Izložba ilustracija Senke Vlahović u Novom Sadu


Izložba ilustracija knjige „Banatska Venera i junak Dimitrij” Senke Vlahović, autorke teksta, ilustracija i dizajna ove knjige, biće otvorena u Galeriji Forma Udruženja likovnih umetnika primenjenih umetnosti i dizajnera Vojvodine – UPIDIV u Novom Sadu (Ilije Ognjanovića 3) u ponedeljak 29. juna u 19 časova, a trajaće do 7. jula 2020. godine.


Izložbu će otvoriti dr Lidija Cvetić Vučković, teoretičarka umetnosti i medija.

Izložba će nakon postavke u Galeriji Forma biti preseljena u Galeriju Singidunum Udruženja likovnih umetnika primenjenih umetnosti i dizajnera Srbije – ULUPUDS u Beogradu (Kneza Mihaila 40) gde će biti otvorena u periodu od 30. jula do 7. avgusta 2020. godine.

Knjiga je objavljena u ediciji (VIZUELNI) TEKST Banatskog kulturnog centra 2020. godine, recenzentkinje su dr Lidija Cvetić Vučković, teoretičarka umetnosti i medija, i dr Marija Jeftimijević Mihajlović, književna kritičarka, a urednik knjige je Radovan Vlahović. Realizaciju projekta podržala je Opština Novi Bečej.


O knjizi i ilustracijama

Razmišljati o knjizi kao umetničkom objektu ili možda objektu koji govori? Ne onom L’object qui parle – iz neke pariske belle epoque starinarnice, (...) već onom Bodrijarovom revizionističkom i nadasve ironičnom objektu koji, odbijajući da bude zastrašen i zaveden, zauzima mesto ispražnjenog i dijalektički neodrživog subjekta. Ilustracije koje prate narativ ove lirične minijature nisu ni ogledalo niti odraz teksta, njegova utvara ili halucinacija, već poseduju sopstvenu strategiju, postavljajući pravila igre subjektu – u ovom slučaju tekstu (ili makar njegovoj proznoj formi) – ostajući na marginama, nepristupačne. Ipak, ta autonomna ilustracija, tako važna komponenta u ovom književno-vizulenom delu, ne teži preuzimanju pretpostavljane dominantne pozicije teksta, već depotencira logiku dominacije i hijerarhiju samu. Tako je i sa likovima koje susrećemo unutar dvadesetak, može se reći, dramoleta.

Slike u tekstu ne ostaju na denotativnom, već visoko simboličkom nivou, otvarajući mogućnosti za nove upise i čitanja. Ilustracija se ne zadržava na ikoničkoj predstavi u ravni razumevanja teksta, već nadomešćuje ono spoznajno. Odgonetanje dolazi u talasima. A broj tačnih rešenja ovog ljubavnog zapleta je neograničen. Čitanje je omogućeno kao perpetuirani proces koji se ne završava. Slika i tekst, uzdignuti do nadrealnog, ponašaju se kao živi organizam, kao materia prima, semiotički perpetuum mobile.

Senka Vlahović je kao Milena Pavlović Barili, Li Miler ili Dora Mar novog veka, kao što je i njena junakinja Tatjana Larina – Banatska Venera, katkad Persefona, Alisa ili Kosovka devojka. Žensko kao semiotička mogućnost celovitog, osvešćenog subjekta, pa i samog svedržećeg apsoluta, izatkano u matriksu plodne banatske ravnice, prerogativ je za uspostavljanje onog muškog, večitog Odiseja u potrazi za Zlatnim runom, zvezdom u plavom krugu, iliti smislom.

Banatska Venera je pesma nad pesmama, izgubljeno zvono katedrale, performans budućeg veka! Svaka nova stranica začetak je moguće transgresivne drame: „dva kraja konca crvenog što u čvor jedan drugog dozivaju”.

