u kla­si naj­bo­­ljih holivudskih produkcija. Izabranik pro­vi­đe­nja se čita u dahu, ne ostavljajući pri tom nikoga ravnodušnim.
„Izabranik proviđenja“ se može čitati i kao ro­­man o krahu zapadne civilizacije i njenom ponovnom vaskrsnuću na Istoku.

izvod iz recenzije,
Radovan Vlahović, književnik