Dr Milan Micić
„Školstvo u novim naseljima Banata (1920-1941)"


Istraživanje dr Milana Micića zasnovano je na relevantnim istorijskim izvorima i literaturi. Rezultati istraživanja saopšteni su sažeto i jezgrovito. Publikovanje ovog rukopisa predstavljalo bi značajan doprinos razumevanju društvene, privredne i kulturne istorije Banata u razdoblju između dva svetska rata.

Prof. dr Biljana Šimunović-Bešlin


Rad kolege Micića rezultat je istraživanja i proučavanja teme «nedirnute» u dosadašnjoj srpskoj i jugoslovenskoj istoriografiji. Iako se istorija školstva u novim naseljima u Banatu između dva svetska rata već pojavljivala u postojećim istoriografskim radovima o agrarnoj reformi i kolonizaciji, sam ovaj problem ostao je neistražen. Uočavajući taj nedostatak, kolega Micić je naglasio kako je ova tema unutar sebe uključivala i prelamala «mnoštvo pitanja koja su se postavljala pred novoosnovane kolektivitete bez jasno izgrađenog lokalnog identiteta, sa velikim brojem unutrašnjih protivurečnosti, sa izraženim napetostima novoformiranih zajednica usmerenih unutar sebe, ka svojim susedima i ka vlastima; sa naseljeničkim grupama u novim naseljima koje nisu bile ništa drugo nego zbir diskontinuiteta stvorenih procesom kolonizacije i napuštanjem pređašnjeg načina života» (str.5). Shvaćena tako široko, ova je tema istraživana kao deo šireg problema – razvoja novih naselja i kolonija u Banatu u periodu između dva svetska rata.
Dr Mira Radojević


Ljubica Verbič
„Priče iz limene kutije"

ilustracija: Senka Vlahovic Filipov



Detinjstvo je neponovljivo u svom kratkom trajanju, ali to sam saznala tek sada kada sam odrasla i listajući po uspomenama počela da razmišljam o prošlosti.
„Priče iz limene kutije“ su priče o deci, a i za decu. Nastale su u jednom dahu, iz samog života, pravo iz moje duše. Priče su bezazlene, ali nisu naivne. Bolne su i nežne, ali nisu sentimentalne. Takve su kakav je i život, nekad veseo, a nekad tužan.

Ljubica Verbič


…dok čitam „Priče iz limene kutije“ Ljubice Verbič, vidim da su one energetski snažne i da hipnotički zrače. Mnogi su imali slične doživljaje, ali ih malo ko može tako maestralno preneti na papir i podeliti sa drugima taj svoj doživljaj kao naša autorka. Ona zaista, kao Šeherezada, vodi čitaoca iz avanture u avanturu i duboko, najjednostavnijim rečima, ponire u psihu deteta otvara­jući pri tom kao čarobnjak pripovedanja, sloj po sloj, kako kod svojih junaka i sebe, tako i kod nas čitalaca ona arhetipska sećanja koja se u naletima svakodnevnih poslova i briga često zaboravljaju.

Radovan Vlahović


„Sija knjiga majke Angeline“ 
Zbornika radova br. 2.
Izdanje Banatskog kulturnog centra i Kulturno prosvetne zajednice Opštine Sečanj

Elektronsko izdanje na CD-u


U zborniku su objavljene sve pesme pristigle na konkurs 2012. godine. 


Aleksandar Pavić 
„Strašilo u snegu"
haiku poezija

Mr Oliver Fojkar i Dušan Čekić
„Moj prijatelj štiglić"
dokumentarni film



Olivera Stanisavljev
„Pariz u doba lišća koje pada"

ilustrovala Silvija Vlahović


Knjigu Olivere Stanisavljev „Pariz u doba lišća koje pada“ čine iskrene emotivne ispovesti dnevničkog karaktera, jedna vrsta poetskih beležaka pisanih i u prozi, i u stihu, koje odlikuje prisna komunikativnost i, stiče se utisak, beskrajna otvorenost prema konzumentima, čitaocima knjige. Njen stil karakteriše „emotivno žensko pismo“. Centralni tematski motiv ove knjige čini ljubav muškarca i žene, prikazana kroz unutrašnja previranja i traganja žene koja čeka ostvarenje željenog sna savršene ljubavi, kao cilja svoga života.
Ispovesti pisane „iz duše“, čini se bez zadrške i licemerja, pisane su kao pesme i kao prozni segmenti, pesme u prozi koje možemo nazvati prozaidama, po najnovijim tumačenjima nauke o književnosti. U takvoj mešavini književnih rodova i književnih vrsta sama forma po sebi nije primarna. Forma proizilazi iz same sadržine i samo je njen ram, ili okvir. Sadržaj tako gradi formu. Same prozaide karakterišu pesničke slike i česta upotreba čak i rime i drugih stilskih figura pa se one približavaju pesmama. Kao i u pesmama, u prozaidama postoji težnja, ne samo za iskazivanjem značenja, nego i težnja za zvučanjem književnog teksta, insistiranje na melodijskom zvučanju koje ponese autorku da niže pesničke slike koje imaju svoju muzičku liniju koja je „nosi“ i ima pesama u ovoj zbirci koje bi se mogle sjediniti s muzikom, može se na te tekstove lako komponovati muzika. Autorka ume uspešno da gradi metafore, poređenja, epitete, personifikacije, kontrast, kao stilsku figuru. Najbolja u kraćim pesmama, kao što je pesma „Godine“ i „Izlaz“ u kojoj se stihovi završavaju proznim zaključkom „Milost za izgovorene rečenice i tiho življenje do jasnog poimanja vrednosti moga bića i moga uma, paralelnih koloseka za odlazeće vozove“.

