Milan Micić 
Banatsko dugo oranje
esejistička studija iz istorije banatskih Srba
Fotografija sa naslovne strane: Dragan Belić

 


  Andrija Ušjak
S javorovog lista
Ilustrovala: Senka Vlahović Filipov

 

 Radovan Vlahović
O piscima i slikarima 



  
Radovan Vlahović
O zavičajnim piscima i slikarima



 Nadežda Rajčan 
Contemporary fairy tales and stories for all ages 
Ilustrovao: Dušan Zaklan

 



Fridrih Niče i Silvija Plat u 
muško=ženskom frizerskom salonu: 
Facebook beleške IV
Radovan Vlahović

 recenzenti: dr Milan Micić, dr Predrag Jašović, Marija Tanackov 


Ode vek: Facebook beleške III
Radovan Vlahović



recenzenti: dr Milan Micić, dr Predrag Jašović, Marija Tanackov 


Branko Miljković
Wergeblich ich sie Wecke/Uzalud je budim 
Prevod na nemački Johan Lavundi

Prvi prevod pesničkog dela Branka Miljkovića na nemački jezik - dvojezično srpsko-nemačko izdanje pod nazivom Wergeblich ich sie wecke/Uzalud je budim u prevodu Johana Lavundija.

Pesnik svetske klase Branko Miljković (1934-1961) je već decenijama kult-figura jugoslovenske posleratne lirike i spada bez sumnje i u svetsku elitu lirike 20. veka. Svoju prvu zbirku pesama „Uzalud je budim“ je dvadesettrogodišnji student filozofije Miljković objavio 1957. godine u Beogradu, što ga je otprve učinilo slavnim. 1959. godine objavljuje zajedno s mladim crnogorskim pesnikom Blažom Šćepanovićem (1934-1966) zbirku „Smrću protiv smrti“, a 1960. godine zbrirku „Vatra i ništa“, za koju iste godine dobija Oktobarsku nagradu grada Beograda. Od vlasti visoko cenjen, imao je sa istima i problema, jer je odbijao da pristupi Partiji, što je 1960. 

godine dovelo do toga – pri čemu je nesumnjivo i zavist bila u pitanju! – da su mu mnogi prijatelji okrenuli leđa. Razočaran, napušta Beograd i preseljava se u Zagreb, gde preuzima funkciju urednika kulturne redakcije Radio Zagreba. 

Tamo u jesen 1960. godine objavljuje svoju poslednju zbirku „Poreklo nade“. 

U noći između 11. i 12. februara 1961. godine je Branko Miljković pronađen mrtav u Zagrebu. Pravi uzrok njegove smrti do danas nije rasvetljen. Službena verzija navodi kao uzrok samoubistvo vešanjem, mada svi pokazatelji navode na ubistvo.



Evropski fejsbuk pesnički festival: zbornik radova II


Knjiga prošlogodišnjih pobednica Ines Peruško Rihtar iz Zagreba
i Vesne Konc Marjanović iz Subotice.

Knjiga (el. izdanje na CD-u) prošlogodišnjih drugonagradjenih učesnika:
Mitka Gogova iz Pariza, Maje Korolije iz Stare Pazove i Jelene M. Ćirić iz Praga.



Dostupnost informacijama od javnog značaja 
u srpskom i evropskom pravu
Dijana Subotički

- zajedničko izdanje sa Službenim glasnikom -



Autorka se bavi međunarodnim aspektima prava na dostupnost informacijama od javnog značaja, istražujući međunarodna dokumenta i naročito pravo Evropske unije. Posebnu vrednost rada čini istraživanje odgovarajuće prakse Evropskog suda za ljudska prava i Suda Evropske unije. Jednako tako je vredno i izlaganje o Evropskom ombudsmanu u kontekstu ove teme.



Američka kratka priča
Izbor, prevod i predgovor: Borivoje Petrović





Davnina, ruža i prah
Viktor Škorić

Edicija Prva knjiga



Knjiga Viktora Škorića je suštinski pripovedno zasnovana na svesti da su pitanja koja zaokupljaju aktere ovih paraboličnih pripovednih celina postojala, da ih je sa svešću moguće inkorporirati da bi pokušali iznova na neki novi način saznati nešto o sebi, o svom postojanju i o smislu vlastitosti. Zasnovana na pripovednoj strategiji skrivene ili otvorene citatnosti ona nas uvodi u svet literarnih sistema, pružajući i na trenutke osvetljavajući nove elemente starih priča. Ta vrsta svesti o pričanom, pregnuće da se iznova, kroz dozive i odjeke postave uvek dramatična pitanja, nepokolebljiva predanost tajni umetničkog stvaranja, daju ovoj knjizi osobenu patinu, obezbeđujući joj, na izvestan način, povlašćeno mesto kod onih čitalaca koji su skloni neprekidnom promišljanju o smislu i punoći života, koji su spremni da bar za trenutak izmaknu i udalje se od kolotečine i sumornosti svakodnevice. I to je, itekako, dovoljno.

Kažu da savremena kultura možda ne čita Getea, ili Tomasa Mana, kao ni srednjevekovne legende ili grčke mitove, ali da ih citira ne samo u književnosti nego i u životu. Knjiga „Davnina, ruža i prah“ predstavlja uspeo pripovedni pokušaj da se sveukupni kompleks pitanja o suštini i smislu čovekovog postojanja iznova postavi, ali i svojevrsni odziv na putovanje kroz jedan nepregledni i nesavladivi lavirint književnosti i civilizacije.

Izvod iz recenzije

Franja Petrinović




Stvarajući na liniji apolinijsog, neumitno izbija nezadrživa snaga dionizijskog. Pažljivo bira reči koje se, kako se priča odmotava, kreću ka kraju kao u kovitlacu. One čine snažni osnovu koja crpi snagu sa mnogih izvora, krećući se ipak svojim tokom, pronalazeći nove rukavce ostvarivanja. 
Priče su ispovesti, lirski zapisi... U njima vladaju zakoni koje često čovek ne ume, ne želi ili neće da razume. U borbi sa njima prolazi čitav život. Posvećenost postaje opsesija, a opsesija vodi u ništavilo. 
U raskoraku je čovek između erosa i tanatosa, između dve snažne sile. Viktor stupa na to trusno područje. Hvata se u koštac sa džurama ljudske prirode i vidi ih kako utiču na krhke ljudske duše. Dovoljan je samo jedan lagani dodir njihovih prstiju da nas osvesti, zastraši, ali i oslobodi. Katkad je nenadani (uvek očekivani i uvek iznenadni) susret oči u oči, a nekad samo trenutak koji će proći, kao upozorenje na predstojeće, ožiljak koji se nosi, tiho, u unutrašnjem džepu kaputa.
Izvod iz recenzije
Vladimir Golušin


U sveopštoj estradizaciji društva Viktorovi junaci su poput istočnika koji nas uče da ,,slušamo dodir” i odmičemo neograđeni vremenom... Još je Platon u ,,Fedru” govorio da je pravo bivstvo bezbojno i bezoblično, a dostupno samo ,,pogledu uma kormilara duše”. Čitajući stupamo u prostore posvećenih.
[...] Viktor je svoj rad započeo prozom. Ipak, on je čitavim svojim bićem pesnik - zaogrnut mesečevim plaštom i na tragu bogova...
Izvod iz recenzije
Jelena Golušin



 Milka Tomić
Volim što volim 
Ilustracija naslovne strane: Senka Vlahović Filipov