Banatski kulturni centar na Salonu knjige 2017. u Novom Sadu

Banatski kulturni centar je jedan od izlagača na 23. međunarodnom Salonu knjige u Novom Sadu od 6. do 12. marta 2017. godine povodom kojeg će organizovati dva festivala u saradnji sa Novosadskim sajmom  ̶̶̶ Evropski Fejsbuk pesnički festival i Festival ilustracije knjige BookILL fest  ̶̶̶  i predstaviti izdavačku produkciju od 44 nova naslova objavljena između Salona 2016-17, među kojima se posebno izdvaja kapitalna antologija „Od A do Š: Osam vekova srpske poezije / Von A bis Z: Acht Jahrhunderte serbischer Poesie” na srpskom i nemačkom jeziku.



 

Evropski Fejsbuk pesnički festival će se po osmi put održati u okviru Salona knjiga 11. i 12. marta 2017. Za učešće na festivalu i za konkurs za Nagradu prijavilo se 479 pesnika iz Srbije i 21 zemlja sveta. Oko 130 učesnika je potvrdilo svoj lični dolazak na Festival, dok će ostali pesnici učestvovati putem Fejsbuka.

Nova izdanja BKCa biće predstavljena u okviru ovog Festivala.
 

Festival ilustracije knjige Bookill Fest će se po šest put održati u okviru Salona knjiga 7. marta 2017. U okviru programa biće dodeljene nagrade za najbolje ilustracije na osnovu međunarodnog konkursa na koji je pristiglo oko 2000 ilustracija iz Srbije i 27 država. Gostujuću izložba ilustracija iz Bratislave: „Nagrade dečjeg žirija Bijenala ilustracije u Bratislavi 1993-2015”


 
Predstavljanje antologije „Od A do Š: Osam vekova srpske poezije / Von A bis Z: Acht Jahrhunderte serbischer Poesie” na srpskom i nemačkom jeziku u izdanju BKC-a, koju je sastavio i na nemački preveo Johan Lavundi iz Ulma, održaće se u petak 10. marta na Salonu knjige Novosadskog sajma, na centralnoj bini od 13 časova.
 

SPISAK IZDANJA IZMEĐU DVA SALONA
 
Proza
Vlahović, Radovan: „Bapa”
Nikola Kitanović: „Vevericavuk“
Klepić, Mile: „Iluzionisti”
Vojislav Milutin: „Službena beleška”
Bjelogrlić, Violeta Katarina: „Dimenzija demencija”
Bundalo Mikić, Nataša: „Lakovane bele cipele”
Ljubica Verbič: „Hrast i kamen”
Olgica Cice: „Ernestina priča”
 
Poezija
Simon Grabovac: „Loža”
 Radovan Vlahović: „Večernji akt u devojačkoj sobi Lenke Dunđerski” (knjiga pesama i DVD)
Nikola Kitanović: „Moj anđele”
Garić, Anica: „Kada se oko boji vrane”
„VIŠEGLASJE: Zbornik odabranih pesama 7. Evropskog Fejsbuk pesničkog festivala”
Игор Трпчески: „Духот на тишината"
Todora Škoro: „Bezdomnice”
Petar Žarkov: „Odzvon ravnice”
Evropski Fejsbuk pesnički festival: zbornik radova VII” CD
„Pesnička republika: Zbornik radova“
 
Književna esejistika
Milivoj Nenin: „Svi moji banatski pisci: prikaze i prikazi”
Radovan Vlahović: „Iz prve ruke: Glasna razmišljanja o knjigama (Knjiga II)”
Snežana Vukadinović: „Feniks - ptica večnosti"
 
Na stranim jezicima
Јохан Лавунди: „Од А дО Ш" / Johann Lavundi: „Von A bis Z"
Drainac, Rade: „Inima la mezat” (na rumunskom)
Aleksić Stanojlović, Snežana: „Oranica” (na srpskom, mađarskom i makedonskom)
Magdi, Sofia: „Moj put“
 
