„Banatske pripòvētke” Radovana Vlahovića u Gradskoj biblioteci u Novom Sadu

29. 12. 2015. u Gradskoj biblioteci u Novom Sadu održana je promocija knjige „Banatske pripòvētke” Radovana Vlahovića u izdanju Banatskog kulturnog centra.


U programu su učestvovali: autor Radovan Vlahović, književnik i direktor Banatskog kulturnog centra, Ivana Papeš Bogosavljev koja je čitala odlomke iz knjige, dok su Senka Vlahović Filipov i Aleksandra Horvat čitale odlomke iz brojnih recenzija i prikaza ove knjige koje su pisali:

Nikola Kitanović, prof. dr Draginja Ramadanjski, Gordana Maletić, prof. dr Voja Marjanović, prof. dr Srđan Šljukić, prof. dr Mladen Dražetin, dr Petar Krestić, Anđelko Erdeljanin, Danica Vujkov, mr Nera Legac Rikić, Jovan Veljin i dr Nadežda Rajčan. 

U ime biblioteke prisutne je pozdravila Monika Maširević.

Autor.


U prvom redu: Selimir Radulović, upravnik Biblioteke Matice srpske, prof. dr Dragan Stanić, predsednik Matice srpske, Nikola Kitanović, književnik, i akademik prof. dr Dragan Škorić, predsednik Odobora za selo SANU.


Više o knjizi:

Promocija romana „Pleurat” Milorada Kuljića u Novom Sadu

Promocija knjige „Pleurat: Roman o staroslovenskom vremenu” Milorada Kuljića u izdanju Banatskog kulturnog centra održana je 17. 12. 2015. godine u Novom Sadu, na SPENS-u, u amfiteatru. 

O knjizi govorli: Radovan Vlahović, književnik i direktor Banatskog kulturnog centra, dr Milan Paroški, Snežana Aleksić Stanojlović, književnica, i autor Milorad Kuljić. 
Muzički deo programa: Miša Blizanac, kantautor, i Jovan Pović (harmonika).
Autor čita odlomak iz romana.


Više fotografija možete videti ovde:
https://www.facebook.com/media/set/?set=a.925810354174160.1073741872.218186431603226&type=3
Više o knjizi:
http://banatskikulturnicentar.blogspot.rs/2015/10/milorad-kuljic-pleurat-roman-o.html

KNJIŽEVNO VEČE ZA NADU u Barandi

Nada Kljajić, autorka više knjiga za decu i pesničkih zbirki u izdanju BKC-a, dobitnica Nagrade Dositejevo pero i učiteljica, organizovala je KNJIŽEVNO VEČE ZA NADU uz podršku Banatskog kulturnog centra 12. decembra 2015. u Barandi u privatnom prostoru njene porodice namenjenom kulturi.

Stihove su govorili autori BKC-a: Nada Kljajić, Radovan Vlahović, Ivana Papeš Bogosavljev, Senka Vlahović Filipov, Anđelka Grujić, Violeta Bjelogrlić i Aleksandra Himel, a nastupilo je i više plesnih i muzičkih izvođača.

Radovan Vlahović i Nada Kljajić.

Program je bio izuzetno posećen.
 
Biljana platno beleše...

Više fotografija možete videti ovde:
https://www.facebook.com/media/set/?set=a.925801294175066.1073741871.218186431603226&type=1&l=f343f9b823

Miodrag Nadlački: „Vremeplov: Knjiga crteža”

132 str, broš povez, 13x20cm, ilustr, 2015 god.
Cena: 500 din
Knjigu možete poručiti pouzećem na mejl:
banatskikulturnicentar@gmail.com


Svojim crtežima Nadlački, poput autentičnog arheo­loga svesti, uzburkava onaj nagomilani prepotopski talog koji svi u sebi nosimo, zahvaljujući precima, ali i velikom prasku. Iz tog taloga izranjaju arhetipski obli­ci, ejdetske slike, zajednički simboli... Začudna galeri­ja onoga što je već u nama, a umetnik nam to razotkriva, otvara oči za pogled u sebe same (i šta više očekivati, tražiti od njega).

Goran Ibrajter

Zureći višekratno, u ove zaumne Miletove crteže, uvek bih bio zatečen njihovom složenom simbolikom artikulisanom oniričkom imaginacijom, te iskusnom Majstorovom rukom, njegovim svevidovnim okom i spo­ljašnjim, i unutrašnjim. U ova (ako sam dobro izbrojao) osamdeset i četiri uratka, svrstana u pet ciklusa na­stanili su se i svetlost i tama, i Sunce i Mesec, i ži­vot i smrt. Takođe: sveto i profano suvo i vlažno, nebo i zemlja... Dubina ispod površine.

