Promocija knjige „Seoski trgovi u Banatu“ u Muzeju Vojvodine

Promocija knjige „Seoski trgovi u Banatu“ autorke dr Marie Silađi, u izdanju BKC-a, održana je 29. januara 2020. u Muzeju Vojvodine.


Govorili su: dr Drago Njegovan, mr Lidija Mustedanagić, dr Ferenc Nemet, dr Milan Micić, Bogdan Šekarić i autorka.


Iz recenzije dr Ferenca Nemeta:

„Počev od prvih decenija 18. veka, nakon progona Turaka sa prostora Banata, otpočeo je period njegovog intenzivnog, (ponovnog) naseljavanja, te je taj region sa aspekta migracija postao jedan od najživljih i etnički najšarenijih u okruženju. Kao rezultat uspešnih i manje uspešnih akcija naseljavanja, u Banat su pristizali Srbi, Mađari, Španci, Bugari, Francuzi, Italijani, Rumuni, Slovaci, Nemci ali i mnogi drugi, koji su, pristižući i formirajući svoja naselja oblikovali i javni prostor svojih seoskih naselja. Suživot u tim multikulturalnim zajednicama iznedrio je i neke specifičnosti osmišljavanja i razvoja prostornog uređenja, razmeštaja i izgleda ulica, javnih zgrada, centra itd.

Rad arhitekte, dr Marie Silađi upravo sagledava i analizira tu trovekovnu, konstantnu transformaciju seoskih javnih prostora na području Banata, ukazujući na činjenicu, da su razni faktori (društveni, politički, kulturološki, religijski i ekonomski) uticali na nju. Ona je posmatrani period od 18. do 21. veka, koji je detaljno analizirala, podelila na četiri razdoblja, razmatrajući transformaciju prostora, i to sa aspekta njenog mesta u seoskoj kulturi, njenog oblika, načina formiranja ulica, funkciju slobodnog prostora, arhitektonski okvir kao i mobilijar javnih prostora. Kao rezultat naučnih sagledavanja teme, utvrdila je da naselja imaju svoje planske osobenosti, svoj prostorni «profil», svoju prepoznatljivu arhitekturu i autentičnu strukturu naselja, ulica...

Maria Silađi u svojoj knjizi ukazuje i na važne aspekte međuzavisnosti raznih okolnosti (društveno-političkih, ekonomskih, kulturoloških i drugih), odnosno vladajuće ideologije s jedne i transformaciju seoskih javnih prostora s druge strane. Pre svega na važnu činjenicu, da su javni prostori, kao i njihova transformacija tokom istorije, u ruralnim naseljima konstatno imali presudan značaj u životu seoske zajednice. Na osnovu toga ukazuje i na važnu spoznaju, da bi njihovo ponovno oživljavanje podiglo kvalitet života u seoskim sredinama...“

Grujica Rođenkov: „Detinjstvo prašnjavog druma”

Edicija ZAVIČAJ
96 str, broš. povez, 21 cm, 2019. god.
ISBN 978-­86-­6029-­450-2

Cena: 500 din
Knjigu možete poručiti pоuzećem: 
na mejl banatskikulturnicentar@gmail.com 
ili telefon 069/783-155

Objavljivanje ove knjige podržala je Mesna zajednica Novo Miloševo.

„Detinjstvo prašnjavog druma” Grujice Rođenkova je druga po redu knjiga ovog „malideračkog slavuja” koja nam nudi jednu zavičajnu matricu pevanja narodnog, kao i u prvoj knjizi, i usput nam otvara i neke nove teme koje je njegova pesnička lira poslednjih godina dotakla.

Grujica Rođenkov, u ovoj knjizi, koristi zavičajne motive i teme kao što su: zemlja, konji, salaši, drveće, bilje, hrana, potom igre dečije i sve ono što se kao sećanje prelilo, kao neka pesnička lepota, u njegovu beležnicu, ali, takođe, uvodi i ljubavne, socijalne i aktivistički angažovane motive, kojima kao da želi reći on staru Vujičinu: „Okrenite se, drugovi, malo i šifonjeru sirotinjskom”.

Radovan Vlahović, književnik

Pesme Rođenkova plene jednostavnošću, iskrenošću i istinitošću i zahvalne su za čitanje, naročito onome, ko je čulima i umom, osetio dah i duh banatskih prostranstava, i barem se okrznuo o njihovog tipičnog žitelja, stamenog i mudrog paora u opancima, vazda ophrvanog radom, ali i radostima prirode i života. Zanimljivo je ovo štivo i za one, koji Banat i Banaćane, tek treba da upoznaju. Vredi iščitati ovu knjigu pesama Grujice Rođenkova.
Jovan Veljin Mokrinski

„Stojan Mesaroš – Pola veka u kulturi”

Edicija ZAVIČAJ
192 str, broš. povez, 20 cm, 2019. god.
ISBN 978­-86-­6029­-451-9
drugo izdanje

Izdavači
Banatski kulturni centar
 Novo Miloševo
i
DOM KULTURE OPŠTINE NOVI BEČEJ
Novi Bečej

Stojan Mesaroš je srcem bio u muzici budući da ga je otac, zajedno sa braćom Šandorom i Draganom, kod kuće, u porodičnim uslovima, trenirao i spremao za nastupe. Ali pored muzike, Stojan je od oca primio još jednu osobinu koju je avangarda radničke klase profilisala kao vrednost, a to je bio društveni aktivizam. Stojan se prihvatio, kao omladinac, te tradicije i nije do dana današnjeg u tome, ma koliko se vreme menjalo, odustajao. Lokal-patriotizam je poneo iz kuće, pored talenta za muziku, glumu i sport, a i spremnost da se uvek i na svakom mestu radi za opšte dobro, kako svoga sela, opštine, tako i šire društvene zajednice.

Svako vreme je imalo svoje vrednosti i one su se menjale za ovih pola veka, ali Stojan se nije menjao, već je ostajao jednako na liniji amaterizama i aktivizma, da se i u našem selu, u skladu sa mogućnostima, kulturno-zabavni i sportski život neguje i da se uvek, iz generacije u generaciju, talenti afirmišu.

U umetnosti amatera je važniji umetnički kreativni i stvaralački put, nego neki takmičarsti duh, znao je tokom svog stvaralaštva i Stojan Mesaroš. Ostvariti svoje kreativne ideje nekada je važnije nego ih se sramiti, kako to čine mnogi kulturni čistunci iza kojih nikada ništa ne ostane i ništa se ne pamti. Stojan je čovek koji je svoje talente, kako dramske, tako i muzičke, ispoljavao sa lakoćom i vedrinom koje u sebi nosi, onu radost kreativnog stvaranja koja je pojedincu važna koliko neki visoki estetski kriterij. 



Iz Predgovora
Radovan Vlahović, urednik