Banatski kulturni centar raspisuje konkurs za novoustanovljenu književnu Nagradu „Bogdan Čiplić” za najbolji prozni rukopis na srpskom jeziku.
Nagrada se ustanovljava u znak sećanja na Bogdana Čiplića, književnika, prevodioca i upravnika Srpskog narodnog pozorišta (Novi Bečej, 2. XI 1910 – Beograd, 23. VI 1989).
Rukopis u Word dokumentu (do 100 A4 strana, Times New Roman 12) zajedno sa kontakt podacima autora (mejl, adresa, telefon, kratka biografija) poslati na: bogdanciplic@gmail.com
Konkurs je otvoren od 5. 8. 2021. do 25. 8. 2021. godine.
Žiri radi u sastavu: Radovan Vlahović, književnik i direktor Banatskog kulturnog centra, (predsednik žirija), msr Milana Poučki i msr Nenad Stanojević.
Rezultati konkursa biće objavljeni do 15. 9. 2021. godine.
Nagrada pobedniku konkursa podrazumeva objavljivanje rukopisa u izdanju Banatskog kulturnog centra do kraja 2021. godine.
Konkurs se realizuje uz podršku Opštine Novi Bečej.
DETALJNA
BIOBIBLIOGRAFIJA BOGDANA ČIPLIĆA
(izvor: www.snp.org.rs)
ČIPLIĆ Bogdan – književnik, prevodilac i upravnik SNP
(Novi Bečej, 2. XI 1910 – Beograd, 23. VI 1989). Otac Žarko i mati Sara bili su
učitelji; mlađi brat Miloje (v), inače pesnik, kratko je radio u SNP kao blagajnik
a u štampi se javljao člancima o novosadskom teatru. U rodnom mestu je pohađao osnovnu
i građansku školu i peti i šesti razred gimnazije (1920-1926), sedmi u Somboru
(1927), a osmi u Srbobranu (1928). Studirao je etnologiju u Bgdu (1928-1932) i od
novembra 1934. do februara 1935. radio kao asistent na etnološkoj katedri Filozofskog
fakulteta. Kao student bio je beogradski dopisnik subotičkog i novosadskog „Jugoslovenskog
dnevnika“, a po završetku studija 1935. prihvatio je mesto profesora u srpskohrvatskim
odeljenjima gimnazije i učiteljske škole u Temišvaru, odakle je slao dopise „Politici“,
izdao književni almanah „Život“ i uredio istoimeni časopis, koji je vojna cenzura
zabranila posle prvog dvobroja (1936). Kraće vreme bio je profesor gimnazije u Velikoj
Kikindi, a 1937. je došao u NSad, gde je do 1944. bio gimnazijski profesor a za
vreme rata i sekretar. Sarađivao je u „Letopisu Matice srpske“, za koji je počeo
da piše još 1930. Okupio je grupu istaknutih pisaca i 1938. i 1939. objavio je dve
sveske „Vojvođanskog zbornika“. U to vreme redovno je objavljivao pozorišne kritike
i književne priloge u dnevniku „Dan“. Posle oslobođenja, od februara 1945, preuzeo
je najpre funkciju sekretara, lektora i dramaturga SNP, a potom je u dnevniku „Slobodna
Vojvodina“ uređivao kulturnu rubriku i pisao pozorišnu kritiku. Od 1. VIII
1947. do 1. XII 1949. bio je upravnik SNP – u to vreme ponovo je ustanovljena Opera
a konsolidovan je i dramski ansambl posle masovnog odlaska eminentnih glumaca u
novoosnovano Jugoslovensko dramsko pozorište u Bgdu. Kao ambiciozan i marljiv upravnik
neprestano je bdeo nad probama i predstavama i obilazio radionice aktivno učestvujući
u rešavanju tekućih, kako umetničkih tako i praktičnih, problema. Održavao je dinamične
kontakte sa resorskim vlastima i društveno-političkim telima i rukovodiocima pametno
i uspešno koristeći njihovu naklonost prema pozorištu i nastojeći da ne izigra njihovo
poverenje. Negovao je pedantnost i strogost i uz izvanrednu ekipu reditelja (Rakitin,
Kulundžić, Konjović) postigao je da u sezonama njegovog upravnikovanja SNP od svih
bude prihvatano kao „,mezimče“ – kruna ove višedecenijske plodne saradnje je Č.
knjiga Tragom mezimčeta srbskog, koju je SNP izdalo 1980. Tu saradnju
ne može da pomuti ni Č. ispad u „aferi Golubnjača“, kada je
u „Dnevniku“ 9. XII 1982. objavio članak Politički kopci u golubijem perju
„umetnosti“. Od decembra 1949. delovao je kao profesionalni književnik.