Đorđe Kuburić

Sasvim mirno, slično srednjovekovnim monasima, Miodrag prati osnovnu nit svog nadahnuća, korača sta­zom ka unutrašnjem svetu, silazi lagano ka najvećim du­binama bića. Zaranja u milenijumsko iskustvo složeno u čoveku, u svet podsvesti, u svet snova, intuicija, vizija, strahova. Raspečaćuje zapečaćeno, sakriveno i nedostu­pno ja, otvara vrata beskonačnih priča, koje je evoluci­ja spremila za generacije koje dolaze.

Zoran Čurlić

Nadlački se uspešno bavio i ilustrovanjem knjiga poezije i proze, što uopšte nije slučajno s obzirom na prethodno izrečeno da u osnovi njegovih apstraktnih vizuelnih poruka stoji jasna i promišljena filozofska i pesnička misao, ideja, ili čak priča. U osnovi ilustracije je poruka, ona može stojati ispisana uz ilustraciju ili ne, ona je, svakako, uvek iskazana vizuelnim jezikom. (...) dolazimo do toga je delo Miodraga Nadlačkog jedna posebna vrsta, moglo bi se reći, apstraktne ilustracije njegovih filozofskih promišljanja.

Senka Vlahović Filipov

Dakle, ovde se nikako ne radi o onom nekakvom trenutnom beleženju doživljenih osećaja, nego o kompleksnom is­poljavanju unutarnjih potresa, o nekakvom sistematskom izražavanju ekspresivnih naboja što ih je u umetniku nagomilao svet u kome živimo. Možda baš zbog toga ovi crteži poseduju nekakvu svečanu eleganciju, jednu pla­stičnu ubedljivost začinjenu poetikom likovnog crta­čkog dejstva. Takav crtež Miodraga Nadlačkog sposoban je da pokrene posmatračev doživljaj te da mu priušti autentično plastičko, sadržinsko i poetsko zadovoljstvo.

Sava Stepanov

Glavno sredstvo Nadlačkog je linija koja obrazuje me­đusobno prekopljena polja, stvarajući na taj način pre­poznatljive forme. Forme apstraktnog diskursa Nadla­čkog, asociraju na hibridna bića mitološke konotacije koje izviru iz umetnikovog doživljaja stvarnosti. Crte­ži Nadlačkog sadrže nadrealističke elemente u konte­kstu mitološke, izmaštane ili magične predstave, čija je suština iracionalna i podsvesna.

mr Nena Daković

Stilizovane, asocijativne forme, elementi nadrealnog koji se prepliću sa nostalgičnim osećanjima stvaraju atmosferu nedokučivosti, sna... Virtuoznim pokrivanjem površina bezbrojnim potezima perom, prepli­tanjem tananih niti, Nadlački tvori venecijansku čipku kojom oživljava bića i predmete.

Radmila Živković

Dok ih posmatramo, svaka od slika nas na nešto podseća. Začuđeni smo pitamo se na šta? Osećamo nemoć, zbunjeni smo, uplašeni. Strah nas je od vlastite upitanosti. Čini nam se da ih ne razumemo, nismo sigurni u njihovo značenje. Na njima ne prepoznajemo naš spoljašnji svet. Kako ih racionalizovati? Ove slike, zapravo, predstavljaju otiske arhetipskog sećanja i pam­ćenja naše duše. One su koncentracija vekovnih čoveko­vih traganja da, kroz radost stvaranja, od pećinskog čove­ka do danas, otkriju ključ od sedam nebesa, za spasenje čo­vekove posrnule i tragične duše.

Radovan Vlahović

Miodrag Nadlački se iz te čamotinje izvukao stvaralačkim praskom. Uzdigao se primetnom razlikom stvaranja. On ne da nema  parnika u tematskom i filozofskom poimanju, već je postao ona vrsta osamljenika, koja se vidi i sa druge strane brda.
On je samosvojstven i utemeljen umetnik, koji se nije podavao okolini i njenoj estetici, već svojoj, filozof­skoj, koja je u strukturi svake slike. Postao je prepozna­tljiv. Nesreća je u tome što Homolje nije dovoljno pre­poznalo njega.
Nadlački je slikar, koji je svaku vrstu sebičnosti prekoračio kao plitak potok. On je postao deo velike vode... Koje u budućnost vode.


