Dijana Subotički: „TIHA VEĆINA: Životne priče političarki iz Srbije”

Knjiga sadrži autorizovane životne priče žena intervjuisanih oral history metodom koje na nov način prikazuju živote reprezentativnih političarki Srbije sa nacionalnog, pokrajinskog i lokalnog nivoa: Slavica Đukić- Dejanović, Sanda Rašković- Ivić, Gordana Pop Lazić, Olgica Batić, Milica Radović, Aleksandra Jerkov, Marijana Četojević, Zlata Đerić, Elvira Kovač, Aleksandra Majkić, Gordana Rajkov, Maja Sedlarević, Snežana Stojanović- Plavšić i Sofka Vasiljković.

352 strane, ilustr. broš. povez, 17x24 cm
Prvenstveni cilj ovog projekta Dijane Subotički je da problem društvenog položaja žene u okviru globalnog društvenog sistema, posreduje i prati kroz dva društvena podsistema, politika i porodica. U toj optici ona teži da pokaže postojanje jednog drugog i drugačijeg lica Srbije; da razobliči sterotipe o odnosu polova u smislu duboko ukorenjenih, nepisanih zakona po kojima su žene, pa i žene političarke, uvek „druge“ u senci, uvek prigušeni glasovi koji pripadaju nejasnim likovima, uvek prve koje zaborav prekrije. Ona je sebi postavila zadatak da na neposredan način, u formi spontanog razgovora, prikaže samosvojno javno delovanje žena Srbije, da osvetli onu drugu, senovitu i skrivenu tradiciju žena kao autonomnih javnih delatnika.
Jedna od istina koja se nameće i muškom čitaocu ove knjige: Nema slobode i emancipacije, ni za muškarce ni za žene, ukolilo ne shvate da su manipulisani od poretka, od vlastodržaca kojima su vazda potrebni hijerarhija i autoritarnost, odnosno, patrijarhalni modeli kao posredovanje. Reč je, pre svega, o autoritarnoj porodici koja socijalizuje ljude u tradiciji podele na muške i ženske poslove, koja ih privikava na hijerarhiju i neprikosnovene autoritete, na društvenu podelu rada i koja, u krajnjoj liniji, ispostavlja podanike državi – idealne šrafove koji se bez trvenja i otpora uklapaju u  mehanizam poretka.   
Objavljivanje ovih razgovora je skromni prilog odgovornosti za javnu reč, polaganje računa za javno delanje. Njima se nastoji reaktuelizovati starogrčko poimanje razgovora (dijaloga) kao pravog oblika političkog opštenja. U tom smislu ova knjiga nije samo lični dokument, nego slika vremena u kojem je nastala.

Izvod iz recenzije prof. dr Jovice Trkulje


U novoj knjizi „Tiha većina: životne priče političarki iz Srbije” Dijana Subotički ponudila nam je 14 raznolikih, ponekad neočekivano iskrenih, potresnih i uzbudljivih ispovesti onih žena koje svakodnevno gledamo u prenosima skupštinskih zasedanja i žustrim polemikama u kojima zastupaju stavove političkih partija, poslaničkih grupa ili Vlade... Ispovesti u kojima otkrivaju do sada nepoznate, ali važne (određujuće) detalje iz ličnog i porodičnog života, profesionalne i političke karijere.
Dominiraju one koje su 2012. godine izabrane za poslanice u Skupštini Republike Srbije, a dragoceno je da su među intervjuisanim ženama ovoga puta i one koje su se tokom svoje političke karijere našle na najvišim državnim funkcijama: aktuelne i bivše ministarke, predsednice i potpredsednice parlamenata (lokalnog, pokrajinskog i republičkog), ambasadorke, kao i one političarke koje danas zauzimaju najviše funkcije u svojim političkim partijama (predsedsnice i potpredsednice).

Intelektualna snaga, istrajnost i životne pobede ovih žena zaslužuju da budu zabeležene i predstavljene javnosti i tako postanu inspiracija za one koji se na putu do uspeha suočavaju sa istim preprekama, teškoćama, predrasudama...
Posebnu vrednost donose ispovesti Gordane Rajkov, prve žene u indvalidskim kolicima koja je postala poslanica u Skupštini Srbije i Sofke Vasiljković, zamenice predsednika Nacionalnog saveta Roma u Srbiji.

