Katarina Đorđievska: „Rečnik stradanja”

 

Edicija: PRVA KNJIGA
64 str, broš. povez, 13 x 21 cm, 2021. god.
ISBN 978-86-6029-503-5

Cena: 400 din

Poručivanje putem WEB KNJIŽARE:


Poezija Katarine Đorđievske, tematski gledano, uglavnom je intimistička. Ona se uspešno izraža­va kako u slobodnom tako i vezanom stihu. Ali nje­ne pe­sme nisu hermetičke, one su prijemčive či­talačkom sluhu, tako da poprimaju univerzalni do­­ticaj. Verujem da će se njena poezija dopasti či­ta­ocima, što je i razlog moje tople preporuke za ob­javljivanje.

Takođe, iskazujem svoje verovanje u pesničku bu­dućnost Katarine Đorđievske, koja, iako mlada, ispisu­je zrelu poeziju. Iako piše nadahnuto, kod nje je prisu­tna „svest o pesmi” (Branko Miljković), piše iskreno, otvoreno o svom (ovom) vremenu. Malo je pesnika koji se usuđuju da smelo pevaju o sebi i okruženju.

Posebno naglašavam njen osećaj za melodiju, njeni stihovi odzvanjaju. Mada moderne vokacije, pe­sme sadrže tradicionalne vrednosti pevanja, što 

ih čine pri­bližnim širokom čitateljstvu. A ti elementi su veoma bitni za trajnost poezije.

                                    Vlasta Mladenović


Nada Kljajić: „Zbog čoveka u ljudima”

 

Edicija: ZAVIČAJ
104 str, broš. povez, 13 x 21 cm, 2021. god.
ISBN 978-86-6029-501-1

Cena: 500 din

Poručivanje putem WEB KNJIŽARE:


Poezija je iskonska potreba svakog čoveka koji uzvišenosti stremi, što bi rekao narod „ko peva – zlo ne misli”; on u pesmi nalazi sreću i utehu, u njoj promišlja o smislu i ne­poznanicama života...

U poeziji Nade Kljajić izražena je ple­menitost, što je danas retkost, a to je odli­ka iskrenih pesnika, što je svakako poruka čitave knjige:

„Postoje tako neki ljudi blagi,
čudesni, lekoviti i srcu dragi”
                           (Retki Ljudi)


Vlasta Mladenović
(iz recenzije)

Povodom trostrukog jubileja BKC donirao knjige školama u Novom Miloševu i Ranilugu (KIM)

Banatski kulturni centar iz Novog Miloševa donirao je 200 naslova OŠ Dr Đorđe Joanović u Novom Miloševu i 200 naslova OŠ Veljko Dugošević u Ranilugu (Kosovo i Metohija) povodom jubileja: 35 godina od osnivanja Kulturnog dvorišta Radovana Vlahovića, 30 godina izdavačke delatnosti i 15 godina od osnivanja Banatsko kulturnog centra.


Vladimir Bata Golušin, direktor OŠ Dr Đorđe Joanović iz Novog Miloševa, povodom donacije je rekao: "Imamo tu čast da se danas posebno zahvalimo Senki i Radovanu Vlahoviću, odnosno Banatskom kulturnom centru!

Prilkom današnje posete, Radovan Vlahović, doneo nam je na dar preko 200 naslova iz njihove izdavačke radinosti!

Ovo možemo reći da je kruna naše saradnje jer smo i pre toga iz Banatskog kulturnog centra dobijali sjajne podsticaje kroz učešće u raznim projektima kao što su Proleće Sime Cucića, Dani Teodora Pavlovića, Sunčan dan, kroz mnogobrojne izložbe i književne susrete, kroz saradnju sa slovačkom ambasadom i organizacijom Bibiana. Da ne zaboravimo da Senki Vlahović dugujemo i za vizelni identitet naše akcije Branimo znanje!. Hvala vam za sva prenugnuća da kulturni život našeg sela bude obojen bojama sveta koje zrače i van našeg Novog Miloševa i donose svet u našu, nekada ne toliko zainteresovanu sredinu.

Kao uzdarje, Radovanu Vlahoviću je uručena maketa vetrenjače, rad učenice VII razreda, Anastasije Rođenkov, i paket proizvoda iz radionice nastavnice Vidice Štetin.

Za sve ovo nabrojano i za sve buduće zajedničke saradnje, nek vam vetrovi sa banatske ravnice u krila vetrenjače donesu dobro zdravlje i puno uspeha uz svu zahvalnost koju vam mi šaljemo!"