Istorija
Milan Micić: „Nezapamćena bitka: Srpski dobrovoljci u Rusiji 1914–1918”
Milan Micić: „Srpski dobrovoljci 1914–1918: Životi, sećanja”
Milan Micić, Ferenc Nemet, Maria Silađi: „Banatska mala pruga”
 
Prva knjiga / Istorija
Srđan Sivčev: „Bioskopi i filmski život u Velikoj Kikindi od 1905. do 1941. godine”
 
Prva knjiga / Studije
Isidora Stanić: „#KONEKTOVANIRODITELJI: Modeli reprezentacije roditeljstva i detinjstva na Instagramu”
 
Prva knjiga / Beletristika
Marina Bogdanović: „Kruženja bez obličja”
Ana Kovačević: „Varovi moga broda”
 
Studije
Dr Aleksandra Luthander: „Bergmanovska sreća"
Dijana Subotički: „Tolerancija i rodna ravnopravnost u srednjim školama Kikinde“
 
(Vizuelni)  tekst
Senka Vlahović Filipov: „Ukorenjeni u Nebu"
 
Književnost za decu
Olga Jerinkić: „Mamutica Kika i druge priče za decu”
Ivana Papeš Bogosavljev: „Mama, slušaj! – razgovori sa Lanom” (Drugo dopunjeno izdanje)
 
Baština
Dragan Rauški: „Prilozi za Monografiju Novog Miloševa: knjiga sedma”
 
Zavičaj
Dragica Oličkov: „Susretanja”
Desanka Crnjanski: „Pesme života”
Milka Tomić: „Šareno cveće i crvene ruže” (1. deo)
Milka Tomić: „Šareno cveće i crvene ruže” (2. deo)
Sanja Obradović: „Žena”
Vesna Ubavčić: „Oproštaj”


Antologija osam vekova srpske poezije na nemačkom na Salonu knjige

Predstavljanje antologije „Od A do Š: Osam vekova srpske poezije / Von A bis Z: Acht Jahrhunderte serbischer Poesie” na srpskom i nemačkom jeziku u izdanju BKC-a, koju je sastavio i na nemački preveo Johan Lavundi iz Ulma, održaće se u petak 10. marta na Salonu knjige Novosadskog sajma, na centralnoj bini od 13 časova.

Na promociji učestvuju dr Nebojša Kuzmanović, zamenik pokrajinskog sekretara za kulturu, urednik Radovan Vlahović, recenzent Simon Grabovac i studenti germanistike koji će stihove srpskih pesnika govoriti na srpskom i nemačkom jeziku.

Knjiga predstavlja kapitalni izdavački poduhvat prevoda oko 160 srpskih pesnika, od Svetog Save do danas, uključujući biografske podatke svih autora. Ovom knjigom, Banatski kulturni centar kruniše svoje dosadašnje nekomercijalno pregalaštvo na polju prevođenja srpski pisaca na strane jezike, prvenstveno jezike naroda Banata, među kojima je najveći broj prevoda na nemački jezik.

Prevođenje knjige sa srpskog na nemački sufinansiralo je Ministarstvo kulture i informisanja Vlade Republike Srbije.
 
 Više o knjizi na sajtu BKC-a:
 

Јохан Лавунди: „Од А дo Ш: Осам векова српске поезије" / Johann Lavundi: „Von A bis Z: Acht Jahrhunderte serbischer Poesie"

848 str, 24 cm, tvrdi povez, 2017. godina
ISBN 978-86-6029-302-4

Цена: 3000 дин (за ауторе заступљене у књизи 1800 дин) + птт
За иностранство 30 еура (за ауторе 15 еура) + птт

За куповину књиге обратити се на мејл:
banatskikulturnicentar@gmail.com

*
Едиција
ПРЕВОДИ

Edition
UBERSETZUNGEN

*
Vorwort, Fusnoten, Biografien, Auswahl und Ubertragung der Gedichte
und aller anderen Texte aus dem Serbischen ins Deutsche
Johann Lavundi

Предговор, фусноте, биографије, избор и превод песама
и свих осталих текстова са српског на немачки језик
Јохан Лавунди

*
Уредник
Радован Влаховић

Redakteur
Radovan Vlahović

*
Рецензенти
Симон Грабовац
Радован Влаховић

Rezensenten
Simon Grabovac
Radovan Vlahović

*

Превођење књиге са српског на немачки суфинансирало је
Министарство културе и информисања Владе Републике Србије.