Da li je i scenski predstavljiva ova transcedentalna drama ili ona čeka jedno sasvim novo, posthumanističko iskustvo?

dr Lidija Cvetić Vučković,
teoretičarka umetnosti i medija

Knjiga poetskih, lirskih zapisa, bogato ilustrovana nesvakidašnjim slikama zgusnute, mitske simbolike, Banatska Venera i junak Dimitrij, autorke Senke Vlahović, ne samo da usvaja Horacijev poetski princip „Ut pictura poesis” („poezija je verbalno slikarstvo”), nego kao analogni reciprocitet nudi slike kao najvišu poeziju, čime se potvrđuju reči Filostrata da „ona ista mudrost koja nadahnjuje pesnika, odlučuje takođe o vrednosti slikarske umetnosti, jer i ona sadrži mudrost”. I Slika i Reč su za autorku nosioci najviše Istine koja je ovaploćenje božanskog principa; i jedno i drugo vode (po)znanju najviše mudrosti koja „beše u Boga”.

U svoj beskrajni plavi krug autorka smešta Tatjaninu molitvu i Dimitrijevu odsutnost; mogućnost savršenog (meta)fizičkog sjedinjena u Jednom i strepnju da do takvog (s)jedinjenja ne dođe u ovom svetu. (...) Za ostvarenje tog načela Celine ili vrhovnog Jedinstva neophodan je, platonovski rečeno, „pokret duše”; potrebna je belina (praznina) hartije i talenat (punoća) umetnika. A ova autorka ih ima u izobilju, ostvarujući tako jedno od vrhovnih načela umetnosti – njeno katarzično svojstvo.

dr Marija Jeftimijević Mihajlović,
književna kritičarka

O autorki

Senka Vlahović je vizuelna umetnica, ilustratorka i dizajnerka knjiga, autorka stručnih knjiga o ilustraciji i umetnička direktorka Banatskog kulturnog centra iz Novog Miloševa. Rođena je 1985. godine u Novom Sadu. Na Visokoj tehničkoj školi u Novom Sadu diplomirala je primenjenu fotografiju, kod prof. Sibile Petenji Arbutine, gde je i specijalizirala ilustraciju knjige, kod prof. Doru Bosioka. Master studije Kreiranje imidža u umetnosti i medijima završila je na Akademiji umetnosti u Beogradu kod prof. dr Dejane Prnjat. Članica je ULUPUDS-a i Matice srpske. Do sada je objavila šest knjiga (četiri stručne u oblasti ilustracije i dve umetničke u kojima je objedinila tekst, ilustraciju i dizajn). Na sajmu knjiga u Beogradu 2015. godine nagrađena ULUPUDS-ovom nagradom za najbolju knjigu u oblasti teorije vizuelne komunikacije za delo Video-ilustracija knjige. Autorka je izložbe i projekta Savremeni srpski ilustratori knjiga za decu (Bibiana, Bratislava 2019, SKC, Beograd 2020). Osnovala je međunarodni Festival ilustracije knjige BookILL Fest. Bila je članica međunarodnog žirija i učesnik simpozijuma Bijenala ilustracije u Bratislavi. Članica je žirija za Nagradu Zaharije Orfelin Novosadskog sajma. Grafički je oblikovala oko 450 knjiga. Imala je preko 20 samostalnih izložbi. Učestvovala je i na brojnim kolektivnim izložbama u zemlji i inostranstvu.
www.senkavlahovic.blogspot.rs

Senka Vlahović: „Banatska Venera i junak Dimitrij”

Edicija: (VIZUELNI) TEKST
60 str, broš. povez, ilustr u boji, 24x17 cm, 2020. god.
ISBN 978-­86-­6029-­471-7

Cena: 800 din
Knjigu možete poručiti pouzećem 
na mejl banatskikulturnicentar@gmail.com
ili telefon 069/793-155

