Veče duhovne poezije Dragana Stanića (Ivana Negrišorca) i Selimira Radulovića održano je 26. decembra 2016. u Banatskom kulturnom centru u Novom Miloševu.
 |
| Selimir Radulović, Dragan Stanić i Radovan Vlahović. |
Svoje stihove, Dragan Stanić, univerzitetski profesor i predsednik Matice srpske, i Selimir Radulović, upravnik Biblioteke Matice srpske i potpredsednik Udruženja književnika Srbije, na održanoj večeri posvetili su jednom od svojih najzaslužnijih prethodnika u Matici srpskoj ‒ Teodoru Pavloviću ‒ i to u njegovom rodnom mestu.
 |
| Programu prisustvovao predsednik Opštine Novi Bečej - grada u fokusu - Saša Maksimović. |
Program je održan u okviru projekata „Rodno mesto Teodoru u čast” i „Gradovi u fokusu” uz podršku Ministarstva kulture i informisanja RS i Opštine Novi Bečej.
 |
| Pevačko društvo Crkvene opštine Dragutinovo sa sveštenikom Milomirom Jelićem. Horovođa: Savica Rođenkov. |
Pored pesnika, nastupilo je i Pevačko društvo Crkvene opštine Dragutinovo iz Novog Miloševa osnovano 1889. godine pri hramu Sv. Arhangela Gavrila, u čijoj porti je sahranjen Teodor Pavlović i gde mu je Matica srpska podigla spomenik 1888. godine. Društvo više od jednog veka bez prekida, bez poznavanja nota ‒ po sluhu ‒ čuva tradiciju jedinstvenog crkvenog, sa primesama ruskog, pojanja.
 |
| Dragan Stanić. |
Dragan Stanić je, između ostalog, pročitao pesmu posvećenu Teodoru Pavloviću iz nove knjige Matični mleč i izrazio veliku radost zbog održane večeri prisećajući se početaka vraćanja Teodora Pavlovića u kulturnu javnost: „Pre osamnaest godina, kad smo se našli u Matici srpskoj Radovan Vlahović, koji je došao sa idejom, i Selimir Radulović i ja, i kad smo formuslisali to tako da bi vredelo pokrenuti jednu kulturnu manifestaciju ‒ pravo da vam kažem, nismo mislili da će to potrajati toliko dugo, ali smo se nadali da bi moglo potrajati. Taj stvaralački impuls koji u sebi i oko sebe neguje Radovan Vlahović je učinio da ta manifestacija zaista očuva dušu svih ovih osamnaest godina i da, eto, sad nakon osamnaest godina pokaže neku svoju zrelost, neko punoletstvo, zbog čega je usledila i ta vrsta nagrade, a to je da počne i republičko ministarstvo da prepoznaje ovu manifestaciju i da je podržava finansijski na drugi način.”
Predsednik Matice sa Teodorom Pavlovićem povezuje i rad Banatskog kulturnog centra: „Iz tog nukleusa je rođen onda i Banatski kulturni centar i ova izdavačka delatnost koja mislim da je na kulturnoj mapi Srbije jasno obeležila upravo ime Novog Miloševa, a to je mesto u kojem se sada povodom Teodora Pavlovića, u stalno sećanje na njega, ali povodom svega onoga što i Banat ima, ali pre svega ima Novo Miloševo, sada se okupljaju ljudi iz različitih stilova pisanja, i poetika, i generacija, i jezika na kojima stvaraju, dakle, ovo je zaista postao jedan kulturni centar vrlo zanimljivi i specifičan. Tako da, ako smo znali Novo Miloševo nekada po Teodoru Pavloviću, pa kasnije i po horu, sada ga, evo, boga mi, već skoro dve decenije, prepoznajemo po sve onome što se dešava: po Danima Teodora Pavlovića i po Banatskom kulturnom centru.
 |
| Selimir Radulović. |
Selimir Radulović je povodom gostovanja rekao: „Zaista, radosna i puna čast je za mene ova prilika što se nalazim u Novom Miloševu i učestvujem u ovom malom prigodnom programu. Posebno se radujem što sam u domu mog dugogodišnjeg prijatelja i moga kolege Radovana Vlahovića i radujem se da sam uzeo učešće u programu koji je održan povodom jednog izuzetnog čoveka iz ove sredine Teodora Pavlovića koji je bio izuzetan i na čitavom prostoru srpske kulture i veoma je značajno da se to obeležava na ovakav, rekao bih, istinski način.”
Radulović zaokružuje veče zaključkom i optimističnom porukom kad je u pitanju smisao poezije i kulture u današnjem svetu: „U svetu koji, kako kaže jedan filosof, škripi i preti da se sruši, u svetu u kojem je jedini smisao sećanje na smisao, u svetu u kojem je malo onih koji bi od srca da dele sa drugim ljudima, okrenuti se prostoru poezije i kulture u celosti, čini mi se da je prava stvar i danas u drugom desetleću 21. veka, iako se i nadalje postavlja ono pitanje, koje je postavio i veliki pesnik, nemački pesnik romantičar, Čemu pesnici u oskudno vreme? Mi možemo da kažemo, ponavljajući to pitanje, da ipak ima razloga da pesnici pevaju u tim oskudnim vremenima i da su oni svojevrsna opomena svetu i čoveku koji je izgubio vlastitu ravnotežu.”