Predstavljanje romana „Bapa” i „1934.” Radovana Vlahovića u Zrenjaninu

Predstavljanje romana „Bapa” i „1934.” (nastavak romana „Bapa”) Radovana Vlahovića održano je 15. 12. 2017. godine u Salonu Narodnog muzeja Zrenjanina, tokom trajanja izložbe posvećene Urošu Prediću.
O knjizi govorili: Radovan Vlahović, autor, i Marija Tanackov, književni kritičar. Odlomke iz romana govorila je Senka Vlahović. Moderator programa: Duška Kolarov, bibliotekar muzeja i profesor srpskog jezika i književnosti.

Radovan Vlahović, autor.

Publika.
Više o romanu „1934.”:


Promocija knjige „Velikokikindski privilegovani distrikt” u Kikindi

Promocija knjige „Velikokikindski privilegovani distrikt” Tijane Rupčić, u izdanju Banatskog kulturnog centra, održana je 14.12.2017. godine u Kulturnom centru Kikinda.

O knjizi govorili: Tijana Rupčić, autorka, Srđan Sivčev i Marko Milošev, istoričari, 
i Radovan Vlahović, izdavač i urednik. 

Tijana Rupčić, autorka.

Publika.

Ova knjiga objavljena je na osnovu konkursa za objavljivanje prvih knjiga mladih autora do 30 godina sa teritorije Grada Kikinde. Konkurs su raspisali Grad Kikinda i Banatski kultu­rni centar u 2017. godini, a odluku je doneo žiri u sastavu: Marija Tanackov (predsednik), Stanislava Hrnjak, predsednica skupštine Grada Kikinde i Radovan Vlahović, direktor Banatskog kulturnog centra.

Više o knjizi na:
http://banatskikulturnicentar.blogspot.rs/2017/10/tijana-rupcic-velikokikindski.html

„Sunčan dan: Zbornik radova”

72 str, broš. povez, ilustr, 20 cm, 2017. god.
ISBN 978-­86-­6029-­346-­8

Cena: 500 din
Knjigu možete poručiti puzećem na mejl:
banatskikulturnicentar@gmail.com

Festival umetničkog stvaralaštva osoba sa sme­tnjama u razvoju i invaliditetom pod nazivom „Sunčan dan” održan je po prvi put u Banatskom kulturnom cen­tru u Novom Miloševu 15. maja 2017. godine, kada su i dodeljene nagrade za najbolje likovne i literarne radove na osnovu konkursa.

Festival „Sunčan dan” Banatski kulturni centar orga­nizovao je u saradnji sa Centrom za pružanje usluga soci­jalne zaštite iz Kikinde u okviru projekta Gradovi u foku­su Ministarstva kulture republike Srbije i Opštine Novi Bečej. 

U okviru festivala dodeljene su nagrade za najbolje likovne i literarne radove, nastupili su autori nagrađe­nih literarnih radova, održan je umetnički program oso­ba sa smetnjama u razvoju i invaliditetom, a posetioci su mogli da pogledaju dve izložbe: izložbu likovnih ra­dova pristiglih na konkurs i samostalnu izložba Nikole Vlahovića Nikassa, po čijoj knjizi poezije festival nosi na­ziv „Sunčan dan”. 

Svi nagrađeni likovni literarni radovi objavljeni su u ovom zborniku, kao i likovni radovi Nikole Vlahovića Nikassa. 

 Više o manifestaciji i dobitnicima nagrada:
http://banatskikulturnicentar.blogspot.rs/2017/05/odrzan-suncan-dan-festival-umetnickog.html

Predstavljanje romana „1934.” Radovana Vlahovića u Banatskom kulturnom centru u Novom Miloševu

Promocija novog romana Radovana Vlahovića pod nazivom „1934.” (nastavak romana „Bapa”, knjiga druga), u izdanju Banatskog kulturnog centra, održana je 2. decembra 2017. godine u Banatskom kulturnom centru u Novom Miloševu.
Govorili su: književni kritičar Marija Tanackov i autor. Moderator: Senka Vlahović.
Muzički deo programa: Srna Stanojlović, klavir. 

