BANATSKI KULTURNI CENTAR: 2021

Jasmina Malešević: „Isusove sandale”

Edicija: PROZA

104 str, broš. povez, 12 x 21 cm, 2021. god.

ISBN 978-86-6029-540-0

Cena: 500 din

Poručivanje putem WEB KNJIŽARE:

www.bkcknjige.rs

Rukopis Isusove sandale Jasmine Malešević našao se u najužem izboru za Nagradu Bogdan Čiplić za najbolji prozni rukopis na srpskom jeziku u 2021. godini.

Odvedi ljubav na smrtonosno mesto i ona će preživeti. Okuj sjajem njene korake, rukom iskusnog ratnika.

* * *

Stopama najvećih – Isusa, književnih velikana, uzora i klasika, Jasmina Malešević uspinje se na presto književne scene današnjice, spajajući tradicionalno, klasično i neprolazno sa savremenim, aktuelnim i modernim, te dovodeći u vezu znanja i teorije koje su kontrastne ili suštinski različite polazišne osnove, a sve zbog toga – sigurni smo – što se otrgla pukim iluzijama snoviđenja i, poput junaka koje srećemo u književnim delima koje smo pomenuli, odlučila da se otisne u realnost, da živi i upija sokove, mirise i ukuse ne uvek zavidne egzistencije, a potom da iskustva, emocije i misli posredstvom pera zapečati u večnost.

Msr Milana Poučki

Marinko Arsić Ivkov: „Traktat o gastronomiji: S posebnim osvrtom na bačku, bećarsku i banatsku kujnu”

340 str, broš. povez, 13 x 21 cm, 2021. god.

ISBN 978-86-6029-538-7

Cena: 1200 din

Poručivanje putem WEB KNJIŽARE:

www.bkcknjige.rs

Edicija

BANAT

Knjiga 9.

Uređuju

Milorad Grujić

Milivoj Nenin

Radovan Vlahović

Promeno sveta, šta je češće, običnije od tebe... pevao je Jovan Sterija Popović. Ovo je knjiga o promeni sveta. Kako se menja gastronomija, tako se menja i svet. Da biste prikazali tu promenu morate poznavati stari svet. Jeste ovde glavna nit knjige hrana. Ali, tu hranu neko jede; ta hrana se priprema; jede se na određenim mestima; ima svoje sastojke; ta hrana putuje... A sve bi to da obuhvati Marinko Arsić Ivkov. Naravno, da bi napravio paprikaš, mora „oteti” papriku od Mađara, nešto drugo „otima” od Turaka... Zapravo, ono o čemu se piše u ovoj knjizi nadilazi ono što običan čitalac zna... Ovde se ide toliko daleko da se prate i eksperimenti sa namazanim komadom hleba – zna se da uvek pada na namazanu stranu. Badava im eksperimenti. Debeli i besni, najeli se, pa eksperimentišu. Neka neko gladan od njih pusti hleb...

U ovoj knjizi dijete se drže posle večere!

Ko misli da u literaturi više nema iznenađenja – neka uzme ovu knjigu u ruke!

Gastronomija je i pogled na svet! Ne znam kako izgleda grb Bačke. (Znam da je Banat prepun lavova, pa se jedan našao i u grbu Banata.) Ali, kada nam pisac predloži za grb Bačke – odžak iz kojeg se vije dim – onda znamo da je pred nama jedan stari svet u kojem se komad hleba ne naplaćuje, a lubenice se jedu u avgustu!

Sa zadovoljstvom i radošću predlažem ovaj rukopis za štampu!

Milivoj NENIN

Ništa novo — Marinko Arsić Ivkov (Stapar, 1950) napisao je nešto — sasvim novo i originalno.

Tek, moralo je proći još skoro dve hiljade godina da bi sve posebne kuhinje postale internacionalne, za koje Marinko Arsić Ivkov ne mari mnogo, nego se posvećuje kuhinji ovog podneblja, srpskog, a posebno bačkog, koju najbolje i poznaje. A još i banatskog, koji jednako dobro zna, kao i bećarskog, i s jedne i druge strane Tise.

Marinko Arsić Ivkov je napisao lepu knjigu, za uživanje u čitanju, ali i za razmišljanje. Gde će se zaustaviti pogubna globalizacija i „novi svetski poredak“ (već koji po redu?). Tamo gde će pobediti dobro nasuvo svaku konzervu, gde će kolači s makom zaustaviti svaku tortu iz belog sveta, i gde će biti važniji neprskani paradajz i paprika u bašti nego bilo šta iz savremenih plastenika u kojima hemija zamenjuje Sunce.

O svemu je vodio računa ovaj od najboljih srpskih pisaca našeg vremena. Od opšteg pogleda na temu do sitnica koje nas uveseljavaju, nasmejavaju i produhovljuju, iako je reč samo o jednoj tako „banalnoj“ stvari kao što je ishrana.

