136 strana, broš. povez, 14x21cm, 2015. god.
Predrag Sukur je pesnik dečje nevinosti, hotimične naive i spremnosti da svet doživljava pozitivno, da ga gleda čednim očima i da mu se divi, da ga opevava i da ga poput zduhača čuva od svih zala koja su se na planeti namnožila. On je spreman da traži u ovom životu i svetu svetle strane i da ih kao čovek, i kao stvaralac i pesnik, afirmiše i da na takav način – uvek na strani dobra – pomogne da se čovek još više očoveči, da se oboži i da samo u spoju sa oboženim sobom i prirodom koja nam je data nađe smisao, utehu i veru za vremena buduća.
Ova knjiga obiluje mnoštvom idiličnih seoskih slika, ljudi i događaja, prepuna je prirode, bilja, cveća, sunca i svakolikog života u prirodi, gde se sve kao u mravinjaku pokreće i titra u nebesko plavim bojama panonskog sunca i modro zelene trave u kojoj se skriva svet koji nam pesnik još jednom – mada mi to znamo, ali smo zaboravili – otkriva onako narodski i sa dozom impresije lepote i miline svoga zavičaja.
Ali postoje pesme, kao i prozaide, koje su angažovane i u kojima pesnik kritikuje određene društvene i socijalne pojave koje su se poslednjih godina u svetu koji ga okružuje namnožile. Jednostavno, pesnik oseća da nema prava da ćuti o tome kako čovek izrabljuje čoveka, o tome kako se mnoštvo socijalnih nepravdi slilo na selo koje odumire i nestaje, a takođe kritikuje i sve one koji troše višak vrednosti koje su generacije stvarale.
Kakav pesnik želi svet, mi to možemo nazreti kroz njegove pesme i prozaide. On želi realan svet koji poštuje ljude koji mogu pristojno da žive od svoga rada, svet koji poštuje prirodne i božanske zakone i koji daje mogućnost da se svaki pojedinac oseća kao čovek među ljudima.
Radovan Vlahović