Ilustracija naslovne strane: Ljubica Vukov Mihajilo
Ljubica Vukov Mihajilo je svom književnom triptihu dala naziv „Hodaj“ što sam shvatio kao osnovnu temu ove knjige koja mi, već sama po sebi, moćno zvuči i asocira me na večno kretanje i stalnu borbu da se uprkos svim nedaćama držimo uspravno i da čovečnost nema cenu u ovim vremenima kad se ljudskost tako malo vrednuje. Sama reč hodaj zvuči kao imperativ, zapovest, ali i molba, preporuka da se ne odustaje na putu samoostvarenja snova koji su često neuhvatljivi i nedostižni, ali vredi putovati i hodati ka njima. Na nama je da im se stalno približavamo i da im težimo. Svrha hodanja i putovanja nije cilj, koliko samo putovanje, jer nas ono ispunjava snagom, energijom i radošću, a da bi sve to uspeli, neophodno je mnogo vere u neponovljivost života i ljubavi kojom bi se isti oplemenio.
Iz Predgovora
Radovan Vlahović
Vrednost ovih rodoljubivih pesama je u samom načinu iskaza, pesničkoj tkanici u kojoj nema niti od bojnih pokliča, krvi i junačenja, mitologiziranja pobeda i stare slave, žala za izgubljenim i nedoknadivim iz davno minulih vremena, dakle u samom pesničkom iskrenom pristupu afirmisanja pripadnosti svome narodu, a ne na suprot drugima, izvesnom zazivanju bratstva i okupljanja oko izvornih i suštinskih vrednosti naciona, hrabrenju otpora zlu i beznađu, građenju sabornosti i čuvanju dobrote u čoveku. Moderne su i nimalo starinske ove pesme i lepa su prethodnica središnjoj knjizi, koja je, koliko pamtim arhitektoniku ranijih Triptiha, uvek ispunjena, u glavnini, zavičajnim pesmama posvećenih reci detinjstva, Tisi. Meni su te središnje knjige najbliže i najdraže, jer su najlirskije i najpoetskije i najviše govore o Ljubičinom osećanju sveta.
Izvod iz recenzije
Pero Zubac
Krik za Kosovom i Metohijom je snažan iz dubine pesnikinjinog bića, njene reči imaju snagu čina, ona između pevanja i delanja stavlja znak jednakosti. Njen govor je jednostavan, neposredan, povremeno (naročito u prvoj celini) gotovo kolokvijalni jer je njena ciljna grupa svaki čovek, ne samo pasionirani čitalac poezije. Ona se obraća svima jer svi se moramo urazumiti i spasavati šta se spasiti da. Ona govori kao Gea, majka Zemlja, kao majka Jugovića na zgarištu uništene postojbine, leleče i bodri, opominje na prokletstvo za izdaju, podseća na čast i čest, moranje da se bude na visini predačkog etalona.
Izvod iz recenzije
Mr Milica Jeftimijević Lilić
Kraj je njen početak. Ljubica ukazuje na kosmos, na veru, na
pamćenje, na dva pravca, na sreću, na trenutak, na vrtlog i na kraju se naš um
i njena stvaralačka energija, satkana od emocija, prelivaju sa vodom Tise.
Njen silovit temperament dolazi do izražaja u petom triptihu,
te ga toplo preporučujem za iščitavanje.
Izvod iz recenzije
Mr Jovan Mihajilo