Die Übersetzung dieses Buchs aus dem Serbischen ins Deutsche hat das 
Ministerium für Kultur und Information der Regierung der Republik Serbien unterstützt.

 *
Штампање књиге помогао је Покрајински секретаријат за културу
и јавно информисање и односе са верским заједницама.

 Den Druck dieses Buchs hat das Provinzsekretariat für Kultur und öffentliche
Information und Beziehung zu Glaubensgemeinschaften unterstützt.


Велики је терет на своја плећа ставио аутор антологије српске поезије Од А до Ш, Јохан Лавунди, када се упустио у авантуру да: 1. направи избор из осамстогодишње историје певања, 2. да не буде само аутор избора песника и песама већ и преводилац, 3. да се не бави искључиво поезијом у ужем смислу, 4. да антологији поред своје основне улоге да и неке друге; и да, не набрајајући све остало, констатујемо: многи аспекти овог подухвата више су за величање него за критику.


Већ по уводном тексту и по појединим његовим сегментима: незахвалност избора, критеријуми и естрадна и фејсбук поезија јасно је да је аутор узео у обзир кључне теоријско-методошке принципе који су требали да помире диспаратне захтеве и да омогуће неку врству кохерентности самог избора и пратећих текстова. Такође, његов избор се прелио и захватио и неке песме које су надишле време и разлоге настанка а нису поезија у оном ужем, уметничком, смислу. И још један битан аспект или иновацију наш аутор је начинио. О није као многи наши антологичари теоријски подастирао контекст за насатанак појединих песама или поема, него је, обрнуто, песмама откривао, поетички, социјални историјски контекст или, једноставно говорећи, историјски усуд нашег народа.


Симон Грабовац


Der Verfasser der Anthologie serbischer Poesie Von A bis Z, Johann Lavundi, nahm ein großes Gewicht auf seine Schulter, als er sich ins Abenteuer einließ, um: 1. eine Auswahl aus der achthundertjährigen Geschichte des Dichtens zu machen, 2. nicht nur der Verfasser der Auswahl der Dichter/innen und Gedichte, sondern auch deren Übersetzer zu sein, 3. sich nicht ausschließlich nur mit der Poesie im engerem Sinne zu beschäftigen, 4. der Anthologie, neben ihrer Grundrolle, auch manche andere Rollen zu verleihen; und, um nicht auch alles andere aufzuzählen, konstatieren wir: Viele Aspekte dieses Unternehmens sind eher eines Lobpreisens, als einer Kritik wert. 



Schon im Einführungstext und einigen seinen Segmenten: Die Undankbarkeit der Wahl, Kriterien und Estraden- und Facebook-Lyrik, wird es klar, dass sich der Verfasser der entscheidenden theoretisch-methodischer Prinzipien bediente, die zum Ziel hatten, die disparate Anforderungen in Einklang zu bringen und eine Art Kohärenz der Auswahl selbst und der Begleittexte zu ermöglichen. Gleichfalls übergoss sich seine Auswahl und erfasste auch einige Gedichte, die die Zeit und Gründe ihrer Entstehung überragten und dabei keine Poesie im engeren, künstlerischen Sinne waren. Und unser Verfasser brachte einen weiteren wichtigen Aspekt, oder Innovation. Er untermauerte nicht, wie viele unsere Anthologiker, theoretisch den Kontext zur Entstehung einzelner Gedichte oder Poems, sondern, umgekehrt, entdeckte er durch Gedichte den poetischen, sozialen, geschichtlichen Kontext, oder, um einfach zu sein, das historische Schicksal unseres Volkes.