 Tekst, ilustracije, dizajn:
Senka Vlahović

Razmišljati o knjizi kao umetničkom objektu ili možda objektu koji govori? Ne onom L’object qui parle – iz neke pariske belle epoque starinarnice, (...) već onom Bodrijarovom revizionističkom i nadasve ironičnom objektu koji, odbijajući da bude zastrašen i zaveden, zauzima mesto ispražnjenog i dijalektički neodrživog subjekta. Ilustracije koje prate narativ ove lirične minijature nisu ni ogledalo niti odraz teksta, njegova utvara ili halucinacija, već poseduju sopstvenu strategiju, postavljajući pravila igre subjektu – u ovom slučaju tekstu (ili makar njegovoj proznoj formi) – ostajući na marginama, nepristupačne. Ipak, ta autonomna ilustracija, tako važna komponenta u ovom književno-vizulenom delu, ne teži preuzimanju pretpostavljane dominantne pozicije teksta, već depotencira logiku dominacije i hijerarhiju samu. Tako je i sa likovima koje susrećemo unutar dvadesetak, može se reći, dramoleta.

Slike u tekstu ne ostaju na denotativnom, već visoko simboličkom nivou, otvarajući mogućnosti za nove upise i čitanja. Ilustracija se ne zadržava na ikoničkoj predstavi u ravni razumevanja teksta, već nadomešćuje ono spoznajno. Odgonetanje dolazi u talasima. A broj tačnih rešenja ovog ljubavnog zapleta je neograničen. Čitanje je omogućeno kao perpetuirani proces koji se ne završava. Slika i tekst, uzdignuti do nadrealnog, ponašaju se kao živi organizam, kao materia prima, semiotički perpetuum mobile.

Senka Vlahović je kao Milena Pavlović Barili, Li Miler ili Dora Mar novog veka, kao što je i njena junakinja Tatjana Larina – Banatska Venera, katkad Persefona, Alisa ili Kosovka devojka. Žensko kao semiotička mogućnost celovitog, osvešćenog subjekta, pa i samog svedržećeg apsoluta, izatkano u matriksu plodne banatske ravnice, prerogativ je za uspostavljanje onog muškog, večitog Odiseja u potrazi za Zlatnim runom, zvezdom u plavom krugu, iliti smislom.

Banatska Venera je pesma nad pesmama, izgubljeno zvono katedrale, performans budućeg veka! Svaka nova stranica začetak je moguće transgresivne drame: „dva kraja konca crvenog što u čvor jedan drugog dozivaju”.

Da li je i scenski predstavljiva ova transcedentalna drama ili ona čeka jedno sasvim novo, posthumanističko iskustvo?

dr Lidija Cvetić Vučković,
teoretičarka umetnosti i medija

Knjiga poetskih, lirskih zapisa, bogato ilustrovana nesvakidašnjim slikama zgusnute, mitske simbolike, Banatska Venera i junak Dimitrij, autorke Senke Vlahović, ne samo da usvaja Horacijev poetski princip „Ut pictura poesis” („poezija je verbalno slikarstvo”), nego kao analogni reciprocitet nudi slike kao najvišu poeziju, čime se potvrđuju reči Filostrata da „ona ista mudrost koja nadahnjuje pesnika, odlučuje takođe o vrednosti slikarske umetnosti, jer i ona sadrži mudrost”. I Slika i Reč su za autorku nosioci najviše Istine koja je ovaploćenje božanskog principa; i jedno i drugo vode (po)znanju najviše mudrosti koja „beše u Boga”.