Preporučujem za čitanje, kao što nijednu do sada nisam preporučio.

Milorad Grujić

Celoga života sam sakupljao i čitao kulinarske knjige, kuvare, i čitao, bilo iz radoznalosti, nesanice, ili da zamenim svoje kuhinjsko praktično neznanje knjiškim. Ne znam.

U maju 1995. godine, u TV-emisiji „Promenada“, uveo sam prvi kuhinju u program koji je išao „uživo“. Danas nema televizije koja izostavlja kuvanje. Što je manje dobre hrane i narod sve siromašniji, sve je više takvih prikaza.

Nisam ni sanjao da će me dopasti zadovoljstvo i čast da recenziram jednu od najlepših knjiga o kulinarstvu koja je kod nas, Srba, napisana. Od svega što sam pročitao i saznao, a to su češće strani kuvari nego srpski, ova me je posebno razgalila. Knjiga Marinka Arsića Ivkova Traktat o gastronomiji je nešto što bih voleo da sam ja napisao. Čovek uvek traga za knjigom koju bi sam napisao i koja bi mu najviše bila po volji. Na žalost, to se veoma retko događa. Ali, evo, dogodilo se.

Sve u svemu, ova duhovita i pametna knjiga osvežila je moja sećanja na kuvare i kulinarske knjige koje sam kroz život sakupljao i čitao. Prevazišla ih je sve.

Milorad Crnjanin

Đorđe Pisarev: „Kopipejst ili život?”

Edicija: ESEJ

164 str, broš. povez, 13 x 20 cm, 2021. god.

ISBN 978-86-6029-536-3

Cena: 700 din

Poručivanje putem WEB KNJIŽARE:

www.bkcknjige.rs

Ideje me, zapisao je Žid, zanimaju iznad svega. One žive, one se bore, umiru kao ljudi. Tako se esej javlja kao izvanredna reakcija protiv linearnog pripovedanja, što podrazumeva ostvarenu težnju ka sinhronosti poput one na slikarskom platnu. Istovremeno, esej, podrazumevajući erudiciju i specifičan talenat, nudi pravo na izbor, uključujući ravnopravno u igru i samog čitaoca.

Autor

Šta znači reč kopipejst u kontekstu naslova ove knjige? Đorđe Pisarev tim terminom imenuje on vrstu literature/života koja je bliska mimetičkom, odnosno realističkom konceptu književnosti, a koja, uzimajući od stvarnosti previše, postaje banalno kopiranje sveta koji je čoveka sveo na potrošačku životinju. Živeti u takvom svetu, u kojem je čoveku dato sve osim pravog života, rekli bismo, gore je od smrti.

U knjizi Kopipejst ili život? pored tekstova o domaćim autorima poput Pavića, Basare, Tišme, Svetlane Velmar Janković, Voje Despotova, Milisava Savića, Mihajla Pantića, Ilije Bakića, Gorana Skrobonje, tu su tekstovi i o stranim autorima (nikako stranim našim čitaocima), poput: Barta, Gejmena, Tolkina, Handkea, Le Klezia itd. Takođe, u knjizi se nalaze i tekstovi čiji naslovi sami po sebi mogu da signaliziraju čitaocu koje su književne preokupacije Đorđa Pisareva kao kompetentnog čitaoca i kao pisca: „Kako da pisac isprati ritam života”, „Kako pisci stvaraju Univerzume”, „Srce ostavljeno na čardaku ni na nebu ni na zemlji”, „Kada bi se pobunili junaci knjiga”, „Kada bi junaci knjiga mogli da menjaju svoju sudbinu”, „(Ne)pouzdano uputstvo za kupovinu (naj)boljih knjiga”, „Mistifikacija ili (ponovo) izgubljena stvarnost”, „Strah od zmajeva, kiborga, matriksa i goblina” itd.

Pitanje koje Đorđe Pisarev postavlja u tekstu „Šta sanja čitalac 21. veka”, nalazi se skriveno (najčešće) i u drugim tekstovima, povodom ili o drugim piscima i knjigama. Borislav Pekić, koga takođe pominje i Pisarev u ovoj knjizi, kaže: Istina je polimorfna, ali nije pluralistička. Oko toga šta je to Istina ne možemo se raspravljati, pod uslovom da otkrijemo šta je istina. Đorđe Pisarev, čitalac i pisac, traga za Istinom, na granici između čudesnog i razumnog.

Nenad Stanojević

Viktor Škorić: „Melanholični otpor forme”

Edicija: ESEJ

212 str, broš. povez, 13 x 20 cm, 2021. god.