Slobodan Ristović

„GINEVRIN ŠAPAT” U NOVOM SADU: Promocija knjige Nataše Bundalo Mikić

Promocija prve knjige pesama „Ginevrin šapat” Nataše Bundalo Mikić, u izdanju BKC-a, održana je u Kafeu Kabare u Novom Sadu (Vojvode Šupljikca 22) 10. 12. 2015. 



O knjizi govorili:
- Viktor Radun Teon, pesnik i prevodilac, profesor Univerziteta u Beogradu
- Ivana Stojić, recenzent, profesor i pisac
- Radovan Vlahović, direktor Banatskog kulturnog centra iz Novog Miloševa
- autorka.


Muzički deo programa:
- profesor Damir Malešev, gitara
- profesor Zoran Rančić, gitara.

Nataša Bundalo Mikić.

Atmosfera na promociji u Kafeu Kabare u Novom Sadu.

Milka Tomić: „Desila se ljubav”

168 str, broš povez, 13x20cm, 2015 god.

Milka Tomić je srpska spisateljica sa ozbi­ljnim životnim iskustvom koje poslednjih godina pretače u svoje knjige pesama, priča i romana. Život čoveka uči mudrosti i savršenstvu opstanka u svetu koji nije ni dobar ni čist u onoj meri koliko bismo mi to želeli, ali kroz umetnička dela mi ga na jedan poseban način možemo projektovati u nešto impresivno i očaravajuće, lepo samo kroz umetničko delo. Tako je i naša plodna spi­sa­te­ljica Milka Tomić u svom novom kratkom roma­nu „Desila se ljubav” pred nas otvorila jednu šar­mantnu, pomalo idealiziranu priču o ljubavi, da­jući nam šansu da se, bar za trenutak, otrgnemo od stvarnosti koja nas svakodnevno preko me­di­ja bombarduje informacijama o ratovima, o izbe­gli­cama iz azijskih i afričkih zemalja, kriminalu koji je u porastu, o ekonomskoj bedi koja se sručila na našu planetu, o sirotinji koja je vidljivija i očitija sa svakim novim danom. Milka nas u svom kratkom romanu uvodi u svet koji je srednja klasa i koji je situiran i naizgled živi normalno. Imajući taman onoliko koliko mu je potrebno da se preživi. I zbog toga nam se ova priča čini pomalo fantastičnom. Junaci Milke Tomić nisu zaokupljeni svakodne­vnim problemima opstanka i borbe da se isplate računi koji svakodnevno pristižu, da se preživi i prehrani porodica od prvog do prvog.

Radovan Vlahović, književnik

Multikulturalno pesničko veče u Novom Sadu


Multikulturalno pesničko veče održano je 27. 11. 2015. u Gradskoj biblioteci "Stevan Sremac" u Novom Sadu. Učesnici programa čitali su poeziju na srpskom, hrvatskom, slovenačkom, makedonskom i mađarskom jeziku.

Gosti večeri:
VALERIO ORLIĆ (Rijeka, Hrvatska)
NATAŠA ŠVIKART ŽUMER (Maribor, Slovenija)
ROBERT TITAN FELIKS (Maribor, Slovenija)
KATJA MERKLIN (Maribor, Slovenija)
DIJANA UHEREK STEVANOVIĆ (Subotica, Srbija)

Moderator večeri:
Snežana Aleksić Stanojlović

Muzička pratnja:
Olja Petrović (gitara)

Organizatori:
Banatski kulturni centar Novo Miloševo
Gradska biblioteka Novi Sad (ogranak "Stevan Sremac")
Snežana Aleksić Stanojlović
 

 

 
Foto: Snežana Aleksić Stanojlović.

Održano trojezično književno veče Radovana Vlahovića u Sloveniji

Trojezično srpsko‒slovenačko‒mađarsko književno veče Radovana Vlahovića održano je u Knjižnici u Lendavi u Sloveniji, na tromeđi Slovenije, Mađarske i Hrvatske, u četvrtak 26. novembra 2015. godine.
Dr Albert Halaz, Radovan Vlahović i Ines Horvat.