Publika na promociji knjige.

Više o knjizi na:
http://banatskikulturnicentar.blogspot.rs/2017/11/radovan-vlahovic-1934-nastavak-romana.html

Živica Brusin: „Ulica što vodi u nebo”

Edicija POEZIJA
80 str, 20 cm, 2017. god.
ISBN 978-86-6029-328-4

Cena: 500 din
Knjigu možete poručiti puzećem na mejl:
banatskikulturnicentar@gmail.com


Za poeziju on kaže: „Pesme su nad čudima čudo” i zaista je Živica u pravu ako znamo da poe­zi­ja često pomera granice naših spoznaja o nama sa­mi­ma, o svetu koji nas okružuje, o našim unutra­šnjim previranjima ko­ja izvlačimo peva­­njem, kao mišljenjem, na svetlo dana iz dubina naših duša koje su često, pod pritiskom sva­kodne­vnih prozai­čnih briga, stisnute i zgrčene, neo­slo­bođene u dovo­ljnoj meri da se iskažu, kako pred sobom, tako pred svetom.

Izvod iz recenzije
Radovan Vlahović


Odavno nisam čitao, stihom izraženo, više­smisle­no kazivanje koje sagledava sve aspekte čo­veko­vog bitisanja, a potpuno originalnim, ličnim na­či­nom opevano.
Sve zlo koje nas snalazi plod je naših tvorbi, i sami mu neprekidno hranimo postojanje: strahovima, be­­som, srditim reakcijama, ogovaranjem, podmetanjem i sličnim osećajima negativne konotaci­je. Zato Živica pe­va: /Nije to đavo onaj pravi, /njega sam rodio ja u svojoj gla­vi. /
Izvod iz recenzije
Milorad Kuljić

Slobodan Suvajdžić: „Tajno ruže u mirise zašle"

Edicija KNJIŽEVNOST ZA DECU
64 str, 20 cm, 2017. god.
ISBN 978-86-6029-347-5

Cena: 400 din
Knjigu možete poručiti puzećem na mejl:
banatskikulturnicentar@gmail.com

...u zbirci „Tajno ruže u mirise zašle”, pesnik je doživeo i proživeo, a uz to je ostao veliko dete pa iskreno reaguje i rezonuje onako kako bi, na date situacije, reagovali i njegovi čitaoci. Na nasušnu po tre bu svakog deteta – igru, Suvajdžić odgovara poezijom, koja ima i elemente igre, a ponekad i pustolovine. Jačinom slika, odmerenim i primerenim jezikom, melodičnim ritmom i sugestivnošću izrečenog uvlači i čitaoca u tu avanturu.

Slobodan Suvajdžić je našao pravu meru u odnosu između književnog i pedagoškog, tako da jedno drugom ne smeta nego da se nadopunjuju, uprkos teorijama koje se poslednjih godina po javljuju u književnoj kritici: da didaktičnost, isticanje pouke, u književnosti za decu treba suzbiti i iz nje izbaciti. Književnost za najmlađe, nesamo od vremena prosvetiteljstva, nego i mnogo ranije,ima i treba da ima i sa znaj ni i vaspitni karakter, s tim da pisac mora biti svestan, a ovaj autor to jeste, sopstvene odgovornosti u procesu formiranja ličnosti svojih čitalaca.

Izvod iz recenzije
Dragan Batinić

Knjiga pesama za decu „Tajno ruže u mirise zašle” se sastoji od tri ciklusa koji su sinhronizovani na jedan vispren i umetnički način u čitavu zbirku, tako da se pred našim najmlađim čitaocima (a može se reći i slušaocima, jer knjiga je pogodna i za decu u predškolskom uzrastu) zaista otvara kao jedna predivna ruža i cvet koji mami ne samo mirisom, već i pesničkim slikama ritmom i rimom, a ponajviše temama kojima se pesnik bavi.

