Radovan Vlahović: „1934.” (nastavak romana „Bapa”)


Edicija: Roman

Radovan Vlahović: „1934.” 
(nastavak romana „Bapa”, knjiga druga)

336 str, 20 cm, 2017.
ISBN 978-86-6029-345-1

Urednik
Simon Grabovac

Recenzenti
prof. dr Gojko Tešić
Franja Petrinović

Cena: 800 din
Knjigu možete poručiti puzećem na mejl:
banatskikulturnicentar@gmail.com


Od zemlje smo postali, od zemlje živimo, govorio je Branko, a u zemlju ćemo i da završimo, to je naša sudbina. Zemlja. Sve drugo bude i prođe, al’ usta uvek ’leba ištu. Za nas seljake furtom ima posla i mi nikad nismo dokoni. Naučili smo da radimo, da imamo, i to što imamo da je naše, i nikad se nismo otimali i gramzili s tuđim da raspolažemo.

(odlomak iz romana)

Ako pouzećem kupite zajedno obe knjige „Bapa” i „1934.” 
dobijate ih po ukupnoj ceni od 1000 dinara.

Pesnička republika – održan pesnički maraton i dodeljena Gramata Igoru Miroviću

Banatski kulturni centar povodom prve godišnjice od osnivanja Pesničke republike organizovao je pesnički maraton na kom je učestvovalo 50-ak državljana Pesničke republike iz zemlje i regiona, i dodelio je, na osnovu konkursa Propuštena prilika, novoustanovljenu Gramatu Pesničke republike Igoru Miroviću za knjigu Kremen plamen (Prometej, Novi Sad, 2003).


Pod sloganom Svet treba da peva, a ne da ratuje, Pesnička republika u organizaciji Banatskog kulturnog centra osnovana je 26. i 27. novembra 2016. u Novom Miloševu kao deo projektnih aktivnosti Opštine Novi Bečej – „Grada u fokusu” – uz podršku Ministarstva kulture i informisanje Republike Srbije. Osnivanjem, republika je dobila himnu Banatsko veliko kolo, predsednika, vladu, ambasadore i konzule iz brojnih država, ustav...

Radovan Vlahović, osnivač Pesničke republike.

 U ustavu Pesničke republike, koji je napisao osnivač Radovan Vlahović, između ostalog, stoji da poeziju imaju prava svi da pišu, da ona ne poznaje granice, da državljani Pesničke republike iznova afirmišu ljubav, kreativnost, lepotu i dobrotu, i da će svet će biti mnogo bolje mesto za življenje kad ga povedu, u vremena buduća, pesnici.
Na pesničkom maratonu Pesničke republike učestvovali su svi zainteresovani pesnici koji su se javili na otvoreni poziv za učešće Banatskog kulturnog centra. Pesme učesnika maratona biće objavljene zajedničkom zborniku do sledećeg pesničkog okupljanja u organizaciji Banatskog kulturnog centra na 9. evropskom fejsbuk pesničkom festivalu u Novom Sadu.
U programu su, pored pesnika učesnika maratona, govorili dobitnik nagrade pesnik Igor Mirović, u ime predlagača za nagradu govorio je upravnik Biblioteke Matice srpske Selimir Radulović, direktor Banatskog kulturnog centar Radovan Vlahović, u ime žirija Senka Vlahović iz Banatskog kulturnog centra, predsednik Opštine Novi Bečej Saša Maksimović, članovi hora Opere srpskog narodnog pozorišta Milica i Davor Dosković, voditelj programa Jovana Vlahović. 
Himna Pesničke republike – Banatsko veliko kolo izvedena je u klavirskom aranžmanu Davora Doskovića.
O nagradi, na osnovu predloga istaknutih pojedinaca ili institucija pristiglih na konkurs, odlučivali su osnivač Pesničke republike (Radovan Vlahović), vlada Pesničke republike (dr Zoran Đerić, Franja Petrinović, Goran Ibrajter, Senka Vlahović i Jovan Gvero) i predsednik Pesničke republike (Simon Grabovac). Nagrada se sastoji od gramate, poklon grafike Jugoslava Vlahovića i objavljivanja zbirke pesama u izdanju Banatskog kulturnog centra.
Za Gramatu Pesničke republike, knjigu Kremen plamen Igora Mirovića predložili su Selimir Radulović, upravnik Biblioteke Matice srpske, Dragan Kojić, direktor Biblioteke Grada Novog Sada, izdavač Zoran Kolundžija i recenzent dr Draško Ređep.  