U programu su učestvovali dr Albert Halaz, književnik i direktor Knjižnice u Lendavi, Ines Horvat, magistar slovenačkog jezika i književnosti, i autor. Prisustvovala je i Gabrijela Bešlin, prevodilac sa srpskog na slovenački.
Radovan Vlahović govorio je na srpskom jeziku pesme iz knjige Večernji akt u devojačkoj sobi Lenke Dunđerski, koja je prevedena na slovenački jezik, i pesme iz knjiga Moj Gospode i Knjiga pastira, koje su prevedene na mađarski jezik, dok su domaćini iste pesme govorili na slovenačkom i mađarskom jeziku.
 Knjiga Večernji akt u devojačkoj sobi Lenke Dunđerski objavljena je na slovenačkom 2015. godine pod nazivom Večerni akt v dekliški sobi Lenke Dunđerski u prevodu Gabrijele Bešlin.
Knjiga pesama Moj Gospode objavljena je na mađarskom 2009. godine pod nazivom Uram u prevodu Algele Pataki.
Knjiga pastira / A juhászlegény könyve objavljena je 2012. godine kao dvojezično mađarsko-srpsko izdanje u prevodu Angele Pataki.
Svi pomenuti originali i prevodi knjiga objavljeni su u izdanju Banatskog kulturnog centra. 

Radovan Vlahović.

Dr Albert Halaz govori stihove Radovana Vlahovića na mađarskom.
Ines Horvat govori stihove Radovana Vlahovića na slovenačkom.  
  
Gabrijela Bešlin i dr Albert Halaz.

Publika iz Lendave.
Knjige Radovana Vlahovića na slovenačkom i mađarskom jeziku.


Foto: Svetozar Bešlin.

Radovan Vlahović: „Večerni akt v dekliški sobi Lenke Dunđerski”

88 str, broš povez, 13x20cm, 2015 god.

Naslov izvirnika
Banatski kulturni centar, Novo Miloševo, 2009.

Prevod
Gabrijela Bešlin

Trojezično književno veče Radovana Vlahovića u Sloveniji / Trojezični književni večer Radovana Vlahovića v Lendavi

 

Trojezično srpsko‒slovenačko‒mađarsko književno veče Radovana Vlahovića održaće se u Knjižnici u Lendavi u Sloveniji, na tromeđi Slovenije, Mađarske i Hrvatske, u četvrtak 26. novembra 2015. godine od 18 sati.
Radovan Vlahović govoriće na srpskom jeziku pesme iz knjige Večernji akt u devojačkoj sobi Lenke Dunđerski, koja je prevedena na slovenački jezik, i pesme iz knjiga Moj Gospode i Knjiga pastira, koje su prevedene na mađarski jezik, dok će domaćini iste pesme govoriti na slovenačkom i mađarskom jeziku.
 Knjiga Večernji akt u devojačkoj sobi Lenke Dunđerski objavljena je na slovenačkom 2015. godine pod nazivom Večerni akt v dekliški sobi Lenke Dunđerski u prevodu Gabrijele Bešlin.
Knjiga pesama Moj Gospode objavljena je na mađarskom 2009. godine pod nazivom Uram u prevodu Algele Pataki.
Knjiga pastira / A juhászlegény könyve objavljena je 2012. godine kao dvojezično mađarsko-srpsko izdanje u prevodu Angele Pataki.
Svi pomenuti originali i prevodi knjiga objavljeni su u izdanju Banatskog kulturnog centra.  

Radovan Vlahović je rođen 1958. godine u Novom Bečeju. Studirao je jugoslovensku i svetsku književnost u Novom Sadu. Objavio je 30 knjiga. Piše romane, kratke priče, pesme, eseje. Prevođen je na engleski, nemački, ruski, mađarski i slovenački jezik. Dobitnik je više nagrada za književni rad i kulturno pregalaštvo. Član je Društva književnika Vojvodine i Udruženja književnika Srbije, Exil-PEN centra, sekcije zemalja nemačkog govornog područja, i Matice srpske.  Osnivač je i direktor prvog privatnog kulturnog centra u Srbiji – Banatskog kulturnog centra. Živi i radi u Novom Miloševu.

http://www.kl-kl.si/slovensko-madzarsko-srbski-literarni-vecer/
Trojezični književni večer Radovana Vlahovića v Lendavi

