Marica Šljukić: „Fabrika: Industrija u post-socijalističkoj Srbiji”

Edicija: SOCIOLOGIJA
256 strana, boš povez, 17x24 cm
2018. god, ISBN 978-86-6029-396-3 (rasprodato)
2019. god, drugo izdanje, ISBN 978-86-6029-425-0

Cena: 1500 dinara 
Knjigu možete poručiti pouzećem na mejl:
banatskikulturnicentar@gmail.com

Nagrada „Vojin Milić“ za najbolju sociološku knjigu domaćeg autora u 2018. godini, koju dodeljuje Srpsko sociološko društvo.

U celini gledano, može se reći da rukopis Fabrika: Industrija u post-socijalističkoj Srbiji predstavlja odličnu sociološku studiju, teorijski dobro utemeljenu, sa detaljno opisanim i doslednim metodom, sa pregledno predstavljenim podacima, sa na valjan način izvedenim zaključcima, sa obimnom i relevantnom literaturom. (...) Ovde je reč o značajnom doprinosu sociologiji rada, sociologiji organizacije i sociologiji industrije, doprinosu kakav je sigurno potreban srpskoj sociologiji, ali i srpskom društvu.

Dr Dušan Mojić

Monografija sa vrlo jednostavnim, ali simboličnim nazivom Fabrika, rezultat je sagledavanja objektivnih razloga koji su determinisali eroziju industrijskog razvoja u Srbiji, ali i iskrene sentimentalnosti autorke koja pred čitalačkom publikom otkriva detalje iz svog djetinjstva provedenog u okrilju radničke porodice. To zavređuje svaku vrstu pohvale i poštovanja, posebno u današnjem, tranzicijskom vremenu obilježenom materijalističkom sviješću i dobrim dijelom gnušanjem od svega što dotiče prošlost.

Dr Biljana Milošević Šošo

Posebna vrednost ove studije jesu rezultati longitudinalnog istraživanja, predstavljeni u poglavlju nakon teorijskog okvira i detaljnog objašnjenja metodoloških karakteristika istraživanja sprovedenih 2001. i u periodu od 2011. do 2013. godine. Autorka je u ovim istraživanjima uspešno koristila različite izvore podataka i kombinovala više istraživačkih metoda i tehnika, odabravši upravo one najpogodnije (...) Uporedni pregled, odnosno povezivanje istorijskog i teorijskog okvira sa jedne strane i predstavnjenih rezultata istraživanja sa druge strane, kao i uključivanje nalaza u postojeću teoriju, zaokružilo je čitav istraživački proces na pravi način.

Dr Snežana Stojšin

Mladen Dražetin: „Pački Švapa”

Edicija: ROMAN
184 strane, boš povez, 14x21 cm, 2018. god.
ISBN 978-86-6029-390-1
Cena: 1000 dinara 
Knjigu možete poručiti pouzećem na mejl:
banatskikulturnicentar@gmail.com


„Rukopisi ne gore”, napisao je u prošlom veku Mihail Bulgakov, ali rukopisi često nadžive svoga pisca neobjavljeni kao što je to slučaj sa rukopisom romana „Pački Švapa” Mladena Dražetina koji je završen negde u devedesetim godinama prošlog veka, a danas, zahvaljući Mladenovom sinu Radomiru Dražetinu, posthumno će videti svetlost dana i krenuti u susret svojim čitaocima.