Pokrenuo je 1952. književne novine pod imenom „Stražilovo“ i izdavao ih g. dana,
da bi potom 1953/54. prihvatio uređivanje „Naše scene“. Od 1956. do 1964. bio je
zaposlen kao lektor i urednik beogradskih „Večernjih novosti“. Poslednje g. života
proveo je kao slobodan umetnik. Pisao je pesme sa tematikom iz zavičaja. Za prozni
književni rad (za roman Na veliko i na malo) nagrađen je nagradom Vlade
NR Srbije (1946). Na konkursu za dramu u NSadu 1952. njegova drama Koncert za dve violine osvojila je drugu nagradu (izvođena
je na Radio-Sarajevu). Zmajevu nagradu Matice srpske dobio je za zbirku poezije Slatko
pravoslavlje (1968). Na sceni SNP pre rata mu je izvođena drama Uspomena
na Sorento (27. II 1940), koju je volonterski sâm režirao i koja je zbog policijske
zabrane izvedena samo jednom: „Kontroverzna Čiplićeva drama Uspomena na Sorento, izvedena u SNP februara 1940, izazvala
je veliku buru jer je bila nabijena političkim konotacijama. Prvi čin je završen
neuobičajenim aplauzom, ali su se čuli i zvižduci nacionalističke desnice koja je
nastojala da onemogući predstavu. U drugom činu se opet prolomio aplauz za vreme
izvođenja radnje na sceni i nastajao je sve burniji žagor kako je nailazio tekst
koji je imao političko značenje. To je bila prva i poslednja predstava ovog komada,
jer je policija zabranila njegovo dalje izvođenje“ (A. Ob.). Na repertoaru
SNP bila je i Č. dramatizacija Sremčevog dela Pop Ćira i pop Spira (17. III
1949), kao i pozorišni komadi Nad popom popa (28. V
1954), Varalica u Bečeju (24. XI 1961), Traktat o sluškinjama (8.
XI 1966) i Kaplar i car (25. V 1971). Po odlasku u penziju bavio
se više slikanjem nego pisanjem. U NSadu je objavljena Antologija Čiplić,
koju je 2003. priredio D. Ređep.
BIBL: pesme – Poljana,
Novi Bečej 1930; Obećana zemlja (za decu), Velika Kikinda
1931; Pesme za Vojvodinu, NSad 1940; Kanal Dunav-Tisa-Dunav, NSad 1949; Divlje jato, NSad 1952; Paorske balade, NSad
1955; Mrtva Tisa, Bgd 1955; Okamenjena stada, NSad
1959; Oproštaj sa Rahovom, Bgd
1960; Je l’ dobro divanim, Bgd 1964; Slatko pravoslavlje,
Bgd 1968; Lek od smrti, NSad 1968; pripovetke – Preko Tise,
1946; Iz novih dana, NSad 1948; Lekarska poseta, NSad
1950; Snaga zemlje, Bgd 1951; Stravična zvona, Subotica
1958; romani – Na veliko na malo, NSad 1946; Dečaci sa
Tise, NSad 1950; Burno proleće, Bgd 1951; Sinovi ravnice,
NSad 1952; Okovi, Bgd 1952; Jaruga, Bgd 1953; Zid
plača, Bgd 1960; Kadril, NSad 1964; romansirane biografije – Đorđe
Zličić Ciga, Bgd 1951; Pinki, Bgd 1956; Đura Jakšić,
Bgd 1959.
LIT: L. Dotlić, „Uspomena na Sorento“ u Novom Sadu, Dan, 29. II 1940; V.
M., „Uspomena na Sorento“ od Bogdana Čiplića, Vreme, Bgd,
1. III 1940; T., Premijera Bogdana Čiplića: „Uspomena na Sorento“,
Pravda, Bgd, 3. III 1940; V. Popović, Nova dramatizacija Sremčeva „Pop
Ćire i pop Spire“, LMS, 1949, knj. 363, sv. 6, s. 380; M. Mirković, Sinovi ravnice, Nova misao, 1953, knj. I, s. 708-709; M.
Kujundžić, Nad popom popa, Dnevnik, 27. V
1954; B. Glišić, Jedna domaća premijera, NIN, 6. VI
1954; M. Matko (A. Panov), Nad popom popa, NS,
1954, br. 82-83, s. 2; M. Antić, Paorske balade, Dnevnik,
26. II 1956; D. Ređep, Okamenjena stada, LMS,
1959, knj. 383, s. 92-94; M. Antić, Bogdan Čiplić, Dnevnik,
27. XI 1960; M. I. Bandić, Lirika ravnice, Politika,
12. XI 1961; J. Vilovac, Opet promašaj, Dnevnik,
26. XI 1961; M. Miloradović, Traktat o sluškinjama,
LMS, 1962, knj. 389, s. 573-575; Đ. Đurđević, Autentično scensko doživljavanje
Vojvodine, Borba, 10. XI 1966; M. Kujundžić, Bečejske služavke i njina gospođa, Dnevnik, 10. XI
1966; M. Mirković, Pun šušanj sluškinja,
Politika ekspres, 10. XI 1966; Ž. Jovanović, Bečejska vrteška, Večernje
novosti, 10. XI 1966; D. Ređep, Događaji u Gogi i Bečeju,
Pozorište, NSad, 1968, br. 1, s. 8; M. Kujundžić, Ubio grad u naćve, Dnevnik, 27. V 1971; D. Popović, U pozorištu, Bgd 1973, s. 163-168.
V.V.