Trojezični slovensko-madžarsko-srbski književni večer Radovana Vlahovića se bo odvil v lendavski knjižnici,v mestu,ki meji na Madžarsko in Hrvaško, 26. 11. 2015 ob 18 uri.
 Radovan Vlahović bo bral pesmi iz knjig Večernji akt u devojačkoj sobi Lenke Dunđerski, Moj Gospode in Knjiga pastira v srbščini, prevode teh istih pesmi pa bodo brali gostitelji.
 Knjiga Večernji akt u devojačkoj sobi Lenke Dunđerski je bila objavljena v slovenskem jeziku leta 2015 v prevodu Gabrielle Bešlin. 
Knjiga pesmi Moj gospode je bila objavljena v madžarskem jeziku leta 2009 v prevodu Angele Pataki z naslovom Uram. 
Knjiga pastira / A juhaszlegeny könyve je  bila objavljena leta 2012, v madžarskem in srbskem jeziku v prevodu Angele Pataki.
Vse knjige, tako originale kot prevode, je objavil Banatski kulturni center.
Radovan Vlahović (1958, Novi Bečej, Srbija). Študiral je juoslovansko in svetovno književnost v Novem Sadu. Objavil je 30 knjig. Piše romane, kratke zgodbe, pesmi in eseje. Je član Društva književnikov Vojvodine, Združenja književnikov Srbije, član Exil Pena, sekcije držav iz nemško govorečega področja ter član Matice srbske. Preveden je v angleški, ruski, nemški, madžarski in v slovenski jezik. Je ustanovitelj in direktor prvega zasebnega kulturnega centra v Srbiji – Banatskega kulturne­ga centra. Prejel je več nagrad za svoja literarna dela ter za vidni prispevek na področju kulture. Živi in dela v Novem Miloševem.

Promocija knjige „Di­vlja trešnja” Vesne Paunović Đukić u Kuršumliji


Promocija knjige pesama „Di­vlja trešnja” Vesne Paunović Đukić, u izdanju BKC-a, održana je u svečanoj sali Opstine Kursumlija 05. 11. 2015. godine. 


Govorili su: profesor knjizevnosti i srpskog jezika Milan Popović, pesnik Momčilo Nikolić, Nebojsa Gašić i autorka. Maturantii Gimnazije iz Kursumlije recitovali su pesme iz knjige. Muzički deo programa: članovi grupe „Nevreme” Nikola i Dušan.


Više o knjizi:
http://www.banatskikulturnicentar.blogspot.rs/2015/10/vesna-paunovic-ukic-divlja-tresnja.html

Promocija knjiga Zlatka Kraljića u Sv. Martinu na Muri u Hrvatskoj


Promocija knjiga na slovenačkom jeziku autora Zlatka Kraljića, pesnika, proznog pisca i slikara, pod nazivom Kralji smetišč i Globalizacija penetracija, u izdanju BKC-a, održana je u Sv. Martinu na Muri u Hrvatskoj novembra 2015. godine.


Više o knjizi:
http://banatskikulturnicentar.blogspot.rs/2015/07/zlatko-kraljic-globalizacija-penetracija.html

Više o knjizi:
http://banatskikulturnicentar.blogspot.rs/2015/05/zlatko-kraljic-kralji-smetisc.html

„Banatske pripòvētke” Radovana Vlahovića u Biblioteci grada Beograda


10. 11. 2015. u Rimskoj dvorani Biblioteke grada Beograda (Knez Mihajlova br. 56) održana je promocija knjige Radovana Vlahovića „Banatske pripòvētke” u izdanju Banatskog kulturnog centra. 


Odlomke iz knjige govorio je autor Radovan Vlahović, književnik i direktor Banatskog kulturnog centra, dok su Senka Vlahović Filipov i Aleksandra Horvat čitale odlomke iz brojnih recenzija i prikaza ove knjige koje su pisali: Nikola Kitanović, Gordana Maletić, prof. dr Voja Marjanović, prof. dr Draginja Ramadanjski, prof. dr Srđan Šljukić, prof. dr Mladen Dražetin, dr Petar Krestić, Anđelko Erdeljanin, Danica Vujkov, Jovan Veljin, mr Nera Legac Rikić, i dr Nadežda Rajčan.

U ime Biblioteke grada Beograda prisutne je pozdravila Isidora Injac.



Više o knjizi:

BKC NA SAJMU SRPSKE KNJIGE U TEMIŠVARU

Banatski kulturni centar bio je jedan od izlagača na Mini sajmu srpske knjige u Temišvaru 6. i 7. novembra 2015. godine u okviru manifestacije Dani srpske kulture u Temišvaru.


Na Mini sajamu učestvovali su izdavači i književnici iz više država (Srbija, Rumunija, Nemačka, Francuska, Kanada, BIH, Mađarska...)
Na dan otvaranja 6. 11. organizovano srpsko-rumunsko književno veče u okviru kojeg su učestvovali predstavnici značajnih instituicija i ugledni srpski i rumunski pesnici, među kojima je bio i Radovan Vlahović, književnik i direktor Banatskog kulturnog centra.

Banatski kulturni centar izložio je Mini sajmu u Temišvaru deo izdanja iz svoje dosadašnje bogate produkcije.