U svoj beskrajni plavi krug autorka smešta Tatjaninu molitvu i Dimitrijevu odsutnost; mogućnost savršenog (meta)fizičkog sjedinjena u Jednom i strepnju da do takvog (s)jedinjenja ne dođe u ovom svetu. (...) Za ostvarenje tog načela Celine ili vrhovnog Jedinstva neophodan je, platonovski rečeno, „pokret duše”; potrebna je belina (praznina) hartije i talenat (punoća) umetnika. A ova autorka ih ima u izobilju, ostvarujući tako jedno od vrhovnih načela umetnosti – njeno katarzično svojstvo.

dr Marija Jeftimijević Mihajlović,
književna kritičarka

Promocija knjige „Srpski dobrovoljci iz Banata, Bačke i Baranje : (1914–1918)” dr Milana Micića u Zrenjaninu

Promocija knjige „Srpski dobrovoljci iz Banata, Bačke i Baranje : (1914–1918)” dr Milana Micića održana je 24. juna 2020. godine u Atrijumu Narodnog muzeja Zrenjanina. 



Govorili su Miodrag Cvetić i Dimitrije Mihajlović, istoričari, Senka Vlahović u ime izdavača Banatskog kulturnog centra i autor dr Milan Micić.


Foto: Dragan Mijatov

Prilog RTV-a

Više o knjizi:

Otvorena izložba ilustracija u „Srećnoj galeriji” SKC-a

Izložba „Savremeni srpski ilustratori knjiga za decu” msr Senke Vlahović, autorke postavke i istoimenog projekta, otvorena je za posetioce u „Srećnoj galeriji” Studentskog kulturnog centra u Beogradu (SKC) u periodu od 17. juna do 4. jula 2020.






Izložba je biti dostupna i u virtuelnoj formi, preko 





Banatski kulturni centar je ovu izložbu prvobitno realizovao u saradnji sa Međunarodnom ustanovom umetnosti za decu „Bibiana” u Bratislavi u Slovačkoj uz podršku Ambasade RS u Slovačkoj avgusta 2019. godine.



Izložba obuhvata ilustracije 25 savremenih srpskih ilustratora knjiga za decu po izboru msr Senke Vlahović. Na izložbi se nalaze isključivo ilustracije objavljenih knjiga za decu.

Zastupljeni autori:
1. Mladen Anđelković
2. Tihomir Čelanović
3. Rastko Ćirić
4. Manja Ćirić
5. Bojana Dimitrovski
6. Nebojša Đuranović
7. Aleksa Gajić
8. Ana Grigorjev
9. Marija Jevtić
10. Aleksa Jovanović
11. Stefan Katanić
12. Marica Kicušić
13. Kosta Milovanović
14. Dušan Petričić
15. Dušan Pavlić
16. Milica Radenković
17. Boban Savić Geto
18. Ivica Stevanović
19. Tanja Stevanović
20. Luka Tilinger
21. Jovan Ukropina
22. David Vartabedijan
23. Maja Veselinović
24. Aleksandar Zolotić
25. Dobrosav Bob Živković

Prilog RTV-a o izložbi


Više o izložbi možete pročitati u online katalogu:


Kosta Milovanović, ilustrator, Senka Vlahović, autorka postavke, i Miki Pješčić, urednik „Srećne galerije” i Međunarodnog salona stripa.

    





Németh Ferenc, Milan Micić: „Bánát - 1918. november : a nagybecskereki Torontál című lap - események, meglátások, nézőpontok”

176 str, broš. povez, ilustr. 21 cm, 2020. god.
ISBN 978-86-6029-473-1

Cena: 1000 din
Knjigu možete poručiti pouzećem na mejl:
banatskikulturnicentar@gmail.com

Izdavači
Kulturni centar "Lukijan Mušicki", Temerin 
 Banatski kulturni centar, Novo Miloševo
Gradska biblioteka, Pančevo 
Udruženje ratnih dobrovoljaca 1912-1918, njihovih potomaka i poštovalaca "Vidovdan", Sirig 