Izvod iz recenzije Marije Tanackov


Milenko Radnović
„Sve moje ljubavi"


Ova knjiga je sublimacija svih emotivnih treptaja koji su se reflektovali kao ljubav tokom poslednjih šezdesetak godina od kad ih je pesnik počeo prepoznavati u sebi kao melodiju i prelepu pesmu koju je tokom čitavog svog života ispisivao.
Milenkove pesme mi govore da je on kao čovek uspeo da se oslobodi mržnje, zavisti, pakosti, uspeo je da kroz čitav život hrani i neguje u sebi dobrotu, iskrenost i čistotu kao imperative i moralne kodekse koji su držali uspravnom i ponosnom pred ljudima i pred Bogom čitavu njegovu ličnost.
Ovo me podseća na onu priču kad je jedan čovek video da u sebi ima i dobrog i zlog vuka i kad je pitao jednog mudraca, videvši da se oni u njegovom biću kroz čitav život bore, koji će od ta dva vuka da pobedi, a mudrac mu odgovori: Onaj kojeg više hraniš. Iz knjige pesama Sve moje ljubavi vidimo da je pesnik Milenko Radnović kroz čitav život hranio i negovao u sebi onog dobrog vuka.

Izvod iz recenzije


Milka Tomić
„Novi dan"



Desanka Crnjanski
„Bašta radosti"


Ovo je poezija puna ljubavi, veselja, pozitivne energije, lepih i pitomih slika iz zavičaja i sa raznih strana sveta, takođe, je ovo poezija koja sublimiše razna životna iskusta i kroz stihove ih nudi čitaocu u ovom i u vremenu budućem. Bez sumnje, Desanka je narodni pesnik koji zavređuje vašu i našu pažnju, ona je svedok vremena koje je prohujalo i inspirator sociološkog i etnološkog pamćenja svog zavičaja, svoje porodice i prijatelja.

izvod iz recenzije Radovana Vlahovića

AUTORSKO VEČE RADOVANA VLAHOVIĆA u Mokrinu

1. avgusta 2013. godine u kafe-galeriji „Ušreh“ u Mokrinu održano je 
AUTORSKO VEČE RADOVANA VLAHOVIĆA. 


Učestvovali: književnik Radovan Vlahović i gosti večeri, mladi pesnici Tadej Stevanovski i Nikola Vlahović Nikasso, gitaristi Gordana Ristić i Radovan Ristić, i vokalni izvođač Ljubinka Ristić.

Radovan Vlahović kazivao stihove i odlomke iz priča i romana.
Pesnik i slikar Nikola Vlahović Nikasso.

Muzičari: Gordana Ristić, Ljubinka Ristić i Radovan Ristić

Pesnik Tadej Stevanovski.




Promocija knjige „Davnina, ruža i prah“ Viktora Škorića u Biblioteci u Novom Bečeju

24. 07. 2013. u Narodnoj biblioteci u Novom Bečeju održana je promocija prve knjige Viktora Škorića, studenta književnosti iz Novog Miloševa, pod nazivom „Davnina, ruža i prah“ u izdanju BKC-a.

O knjizi govorili: Agneš Đukičin, direktorka biblioteke, Jelena Golušin, recenzentkinja, Vladimir Golušin, recenzent, Radovan Vlahović, urednik, i autor. 

Viktor Škorić, autor knjige. 

Jelena Golušin i Vladimir Golušin, recenzenti.

Agneš Đukičin, direktorka biblioteke i Radovan Vlahović, urednik knjige. 

Muzička pratnja: Vladislav Žijan (klavijatura), Ognjen Ilkić (gitara), 
i Aleksandar Trajlov (bubnjevi).

Publika. 

