90 strana, broš. povez, 14x21cm, 2015. god.
Edicija: Književnost za decu
Đoko Stojičić peva o dečijem svetu prisno združenom sa svetom
odraslih, onom u kojem roditelji, deke i bake, strine i tetke svesno i radosno saučestvuju
u dečijoj igri, u stvaralačkoj maštovitosti i čudima otkrivanja nedoglednog sveta.
Onog koji može biti i naivan, i idiličan, ali
je pravi jer nije proizvod niti naročita
vrsta robe prigotovljene
da se utrapi detetu-potrošaču.
Svet detinjstva smešten je, po Stojičiću, oduvek i zauvek na
toj sunčanoj strani sveta. Dete je, u njegovoj poeziji, bolji i vedriji
„deo“ čovečanstva, obećanje i najava budućnosti,
nešto dražesno krhko a plemenito. Stoga ga treba i čuvati, i braniti, mada ne i
prezaštititi.
Poezija za decu Đoke Stojičića njegov je način odbrane tog elementarnog dečijeg prava da
dete bude dete a ne „objekat“ kakve lukave manipulacije i sračunate obmane.
Srba
Ignjatović, iz Predgovora
Pesme Đoke Stojičića osvajaju nas najviše slojem shematizovanih
aspekata (snova, ljubavi, mašte, sreće, sunca, roditeljskog odnosa...) Motivi su
raznovrsni i dobro misaono raspoređeni. Potpuno didaktički usmereni!
Zvukovni sloj karakteriše dobro sročena versifikacija. Njenoj
sonornosti glavno obeležje daje parna rima i uspešan ritam. U više pesama poslednji
stih se ne rimuje, što pesmi daje jaču naglašenost. Ponekad nas susretne leoninski
stih kojim se ritam ubrzava i pojačava.
Semantički sloj je obeležen odsustvom izraženije refleksivnosti.
Stih je oslobođen veće misaone zatvorenosti, kompresivnosti i entropičnih reči,
što omogućuje da se pesma lakše doživi i upamti. U joj nema zgužvanih misli i zamršenog
versifikatorskog prediva.
Ova
poezija je podrobna recepciji i sudu kritike. Ona relaksira, ona je sugestivna,
blago raspaljuje dečiju maštu...
dr Spasoje Grahovac, izvod iz recenzije