Prilog TV Novi Bečej


Donaciju knjiga u izdanju Banatskog kulturnog centra za Ranilug na Kosovu i Metohiji proslediće mladi pesnik Jovan Zafirović, autor tri knjige u izdanju BKC-a, koji je upravo bio đak OŠ Veljko Dugošević u Ranilugu kojoj će biti donirane knjige.



Promocija tri romana o Bapi Radovana Vlahovića u Bašaidu

Promocija tri romana Radovana Vlahovića „Bapa” (knjiga prva) i „1934.” (knjiga druga), „Mučenici” (knjiga treća) u izdanju Banatskog kulturnog centra, održana je 21. maja 2021. godine u Domu kulture u Bašaidu.


Učestvovali su: Radovan Vlahović, autor, Jelena Đorđević, književna kritičarka, i Senka Vlahović, moderatorka programa.


Roman „Bapa”, objavljen 2016. godine, našao se u tri najuža izbora za nagrade u 2017. godini: Vitalova nagrada „Zlatni suncokret”, Nagrada „Laza Kostić” Novosadskog sajma i „Knjiga godine” Društva književnika Vojvodine. Roman „Bapa” je preveden na mađarski, slovački i rumunski jezik, dok je roman „1934.” preveden na slovački jezik. Urednik sva tri romana Simon Grabovac pripredio je i knjigu pod nazivom „Kritičari o Bapi”.

„Svim ovim romanima, kao jednom celinom, obuhvaćena je najpre prva polovina dvadesetog veka, sa evokacijom stravičnih događanja tokom Velikog rata i prvih desetak godina iza njega, potom život iza ćesara, u vreme stabilizovanja nove države i privikavanje na nove adete (sadržaj prve knjige Bapa), zbivanja do sredine tridesetih, kada se događa atentat na kralja Aleksandra Karađorđevića (drugi u nizu, roman 1934), a trećim romanom Mučenici nastavlja se život paora-salašara Branka i svih njegovih iz velike porodice Pavlovih, među kojim je svako u ponečem i na svoju ruku, sve do zbivanja marta 1941. godine, kada je već sasvim izvesno pristizanje novog ljudskog sunovrata. Svim tim ratnim plamenom biće zahvaćeno i to malešno pleme banatskih Srba duboko ukorenjenih, posle mnogih nevolja, koje su ih ništile, ipak, opstalih na panonskom tlu, na tako malenom prostoru kao što je Kikinda i okolna mesta, u tom tek deliću i jugoslovenskog, ali i evropskog pakla. Opstalih i po svemu što predstavlja potpuni identitet jednog naroda (jezik, vera, tradicija...) jasno prepoznatljivih u mnoštvu drugih.” (David Kecman)

 

„Ako je Niš imao Stevana Sremca, Vranje Boru Stankovića, Banat nesumnjivo ima jedinstvenog Radovana Vlahovića, koji je u današnje vreme, kada narodni govor Banata pod uticajem standardnog jezika polako iščezava, uspeo da prikaže ne samo običaje, verovanja i način života u Banatu u prvoj polovini XX veka, nego je i živopisno preneo govor i leksiku tadašnjice. Ovaj maestralni poduhvat učinio je da Banat XXI veka bude ponosan što ima ova izvanredna dela koja svedoče o postojanju onih iskrenih, toplih, radnih i pametnih ljudi, o kojima je naš autor govorio potpuno iskreno, bez ulepšavanja, ali sa tolikom ljubavlju koja se oseti na bilo kojem kraju sveta. Ovo troknjižje svakako je dokaz da se o jednoj maloj regiji toliko može reći i da je ono što je ostalo za nama u prošlosti, i dalje aktuelno i živo, samo ukoliko mi to prihvatimo.” (Jelena Đorđević)

 


BIOGRAFIJA RADOVANA VLAHOVIĆA

Radovan Vlahović je rođen 1958. godine u Novom Bečeju. Studirao je Jugoslovensku i svetsku književnost u Novom Sadu. Objavio je 50 knjiga. Piše romane, kratke priče, pesme, eseje. Prevođen je na engleski, ruski, nemački, mađarski, slovački, rumunski, slovenački i makedonski jezik. Član je Društva književnika Vojvodine, Udruženja književnika Srbije, Udrženja pisaca Exil – PEN, sekcije zemalja nemačkog govornog područja, i Matice srpske. Osnivač je i direktor prvog privatnog kulturnog centra u Srbiji – Banatskog kulturnog centra. Dobitnik je više nagrada za književni rad i kulturno pregalaštvo. Osnivač je i organizator više kulturnih manifestacija. Živi i radi u Novom Miloševu.

Poručivanje:
https://bkcknjige.rs/prodavnica/roman/radovan-vlahovic-tri-romana-o-bapi/