Izvod iz recenzije Marije Srdić

Protojerej Jovan Silaški: „Kikinda u svetlosti crkve"

256 strana, ilustr. broš. povez, 17x24 cm



Kikindski hram Svetog oca Nikole sagrađen je 1773. godine sredstvima blagočestivog i trudoljubivog naroda, što znači da u 2013. godini naš hram proslavlja 240 godina svog postojanja, kada i hrišćanstvo obeležava 1700 godina od Milanskog edikta kojim je car Konstantin 313. godine hrišćanstvo ozakonio slobodnom religijom.
U godini jubileja, „Pravoslavni Blagovesnik“, list Srpske pravoslavne crkve u Kikindi, dočekaće u ime Boga svoje stoto izdanje. Tim povodom i objavljuje se ova knjiga „Kikinda u svetlosti crkve“ gde su sabrani najbolji i najvažniji tekstovi vezani za Gospodnje, Bogorodične i Svetiteljske praznike. Pored ovih tekstova, nalaze se apologetske, dogmatske i liturgijske teme, kao i veoma značajni događaji.
Prvi broj lista objavljen je blagoslovom tadašnjeg Episkopa banatskog Gospodina Hrizostoma na Božić 1997. godine, tako da je u ovih gotovo 17 godina objavljeno mnoštvo značajnih događaja vezano za kikindsku crkvu. Svaki tekst iz ove knjige živo svedoči kako Crkva u Kikindi obitava i živi punih 240 godina – kao i Kikinda sa svojom crkvom koja je bila duhovni svetionik u najtežim vremenima.



izvod iz uvodnog teksta „Reč autora"


U pitanju je zbornik tekstova koje je prota godinama objavljivao u listu „Pravoslavni blagovesnik“ koji sam uređuje i kao autor realizuje. Jedna od vrednosti ove knjige, koja posebno pogoduje generacijima koje brzo žive, pa nemaju vremena ni za šta, pogotovo ne za korisne stvari, ili pak onima koji su zbog sveopšte situacije zapali u letargiju i sve manje vide korist od bilo čega, je da se ona može čitati preko reda, tekst po tekst, gde god da je otvorite i koliko snage i koncentracije za čitanje imate. Nećete pogrešiti i svako druženje sa ovim tekstovima doneće vam korist, nekada u vidu saveta do kojih ćete na osnovu iznetih primera sami doći, a nekada u vidu duševnog mira i razbistravanja uma nakon pročitanog, makar samo pasusa ili dva. Bez obzira da li prota Jovan Silaški piše o praznicima, liturgijskim temama, svetim tajnama, ili je to običan letopis svakodnevnih događanja vezanih za Crkvu, ili se dotakne i elemenata egzegeze, ova knjiga nudi informacije, ali i putokaze ka odgovorima na razna pitanja u tragalaštvu za samim sobom, čemu svi težimo.


izvod iz recenzije Dragana Batinića

Izložba japanske ukijo grafike XVIII i XIX veka u Novom Bečeju


Izložba japanske ukijo grafike XVIII i XIX veka „Slike prolaznog sveta“ (vlasnistvo kolekcionara Ninka Radosavljevića iz Pariza), u okviru manifestacije DANI JAPANSKE KULTURE u Novom Bečeju, otvorena je 5. 12. 2013. u Galeriji „Selo“ Doma kulture Opštine Novi Bečej. Izložba je otvorena do 21. 12. 2013. godine.

Izložbu je otvorio Marko Cimeša iz Ambasade Japana u Beogradu.

 Goste su pozdravili i Novica Blažin, direktor Doma kulture Opštine Novi Bečej, i Senka Vlahović Filipov, art direktorka Banatskog kulturnog centra, koja je uručila Marku Cimeši poklon paket knjiga u izdanju Banatskog kulturnog centra za Ambasadu Japana.


Devojke u tradicionalnoj japanskoj odeći dočekivale su goste.

Publika na otvaranju izložbe.

Marko Cimeša iz Ambasade Japana u Beogradu daje izjavu za novobečejsku televiziju.


TELEVIZIJSKI PRILOG sa otvaranja izložbe japanske ukijo grafike možete pogledati ovde:


Grujica Rođenkov: „Vetrovi roglja mog"