ISBN 978-86-6029-537-0

Cena: 800 din

Poručivanje putem WEB KNJIŽARE:

www.bkcknjige.rs

Knjiga kritika i eseja književnog kritičara i istraživača Viktora Škorića „Melanholični otpor forme” prijatna je pojava i svojevrsno osveženje u savremenoj književnoj kritici: ona okuplja tekstove koji su nastali, sasvim izvesno, ne nekakvim akademskim ili poučitelnim povodima, niti bi se, uopšte uzev, moglo reći da je motivacija za njihov nastanak došla od spolja, već su rezultat čiste inspiracije, nadahnutog samostalnog čitanja i istraživanja. Autor pokazuje autentično bezinteresno zanimanje za određene književne, kulturno-istorijske, pa i filmske fenomene, prilazeći im iz različitih perspektiva: problemske, komparativne, interdisciplinarne, pokazujući da je ubedljivo tumačenje moguće i kada ne poseduje precizan i unapred strogo osmišljen metodološki ili teorijski okvir.

Katarina Pantović

Potraga za formom čitanja, Škorića vodi ka istraživanju Pavićevih, Kortasarovih, Koenovih, Kišovih (kome posvećuje najviše pažnje) i Pekićevih dela. Škorić u svojim esejima minuciozno prilazi „Problemu Večite Forme”, istražuje „neprekidnu potrebu za promenom forme kojom se sadržaj književnosti podmlađuje i osvežava”, otkriva „eksperimente u formi i formalne inovacije”, kišovski zaključuje da „forma jeste sadržaj”, pronalazi znakovitost između „forme i čovečnosti”, „forme i ljudske sadržine”, „forme mitske svesti i redukcionizma” i dr. Zbog toga što je problem forme centralni pojam ove knjige ona i jeste naslovljena „Melanholični otpor forme”. Kakav je to otpor formi koji definišu melanholija, odnosno, bezvoljnost? Forma je dominanta. Forma je sve: „I forma je opet pobedila! Uprkos simbiotičkom shvatanju egzistencijalista, reći ću: forma nema esencijalni značaj za književno delo – ona je sušta egzistencija.”

Srđan V. Tešin

Uručena Književna nagrada „Karolj Sirmai” Radovanu Vlahoviću

Književna nagrada „Karolj Sirmai” za 2021. godinu uručena je Radovanu Vlahoviću za knjigu „Sve je u glavi” (Banatski kulturni centar, Novo Miloševo, 2020) 16. decembra 2021. u Kulturnom centru u Temerinu. Žiri u sastavu Franja Petrinović, Ivan Negrišorac, Zoran Đerić, Miroslav Aleksić i Đeze Bordoš ocenio je da se radi o autentičnoj prozi „utemeljenoj na najboljim tradicijama vojvođanskih pripovedača o selu i zavičaju”.

Nagrada se sastoji od diplome, zlatnika i novčanog iznosa. Na svečanom uručenju nagrade o knjizi je govorio predsednik žirija Franja Petrinović. Prisutni su pored pozdravnih reči organizatora i zahvalnice dobitnika mogli čuti i odlomak iz nagrađene knjige, kao i odlomak i Vlahovićevog romana „Bapa” u prevodu na mađarski jezik.

Književna nagrada „Karolj Sirmai” ustanovljena je 1975. godine, a dodeljuje se u Vrbasu i Temerinu za dela napisana na srpskom i mađarskom jeziku. Od tada su nagrađeni: Németh István, Aleksandar Tišma, Brasnyó István, Milica Mićić-Dimovska, Dudás Károly, Petko Vojnić Purčar, Juhász Erzsébet, Boško Petrović, Herceg János, Milorad Grujić, Tolnai Ottó i drugi.

O dobitniku nagrade

Radovan Vlahović je rođen 1958. godine u Novom Bečeju. Studirao je Jugoslovensku i svetsku književnost u Novom Sadu. Objavio je preko 50 knjiga. Piše romane, kratke priče, pesme, eseje. Prevođen je na engleski, ruski, nemački, mađarski, slovački, rumunski, slovenački i makedonski jezik. Član je Društva književnika Vojvodine, Udruženja književnika Srbije, Udrženja pisaca Exil – PEN, sekcije zemalja nemačkog govornog područja, i Matice srpske. Osnivač je i direktor prvog privatnog kulturnog centra u Srbiji – Banatskog kulturnog centra. Vlahović je kao urednik izdavačke delatnosti ovog centra potpisao preko 500 naslova u oblasti književnosti, nauke i umetnosti na više jezika. Dobitnik je više nagrada za književni rad i kulturno pregalaštvo. Osnivač je i organizator više kulturnih manifestacija. Živi i radi u Novom Miloševu.

