Edicija: PRVA KNJIGA
214 strana, broš povez, 21 cm, 2016 god.
Cena: 800
Knjigu možete poručiti puzećem na mejl:
banatskikulturnicentar@gmail.com
Ova knjiga objavljena je na osnovu Konkursa za objavljivanje prvih knjiga mladih autora do 30 godina sa teritorije Opštine Kikinda i iz dijaspore. Konkurs su raspisali Opština Kikinda i Banatski kulturni centar u 2016. godini, a odluku je doneo žiri u sastavu: Marija Tanackov (predsednik), Stanislava Hrnjak i Radovan Vlahović.
Velika Kikinda kao grad sa bogatom prošlošću i živim kulturnim životom, kako u Austro-Ugarskoj, tako i u Kraljevini Jugoslaviji, imala je i bogatu kinematografsku istoriju, koja sama po sebi zaslužuje da bude osvetljena. Ova knjiga nije uradila samo to: ona je uspela da prikaže razvoj samih bioskopa, ali i da čitaocu približi tadašnje filmske ukuse i kretanja, da se pozabavi prvim filmskim projekcijama i da objasni razvoj filma kao umetnosti i u kolikoj meri je ova grana kulture bila prisutna u gradu. Na taj način je ovaj istriografski rad postao svojevrstan vodič kroz istoriju bioskopa, ali i filma u Velikoj Kikindi, i pokazao je sve uspone i padove „Uranije“ i „Olimpije“, ali i deo svakodnevnog života žitelja grada, njihove umetničke ukuse i preferencije.
Marko Milošev
Poglavlja o istoriji filma, pa uže o istoriji filmskog života u Velikoj Kikindi, i naposletku programi i funkcionisanje svakog bioskopa pojedinačno, u koncentričnim krugovima dovode nas do razumevanja mesta bioskopa u istoriji i životu građanske klase. Ali Sivčeva ne interesuju velika pitanja poput sudbine filma; on istražuje i tumači živote malih ljudi sa periferije ostarelog Austro-Ugarskog carstva, pa naposletku i iz kraljevine SHS/Jugoslavije; samo delić svih spomenutih tektonskih poremećaja. Pažljivo čitajući, pretpostavljajući, upoređujući i zaključujući, vešto koristeći naučnu aparaturu i dostupna dokumenta (spisak projekcija s kraja knjiga to potvrđuje), Sivčev uspeva na mahove da oživi društvenu poetiku jednog vremena i, sa njim, jednog prostora, kroz prizmu mesta i značaja filma u životima građana.
Viktor Škorić