Prof. dr Aleksandar Kasaš pohvalio mladog autora i poželeo mu sreću i uspeh u daljem radu. 

Autor potpisuje knjige.

Drugi Memorijalni šahovski turnir „Jovan Bešlin"

Banatski kulturni centar iz Novog Miloševa po drugi put je organizovao Memorijalni šahovski turnir „Jovan Bešlin“ 21. jula 2013. godine u OŠ „Dr Đorđe Joanović“ u Novom Miloševu u znak sećanja na prof. Jovana Bešlina, istaknutog šahistu iz Novog Miloševa.


Učestvovale su ekipe iz Kikinde, Novog Bečeja, Bečeja, Novog Miloševa, Bočara, Melenaca i Kumana. Drugi Memorijalni šahovski turnir „Jovan Bešlin“ otvorio je Duško Terzin, direktor OŠ "Dr Đorđe Joanović" iz Novog Miloševa.

Prvu nagradu osvojila je šahovska ekipa iz Kikinde, drugu nagradu osvojila je ekipa ŠK „Rusanda" iz Melenaca, a treću nagradu osvojila je ekipa ŠK „Jedinstvo" iz Novog Bečeja.

Jelena i Tatjana Bešlin uručuju pehar predstavniku pobedničke ekipe iz Kikinde.

Organizaciono-inicijativni odbor: Stanislav Budišin (donator turnira), Mirko Iličić, Tatjana Bešlin, Radovan Vlahović, Siniša Nikolić, Rade Berbakov, Svetozar Marjanov, Duško Terzin.

Uručena Književna nagrada DESPOTICA MATI ANGELINA


Novoustanovljena Književna nagrada DESPOTICA MATI ANGELINA uručena je 12. avgusta u manastiru Krušedolu. Prvi dobitnik je Đorđe Nikolić. Kako Nikolić nije bio u mogućnosti da prisustvuje dodeli, nagradu je u njegovo ime, iz ruku akademika Matije Bećkovića, primio Dragan Stanić, predsednik Matice srpske. Nikoliću će nagrada biti uručena na jesen.

Nagradu su ustanovili Banatski kulturni centar i Kulturno prosvetna zajednica Opštine Sečanj, u saradnji sa Pravoslavnom eparhijom sremskom i Radio-televizijom Vojvodine, a uz podršku Matice srpske.

Odluku o dodeljivanju Književne nagrade DESPOTICA MATI ANGELINA Đorđu Nikoliću, književniku iz Čikaga, za knjigu „Vi niste od ovoga sveta” (Srpska književna zadruga, 2012), jednoglasno je  doneo žiri u sastavu: Sofija Ljukovčan, urednik i autor u Umetničkom programu RTV Vojvodine (predsednik), Biljana Krstić, vokalni solista, istraživač u  domenu narodnog stvaralaštva i  muzički urednik u Radio Beogradu, Milan Nenadić, književnik, Milica Jeftimijević Lilić, književnik i potpredsednik Udruženja književnika Srbije, i Radovan Vlahović, književnik i direktor Banatskog kulturnog centra.


Dragan Stanić, predsenik Matice srpske, u ime Đođa Nikolića, primio je iz ruku akademika Matije Bećkovića, prvog dobitnika Svetske pravoslavne književne nagrade „Bogorodica Trojeručica”. Književnu nagradu DESPOTICA MATI ANGELINA koju čine Povelja, ikona Prepodobne mati Angeline, rad Silvije Vlahović, umetnička slika Vere Zarić i dar Galerije Matice srpske. Nagrada će Nikoliću biti uručena na jesen u Matici srpskoj.

Prisutnim se obratio i blagoslovio skup Njegovo Preosveštenstvo vladika sremski Vasilije. 
„Pesmu zlatnu majke Angeline”, himnu manastira Krušedola, otpevala je Biljana Krstić uz pratnju Hora „Sveti Nikolaj srpski” iz Nove Pazove. 
Stihove Đorđa Nikolića iz knjige „Vi niste od ovoga sveta” govorila je Gordana Đurđević Dimić, prvakinja Srpskog narodnog pozorišta.
Uručenje Nagrade održano je nakon Svete Arhijerejske Liturgije koja je služena povodom manastirske slave – Dana Prepodobne mati Angeline.


Knjiga „Vi niste od ovoga sveta“, prema obrazloženju žirija, po sadržaju, porukama i duhovnom obilju koje čuva u predstavljenom svetu poniklom na srpskoj istorijskoj i duhovnoj baštini, među četrdesetak knjiga, izdvojila se srodnošću poetike autora Đorđa Nikolića i koncepcije Književne nagrade DESPOTICA MATI ANGELINA.