Više o knjizi: „Sve je u glavi”

https://bkcknjige.rs/prodavnica/proza/radovan-vlahovic-sve-je-u-glavi/

Nagrada „Karolj Sirmai” Radovanu Vlahoviću za knjigu „Sve je u glavi”

Književna nagrada „Karolj Sirmai” za 2021 . godinu pripala je Radovanu Vlahoviću za knjigu „Sve je u glavi” (Banatski kulturni centar, Novo Miloševo, 2020). Žiri u sastavu Franja Petrinović, Ivan Negrišorac, Zoran Đerić, Miroslav Aleksić i Đeze Bordoš ocenio je da se radi o autentičnoj prozi „utemeljenoj na najboljim tradicijama vojvođanskih pripovedača o selu i zavičaju”.

O knjizi

BKC KNJIGE: Radovan Vlahović, „Sve je u glavi”

https://bkcknjige.rs/prodavnica/proza/radovan-vlahovic-sve-je-u-glavi/

„Kad se majka razbolela i kad smo saznali da ima rak, nekako u isto vreme su u Poljskoj krenule demonstracije radnika u Gdanjsku i čitava država je još uvek bila u žalosti zbog smrti Josipa Broza Tita. Ja sam studirao književnost u Novom Sadu i stanovao sam u sobici dva sa tri, metar i trideset vlage, u Ulici Dostojevskog. Do trenutka dok majku nisu uputili u Kamenicu u bolnicu, nisam ni znao koliko smo bliski i koliko sam je, u stvari, voleo.” – odlomak iz naslovne priče „Sve je u glavi”.

Urednik nagrađene knjige „Sve je u glavi” je Simon Grabovac, a recenzenti su prof. dr Slađana Milenković, prof. dr Milutin Đuričković.

O knjizi „Sve je u glavi” prof. dr Milutin Đuričković, između ostalog, zapisao je: „Nesumnjivo je da se radi o zrelom i rasnom pripovedaču, koji najčešće evokativno i retrospektivno pripoveda o svom detinjstvu i mladosti, o svojoj porodici i đačkom vremenu provedenom u rodnom Banatu. (...) Negujući sopstveni stil i otkrivajući jedan sasvim novi svet, pisac istovremeno povezuje porodičnu povest sa istorijom rodnog mesta tako da možemo govoriti o individualnom i kolektivnom iskustvu, čija je paradigma vezana isključivo za svet detinjstva i prvu mladost.”

„Porodica je toplo gnezdo, nasuprot surovom svetu, poručuje Vlahović.”, a beleži prof. dr Slađana Milenković o knjizi „Sve je u glavi”. Ona dalje kaže: „Njegovo pripovedanje se odlikuje naivnošću i maštom, ali i nekom blagom setom, koja nije uvek karakteristična za ovaj žanr, što pripovesti čini originalnim. (...) Aristeotelov pojam mimezis – oponašanje stvarnosti u zbirci Radovana Vlahovića, vodi čitaoce u apoteozu detinjstva, u pravcu izvora zrelosti. Vlahović nije samo ove priče pisao, on ih je proživeo, one su u njemu izazvale jake emocije da bi im se u zrelom dobu ponovo vratio kao uplivu u specifikum vremena i ljudi i lučama dragocenog iskustva.”

O knjizi „Sve je u glavi” Jelena Đorđević kažće: „Govoreći jednostavno, rečnikom Banata, odnosno rečnikom običnih ljudi, slike postaju stvarne, a pripovetka ostavlja duboki, neizbrisiv trag u svesti čitalaca. Trudeći se da u svakoj pripoveci ostane veran svom zavičaju, pisac zadržava sve one pojedinosti koje odražavaju pravi i izvorni govor Banaćana i to ne na podrugljiv nego na zanosno lep način i sa velikim poštovanjem prema porodici, okruženju i zavičaju.”

O autoru

Milivoj Nenin: „Sutra je holnap : moji mađarski pisci / Sutra, azaz holnap : Magyar íróim”

Edicija: PREVODI

128 str, broš. povez, 13 x 20 cm, 2021. god.

ISBN 978-86-6029-526-4

(srpski original i prevod na mađarski štampani u međusobno obrnutim smerovima)

Cena: 700 din

Poručivanje putem WEB KNJIŽARE:

www.bkcknjige.rs

Fordította Majer Klementina.

A magyar szöveget Vujicsics Marietta lektorálta.

Imam nešto – što svojih, što tuđih – sećanja; imam dve-tri anegdote; dve nepopijene kafe; naslov koji mi beži i podnaslov koji se otima... I dosta vremena. Od svega toga ću pokušati da napravim predgovor, koji će čitaoca primorati da ostane budan.