Pesme Slobodana Suvajdžića su bliske dečijem svetu, i svojom razigranošću i raspevanošću se nude njihovoj mašti da što bolje spoznaju i upoznaju svet oko sebe.

Izvod iz recenzije
Radovan Vlahović

Predstavljanje knjiga „Priče", „Priče iz bajkolevke", „240 godina pošte u Novom Bečeju” i „Potiska vila" u Novom Bečeju

Predstavljanje zbirke pesama „Izvor ti je na dohvat" održano je 14.12.2017. godine u galeriji Narodne biblioteke u Novom Bečeju. 
Učestvovali: Milena Baračkov, Nenad Šević, Dušan Stakić, Majstor Njusi iz Banata, 
Zagorka Bolozanov, Robert Detki i Agnes Đukičin.

Više o knjizi na:

 Predstavljanje knjige „Priče" Milana Mađareva održano je 06.12.2017. godine u galeriji Narodne biblioteke u Novom Bečeju. 
O knjizi govorili: Milan Mađarev, autor, Dario Tenžera, novinar i pisac,
 i Agnes Đukičin, direktor Narodne biblioteke  Novi Bečej.

Predstavljanje knjige „Priče iz bajkolevke" Edit Zerebelji Tenji i Monje Jovanov održano je 30.11.2017. godine u galeriji Narodne biblioteke u Novom Bečeju. 

O knjizi govorili: autorke Edit Zerebelji Tenji i Monja Jovanov, Goran Ibrajter, urednik Sterijinog pozorja, i Radovan Vlahović, urednik knjige i izdavač, a odlomke iz recenzija pročitala je Senka Vlahović. Moderator programa: Žika Radin.

Više o knjizi na:


 Predstavljanje knjige „240 godina pošte u Novom Bečeju” Karolja Andrea održana je 15.11.2017. godine  u Domu kulture u Novom Bečeju.
O knjizi govorili: Andre Karolj, autor, u ime izdavača direktor Narodne biblioteke Novi Bečej Agneš Đukičin i direktor Banatskog kulturnog centra iz Novog Miloševa Radovan Vlahović. Prisutnima se obratio i direktor Doma kulture u Novom Bečeju Novica Blažin. Pored predstavljanja istorijata novobečejske pošte, ovom prilikom otvorena je i izložba u galeriji “Selo” Doma kulture posvećena upravo ovoj tematici.

Više o knjizi na:
http://banatskikulturnicentar.blogspot.rs/2017/08/karolj-andre-240-godina-poste-u-novom.html


Predstavljanje knjige „Potiska vila" Daria Tenžere održana je 09.11.2017. godine u galeriji Narodne biblioteke Novi Bečej.

O knjizi govorili: Dario Tenžera, autor, i Viktor Škorić, recenzent. Moderator programa: Agnes Đukičin, direktor biblioteke.

Više o knjizi na:
http://banatskikulturnicentar.blogspot.rs/2017/09/dario-tenzera-potiska-vila.html

Ove knjige objavljene su na osnovu konkursa „Naši pisci - zavičajne teme“ u okviru projekta „Gradovi u fokusu“ opštine Novi Bečej i Ministarstva kulture, u izdanju Banatskog kulturnog centra i Narodne Biblioteke Novi Bečej.

Radovan Vlahović: „1934.” (nastavak romana „Bapa”)


Edicija: Roman

Radovan Vlahović: „1934.” 
(nastavak romana „Bapa”, knjiga druga)

336 str, 20 cm, 2017.
ISBN 978-86-6029-345-1

Urednik
Simon Grabovac

Recenzenti
prof. dr Gojko Tešić
Franja Petrinović

Cena: 800 din
Knjigu možete poručiti puzećem na mejl:
banatskikulturnicentar@gmail.com


Od zemlje smo postali, od zemlje živimo, govorio je Branko, a u zemlju ćemo i da završimo, to je naša sudbina. Zemlja. Sve drugo bude i prođe, al’ usta uvek ’leba ištu. Za nas seljake furtom ima posla i mi nikad nismo dokoni. Naučili smo da radimo, da imamo, i to što imamo da je naše, i nikad se nismo otimali i gramzili s tuđim da raspolažemo.

(odlomak iz romana)

Ako pouzećem kupite zajedno obe knjige „Bapa” i „1934.” 
dobijate ih po ukupnoj ceni od 1000 dinara.

Pesnička republika – održan pesnički maraton i dodeljena Gramata Igoru Miroviću

Banatski kulturni centar povodom prve godišnjice od osnivanja Pesničke republike organizovao je pesnički maraton na kom je učestvovalo 50-ak državljana Pesničke republike iz zemlje i regiona, i dodelio je, na osnovu konkursa Propuštena prilika, novoustanovljenu Gramatu Pesničke republike Igoru Miroviću za knjigu Kremen plamen (Prometej, Novi Sad, 2003).


Pod sloganom Svet treba da peva, a ne da ratuje, Pesnička republika u organizaciji Banatskog kulturnog centra osnovana je 26. i 27. novembra 2016. u Novom Miloševu kao deo projektnih aktivnosti Opštine Novi Bečej – „Grada u fokusu” – uz podršku Ministarstva kulture i informisanje Republike Srbije. Osnivanjem, republika je dobila himnu Banatsko veliko kolo, predsednika, vladu, ambasadore i konzule iz brojnih država, ustav...

Radovan Vlahović, osnivač Pesničke republike.

 U ustavu Pesničke republike, koji je napisao osnivač Radovan Vlahović, između ostalog, stoji da poeziju imaju prava svi da pišu, da ona ne poznaje granice, da državljani Pesničke republike iznova afirmišu ljubav, kreativnost, lepotu i dobrotu, i da će svet će biti mnogo bolje mesto za življenje kad ga povedu, u vremena buduća, pesnici.
Na pesničkom maratonu Pesničke republike učestvovali su svi zainteresovani pesnici koji su se javili na otvoreni poziv za učešće Banatskog kulturnog centra. Pesme učesnika maratona biće objavljene zajedničkom zborniku do sledećeg pesničkog okupljanja u organizaciji Banatskog kulturnog centra na 9. evropskom fejsbuk pesničkom festivalu u Novom Sadu.
U programu su, pored pesnika učesnika maratona, govorili dobitnik nagrade pesnik Igor Mirović, u ime predlagača za nagradu govorio je upravnik Biblioteke Matice srpske Selimir Radulović, direktor Banatskog kulturnog centar Radovan Vlahović, u ime žirija Senka Vlahović iz Banatskog kulturnog centra, predsednik Opštine Novi Bečej Saša Maksimović, članovi hora Opere srpskog narodnog pozorišta Milica i Davor Dosković, voditelj programa Jovana Vlahović. 
Himna Pesničke republike – Banatsko veliko kolo izvedena je u klavirskom aranžmanu Davora Doskovića.
O nagradi, na osnovu predloga istaknutih pojedinaca ili institucija pristiglih na konkurs, odlučivali su osnivač Pesničke republike (Radovan Vlahović), vlada Pesničke republike (dr Zoran Đerić, Franja Petrinović, Goran Ibrajter, Senka Vlahović i Jovan Gvero) i predsednik Pesničke republike (Simon Grabovac). Nagrada se sastoji od gramate, poklon grafike Jugoslava Vlahovića i objavljivanja zbirke pesama u izdanju Banatskog kulturnog centra.
Za Gramatu Pesničke republike, knjigu Kremen plamen Igora Mirovića predložili su Selimir Radulović, upravnik Biblioteke Matice srpske, Dragan Kojić, direktor Biblioteke Grada Novog Sada, izdavač Zoran Kolundžija i recenzent dr Draško Ređep.  

Saša Maksimović, predsednik Opštine Novi Bečej.

Davor Dosković izvodi himnu Pesničke republike.
  
Milica Dosković.
Selimir Radulović, predlagač za nagradu.
Igor Mirović, laureat, govori svoje stihove.
  
Pesnici i publika.

Uručenje Gramate Pesničke republike.
Uručenje poklon slike dobitniku.


Gramata Pesničke republike
Saopštenje žirija

Pesnička republika u organizaciji Banatskog kulturnog centra je kao manifestacija proizašla iz Evropskog fejsbuk pesničkog festivala koji je jedan od najdemokratskijih pesničkih festivala u zemlji, regionu, Evropi, a može se reći i u svetu, koji se blizu jednu deceniju održava na Salonu knjige u Novom Sadu. Na ovom festivalu, od osnivanja je učestvovalo više od 3000 pesnika iz preko 20 zemalja sveta, te je bilo prirodno da se stvori Pesnička republika sa verom da pesnička reč ruši sve barijere između naroda, jezika i poetika.
Gramata Pesničke republike je nagrada koja se po prvi put dodeljuje za najbolju nenagrađenu knjigu objavljenu u poslednjih pedeset godina na osnovu konkursa Propuštena prilika. Dodeljuje se za knjigu koja iz ko zna kojih razloga nije dovoljno bila u žiži javnosti, nije u dovoljnoj meri iščitana da bi se o njoj znatnije pisalo i da bi ponela svoju slavu na način kako to zaslužuje. Na konkurs koji je rapisao Banatski kulturni centar pristiglo je ukupno 14 naslova.
Žiri u sastavu osnivač Pesničke republike Radovan Vlahović, predsednik Pesničke republike Simon Grabovac, vlada Pesničke republike, koju čine dr Zoran Đerić, Franja Petrinović, Goran Ibrajter, Senka Vlahović i Jovan Gvero, doneo je sledeću odluku: da novoustanovljenu Gramatu Pesničke republike – za knjigu poezije Kremen plamen koju je objavio Prometej iz Novog Sada 2003. godine – dodeli pesniku Igoru Miroviću.
Za Gramatu Pesničke republike, knjigu Kremen plamen Igora Mirovića predložili su Selimir Radulović, upravnik Biblioteke Matice srpske, Dragan Kojić, direktor Biblioteke Grada Novog Sada, izdavač Zoran Kolundžija i recenzent dr Draško Ređep.

Obrazloženje
Za Igora Mirovića poezija je isto što i jezičko u stihu sažimanje emotivnih i duhovnih potresa pojedinca u svetu nimalo sklonom poeziji i pesnicima, i prevođenje lirskog subjekta kroz tradicionalne i savremene  obrasce pevanja i mišljenja gde nalazimo tragove Crnjaskog, Pope, Radičevića, Matića, ali i tragove korespodencije sa Bećkovićem, Negrišorcem i Radulovićem, što nam govori da svaki pesnik i svaka poezija ispisuju svoje prethodnike i otvaraju prostor za svoje sledbenike.
Prateći lirskog subjekta u knjizi pesama Kremen plamen Igora Mirovića vidimo da on nije tek puki statista u životu i svetu, već je on glas pobune i nemiranja sa postojećim poretkom stvari. On je misleće biće koje grmi na sav glas o svojim i našim porazima, o lepotama koje nam uvek izmiču, o neshvatljivoj potrebi čoveka da „poboden u stih” ne dozvoli da se „zakorovi” pa da mu i izdanci budu parlog na pustoj zemlji. On „gori u neostvarenoj vatri kaveza prošlosti"  i „traži putokaz između bola i melema”. Znajući da usudi zla vrebaju čoveka od prapočetka, on veruje da ako umre i oni umiru sa njim, a ako se rodi biće im osveta. 
Mirović peva o rekama kao o svom i krvotoku narodnog bića, majci zemlji, o zavičajima našim, ispisujući „pesmu svoga bremena”, ali i pesmu svih naših muka, teskoba i samara koje vekovima nosimo jednako verujući da će namesto slabića iz „prestonica pokondirenosti” svet oradostiti novi, oboženi, hrabri, mudri i odvažni ljudi što u životu i literaturi sažimaju večno u sveopštem i prolaznom, otkrivajući nam kremen plamen kao novu neiscrpnu energiju koja raste i vaskrsava u nama pevanjem.   

Gramata i maraton Pesničke republike 25. novembra 2017.

Svet treba da peva, a ne da ratuje!


Banatski kulturni centar povodom prve godišnjice od osnivanja Pesničke republike 25. 11. 2017. od 12h u svojim prostorijama u Novom Miloševu organizuje pesnički maraton državljana Pesničke republike i dodeljuje novoustanovljenu Gramatu Pesničke republike za najbolju knjigu koja je objavljena u poslednjih pola veka, a koja je propustila priliku da bude nagrađena.
Na konkursu pod nazivom Propuštena prilika za Gramatu Pesničke republike učestvuju  knjige objavljene u poslednjih 50 godina, koje su propustile priliku da dobiju neku od velikih i relevantnih nagrada. Ovogodišnja odluka o Gramati biće saopštena na otvaranju manifestacije 25. 11. kada će nagrada biti dodeljena, a laureat će svojim stihovima otvoriti pesnički maraton. O nagradi, na osnovu predloga istaknutih pojedinaca ili institucija pristiglih na konkurs, odlučuju osnivač (Radovan Vlahović), vlada (dr Zoran Đerić, Franja Petrinović, Goran Ibrajter, Senka Vlahović i Jovan Gvero) i predsednik Pesničke republike (Simon Grabovac).
Očekuje se da na pesničkom maratonu učestvuje 50-ak pesnika iz Srbije i regiona, državljana Pesničke republike, kao i onih koji to žele da postanu, koji su se na osnovu otvorenog poziva prijavili za učešće. Pesme učesnika maratona biće objavljene u zajedničkom zborniku.
Svaki učesnik, ali i ljubitelj poezije, koji do sada nije pristupio Pesničkoj republici, može postati njen državljanin i dobiti pasoš i državljanstvo Pesničke republike u Novom Miloševu ili elektornski putem preko virtuelnog matičara Pesničke republike.
Po sloganom Svet treba da peva, a ne da ratuje, Pesnička republika u organizaciji Banatskog kulturnog centra osnovana je 26. i 27. novembra 2016. u Novom Miloševu kao deo projektnih aktivnosti Opštine Novi Bečej – „Grada u fokusu” – uz podršku Ministarstva kulture i informisanje Republike Srbije. Osnivanjem, republika je dobila himnu Banatsko veliko kolo, predsenika, vladu, ambasadore i konzule iz brojnih država, ustav...


U ustavu Pesničke republike, koji je napisao osnivač Radovan Vlahović, između ostalog, stoji da poeziju imaju prava svi da pišu, da ona ne poznaje granice, da državljani Pesničke republike iznova afirmišu ljubav, kreativnost, lepotu i dobrotu, i da će svet će biti mnogo bolje mesto za življenje kad ga povedu, u vremena buduća, pesnici.

Više o Pesničkoj republici 2016. možete pogledato ovde:

Otvorena dokumentarna izložba Gustava Klimta u Banatskom kulturnom centru

Dokumentarnu izložbu „Gustav Klimt – preteča moderne” otvorio je Johanes Iršik, direktor Austrijskog kulturnog foruma (AKF) u Beogradu, 20. 11. 2017. u Galeriji Banatskog kulturnog centra u Novom Miloševu. 