Zbirka „Vi niste od ovoga sveta“ je Nikolićeva deseta knjiga poezije, za koju kaže da je njegova hodočasna knjiga kojom vraća dug otadžbini, rodu, jeziku i veri...


Prilog za Dnevnik RTV-a:
http://www.youtube.com/watch?feature=player_embedded&v=TuThFf4cOI0


  Njegovo Preosveštenstvo vladika sremski Vasilije služi Svetu Arhijerejsku Liturgiju 
na Dan Prepodobne mati Angeline u Krušedolu.
Celivanje moštiju Prepodobne mati Angeline.
Rezanje slavskog kolača.
Umetnički program povodom uručenja nagrade DESPOTICA MATI ANGELINA.
Njegovo Preosveštenstvo vladika sremski Vasilije.
„Pesmu zlatnu majke Angeline” izvodi Biljana Krstić
uz pratnju Hora „Sveti Nikolaj srpski” iz Nove Pazove. 
Biljana Krstić.
Akademik Matija Bećković govorio stihove svoje pesme „Bogorodica Trojeručica”.
Matija Bećković je prvi dobitnik Svetske pravoslavne književne nagrade „Bogorodica Trojeručica” koju je ustanovio Đorđe Nikolić, dobitnik Književne nagrade „Despotica mati Angelina”.
Matija Bećković uručuje Povelju Književne nagrade „Despotica mati Angelina” predsedniku Matice srpske Draganu Staniću na čuvanje do dolaska laureata Đorđa Nikolića na jesen.
Matija Bećković, Radovan Vlahović i Dragan Stanić sa darovima za laureata Đorđa Nikolića: ikonom Prepodobne mati Angeline (rad Silvije Vlahović) i Poveljom.
Obraćanje predsednika Matice srpske Dragana Stanića.
Prepodobna mati Angeline srpska, rad Silvije Vlahović, dar za laureata Đorđa Nikolića.
Hor „Sveti Nikolaj srpski” iz Nove Pazove, dirigent Tamara Pajdić.
Stihove Đorđa Nikolića iz knjige „Vi niste od ovoga sveta” govorila je Gordana Đurđević Dimić, prvakinja Srpskog narodnog pozorišta.
Predsednik Matice, akademik Bećković, sveštenstvo...
Vladike Longin i Vasilije.
Dragana Slijepčević, predsednik Kulturno prosvetne zajednice Opštine Sečanj.
Publika na svečanom uručenju nagrade.
Publika na svečanom uručenju nagrade.
Publika.
U kabinetu vladike Vasilija.
Dragan Stanić, Matija Bećković i vladika Vasilije.
Radovan Vlahović: sećanje na pokojnog igumana manastira Krušedola oca Damaskina.
Biljana Krstić, Radovan Vlahović, Isidora Bobić, Ileana Ursu, Jovana Vlahović...
Radovan Vlahović, Milica Jeftimijević Lilić, Dragan Stanić, Matija Bećković, Ileana Ursu i Milan Nenadić.
Sofija Ljukovčan, predsednica žirija, potpisuje Povelju za Đorđa Nikolića.
Sofija Ljukovčan i Matija Bećković razgledaju Povelju. 
Milica Jeftimijević Lilić, potpredsednik Udruženja književnika Srbije i član žirija za nagradu DESPOTICA MATI ANGELINA, i predsednik Matice srpske Dragan Stanić.
Sofija Ljukovčan i Biljana Krstić, predsednica i članica žirija.
Biljana Krstić.
Milan Nenadić, član žirija za nagradu DESPOTICA MATI ANGELINA, sa suprugom Ileanom Ursu Nenadić i Draganom Stanićem u manastirskoj porti.

Radovan Vlahović, osnivač manifestacije SIJA KNJIGA MAJKE ANGELINE, nakon održanog programa, izjavio je za emisiju RTV-a autorke Sofije Ljukovčan: „Kad sam se, pre trideset godina, kao mlad i pobunjen pisac, našao u porti ovog manastira, u blizini Svete majke Angeline, u želji da doživim ubrzano moralno zrenje kao sluga i napoličar ovoga manstira, osetio sam priziv Svetnje i želju da jednoga dana napravim književnu manifestaciju koja će biti vezana za ime naših svetih Brankovića. Godinama sam to nosio u sebi kao nedosanjani san, a na svim mojim putovanjima i hodočašćima sam se sretao sa nevidljivim znacima i simbolima za koje verujem da mi ih je slala despotica Angelina Branković. Na tom putu sam doživljavao razna ozarenja i sretao ljude koji su u sebi nosili slične ideje, emocije i sličnu ljubav koja nas je ujedinila da istrajemo u nastojanjima da ova manifestacija uspe. Moj san je postao stvarnost. Bogu hvala.”

Više fotografija možete videti ovde: