Dijana Subotički: „TIHA VEĆINA: Životne priče političarki iz Srbije”

Knjiga sadrži autorizovane životne priče žena intervjuisanih oral history metodom koje na nov način prikazuju živote reprezentativnih političarki Srbije sa nacionalnog, pokrajinskog i lokalnog nivoa: Slavica Đukić- Dejanović, Sanda Rašković- Ivić, Gordana Pop Lazić, Olgica Batić, Milica Radović, Aleksandra Jerkov, Marijana Četojević, Zlata Đerić, Elvira Kovač, Aleksandra Majkić, Gordana Rajkov, Maja Sedlarević, Snežana Stojanović- Plavšić i Sofka Vasiljković.

352 strane, ilustr. broš. povez, 17x24 cm
Prvenstveni cilj ovog projekta Dijane Subotički je da problem društvenog položaja žene u okviru globalnog društvenog sistema, posreduje i prati kroz dva društvena podsistema, politika i porodica. U toj optici ona teži da pokaže postojanje jednog drugog i drugačijeg lica Srbije; da razobliči sterotipe o odnosu polova u smislu duboko ukorenjenih, nepisanih zakona po kojima su žene, pa i žene političarke, uvek „druge“ u senci, uvek prigušeni glasovi koji pripadaju nejasnim likovima, uvek prve koje zaborav prekrije. Ona je sebi postavila zadatak da na neposredan način, u formi spontanog razgovora, prikaže samosvojno javno delovanje žena Srbije, da osvetli onu drugu, senovitu i skrivenu tradiciju žena kao autonomnih javnih delatnika.
Jedna od istina koja se nameće i muškom čitaocu ove knjige: Nema slobode i emancipacije, ni za muškarce ni za žene, ukolilo ne shvate da su manipulisani od poretka, od vlastodržaca kojima su vazda potrebni hijerarhija i autoritarnost, odnosno, patrijarhalni modeli kao posredovanje. Reč je, pre svega, o autoritarnoj porodici koja socijalizuje ljude u tradiciji podele na muške i ženske poslove, koja ih privikava na hijerarhiju i neprikosnovene autoritete, na društvenu podelu rada i koja, u krajnjoj liniji, ispostavlja podanike državi – idealne šrafove koji se bez trvenja i otpora uklapaju u  mehanizam poretka.   
Objavljivanje ovih razgovora je skromni prilog odgovornosti za javnu reč, polaganje računa za javno delanje. Njima se nastoji reaktuelizovati starogrčko poimanje razgovora (dijaloga) kao pravog oblika političkog opštenja. U tom smislu ova knjiga nije samo lični dokument, nego slika vremena u kojem je nastala.

Izvod iz recenzije prof. dr Jovice Trkulje


U novoj knjizi „Tiha većina: životne priče političarki iz Srbije” Dijana Subotički ponudila nam je 14 raznolikih, ponekad neočekivano iskrenih, potresnih i uzbudljivih ispovesti onih žena koje svakodnevno gledamo u prenosima skupštinskih zasedanja i žustrim polemikama u kojima zastupaju stavove političkih partija, poslaničkih grupa ili Vlade... Ispovesti u kojima otkrivaju do sada nepoznate, ali važne (određujuće) detalje iz ličnog i porodičnog života, profesionalne i političke karijere.
Dominiraju one koje su 2012. godine izabrane za poslanice u Skupštini Republike Srbije, a dragoceno je da su među intervjuisanim ženama ovoga puta i one koje su se tokom svoje političke karijere našle na najvišim državnim funkcijama: aktuelne i bivše ministarke, predsednice i potpredsednice parlamenata (lokalnog, pokrajinskog i republičkog), ambasadorke, kao i one političarke koje danas zauzimaju najviše funkcije u svojim političkim partijama (predsedsnice i potpredsednice).

Intelektualna snaga, istrajnost i životne pobede ovih žena zaslužuju da budu zabeležene i predstavljene javnosti i tako postanu inspiracija za one koji se na putu do uspeha suočavaju sa istim preprekama, teškoćama, predrasudama...
Posebnu vrednost donose ispovesti Gordane Rajkov, prve žene u indvalidskim kolicima koja je postala poslanica u Skupštini Srbije i Sofke Vasiljković, zamenice predsednika Nacionalnog saveta Roma u Srbiji.

Izvod iz recenzije Marije Srdić

Protojerej Jovan Silaški: „Kikinda u svetlosti crkve"

256 strana, ilustr. broš. povez, 17x24 cm



Kikindski hram Svetog oca Nikole sagrađen je 1773. godine sredstvima blagočestivog i trudoljubivog naroda, što znači da u 2013. godini naš hram proslavlja 240 godina svog postojanja, kada i hrišćanstvo obeležava 1700 godina od Milanskog edikta kojim je car Konstantin 313. godine hrišćanstvo ozakonio slobodnom religijom.
U godini jubileja, „Pravoslavni Blagovesnik“, list Srpske pravoslavne crkve u Kikindi, dočekaće u ime Boga svoje stoto izdanje. Tim povodom i objavljuje se ova knjiga „Kikinda u svetlosti crkve“ gde su sabrani najbolji i najvažniji tekstovi vezani za Gospodnje, Bogorodične i Svetiteljske praznike. Pored ovih tekstova, nalaze se apologetske, dogmatske i liturgijske teme, kao i veoma značajni događaji.
Prvi broj lista objavljen je blagoslovom tadašnjeg Episkopa banatskog Gospodina Hrizostoma na Božić 1997. godine, tako da je u ovih gotovo 17 godina objavljeno mnoštvo značajnih događaja vezano za kikindsku crkvu. Svaki tekst iz ove knjige živo svedoči kako Crkva u Kikindi obitava i živi punih 240 godina – kao i Kikinda sa svojom crkvom koja je bila duhovni svetionik u najtežim vremenima.



izvod iz uvodnog teksta „Reč autora"


U pitanju je zbornik tekstova koje je prota godinama objavljivao u listu „Pravoslavni blagovesnik“ koji sam uređuje i kao autor realizuje. Jedna od vrednosti ove knjige, koja posebno pogoduje generacijima koje brzo žive, pa nemaju vremena ni za šta, pogotovo ne za korisne stvari, ili pak onima koji su zbog sveopšte situacije zapali u letargiju i sve manje vide korist od bilo čega, je da se ona može čitati preko reda, tekst po tekst, gde god da je otvorite i koliko snage i koncentracije za čitanje imate. Nećete pogrešiti i svako druženje sa ovim tekstovima doneće vam korist, nekada u vidu saveta do kojih ćete na osnovu iznetih primera sami doći, a nekada u vidu duševnog mira i razbistravanja uma nakon pročitanog, makar samo pasusa ili dva. Bez obzira da li prota Jovan Silaški piše o praznicima, liturgijskim temama, svetim tajnama, ili je to običan letopis svakodnevnih događanja vezanih za Crkvu, ili se dotakne i elemenata egzegeze, ova knjiga nudi informacije, ali i putokaze ka odgovorima na razna pitanja u tragalaštvu za samim sobom, čemu svi težimo.


izvod iz recenzije Dragana Batinića

Izložba japanske ukijo grafike XVIII i XIX veka u Novom Bečeju


Izložba japanske ukijo grafike XVIII i XIX veka „Slike prolaznog sveta“ (vlasnistvo kolekcionara Ninka Radosavljevića iz Pariza), u okviru manifestacije DANI JAPANSKE KULTURE u Novom Bečeju, otvorena je 5. 12. 2013. u Galeriji „Selo“ Doma kulture Opštine Novi Bečej. Izložba je otvorena do 21. 12. 2013. godine.

Izložbu je otvorio Marko Cimeša iz Ambasade Japana u Beogradu.

 Goste su pozdravili i Novica Blažin, direktor Doma kulture Opštine Novi Bečej, i Senka Vlahović Filipov, art direktorka Banatskog kulturnog centra, koja je uručila Marku Cimeši poklon paket knjiga u izdanju Banatskog kulturnog centra za Ambasadu Japana.


Devojke u tradicionalnoj japanskoj odeći dočekivale su goste.

Publika na otvaranju izložbe.

Marko Cimeša iz Ambasade Japana u Beogradu daje izjavu za novobečejsku televiziju.


TELEVIZIJSKI PRILOG sa otvaranja izložbe japanske ukijo grafike možete pogledati ovde:


Grujica Rođenkov: „Vetrovi roglja mog"


U svojoj prvoj knjizi „Vetrovi roglja mog“ pesnik Grujica Rođenkov nas snagom evokacije i sećanja vraća iz vremena sadašnjeg pola veka unazad, u vreme koje je on zapamtio i opevao i na taj način pokušao da sačuva od zaborava jednu lepu tradiciju kad su ljudi bili manje otuđeni jedni od drugih, kad su bili u neprestanim kontaktima i razgovorima i kad su se oslanjali jedni na druge. 
Ako bih trebao da definišem pesničku pojavu Grujice Rođenkova, rekao bih da je on zavičajni narodni pesnik. Da živi u vremenu od pre pola i jednog veka, on bi svakako bio na svome roglju i na zahtev prisutnih domaćina morao bi da im u nekim svečanim prilikama „oddeklemuje“ po neku od svojih pesama.
Novo Miloševo ima dugu i bogatu književnu tradiciju vezanu za više značajnih stvaralaca iz prošlosti: Teodor Pavlović, prvi sekretar i reformator Matice srpske, prota Milutin Trbić i prota dr Dobrivoj Nikolić koji su još u devetnaestom veku pisali i objavljivali knjige, Herman Helfgot koji je knjige pisao na srpskom i hebrejskom, Sima Cucić, rodonačelnik književne kritike književnosti za decu u Srba, Svetozar Sveta Malešev, pisac i urednik listova za decu i drugi.
Pojava Grujice Rođenkova s knjigom „Vetrovi roglja mog“ je još jedan delić u mozaiku novomiloševačke književne i kulturološke tradicije i ja mu ovom prilkom kao urednik i recenzent ove knjige čestitam i želim dobrodošlicu u sazvežđe novomiloševačkih autora.

izvod iz recenzije, Radovan Vlahović
 


DANI JAPANSKE KULTURE u Novom Bečeju

            


DANI JAPANSKE KULTURE održaće se u Domu kulture Opštine Novi Bečej 5-21. 12. 2013. u okviru manifestacije GODINA JAPANA U SRBIJI u organizaciji Doma kulture Opštine Novi Bečej i Banatskog kulturnog centra Novo Miloševo.
Manifestacija GODINA JAPANA U SRBIJI, koja ima za cilj približavanje bogate kulture ove daleke zemlje našem narodu, održana je, u saradnji sa Ambasadom Japana u Beogradu, u preko pedeset gradova Srbije. Inicijatori i koordinatori ovog projekta su Milija Belić, doktor umetnosti i nauka o umetnosti, i Mira Odalović, stilista, iz Pariza.


PROGRAM



5. 12. 2013. 19h
Galerija „Selo“, Dom kulture Opštine Novi Bečej
Otvaranje Izložbe japanske ukijo grafike XVIII i XIX veka „Slike prolaznog sveta“ (vlasnistvo kolekcionara Ninka Radosavljevića iz Pariza).
Izložbu će otvoriti predstavnik Ambasade Japana u Beogradu.
Goste će pozdraviti Matija Kovač, zamenik predsednika Opštine Novi Bečej.
Devojke u tradicionalnim japanskim kimonima dočekivaće goste.
Izložba će biti otvorena do 21. 12. 2013. godine.





Japanski pisac Asai Rioi (1612–1691) pokušao je da običnom posmatraču na slikovit način približi filozofiju života ali i specifične umetnosti – japanske ukijoe grafike. Tim povodom napisao je: „Živeti samo sadašnji trenutak, potpuno se prepustiti sagledavanju meseca, snega, cveta trešnje i javorovog lista... ne dozvoliti sebi podleganje siromaštvu i ne dozvoliti da se ono pojavi na licu... nego plutati kao čamac na reci... To je ukijo.”

Ono što začuđuje jeste njihov modernizam. Hrabrost kompozicije, ekstremna tananost i finoća stila, uz istovremeno veoma naglašenu snagu izraza i prisutnost emocija daje ovim delima upečatljivi kolorit. Društvo koje se oslobađa, koje živi svoja stremljenja punim plućima, svesno da trajanje neće biti večno, inspirisalo je velike majstore da stvaraju sa posebnom izražajnošću. (dr Milija Belić)


06-18. 12. 2013. Dom kulture Opštine Novi Bečej
Retrospektova filmova Akira Kurosave.




  
06. 12. 2013. 19h - RAŠOMON, 1950. 
9. 12. 2013. 19h - SEDAM SAMURAJA I deo, 1954.
10.12.2013. 19h -  SEDAM SAMURAJA II deo, 1954.
13. 12. 2013. 19h - TELESNA GARDA, 1961. 
16. 12. 2013. 19h - SANJURO, 1962.
18. 12. 2013. 19h - KAGEMUŠA, 1980.


Akira Kurosava (1910—1998) bio je japanski filmski režiser, scenarista i producent. Smatra se jednim od najznačajnijih ličnosti iz sveta filma. Režirao je 30 filmova tokom filmskog stvaralaštva koje je trajalo 57 godina.
Zbog složenosti autorske ličnosti, kojom nadmoćno nadvladava raspone raznorodnih dramskih struktura, na zapadu je nazvan Šekspirom savremenog filma, dok je u domovini dobio nadimak Imperator. Kurosava je neosporno jedan od snažnijih i originalnijih autora i japanske i svetske kinematografije. Jedinstvenu temu svoga stvaralaštva Kurosava određuje pitanjem „zašto ljudi ne mogu živeti sretnije zajedno?".

„Zlatna značka“ Radovanu Vlahoviću


Kulturno-prosvetna zajednica Srbije i Kancelarija za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu, a pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture i informisanja Vlade Republike Srbije, dodelila je tradicionalno priznanje „Zlatna značka“ pojedincima za dugogodišnji doprinos razvijanju kulturnih delatnosti 20. 11. 2013. godine u Narodnom pozorištu u Beogradu. 


Književnik Radovan Vlahović, osnivač i direktor Banatskog kulturnog centra, 
jedan je od dobitnika ovog priznanja.


U ime Radovana Vlahovića, koji je bio sprečen da nagradu lično primi, priznanje koje se sastoji od pozlaćene značke i povelje, primila je njegova kćerka Senka Vlahović Filipov.


Nagrade su uručili Ljubivoje Ršumović, predsednik Kulturno-prosvetne zajednice Srbije, Slavka Drašković, direktorka Kancelarije za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu i predsednik žirija Rastko Janković.

Žiri u sastavu Rastko Janković, pomoćnik direktora Kancelarije za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu, i književnici Milovan Vitezović i Marija Bišop jednoglasno je doneo odluku.

Priznanje je dobilo više istaknutih umetnika i kulturnih aktivista, među kojima su Nenad Jezdić, glumac, Mirjana Bobić Mojsilović, novinarka i književnica, Aleksandar Timofejev, direktor i glavni i odgovorni urednik RTV „Studio B“, Branko Stanković, autor emisije RTS-a „Kvadratura kruga“, Nataša Mihajlović, urednica emisije RTS-a „Šta radite, bre“, Bojan Suđić, dirigent, Jelena Tomašević, vokalna solistkinja, Jasmina Zotović, izvršni direktor Narodnog pozorišta, Svetlana Bojčević Cicović, solistkinja Opere, Miloš Jović (Leo Martin), vokalni solista, arheolog Miomir Korać, direktor „Viminacijuma“, Dragan Jakovljević, urednik budimpeštanskih „Srpskih nedeljnih novina“, Zorica Zec,  književnica, Rade Dragović, novinar „Večernjih novosti“, Hadži Zoran Lazin, književnik, Milica Bakrač, pesnikinja iz Nikšića, Svetlana Matić, književnica iz Beča, i drugi.

Kulturno-prosvetna zajednica Srbije „Zlatnu značku“ dodeljuje od 1976. godine.


Zdravica Ljubivoja Ršumovića, predsednika Kulturno-prosvetne zajednice Srbije.

Slavka Drašković, direktorka Kancelarije za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu.

Živorad Ajdačić, generalni sekretar Kulturno-prosvetne zajednice Srbije.

Rastko Janković, predsednik žirija, pomoćnik direktora Kancelarije za saradnju sa dijasporom i Srbima.

Glumac Nenad Jezdić prima nagradu.

Aleksandar Timofejev prima nagradu.

Mirjana Bobić Mojsilović.

 Jelena Tomašević.

 Nagrađeni i publika.


Ljubivoje Ršumović i Senka Vlahović Filipov.

 Živorad Ajdačić i Senka Vlahović Filipov sa Poveljom Radovana Vlahovića.
 Nenad Jezdić.

 Jelena Tomašević.

  Milica Jeftimijević Lilić, potpredsednica UKS-a.
Prof. dr Petar V. Krestić.





Radovan Vlahović je rođen 21. marta 1958. godine u Novom Bečeju. Studirao je Jugoslovensku i svetsku književnost u Novom Sadu. Objavio je 20 knjiga. Piše romane, kratke priče, pesme, eseje. Prevođen je na engleski, nemački, mađarski i slovenački jezik.
Dobitnik je više nagrada za književni rad i kulturni pregelaštvo. Član je Društva književnika Vojvodine, Udruženja književnika Srbije i Matice srpske. Osnivač je i direktor prvog privatnog kulturnog centra u Srbiji – Banatskog kulturnog centra.

Promocija knjige „Rakija i rane“ dr Milana Micića u Sečnju

09. novembra 2013. godine u većnici Skupštine Opštine Sečanj 
u organizaciji Obrazovno kulturnog centra (OKC) Sečanj i Banatskog kulturnog centra 
održana je promocija knjige 
„Rakija i rane“ dr Milana Micića 
u izdanju Narodne biblioteke „Branko Radičević“ iz Žitišta.

O knjizi govorili: dr Milan Micić, autor, Vesna Ćuk, izdavač, Dušan Milićev, književnik,
i Senka Vlahović Filipov, moderator.

Dr Milan Micić, autor knjige.

Vesna Ćuk, izdavač.

 Dušan Milićev, književnik.

Prisutne je pozdravila i predsednica Kulturno-prosvetne zajednice Opštine Sečanj Dragana Slijepčević.
Senka Vlahović Filipov, moderator.

Publika.




„Čudne su to i na svoj način volšebne sudbine gorštaka sa Banije, Korduna, Bosanske krajine, Like i Hercegovine koje je vihor krvavih događaja zavitlao po svetu, nosio ih do šuma i rudnika Amerike i Kanade da bi ih po povrtaku opet prst sudbine i lakomislenosti ministara bacile u budžake novonastalih država da brane njihove granice, jer, zaboga, ti kvrgavi i čvornovati gorštaci teško napuštaju svoje korene, a kad se sele nose svoje ikone, krstove pa i kosti svojih predaka, sve u potrazi za takozvanom srećom i korom hleba.
(...)
Zato u knjizi pesama Rakija i rane Micić na najdelotvorniji način tim đedovima pušta na volju da govore svojim sirovim i surovim jezikom jednostavnim poput telegramske poruke. Njihova saznanja su okrutna, zato je i jezik koji Micić koristi ogoljen, a sva saznanja staju u poruke, skoro indijanske dimne signale koje su razumljive, škrgutave i opore.“

Izvod iz recenzije Milana Nenadića

„Micićevi poetski junaci su epski suprotstavljeni stvarnosti kroz čitav prošli vek, a u tranzicionom vremenu, taj sukob doživljava kulminaciju. Oni složenost egzistencijalnih situacija i nedaća retroaktivno proživljavaju sa podsmehom koji je uglavnom uperen protiv vlastite nesavršenosti. Ti đedovi, u mladosti hrabri i snalažljivi mladi ljudi su od kruva do kruva prokrtstarili svet, a posle Kanade i Amerike došli da se bore za kralja i otadžbinu, da bi nakon prvog rata ostali u Banatu kao neprivilegovani i uvek tlačeni i gaženi paori. Njihov jezik je opor, miriše na znoj, krv, na presnu rakiju i gnev onih što vlastitu žrtvu života stavljaju kao zalogu za vremena buduća za novu generaciju, za nas.“


Izvod iz recenzije Radovana Vlahovića


Promocija troknjižja „Hodaj" Ljubice Vukov Mihajilo u Biblioteci u Subotici

8. 11. 2013. u Gradskoj biblioteci u Subotici 
održano je predstavljanje troknjižja HODAJ Ljubice Vukov Mihajilo u izdanju BKC-a:
„Hodaj uspravno: knjiga 1“
„Na keju Tise: knjiga 2“
„Ljubavlju bih zahvalila: knjiga 3“

O troknjižju su, osim autorke, govorili i recenzenti knjige: Pero Zubac i mr Jovan Mihajilo. 
Moderator večeri bila je Jelena Stoisavljević.
Više o knjizi:
http://banatskikulturnicentar.blogspot.com/2013/10/ljubica-vukov-mihajilo-hodaj.html


Ljubica Vukov Mihajilo, autorka troknjižja „Hodaj".

 Pero Zubac, recenzent.

Mr Jovan Mihajilo, recenzent.

Publika.

Uručena Nagrada DESPOTICA MATI ANGELINA Đorđu Nikoliću

Nagrada DESPOTICA MATI ANGELINA uručena je laureatu Đorđu Nikoliću, pesniku iz Čikaga, iz ruku predsednika Matice srpske dr Dragana Stanića 30. 10. 2013. godine u Matici srpskoj u Novom Sadu. 

Stanić je, na dan manifestacije SIJA KNJIGA MAJKE ANGELINE i svečane dodele Nagrade 12. avgusta u manastiru Krušedolu, umesto laureata, usled nemogućnosti njegovog dolaska iz Amerike u Srbiju, primio Nagradu iz ruku akademika Matije Bećkovića. 

Predsednica žirija Sofija Ljukovčan uručila je poklon slike dobitniku, ikonu Prepodobne mati Angeline, rad Silvije Vlahović, sliku akademske slikarke Vere Zarić i dar Galerije Matice srpske. 

Nagradu su ustanovili Banatski kulturni centar i Kulturno prosvetna zajednica Opštine Sečanj, u saradnji sa Pravoslavnom eparhijom sremskom i Radio-televizijom Vojvodine, a uz podršku Matice srpske. 
Više o Nagradi možete pročitati ako pogledate sledeće linkove:
 Đorđe Nikolić, dobitnik Nagrade DESPOTICA MATI ANGELINA, 
i dr Dragan Stanić, predsednik Matice srpske.
Dr Dragan Stanić, predsednica žirija Sofija Ljukovčan i laureat Đorđe Nikolić - uručenje ikone Prepodobne mati Angeline autorke Silvije Vlahović.

Ikona Prepodobne mati Angeline.
Predsednica žirija Sofija Ljukovčan uručuje laureatu Đorđu Nikoliću sliku Vere Zarić.

Đorđe Nikolić, povodom Nagrade, primio je i dar Galerije Matice srpske. 

Sestra pesnika Đorđa Nikolića, Sofija Ljukovčan i Senka Vlahović Filipov.