 Radovan Vlahović, književnik i direktor Banatskog kulturnog centra, pročitao je svoju pesmu „Gost, Georgu Traklu” u čast gostiju iz AKF-a, a Angelika Tomić, saradnik u kulturi AKF-a, je pročitala prevod Johana Lavundija iste pesme na nemački. U muzičkom delu programa nastupili su Davor i Milica Dosković (gitara i vokal), članovi Opere SNP-a. Moderator programa: Senka Vlahović. 

Johanes Iršik, direktor Austrijskog kulturnog foruma.

Angelika Tomić, saradnik u kulturi Austrijskog kulturnog foruma.

Radovan Vlahović, književnik i direktor Banatskog kulturnog centra.

 Davor i Milica Dosković, članovi hora Opere SNP-a



 Izložba posvećena Gustavu Klimtu, koju su zajednički organizovali Banatski kulturni centar i Austrijski kulturni forum, biće postavljena do 20. 12. 2017. u Novom Miloševu.  



Izjave za RTV i TV Novi Bečej.

 




 

 

Ovom izložbom otvorena je saradnja Banatskog kulturnog centra i Austrijskog kulturnog foruma, koji deluje pri ambasadi Austrije u Beogradu.


Više o izložbi

„Gustav Klimt / umetnik neverovatnog savršenstva / čovek retke dubine / a njegovo delo – svetinja.“ (Egon Šile)

Gustav Klimt (1862-1918) reprezentuje epohu koja odjekuje do današnjeg dana i koja i danas izaziva oduševljenje. Njegove slike se s pravom smatraju oličenjem duha optimizma koji je obeležio rađanje doba moderne.

Oko 1900. godine Beč je kao magnet privlačio visoku kulturu svih umetničkih disciplina. Uzbudljiva i pionirska otkrića nastajala su u svetu književnosti, likovnim umetnostima, arhitekturi i muzici, sa intenzitetom kome nije bilo ravnog. Godine 1910. Beč je imao 2 miliona stanovnika, što ga je činilo petim najvećim gradom na svetu. Nesumnjivo, bio je duhovna prestonica tadašnje Evrope. U delu Gustava Klimta ogledaju se umetnička i naučna dostignuća koja su obeležila to vreme. Kroz njegove radove možemo pratiti razvoj umetnosti od „Ringštrase” perioda do početaka apstraktnog slikarstva. Njegov kreativni doprinos i stil koji je razvio, utabali su put njegovim mlađim savremenicima, Egonu Šileu i Oskaru Kokoški.

Rad Gustava Klimta i njegovih savremenika, pripadnika Bečke secesije i grupe umetnika u okviru „Wiener Werkstätte” u mnogome su doprineli izgledu grada Beča kakav je danas.
Izložba se sastoji od 15 panela koji kroz tekst i reprodukcije umetničkih dela i fotografija prate ključne faze Klimtovog života i stvaralaštva.

Tematske celine izložbe
1. Gustav Klimt – preteča moderne
2. Klimt lično (1862–1883)
3. Klimt i „Umetnička kompanija“ (1883–1892)
4. Klimtove fakultetske slike za Bečki univerzitet (1894–1907)
5. Klimt i Bečka secesija (1897–1905)
6. Klimtovi pejzaži (1898–1917)
7. Klimt i crtanje
8. „Betovenov friz“ Gustava Klimta (1902)
9. Klimtove mecene u „Beču oko 1900. godine“
10. Klimt i palata „Stoklet“ (1904–1909)
11. Klimtov „zlatni period“ (1903/05–1911)
12. Klimt i Emili Flege
13. Klimt i izložba „Kunstschau“ (1908/1909)
14. Klimt i prikazi životnog ciklusa (1903–1915)
15. Klimtov poslednji atelje (1912–1918)

Dokumentarna putujuća izložba „Gustav Klimt – preteča moderne” nastala povodom 150 godina od rođenja 2012. godine. Kustos izložbe je Sandra Tretter, a grafički dizajn izložbe potpisuje Manfred Thumberger.