Edicija 
ISTORIJA

Naziv originala

Prevod na mađarski 
 Ferenc Nemet
Milan Micić és Németh Ferenc a bánáti lakosság sorsának bemutatásán keresztül – a Torontál című lap írásai alapján –, rámutattak 1918 őszének legfontosabb, válságos és fordulatokban gazdag mozzanataira, amelyek során eltűnt a régi, és kialakult egy új rendszer. A tudósításokban fonálként húzódik a magyar etnikai közösség jövőtől való félelme, s az írások előrevetítik a bekövetkezett változások mélységét. Ily módon Micić és Németh a háború végének jelentős szegmenseit mutatták meg, egy lokális közösség sorsát és félelmeit, azt, miként hatottak rájuk a nagyhatalmak döntései, a béketárgyalások és megállapodások, s a közösség hogyan várta be mindezeket a változásokat.
Dr. Nenad Ninković docens

Milan Micić és Németh Ferenc társszerzős monográfiája fontos adalék Bánát 1918. évi történetének kutatásához, ahhoz a döntő időszakhoz, amelyben sor került az Osztrák–Magyar Monarchia szétesésére és az SZHSZ Királyság létrejöttére. A szerzők hozzáértően és árnyaltan mutatták be a Bánátban történteket, és ismertették a magyar politikai elit viszonyulását a szerb és magyar történelem fontos eseményeihez. A szerzők megírták Bánát mikrotörténetének krónikáját, szép és mély benyomást keltő módon, így jelentős a monográfia forrásértéke. A magyar környezetekből naponta érkező jelentések gazdagítják a képet a multietnikus Habsburg-állam kimúlásáról, amelyben jelen volt a magyar elitnek a jövőbeni státuszától való félelme és aggodalma az új államalakulatokban: az SZHSZ Királyságban és Romániában. A szerzők, Micić és Németh tanúságot tettek arról, hogy szövegválogatásukkal és írásaikkal megtalálták a helyes mértéket a nagy háború végének, súlyos és komplex tematikájának áttekintésében, ami hatásossá teszi ezt a Bánát története jelentős időszakának tanulmányozása szempontjából fontos monográfiát, s ami miatt kiadásra is javaslom, annak reményében, hogy a tudományos világ és a tágabb közvélemény megismerkedik majd ennek az értékes kutatásnak az eredményeivel.

Dr. Goran Vasin prof.


KONKURS za Književnu nagradu „Stevan Sremac“


Mesna zajednica Elemir i Banatski kulturni centar
u okviru kulturne manifestacije
BAL U ELEMIRU – SREMČEVI DANI
raspisuju

KONKURS
za Književnu nagradu „Stevan Sremac“
za dela humorističko-satiričnog žanra
(proza, poezija, aforizmi)


Obim svakog ostvarenja kojim se konkuriše za nagradu ne sme prevazići više od 12 strana teksta (slova veličine 10pt) kod proze, dok se poetska ostvarenja, sem pojedinačnog naslova, mogu slati i u ciklusu do deset pesama. Broj aforizama je ograničen na obim od deset strana.

Radovi moraju biti neobjavljeni, potpisani imenom i prezimenom autora sa naznačenim podacioma o adresi i broju telefona autora. Pravo učešća imaju svi autori iz zemlje i inostranstva, a ponovo mogu učestvovati i autori nagrađeni na ranijim konkursima.

Rok prijema radova za konkurs je 10. avgust 2020. godine. Radove slati isključivo u štampanoj formi na adresu: Mesna zajednica Elemir, ul. Žarka Zrenjanina br. 49, 23208 Elemir, sa naznakom „Za književni konkurs BAL U ELEMIRU 2020“.

Dodeljuje se ukupno tri nagrade: prva u iznosu od 50.000,00 dinara, druga u iznosu od 30.000,00 dinara i treća u iznosu od 20.000,00 dinara. Odluku o nagradama donosi žiri u sastavu: Uglješa Šajtinac, Srđan Tešin i Jelena Blanuša, a uručenje nagrada obaviće se 5. septembra 2020. godine u okviru programa manifestacije „Bal u Elemiru – Sremčevi dani“ u Elemiru.