Krenuću od sećanja Milorada Grujića. U vreme zlatnog doba Književne zajednice Novog Sada, u prostorije mladog izdavača, znao je da svrati i Mladen Leskovac. Ono što je važno za našu priču jeste da je od Mladena Leskovca tražena knjiga i da ju je on izdavaču – u načelu – i obećao... (Kada je Leskovac u pitanju: onda i obećanja – govore!) Po rečima Milorada Grujića, Leskovac je najavio knjigu: Naši Mađari.

Podseća me na tu (nedovršenu) knjigu Milorad Grujić dok se glasno pitam ima li smisla objediniti i objaviti kao knjigu (dvojezično) ono što sam o mađarskim piscima napisao u poslednjih petnaestak godina... Knjiga je iz reda onih knjiga koje se same napišu. (Nisam je pisao planski.) Meni je ostalo samo da smislim naslov, podnaslov, da napišem napomenu na kraju, da opišem kako se knjiga dogodila... I da je povežem predgovorom. Podnaslov se sam nametnuo: moji mađarski pisci. (Ne bih se usudio da stavim Leskovčev naslov!)

Ali, kako se nametnuo, podnaslov se tako i okrenuo protiv mene. Jer, glavni junak ove knjige, koji je koliko-toliko drži na okupu, jeste srpski pisac, Todor Manojlović!

Jedino mi ostaje da čitaoca zamolim da pročita ovu knjižicu do kraja – jer na kraju se govori o književnim počecima Teodora (tek kasnije Todora) Manojlovića; govori se na kraju i o Adiju, o holnapovcima... Tada će i naslov knjige (Sutra je holnap) imati smisla. U mojoj glavi ovo „sutra je holnap“ zapravo je varijacija na ono što mi je ostalo iz detinjstva: „Pazi na viđaz“.

Milivoj Nenin

Franjo Frančič: „Suncokreti: četiri drame”

Edicija: PREVODI

124 str, broš. povez, 13 x 20 cm, 2021. god.

ISBN 978-86-6029-528-8

Sa slovenačkog preveo

Franjo Frančič

Cena: 600 din

Poručivanje putem WEB KNJIŽARE:

www.bkcknjige.rs

Knjiga je objavljena uz podršku
Javne agencije za knjigu Republike Slovenije.

Suncokreti je knjiga drama o detinjstvu, ratu, porodici, državi koje više nema.

Sama drama Suncokreti govori o dečaku koji živi sa Lizom, nema majke, oca, sirotan je. Našao je smisao u atletici, trčanju. Gde želi biti najbolji, bolji od onih koji imaju pažnju i sretno detinjstvo. Pomaže mu trener Aco, koji ga ohrabruje da istraje na tom putu. Ali Liza, koja se brine za dečaka ima mnogo problema. Suncokreti su drama o izgubljenoj porodici, nesretnom detinjstvu i čežnji za sretnijim životom.

Drama Stranac se odvija na selu, gde svako svakoga kontroliše i živi život bez vazduha. Deo priče je povezan sa ratom u Jugoslaviji. U drami Smrt Jugoslavije tema je raspad i rat u Jugoslaviji od 1990. pa na dalje, pacifistički dramski tekst.

Knjiga drama Suncokreti govori o ljudskim odnosima koji su u naše vreme sve hladniji, o ljudima i odnosima u strahu i želji za toplinom, blizinom i ljubavlju.

Sve drame daju sliku tog, današanjeg, čudnog, nasilnog i shizofrenog vremena koje živimo.

Miodrag Topić: „Godina Papagaja”

Edicija: PROZA

258 str, broš. povez, 13 x 20 cm, 2021. god.

ISBN 978-86-6029-523-3

Cena: 1000 din

Poručivanje putem WEB KNJIŽARE:

www.bkcknjige.rs

Intrigantan i neodoljiv u vreme velike zaraze, naš pisac postaje junak koji sve oko sebe i probražava, poetizuje, i romantizira, i pojunačuje u formalno razbarušenu, a ipak skladnu, epsku naraciju o bližnjima, ljudima, životinjama, pticama, oblacima, o svetu metafizičkom i astralnom, a sve sa jednom jedinom željom da kroz igru reenergetizuje crkotinu od smisla koji je u vreme velikog utamničenja prestao da važi na načina kako smo ga nekada poznavali.

Miodrag Topić je stari pisac novog trećemilenujumskog post-koronarnog vremena, a knjige „Godina papagaja” koja je pred tobom, poštovani čitaoče, zajedno sa knjigom o „Psu koji je hvatao zjale”, su jedni od mogućih pasoša za vremena buduća koje je sebi i svojim junacima ispisao autor.

Radovan Vlahović

Jelena Milić: „Moj vetar banatski”

Edicija: ZAVIČAJ

120 str, broš. povez, 3 x 20 cm, 2021. god.