Roman „Pački Švapa” je prvo kao rukopis predat ondašnjoj „Prosveti” koju je vodio nadaleko čuveni Čedomir Mirković, jedan od najbriljantnijih književnih kritičara onoga vremena, ali i veliki poštovalac Mladenovog književnog i pozorišnog rada. Roman „Pački Švapa” je bio uzet u izdavački plan „Prosvete” prošavši ondašnji Savet za izdavaštvo u toj eminentnoj izdavačkoj kući i trebalo je da bude tamo štampan. Sećam se da smo se jednom prilikom u kafani sa Čedomirom Mirkovićem i Petrom Latinovićem unapred smejali kako će reagovati budući čitaoci kad budu čitali tu svojevrsnu Mlađinu „Božansku komediju”, govorio je Čeda asocirajući nas na Dantea. A onda su stvari u „Prosveti” krenule niz brdo, a Čedomir Mirković je preminuo, tako da roman „Pački Švapa” nije objavljen. Nakon toga, u trećem mileniju, Mladen je usredsredio svoju pažnju na teorijski rad, i roman je ostao kako u „Prosvetinoj” fioci tako i u njegovoj ličnoj, sve dok, evo, više od četvrt veka nakon njegovog završetka, nije ugledao svetlost dana.

Radovan Vlahović, književnik


Siguran sam da će roman „Pački Švapa” po objavljivanju od autora Mladena Dražetina postati kamen međaš između klasicizma i postmoderne u srpskoj književnosti.

Čedomir Mirković

Rukopis romana „Pački Švapa” od vrsnog pisca Mladena Dražetina je najlepše književno pletivo, koje sam pročitao u životu.

Milisav S. Pešić

Jelena Milić: „Oteto od sna”

Edicija: ZAVIČAJ
192 strane, boš povez, 14x21 cm, 2018. god.
ISBN 978-86-6029-397-0
Cena: 600 dinara 
Knjigu možete poručiti pouzećem na mejl:
banatskikulturnicentar@gmail.com


Knjiga se sastoji od osam ciklusa u kome su pesme tematski grupisane, uredno složene i spremljene kao album sa emotivnim poetičkim slikama iz kojih se naziru delići ličnog života pesničkog subjekta, koji nastoji da, po svaku cenu, svom postojanju, u ovom vremenu haosa i bezizlaza, iznađe lični smisao koji se očituje u željama, htenjima, ljutnjama, lamentiranjima, u sećanju na trenuke lične sreće, ili pak emotivnim titrajima koji nas uzvisuju i čine da svakodnevno nadrastamo glupe i banalne sutuacije koje nam se u običnom životu nameću.


Pesme Jelene Milić su pisane slobodnim stihom, sa slikovitim narativnim promišljanjima doživljenog i proživljenog, sa spremnošću da se pogleda istini u oči za sve ono što nam je život uskratio, ali i sa svešću da su lepi trenuci kao san i da brzo iščeznu, ali da ih pesmom i poezijom uvek možemo ovekovečiti na papiru i po potrebi ih uvek kao literaturu vratiti nazad.

Radovan Vlahović, književnik
(iz recenzije)

Jovan Zafirović: „Trn božura”

Edicija: ZAVIČAJ
64 strane, boš povez, 14x21 cm, 2018. god.
ISBN 978-86-6029-398-7
Cena: 300 dinara 
Knjigu možete poručiti pouzećem na mejl:
banatskikulturnicentar@gmail.com


Jovan Zafirović je pesnik mlađe generacije koji ovom zbirkom pesama stupa na književnu scenu srpske nacionalne književnosti. (...)

Poezija Jovana Zafirovića je rodoljubiva i angažovana a samo takva i može da bude ako poeziju shvatimo kao poklič najdublje intime pesnikove kao vapaj za slobodom i želja da se iskaže najveća muka koja se godinama od detinjstva nosi. Malo je rodoljubivih pesnika danas u vremenu kad se savremena poezija odmetnula od rodoljublja. (...)

Iščitavajući knjigu Jovana Zafirovića, poštovani čitaoče, osetićeš jezu, bol tugu i vrisak jedne nove generacije mladih srpskih pesnika koji su pred kraj veka rođeni na Kosovu i Metohiji. Osetićeš našu rodoljubivu pesmu koja se vekovima peva kroz različita pesnička usta i videćeš da si i ti taj pesnik, da si ti taj narod o kome pevaju kroz vekove Jakšići, Šantići, Vasiljevi, Jevrići, Bećkovići, Jašovići, Savići, Trajkovići, Zafirovići.

(iz recenzije)
Radovan Vlahović, književnik