U svojoj prvoj knjizi „Vetrovi roglja mog“ pesnik Grujica Rođenkov nas snagom evokacije i sećanja vraća iz vremena sadašnjeg pola veka unazad, u vreme koje je on zapamtio i opevao i na taj način pokušao da sačuva od zaborava jednu lepu tradiciju kad su ljudi bili manje otuđeni jedni od drugih, kad su bili u neprestanim kontaktima i razgovorima i kad su se oslanjali jedni na druge. 
Ako bih trebao da definišem pesničku pojavu Grujice Rođenkova, rekao bih da je on zavičajni narodni pesnik. Da živi u vremenu od pre pola i jednog veka, on bi svakako bio na svome roglju i na zahtev prisutnih domaćina morao bi da im u nekim svečanim prilikama „oddeklemuje“ po neku od svojih pesama.
Novo Miloševo ima dugu i bogatu književnu tradiciju vezanu za više značajnih stvaralaca iz prošlosti: Teodor Pavlović, prvi sekretar i reformator Matice srpske, prota Milutin Trbić i prota dr Dobrivoj Nikolić koji su još u devetnaestom veku pisali i objavljivali knjige, Herman Helfgot koji je knjige pisao na srpskom i hebrejskom, Sima Cucić, rodonačelnik književne kritike književnosti za decu u Srba, Svetozar Sveta Malešev, pisac i urednik listova za decu i drugi.
Pojava Grujice Rođenkova s knjigom „Vetrovi roglja mog“ je još jedan delić u mozaiku novomiloševačke književne i kulturološke tradicije i ja mu ovom prilkom kao urednik i recenzent ove knjige čestitam i želim dobrodošlicu u sazvežđe novomiloševačkih autora.

izvod iz recenzije, Radovan Vlahović
 


DANI JAPANSKE KULTURE u Novom Bečeju

            


DANI JAPANSKE KULTURE održaće se u Domu kulture Opštine Novi Bečej 5-21. 12. 2013. u okviru manifestacije GODINA JAPANA U SRBIJI u organizaciji Doma kulture Opštine Novi Bečej i Banatskog kulturnog centra Novo Miloševo.
Manifestacija GODINA JAPANA U SRBIJI, koja ima za cilj približavanje bogate kulture ove daleke zemlje našem narodu, održana je, u saradnji sa Ambasadom Japana u Beogradu, u preko pedeset gradova Srbije. Inicijatori i koordinatori ovog projekta su Milija Belić, doktor umetnosti i nauka o umetnosti, i Mira Odalović, stilista, iz Pariza.


PROGRAM



5. 12. 2013. 19h
Galerija „Selo“, Dom kulture Opštine Novi Bečej
Otvaranje Izložbe japanske ukijo grafike XVIII i XIX veka „Slike prolaznog sveta“ (vlasnistvo kolekcionara Ninka Radosavljevića iz Pariza).
Izložbu će otvoriti predstavnik Ambasade Japana u Beogradu.
Goste će pozdraviti Matija Kovač, zamenik predsednika Opštine Novi Bečej.
Devojke u tradicionalnim japanskim kimonima dočekivaće goste.
Izložba će biti otvorena do 21. 12. 2013. godine.





Japanski pisac Asai Rioi (1612–1691) pokušao je da običnom posmatraču na slikovit način približi filozofiju života ali i specifične umetnosti – japanske ukijoe grafike. Tim povodom napisao je: „Živeti samo sadašnji trenutak, potpuno se prepustiti sagledavanju meseca, snega, cveta trešnje i javorovog lista... ne dozvoliti sebi podleganje siromaštvu i ne dozvoliti da se ono pojavi na licu... nego plutati kao čamac na reci... To je ukijo.”

Ono što začuđuje jeste njihov modernizam. Hrabrost kompozicije, ekstremna tananost i finoća stila, uz istovremeno veoma naglašenu snagu izraza i prisutnost emocija daje ovim delima upečatljivi kolorit. Društvo koje se oslobađa, koje živi svoja stremljenja punim plućima, svesno da trajanje neće biti večno, inspirisalo je velike majstore da stvaraju sa posebnom izražajnošću. (dr Milija Belić)


06-18. 12. 2013. Dom kulture Opštine Novi Bečej
Retrospektova filmova Akira Kurosave.




  
06. 12. 2013. 19h - RAŠOMON, 1950. 
9. 12. 2013. 19h - SEDAM SAMURAJA I deo, 1954.
10.12.2013. 19h -  SEDAM SAMURAJA II deo, 1954.
13. 12. 2013. 19h - TELESNA GARDA, 1961. 
16. 12. 2013. 19h - SANJURO, 1962.
18. 12. 2013. 19h - KAGEMUŠA, 1980.


Akira Kurosava (1910—1998) bio je japanski filmski režiser, scenarista i producent. Smatra se jednim od najznačajnijih ličnosti iz sveta filma. Režirao je 30 filmova tokom filmskog stvaralaštva koje je trajalo 57 godina.
Zbog složenosti autorske ličnosti, kojom nadmoćno nadvladava raspone raznorodnih dramskih struktura, na zapadu je nazvan Šekspirom savremenog filma, dok je u domovini dobio nadimak Imperator. Kurosava je neosporno jedan od snažnijih i originalnijih autora i japanske i svetske kinematografije. Jedinstvenu temu svoga stvaralaštva Kurosava određuje pitanjem „zašto ljudi ne mogu živeti sretnije zajedno?".