ISBN 978-86-6029-525-7

Cena: 500 din

Poručivanje putem WEB KNJIŽARE:

www.bkcknjige.rs

„Moj vetar banatski“ Jelene Milić je knjiga poezije o nežnosti u ljubavi. Svojevrsna oda poetesinom predmetu voljenja. Oda ljubavi koja prožima čitavo njeno krhko biće i zov pesama čekalica koje otpuštaju ljubav i dotiču prstima od najfinijih materijala. Vetar je simbol poetesine ravnice i podneblja gde je nastanjena. Poetesa sa neskrivenim mirom peva o svojoj bezgraničnoj privrženosti zemlji sa koje je potekla. Voli prirodu svakim svojim stihom i voli Njega. Voli ples u kom se pronašla. U svakom momentu je spremna da zapleše sa Vetrom. Muzika koja prožima ovu finu liriku koja teče, dok poeziju Jelene Milić doživljavamo i dotičemo osećajima je – Karuzo. Melodija te prelepe italijanske pesme promiče svakim stihom. Ovu poeziju čitamo u jednom dahu, ne na mahove nego celu i cela je lepa. Setna i lepa.

Nataša Bundalo Mikić

Katia Wunderlin: „Integration ist mehr als ein Wort”

240 str, broš. povez, ilustr, 13 x 20 cm, 2021. god.
ISBN 978-86-6029-529-5

Cena: 1000 din

Poručivanje putem WEB KNJIŽARE:

www.bkcknjige.rs

Mit ihrer Autobiografie gewann Katia Wunderlin auf der Internetplattform meet-my-life.net den zweiten Preis für die beste Schweizer Autobiografie.

Als Jugendliche war Katia, 1957 im heutigen Serbien geboren, eine begeisterte Anhängerin von Titos Jugoslawien. Nie hätte sie sich träumen lassen, dass sie das Land eines Tages freiwillig verlassen und in der kapitalistischen Schweiz glücklich werden würde. Wie es dazu kam, erzählt sie temperamentvoll und mit einem sicheren Gespür für Sound und Rhythmus des Erzählens in ihrer Autobiografie. Dabei waren die Anfänge als Hotel-Mitarbeiterin, die kaum Deutsch konnte, alles andere als einfach. Besonders beeindruckend liest sich der Einblick in den Gastronomie-Alltag in den 1970er-Jahren, den Katia Wunderlin mit grosser Offenheit bietet – und die Erzählung vom Lebensweg einer selbstbewussten Frau, die sich die Lebensfreude von nichts und niemanden verderben lässt.

Prof. Dr. Christine Lötscher, 1. Februar 2021

Održana promocija Radovana Vlahovića u Udruženju književnika Srbije u Beogradu

Promocija tri romana Radovana Vlahovića: „Bapa”, „1934.” i „Mučenici”, u izdanju Banatskog kulturnog centra, održana je 4. novembra 2021. godine u Udruženju književnika Srbije u Beogradu (Francuska 7).

Radovan Vlahović

O knjigama su govorili: autor Radovan Vlahović i mladi kritičari Nenad Stanojević, Milana Poučki i Vladimir Petrović. Odlomke iz romana govorila je Senka Vlahović. Medijator programa: Vidak Maslovarić, urednik Tribine UKS-a.

Vidak Maslovarić

Vladimir Petrović

Milana Poučki

Nenad Stanojević

Senka Vlahović

U web knjižari: https://bkcknjige.rs/.../radovan-vlahovic-tri-romana-o-bapi/

RTS, prilog za Kulturni dnevnik

TV Novi Bečej, prilog

Snimak cele promocije

Promocija tri romana o Bapi Radovana Vlahovića u Beogradu

Promocija tri romana Radovana Vlahovića: „Bapa”, „1934.” i „Mučenici”, u izdanju Banatskog kulturnog centra, održaće se u četvrtak 4. novembra 2021. godine s početkom u 19 časova u Udruženju književnika Srbije u Beogradu (Francuska 7).

U web knjižari: https://bkcknjige.rs/.../radovan-vlahovic-tri-romana-o-bapi/

O knjigama govore: autor Radovan Vlahović i mladi kritičari Nenad Stanojević, Milana Poučki, Viktor Škorić i Vladimir Petrović. Odlomke iz romana govori Senka Vlahović. Medijator programa: Vidak Maslovarić.

Roman „Bapa”, objavljen 2016. godine, našao se u tri najuža izbora za nagrade u 2017. godini: Vitalova nagrada „Zlatni suncokret”, Nagrada „Laza Kostić” Novosadskog sajma i „Knjiga godine” Društva književnika Vojvodine. Roman „Bapa” je preveden na mađarski, slovački, rumunski i makedonski jezik, dok je roman „1934.” preveden na slovački jezik. Roman „1934.” objavljen je 2017. a „Mučenici” 2020. godine. Urednik sva tri romana Simon Grabovac pripredio je i knjigu pod nazivom „Kritičari o Bapi”.