Simon Grabovac


Упознајући ближе Јохана Лавундија и његову породицу, упознајући његов животни пут, његово стваралаштво и његово преводилачки рад, ја сам препознао његову сличност са мојим пријатељима, банатским Немцима, и схватио сам да је он човек са две душе. Једна је немачка по рођењу, а друга српска по духовном животу, које он својим књижевним и преводилачким радом, упорно, у последњих тридесет година, и уз незнатну подршку државе, било српске или немачке, покушава да споји и да их састави на једном месту. Антологија која је пред тобом, поштовани читаоче, је најбољи пример како, и са колико љубави, одрицања и подвига Јохан то ради. У временима кад је сама књижевност, поготово поезија, потиснута на маргину живљења и постојања, Јоханова упорност, знање и преводилачка вештина су резултирали овом књигом као репером за све нове и будуће преводиоце српске поезије на немачки језик.

Радован Влаховић


Johann Lavundi, seine Familie, seinen Lebensweg, sein literarisches Werk und seine Tätigkeiten als Übersetzer kennenlernend, erkannte ich seine Ähnlichkeit mit meinen Freunden, den Banater Deutschen und begriff, dass er ein Mensch mit zwei Seelen ist. Die eine ist geburtsbedingt deutsch, die andere, vom geistigen Leben her, serbisch, wobei er in den letzten dreißig Jahren beharrlich versucht, sowohl als Schriftsteller, als auch Übersetzer, bei geringer Unterstützung des Staates, sei es der serbische, oder deutsche, die beiden in Einklang zu bringen und sie an einer Stelle zu vereinen. Die Anthologie, die vor dir, sehr geehrter Leser, liegt, ist das beste Beispiel dafür, wie und mit wie viel Liebe, Verzicht und Leistung Johann das vollbringt. In Zeiten, wo die Literatur selbst, insbesondere die Lyrik, zum Rande des Seins und Daseins verdrängt wird, resultierte aus Johanns Beharrlichkeit, Wissen und Übersetzungsgeschick dieses Buch, als Wegweiser für alle neuen und künftigen Übersetzer serbischer Lyrik ins Deutsche.

Radovan Vlahović

Senka Vlahović: „Ukorenjeni u Nebu"

Edicija
(VIZUELNI) TEKST
Foto-ilustracije: Senka Vlahović

112. str, 16x23 cm, broš, ilustr, 2017. godina
ISBN 978-86-6029-308-6
Cena: 600 din
Knjigu možete poručiti puzećem na mejl:
banatskikulturnicentar@gmail.com
 
Ova knjiga je primer postmodernističke hibridizacije i različitih artističkih po stupaka i primer stvaranja sopstvenog umetničkog rukopisa. U njoj je ostvarena inovacija spoja različitosti, spoja slike i govora, u jezik koji, kao osobena umetnička praksa, širi granice poznatog načina spajanja slike i reči, one prakse koja se ni uslovno u ovoj knjizi ne može nazvati tek pukim ilustrovanjem teksta. Dominacija slike nad tekstom podržava tezu o inoviranoj formi i ova knjiga živi na svoj intertekstualni način kao zanimljiva umetnička simbioza.
 
Izvod iz recenzije
Marija Tanackov


Na najlepši način dovedeno je u vezu ono što pojedinac kao Božji izdanak stvara sa večnim Božjim stvaranjem i time se krug zatvara, od ideje lepote do kreacije i vizuelizaci je ideje, onako kako je to demonstrirano u knjizi „Ukorenje ni u Nebu” Senke Vlahović, čime se upotpunjuje njen stvaralački portret i pokazuju njene nove izražajne mogućnosti na radost poklonika multimedijalnog koncepta umetnosti. Ovo je takođe i svojevrsna oda lepoti i počast svima od kojih je primala lepotu na koju svojim delom odgovara. 

Izvod iz recenzije
Mr Milica Jeftimijević Lilić