Izložba ilustracija za decu u SKC-u Beogradu


Izložba „Savremeni srpski ilustratori knjiga za decu” msr Senke Vlahović, autorke postavke i istoimenog projekta, održaće se u „Srećnoj galeriji” Studentskog kulturnog centra u Beogradu (SKC) u periodu od 17. juna do 4. jula 2020.


Izložba će biti dostupna i u virtuelnoj formi, preko 
http://www.facebook.com/comicsfest

Banatski kulturni centar (BKC) je ovu izložbu prvobitno realizovao u saradnji sa Međunarodnom ustanovom umetnosti za decu „Bibiana” u Bratislavi u Slovačkoj, gde je 1. avgusta 2019. godine otvorio ambasador Republike Srbije u Slovačkoj prof. dr Momčilo Babić.

Izložba obuhvata ilustracije 25 savremenih srpskih ilustratora knjiga za decu po izboru msr Senke Vlahović. Na izložbi će se naći isključivo ilustracije objavljenih knjiga za decu.

Senka Vlahović je autorka više stručnih knjiga u oblasti ilustracije, dobitnica nagrade ULUPUDS-a na sajmu knjiga u Beogradu, osnivač i direktor Festivala ilustracije „BookILL fest”, učesnik više međunarodnih simpozijuma i član više žirija u Srbiji i inostranstvu.


O izložbi

Kolektivni kreativni duh je kao mozaik sačinjen od delova koji predstavlju svakog od 25 srpskih ilustratora knjiga za decu, koje su objavljene u poslednjih 10-ak godina za domaće i za strane izdavače, sabranih na izložbi „Savremeni srpski ilustratori knjiga za decu”.

Na izložbi su prisutne ilustracije: od bardova srpske ilustracije poput profesora Rastka Ćirića i Dušana Petričića do najmlađih autora koji su poslednjih godina imali lepo zapažene knjige Marice Kicušić, Tanje Stevanović, Milice Radenković, Manje Ćirić, Luke Tilingera, Stefana Katanića; preko autora mlađe i srednje generacije poput Alekse Gajića, Dušana Pavlića, Tihomira Čelanovića, Alekse Jovanovića, Maje Veselinović, Aleksandra Zolotića, Koste Milovanovića, Ivice Stevanovića, Ane Grigorjev, Jovana Ukropine, Bojane Dimitrovski, Mladena Anđelkovića, koji imaju ozbiljne bibliografije i nagrade za sobom, do ilustratora „zvezda” poput dovitljivog i duhovitog majstora srpske ilustracije Boba Živkovića. Ima tu i slikara koji se povremeno odmetnu u svet ilustracije poput Nebojše Đuranovića ili onih kojima ilustracija za decu nije primarna ili dominantna oblast kojim se bave ali se povremeno u njoj javljaju poput Marije Jevtić, Davida Vartabedijana ili Bobana Savića Getoa sa knjigama koje mogu biti za sve uzraste. Mnogi se paralelno bave stripom, animacijom, karikaturom, video igrama, dizajnom, što se odražava i na njihove radove.

Savremeni dečji heroj mačak Marko Mrnjavčević upravo naslovnom ilustracijom knjige (P. D. Đurđev, K. Milovanović, „Mrnavčevići”, Pčelica, Čačak 2016), ali i čitave ove izložbe, donosi svetlost savremenom otuđenom čoveku, pa i otuđenom detetu, i nudi iznova ljubav i bliskost kao najsvetliju humanističku vrednost preko potrebnu u hladnom digitalnom svetu. Dobra dečja knjiga podučava „kako biti čovek” i donosi „prepoznavanje onoga što je istina” (Andrew Hall)

(Izvod iz teksta kataloga)
msr Senka Vlahović, autorka postavke

Katalog izložbe je moguće pogledati preko linka:


* Shodno propisima o sprečavanju širenja zaraze virusom Covid 19, u galeriji je moguće prisustvo najviše pet osoba istovremeno, uz mere predostrožnosti i lične zaštite (maska i rukavice).