Saša Maksimović, predsednik Opštine Novi Bečej.

Davor Dosković izvodi himnu Pesničke republike.
  
Milica Dosković.
Selimir Radulović, predlagač za nagradu.
Igor Mirović, laureat, govori svoje stihove.
  
Pesnici i publika.

Uručenje Gramate Pesničke republike.
Uručenje poklon slike dobitniku.


Gramata Pesničke republike
Saopštenje žirija

Pesnička republika u organizaciji Banatskog kulturnog centra je kao manifestacija proizašla iz Evropskog fejsbuk pesničkog festivala koji je jedan od najdemokratskijih pesničkih festivala u zemlji, regionu, Evropi, a može se reći i u svetu, koji se blizu jednu deceniju održava na Salonu knjige u Novom Sadu. Na ovom festivalu, od osnivanja je učestvovalo više od 3000 pesnika iz preko 20 zemalja sveta, te je bilo prirodno da se stvori Pesnička republika sa verom da pesnička reč ruši sve barijere između naroda, jezika i poetika.
Gramata Pesničke republike je nagrada koja se po prvi put dodeljuje za najbolju nenagrađenu knjigu objavljenu u poslednjih pedeset godina na osnovu konkursa Propuštena prilika. Dodeljuje se za knjigu koja iz ko zna kojih razloga nije dovoljno bila u žiži javnosti, nije u dovoljnoj meri iščitana da bi se o njoj znatnije pisalo i da bi ponela svoju slavu na način kako to zaslužuje. Na konkurs koji je rapisao Banatski kulturni centar pristiglo je ukupno 14 naslova.
Žiri u sastavu osnivač Pesničke republike Radovan Vlahović, predsednik Pesničke republike Simon Grabovac, vlada Pesničke republike, koju čine dr Zoran Đerić, Franja Petrinović, Goran Ibrajter, Senka Vlahović i Jovan Gvero, doneo je sledeću odluku: da novoustanovljenu Gramatu Pesničke republike – za knjigu poezije Kremen plamen koju je objavio Prometej iz Novog Sada 2003. godine – dodeli pesniku Igoru Miroviću.
Za Gramatu Pesničke republike, knjigu Kremen plamen Igora Mirovića predložili su Selimir Radulović, upravnik Biblioteke Matice srpske, Dragan Kojić, direktor Biblioteke Grada Novog Sada, izdavač Zoran Kolundžija i recenzent dr Draško Ređep.

Obrazloženje
Za Igora Mirovića poezija je isto što i jezičko u stihu sažimanje emotivnih i duhovnih potresa pojedinca u svetu nimalo sklonom poeziji i pesnicima, i prevođenje lirskog subjekta kroz tradicionalne i savremene  obrasce pevanja i mišljenja gde nalazimo tragove Crnjaskog, Pope, Radičevića, Matića, ali i tragove korespodencije sa Bećkovićem, Negrišorcem i Radulovićem, što nam govori da svaki pesnik i svaka poezija ispisuju svoje prethodnike i otvaraju prostor za svoje sledbenike.
Prateći lirskog subjekta u knjizi pesama Kremen plamen Igora Mirovića vidimo da on nije tek puki statista u životu i svetu, već je on glas pobune i nemiranja sa postojećim poretkom stvari. On je misleće biće koje grmi na sav glas o svojim i našim porazima, o lepotama koje nam uvek izmiču, o neshvatljivoj potrebi čoveka da „poboden u stih” ne dozvoli da se „zakorovi” pa da mu i izdanci budu parlog na pustoj zemlji. On „gori u neostvarenoj vatri kaveza prošlosti"  i „traži putokaz između bola i melema”. Znajući da usudi zla vrebaju čoveka od prapočetka, on veruje da ako umre i oni umiru sa njim, a ako se rodi biće im osveta. 
Mirović peva o rekama kao o svom i krvotoku narodnog bića, majci zemlji, o zavičajima našim, ispisujući „pesmu svoga bremena”, ali i pesmu svih naših muka, teskoba i samara koje vekovima nosimo jednako verujući da će namesto slabića iz „prestonica pokondirenosti” svet oradostiti novi, oboženi, hrabri, mudri i odvažni ljudi što u životu i literaturi sažimaju večno u sveopštem i prolaznom, otkrivajući nam kremen plamen kao novu neiscrpnu energiju koja raste i vaskrsava u nama pevanjem.   

Gramata i maraton Pesničke republike 25. novembra 2017.

Svet treba da peva, a ne da ratuje!


Banatski kulturni centar povodom prve godišnjice od osnivanja Pesničke republike 25. 11. 2017. od 12h u svojim prostorijama u Novom Miloševu organizuje pesnički maraton državljana Pesničke republike i dodeljuje novoustanovljenu Gramatu Pesničke republike za najbolju knjigu koja je objavljena u poslednjih pola veka, a koja je propustila priliku da bude nagrađena.
Na konkursu pod nazivom Propuštena prilika za Gramatu Pesničke republike učestvuju  knjige objavljene u poslednjih 50 godina, koje su propustile priliku da dobiju neku od velikih i relevantnih nagrada. Ovogodišnja odluka o Gramati biće saopštena na otvaranju manifestacije 25. 11. kada će nagrada biti dodeljena, a laureat će svojim stihovima otvoriti pesnički maraton. O nagradi, na osnovu predloga istaknutih pojedinaca ili institucija pristiglih na konkurs, odlučuju osnivač (Radovan Vlahović), vlada (dr Zoran Đerić, Franja Petrinović, Goran Ibrajter, Senka Vlahović i Jovan Gvero) i predsednik Pesničke republike (Simon Grabovac).
Očekuje se da na pesničkom maratonu učestvuje 50-ak pesnika iz Srbije i regiona, državljana Pesničke republike, kao i onih koji to žele da postanu, koji su se na osnovu otvorenog poziva prijavili za učešće. Pesme učesnika maratona biće objavljene u zajedničkom zborniku.
Svaki učesnik, ali i ljubitelj poezije, koji do sada nije pristupio Pesničkoj republici, može postati njen državljanin i dobiti pasoš i državljanstvo Pesničke republike u Novom Miloševu ili elektornski putem preko virtuelnog matičara Pesničke republike.
Po sloganom Svet treba da peva, a ne da ratuje, Pesnička republika u organizaciji Banatskog kulturnog centra osnovana je 26. i 27. novembra 2016. u Novom Miloševu kao deo projektnih aktivnosti Opštine Novi Bečej – „Grada u fokusu” – uz podršku Ministarstva kulture i informisanje Republike Srbije. Osnivanjem, republika je dobila himnu Banatsko veliko kolo, predsenika, vladu, ambasadore i konzule iz brojnih država, ustav...


U ustavu Pesničke republike, koji je napisao osnivač Radovan Vlahović, između ostalog, stoji da poeziju imaju prava svi da pišu, da ona ne poznaje granice, da državljani Pesničke republike iznova afirmišu ljubav, kreativnost, lepotu i dobrotu, i da će svet će biti mnogo bolje mesto za življenje kad ga povedu, u vremena buduća, pesnici.

Više o Pesničkoj republici 2016. možete pogledato ovde:

Otvorena dokumentarna izložba Gustava Klimta u Banatskom kulturnom centru

Dokumentarnu izložbu „Gustav Klimt – preteča moderne” otvorio je Johanes Iršik, direktor Austrijskog kulturnog foruma (AKF) u Beogradu, 20. 11. 2017. u Galeriji Banatskog kulturnog centra u Novom Miloševu. 



 Radovan Vlahović, književnik i direktor Banatskog kulturnog centra, pročitao je svoju pesmu „Gost, Georgu Traklu” u čast gostiju iz AKF-a, a Angelika Tomić, saradnik u kulturi AKF-a, je pročitala prevod Johana Lavundija iste pesme na nemački. U muzičkom delu programa nastupili su Davor i Milica Dosković (gitara i vokal), članovi Opere SNP-a. Moderator programa: Senka Vlahović. 

Johanes Iršik, direktor Austrijskog kulturnog foruma.

Angelika Tomić, saradnik u kulturi Austrijskog kulturnog foruma.

Radovan Vlahović, književnik i direktor Banatskog kulturnog centra.

 Davor i Milica Dosković, članovi hora Opere SNP-a



 Izložba posvećena Gustavu Klimtu, koju su zajednički organizovali Banatski kulturni centar i Austrijski kulturni forum, biće postavljena do 20. 12. 2017. u Novom Miloševu.  



Izjave za RTV i TV Novi Bečej.

 




 

 

Ovom izložbom otvorena je saradnja Banatskog kulturnog centra i Austrijskog kulturnog foruma, koji deluje pri ambasadi Austrije u Beogradu.


Više o izložbi

„Gustav Klimt / umetnik neverovatnog savršenstva / čovek retke dubine / a njegovo delo – svetinja.“ (Egon Šile)

Gustav Klimt (1862-1918) reprezentuje epohu koja odjekuje do današnjeg dana i koja i danas izaziva oduševljenje. Njegove slike se s pravom smatraju oličenjem duha optimizma koji je obeležio rađanje doba moderne.

Oko 1900. godine Beč je kao magnet privlačio visoku kulturu svih umetničkih disciplina. Uzbudljiva i pionirska otkrića nastajala su u svetu književnosti, likovnim umetnostima, arhitekturi i muzici, sa intenzitetom kome nije bilo ravnog. Godine 1910. Beč je imao 2 miliona stanovnika, što ga je činilo petim najvećim gradom na svetu. Nesumnjivo, bio je duhovna prestonica tadašnje Evrope. U delu Gustava Klimta ogledaju se umetnička i naučna dostignuća koja su obeležila to vreme. Kroz njegove radove možemo pratiti razvoj umetnosti od „Ringštrase” perioda do početaka apstraktnog slikarstva. Njegov kreativni doprinos i stil koji je razvio, utabali su put njegovim mlađim savremenicima, Egonu Šileu i Oskaru Kokoški.

Rad Gustava Klimta i njegovih savremenika, pripadnika Bečke secesije i grupe umetnika u okviru „Wiener Werkstätte” u mnogome su doprineli izgledu grada Beča kakav je danas.
Izložba se sastoji od 15 panela koji kroz tekst i reprodukcije umetničkih dela i fotografija prate ključne faze Klimtovog života i stvaralaštva.

Tematske celine izložbe
1. Gustav Klimt – preteča moderne
2. Klimt lično (1862–1883)
3. Klimt i „Umetnička kompanija“ (1883–1892)
4. Klimtove fakultetske slike za Bečki univerzitet (1894–1907)
5. Klimt i Bečka secesija (1897–1905)
6. Klimtovi pejzaži (1898–1917)
7. Klimt i crtanje
8. „Betovenov friz“ Gustava Klimta (1902)
9. Klimtove mecene u „Beču oko 1900. godine“
10. Klimt i palata „Stoklet“ (1904–1909)
11. Klimtov „zlatni period“ (1903/05–1911)
12. Klimt i Emili Flege
13. Klimt i izložba „Kunstschau“ (1908/1909)
14. Klimt i prikazi životnog ciklusa (1903–1915)
15. Klimtov poslednji atelje (1912–1918)

Dokumentarna putujuća izložba „Gustav Klimt – preteča moderne” nastala povodom 150 godina od rođenja 2012. godine. Kustos izložbe je Sandra Tretter, a grafički dizajn izložbe potpisuje Manfred Thumberger.

Gustav Klimt u Banatskom kulturnom centru

Dokumentarnu izložbu „Gustav Klimt – preteča moderne” otvoriće Johanes Iršik, direktor Austrijskog kulturnog foruma u Beogradu, 20. 11. 2017. u 19 časova u Galeriji Banatskog kulturnog centra u Novom Miloševu.

Izložbu, koju zajednički organizuju Banatski kulturni centar i Austrijski kulturni forum, biće postavljena do 20. 12. 2017. u Novom Miloševu.

 Više o izložbi

„Gustav Klimt / umetnik neverovatnog savršenstva / čovek retke dubine / a njegovo delo – svetinja.“ (Egon Šile)

Gustav Klimt (1862-1918) reprezentuje epohu koja odjekuje do današnjeg dana i koja i danas izaziva oduševljenje. Njegove slike se s pravom smatraju oličenjem duha optimizma koji je obeležio rađanje doba moderne.

Oko 1900. godine Beč je kao magnet privlačio visoku kulturu svih umetničkih disciplina. Uzbudljiva i pionirska otkrića nastajala su u svetu književnosti, likovnim umetnostima, arhitekturi i muzici, sa intenzitetom kome nije bilo ravnog. Godine 1910. Beč je imao 2 miliona stanovnika, što ga je činilo petim najvećim gradom na svetu. Nesumnjivo, bio je duhovna prestonica tadašnje Evrope. U delu Gustava Klimta ogledaju se umetnička i naučna dostignuća koja su obeležila to vreme. Kroz njegove radove možemo pratiti razvoj umetnosti od „Ringštrase” perioda do početaka apstraktnog slikarstva. Njegov kreativni doprinos i stil koji je razvio, utabali su put njegovim mlađim savremenicima, Egonu Šileu i Oskaru Kokoški.

Rad Gustava Klimta i njegovih savremenika, pripadnika Bečke secesije i grupe umetnika u okviru „Wiener Werkstätte” u mnogome su doprineli izgledu grada Beča kakav je danas.
Izložba se sastoji od 15 panela koji kroz tekst i reprodukcije umetničkih dela i fotografija prate ključne faze Klimtovog života i stvaralaštva.

Tematske celine izložbe
1. Gustav Klimt – preteča moderne
2. Klimt lično (1862–1883)
3. Klimt i „Umetnička kompanija“ (1883–1892)
4. Klimtove fakultetske slike za Bečki univerzitet (1894–1907)
5. Klimt i Bečka secesija (1897–1905)
6. Klimtovi pejzaži (1898–1917)
7. Klimt i crtanje
8. „Betovenov friz“ Gustava Klimta (1902)
9. Klimtove mecene u „Beču oko 1900. godine“
10. Klimt i palata „Stoklet“ (1904–1909)
11. Klimtov „zlatni period“ (1903/05–1911)
12. Klimt i Emili Flege
13. Klimt i izložba „Kunstschau“ (1908/1909)
14. Klimt i prikazi životnog ciklusa (1903–1915)
15. Klimtov poslednji atelje (1912–1918)

 Dokumentarna putujuća izložba „Gustav Klimt – preteča moderne” nastala povodom 150 godina od rođenja 2012. godine. Kustos izložbe je Sandra Tretter, a grafički dizajn izložbe potpisuje Manfred Thumberger.

PESNIČKA REPUBLIKA 2017 – poziv za učešće i konkurs za nagradu

Svet treba da peva, a ne da ratuje!


Dragi pesnici, dragi državljani Pesničke republike,

Banatski kulturni centar povodom prve godišnjice od osnivanja Pesničke republike 25. 11. 2017. od 12h u Banatskom kulturnom centru organizuje pesnički maraton državljana Pesničke republike, i onih koji to žele da postanu, i dodeljuje Gramatu Pesničke republike za najbolju knjigu koja je objavljena u poslednjih pola veka, a koja je propustila priliku da dobije neku od velikih i relevantnih nagrada u Srbiji, Evropi i u svetu.

Način prijavljivanja za učešće na pesničkom okupljanju
Svi zainteresovani pesnici, državljani Pesničke republike, kao i svi oni koji to žele da postanu, treba da pošalju po jednu svoju pesmu, čime se prijavljuju za učešće na pesničkom maratonu 25. 11. 2017. sa početkom u 12h u Banatskom kulturnom centru.
Za učešće je potrebno unapred poslati 1 pesmu na maternjem jeziku (bilo da je objavljena ili ne) ne dužu od jedne A4 strane (Time New Roman, 12 pt, prored 1) na mejl: pesnickarepublika@gmail.com do 20. 11. 2017.
Uz pesmu, molimo Vas da nam pošaljete i kontakt podatke.
U programu se čita isključivo poslata pesma, dužine prema propozicijama.
Slanjem pesme, autor potvrđuje svoj dolazak na pesnički maraton.
Pesme onih autora koji budu prisutni na maratonu, biće objavljene u zajedničkom zborniku, koji će autor dobiti na poklon na predstojećem 9. evropskom fejsbuk pesničkom festivalu u Novom Sadu, marta 2018.
Svaki učesnik koji do sada nije pristupio Pesničkoj republici, ali i ljubitelj poezije, može postati njen državljanin i dobiti pasoš i državljanstvo Pesniče republike.
Autor sami finansiraju putne troškove.

Konkurs za Gramatu Pesničke republike
Za nagradu, Gramata Pesničke republike za propuštenu priliku, potrebno je poslati jedan primerak knjige, objavljene u poslednjih 50 godina, koja je propustila priliku da dobije neku od velikih i relevantnih nagrada. Knjigu poslati zajedno sa pismenim predlogom udruženja, institucije ili pak individualnih predlagača (najmanje troje) na adresu Banatskog kulturnog centra (JNA 35, 23273 Novo Miloševo) do 20. 11. 2017. Odluka o nagradi biće saopštena na otvaranju manifestacije 25. 11. 2017. kada će nagrada biti dodeljena. O nagradi odlučuju osnivač, vlada i predsednik Pesničke republike.

Sa željom da se ponovo okupimo i da pošaljemo poruku mira i prijateljstva koja glasi: Svet treba da peva, a ne da ratuje, očekujemo Vas u Novom Miloševu.



VIŠE O PESNIČKOJ REPUBLICI

Pesnička republika je simbol, ali i naziv kulturne manifestacije.
Pesnička republika u organizaciji Banatskog kulturnog centra osnovana je republika 26. i 27. novembra 2016. u Novom Miloševu kao deo projektnih aktivnosti Opštine Novi Bečej – „Grada u fokusu” – uz podršku Ministarstva kulture i informisanje Republike Srbije.

Struktura
Pesnička republika je simbolička država svih pesnika, iz svih država i na svim jezicima koji dođu i čitaju svoje pesme u Banatskom kulturnom centru.
Pesničku republiku čine pesnici koji, po pozivu organizatora, dođu da učestvuju i govore svoje stihove na manifestaciji, čime postaju državljani Pesničke republike. U Pesničku republiku su dobro došli i oni koji se sami preporuče i izraze želju da postanu državljani, kao i ljubitelji, čitaoci i afirmatori poezije.
Pesnička republika simbolično ima sve atribute pesničke države (ustav, himnu (Banatsko veliko kolo), predsednika, vladu, ambasadore, počasne konzule za pojedine regije, gradove, mesta...) koja ljudima treba da ukaže da poezija ima sveljudski i svenarodni karakter.
Pesnička republika svojim osnivanjem osnažuje, podržava i afirmiše  ideju decentralizacije i demetropolizacije kulturnih zbivanja.

Ustav Pesničke republike
Poezija je lični umetnički čin. Svet treba da peva, a ne da ratuje.
Poezija nije i ne sme biti u službi ni jedne ideologije ili politike.
Poeziju imaju prava svi da pišu i na nju niko ne sme da ima posebno pravo.
Poezija ne poznaje granice, jezike, države i ograničenja u iskazivanju sebe same.
Svi koji pišu, koji vole i koji čitaju poeziju imaju pravo da budu državljani Pesničke republike.
Ambasadori,  vlada, predsednik i državljani Pesničke republike imaju zadatak da svugde i na svakom mestu afirmišu poeziju i pesničke tradicije, kako one koje su bile u minulim vremenima tako i u vremenima budućim, bez obzira na poetičke grupacije koje se bore za afirmaciju vlastitih poetičkih ideja.
Državljani Pesničke republike iznova afirmišu ljubav, kretivnost, lepotu i dobrotu.
Pesnička republika je nezavisna od svih država, vlada, i niko nema prava da je ukine, jer je ona ideja koja hiljadama godina živi u pesničkim delima i hiljadama godina će živeti, a mi je danas samo objavljujemo svetu i simbolično je formalizujemo.
Svet će biti mnogo bolje mesto za življenje kad ga povedu, u vremena buduća, pesnici.
Poezija je sveukupna večnost, a u njoj svi imaju prava da učestvuju.
(Ustav napisao Radovan Vlahović)

Predstavljanje knjige „Poljoprivredna istorija Banata” u Novom Kneževcu

Predstavljanje knjige „Poljoprivredna istorija Banata do polovine 20. veka” Sabo Jožefa, u izdanju Banatskog kulturnog centra, održana je 3. 11. 2017. u Svetosavskom domu u Obićevu u Novom Kneževcu.

O knjizi su govorili: Radovan Vlahović, urednik, Sabo Jožef, autor, recenzije dr Ferenca Nemeta i dr Zoltana Čemerea čitala je Senka Vlahović.

Veliko inetesovanje Novokneževčana za knjigu.