„Ako je Niš imao Stevana Sremca, Vranje Boru Stankovića, Banat nesumnjivo ima jedinstvenog Radovana Vlahovića, koji je u današnje vreme, kada narodni govor Banata pod uticajem standardnog jezika polako iščezava, uspeo da prikaže ne samo običaje, verovanja i način života u Banatu u prvoj polovini XX veka, nego je i živopisno preneo govor i leksiku tadašnjice. Ovaj maestralni poduhvat učinio je da Banat XXI veka bude ponosan što ima ova izvanredna dela koja svedoče o postojanju onih iskrenih, toplih, radnih i pametnih ljudi, o kojima je naš autor govorio potpuno iskreno, bez ulepšavanja, ali sa tolikom ljubavlju koja se oseti na bilo kojem kraju sveta. Ovo troknjižje svakako je dokaz da se o jednoj maloj regiji toliko može reći i da je ono što je ostalo za nama u prošlosti, i dalje aktuelno i živo, samo ukoliko mi to prihvatimo.” (Jelena Đorđević)

BIOGRAFIJA RADOVANA VLAHOVIĆA

Radovan Vlahović je rođen 1958. godine u Novom Bečeju. Studirao je Jugoslovensku i svetsku književnost u Novom Sadu. Objavio je preko 50 knjiga. Piše romane, kratke priče, pesme, eseje. Prevođen je na engleski, ruski, nemački, mađarski, slovački, rumunski, slovenački i makedonski jezik. Član je Društva književnika Vojvodine, Udruženja književnika Srbije, Udrženja pisaca Exil – PEN, sekcije zemalja nemačkog govornog područja, i Matice srpske. Osnivač je, direktor i urednik izdavačke delatnosti prvog privatnog kulturnog centra u Srbiji – Banatskog kulturnog centra. Dobitnik je više nagrada za književni rad i kulturno pregalaštvo. Osnivač je i organizator više kulturnih manifestacija. Živi i radi u Novom Miloševu.

Sajamski popust 30-70% na izdanja Banatskog kulturnog centra

Izdanja Banatskog kulturnog centra možete poručiti
sa specijalnim sajamski popustom od 30 do 70%.

Preko 70 sniženih naslova očekuju Vas
na sajtu www.bkcknjige.rs
do 1. novembra!

Germain Droogenbroodt: „The ephemeral flower of time” / Germein Drogenbrot: „Nežni cvet vremena”

172 str, broš. povez, ilustr, 13 x 20 cm, 2021. god.

ISBN 978-86-6029-521-9

Cena: 700 din

Poručivanje putem WEB KNJIŽARE:

www.bkcknjige.rs

Edition

TRA NSLATIONS

Edicija

PREVODI

Editor

Radovan Vlahović

Urednik

Radovan Vlahović

Translated from English

S. Pixiades

Sa engleskog prevela

S. Piksijades

Illustrations

Satish Gupta

Ilustracije

Satiš Gupta

Ivan Simić: „Istorija železnice u Kikindi : 1857-2021.”

Edicija: ISTORIJA

160 str, broš. povez, ilustr, 13 x 20 cm, 2021. god.

ISBN 978-86-6029-519-6

Cena: 800 din

Poručivanje putem WEB KNJIŽARE:

www.bkcknjige.rs

Ivan Simić, moj kolega i prijatelj, je jedan sjajan, radan i verujući čovek koji deli istu ljubav prema vozovima, barem koliko i ja. Nije za merenje. Razlikuje nas jedino njegovo neprocenjivo istorijsko znanje o železnici uopšte, koje je u svojoj skromnosti i dobroti, bez ikakve gordosti, spreman da podeli i sa ostalim železničarima, ma koje nacije bili. Zahvaljujući samo njemu, ova prelepa knjiga je posle dugo godina ugledala svetlost dana. Što se kaže: ako mi hoćemo, i Bog će dati.

Petar Tanackov, inženjer železničkog mašinstva

(iz recenzije)

Jelena Milošev: „Svetlost bačena u oči”

Edicija: POEZIJA

64 str, broš. povez, 13 x 20 cm, 2021. god.

ISBN 978-86-6029-520-2

Cena: 500 din

Poručivanje putem WEB KNJIŽARE:

www.bkcknjige.rs

Kroz svih pet ciklusa zbirke sagledavamo jedno ne baš lako putovanje kroz predele, fenomene današnjice, lične i univerzalne preokupacije i iskustva, kroz sasvim intimne krajolike i čoveku svojstvene zapitanosti, da bi se na kraju sve vratilo na temu samih reči i njihove upotrebe u stvaralaštvu. Poslednji, autopoetski i autoreferencijalni ciklus na pijadestal, kao mnogo puta do sada kod Jelene Milošev, postavlja pesništvo i njegove moći da sve obuhvati, sagleda, prevrednuje, katarzično opeva i tako prečišćeno i svetlo vrati nazad, kako samom lirskom subjekt, tako i svakome ko u dodir sa ovom poezijom dođe. „Poeziji ne treba ništa“ svedoči nam upravo o tome da je u prirodi pevanja neuništivost i uteha, da je ono polje kojim se uvek može preći i usput dosegnuti neka nova dimezija koja će dati nova obzorja svetu i postojanju. A veća uteha od te da ništa nije nepremostivo i nezalečivo čoveku i ne treba.

Andrea Beata Bicok

Otvorena izložba Senke Vlahović u SKC-u u Beogradu

Izložba ilustracija Senke Vlahović iz knjige „Antologija budućih snova: knjiga umetnika”, koju je sama autorka napisala, ilustrovala i dizajnirala, otvorena je 14. oktobra u „Srećnoj galeriji” Studentskog kulturnog centra u Beogradu, a trajaće do do 30. oktobra 2021. godine.

foto: M. Spasojević

Knjiga „Antologija budućih snova: knjiga umetnika” je nedavno izašla iz štampe u izdanju Banatskog kulturnog centra i sama će, pored dvadesetak radova velikog formata, biti eksponat na izložbi.

O knjizi i izložbi

Ilustracije Senke Vlahović imaju lakoću u potezu, ali snagu u izrazu. Svaki crveni trag na njima, a on je ne samo sveprisutan, nego i neophodan, izgleda nam poput dirke na klaviru; samo što umesto crnih imamo te rumene, crvene Senkine otiske. Oni su taj udar, taj snažni uskličnik na svakoj od ilustracija. I uvek je tačno tamo gde treba; oko grudi, oko srca, da ogrne glavu, da se poput minđuše od trešanja zakači za uho, da bude obeleživač za knjigu, da se pretvori u školjku, u leptira, da postane jagoda na usnama… I svedoci smo da se ta crvena ne zaustavlja. Ima je baš svuda. Razlivena je „kao suza, suza radosnica”, poručuje autorka. I nemamo razloga da joj ne verujemo. Ona nas svojim rečima i slikama zapravo drži čvrsto na onoj zdravoj, vedroj strani života jer „što više vode vadiš, čistija nadolazi”… Čista voda rađa čiste misli, a one opet…, pa zna se: „red slika i red pesama… ljubav čista.”

Malo je ovako kompletnih autora koji imaju potrebu da ceo posao zaokruže sami: da napišu, ilustruju, grafički oblikuju… Ali, nije samo u pitanju potreba, već znalaštvo i umešnost u svemu pomenutom, pa ne čudi, što bar na dva mesta jednostavno i samouvereno autorka progovara: „u knjigu obukoh se.” Stoga nam kao posmatračima pruža zaokružen užitak jer posmatramo „one woman show” ili u prevodu na Senkin jezik: „ja sam sopstveni let”.

Olivera Skoko, istoričarka umetnosti

(iz recenzije knjige)

O autorki

Senka Vlahović (1985, Novi Sad) je vizuelna umetnica, ilustratorka i dizajnerka knjiga, i autorka stručnih knjiga i tekstova o ilustraciji. Na Grafičkom odseku Visoke tehničke škole u Novom Sadu diplomirala je primenjenu fotografiju, gde je i specijalizirala ilustraciju knjige. Master rad na temu Video-ilustracija knjige odbranila je na Akademiji umetnosti u Beogradu. Autorka je sedam knjiga: četiri stručne knjige u oblasti ilustracije (na srpskom i engleskom) i tri umetničke knjige u kojima je objedinila autorski tekst, ilustraciju i dizajn. Dobitnica je ULUPUDS-ove nagrade za najbolju knjigu u oblasti teorije vizuelne komunikacije na sajmu knjiga u Beogradu i Godišnje nagrade ULUPUDS-a za stvaralaštvo u 2017. godini. Autorka je izložbe i projekta Savremeni srpski ilustratori knjiga za decu (Bibiana, Bratislava 2019, SKC, Beograd 2020). Osnovala je i dugi niz godina organizovala međunarodni Festival ilustracije knjige BookILL Fest. Bila je članica međunarodnog žirija Bijenala ilustracije u Bratislavi i više puta učesnik međunarodnog simpozijuma ovog bijenala. Grafički je oblikovala oko 500 knjiga, uglavnom u okviru izdvačke delatnosti Banatskog kulturnog centra, gde radi kao umetnička direktorka. Imala je oko 30 samostalnih izložbi slika, fotografija i ilustracija. Učestvovala je i na brojnim kolektivnim izložbama u zemlji i inostranstvu. Članica je ULUPUDS-a i Matice srpske.