Ivan Simić, moj kolega i prijatelj, je jedan sjajan, radan i verujući čovek koji deli istu ljubav prema vozovima, barem koliko i ja. Nije za merenje. Razlikuje nas jedino njegovo neprocenjivo istorijsko znanje o železnici uopšte, koje je u svojoj skromnosti i dobroti, bez ikakve gordosti, spreman da podeli i sa ostalim železničarima, ma koje nacije bili. Zahvaljujući samo njemu, ova prelepa knjiga je posle dugo godina ugledala svetlost dana. Što se kaže: ako mi hoćemo, i Bog će dati.
Kroz svih pet ciklusa zbirke sagledavamo jedno ne baš lako putovanje kroz predele, fenomene današnjice, lične i univerzalne preokupacije i iskustva, kroz sasvim intimne krajolike i čoveku svojstvene zapitanosti, da bi se na kraju sve vratilo na temu samih reči i njihove upotrebe u stvaralaštvu. Poslednji, autopoetski i autoreferencijalni ciklus na pijadestal, kao mnogo puta do sada kod Jelene Milošev, postavlja pesništvo i njegove moći da sve obuhvati, sagleda, prevrednuje, katarzično opeva i tako prečišćeno i svetlo vrati nazad, kako samom lirskom subjekt, tako i svakome ko u dodir sa ovom poezijom dođe. „Poeziji ne treba ništa“ svedoči nam upravo o tome da je u prirodi pevanja neuništivost i uteha, da je ono polje kojim se uvek može preći i usput dosegnuti neka nova dimezija koja će dati nova obzorja svetu i postojanju. A veća uteha od te da ništa nije nepremostivo i nezalečivo čoveku i ne treba.
Izložba ilustracija Senke Vlahović iz knjige „Antologija budućih snova: knjiga umetnika”, koju je sama autorka napisala, ilustrovala i dizajnirala, otvorena je 14. oktobra u „Srećnoj galeriji” Studentskog kulturnog centra u Beogradu, a trajaće do do 30. oktobra 2021. godine.
foto: M. Spasojević
Knjiga „Antologija budućih snova: knjiga umetnika” je nedavno izašla iz štampe u izdanju Banatskog kulturnog centra i sama će, pored dvadesetak radova velikog formata, biti eksponat na izložbi.
O knjizi i izložbi
Ilustracije Senke Vlahović imaju lakoću u potezu, ali snagu u izrazu. Svaki crveni trag na njima, a on je ne samo sveprisutan, nego i neophodan, izgleda nam poput dirke na klaviru; samo što umesto crnih imamo te rumene, crvene Senkine otiske. Oni su taj udar, taj snažni uskličnik na svakoj od ilustracija. I uvek je tačno tamo gde treba; oko grudi, oko srca, da ogrne glavu, da se poput minđuše od trešanja zakači za uho, da bude obeleživač za knjigu, da se pretvori u školjku, u leptira, da postane jagoda na usnama… I svedoci smo da se ta crvena ne zaustavlja. Ima je baš svuda. Razlivena je „kao suza, suza radosnica”, poručuje autorka. I nemamo razloga da joj ne verujemo. Ona nas svojim rečima i slikama zapravo drži čvrsto na onoj zdravoj, vedroj strani života jer „što više vode vadiš, čistija nadolazi”… Čista voda rađa čiste misli, a one opet…, pa zna se: „red slika i red pesama… ljubav čista.”
Malo je ovako kompletnih autora koji imaju potrebu da ceo posao zaokruže sami: da napišu, ilustruju, grafički oblikuju… Ali, nije samo u pitanju potreba, već znalaštvo i umešnost u svemu pomenutom, pa ne čudi, što bar na dva mesta jednostavno i samouvereno autorka progovara: „u knjigu obukoh se.” Stoga nam kao posmatračima pruža zaokružen užitak jer posmatramo „one woman show” ili u prevodu na Senkin jezik: „ja sam sopstveni let”.
Olivera Skoko, istoričarka umetnosti
(iz recenzije knjige)
O autorki
Senka Vlahović (1985, Novi Sad) je vizuelna umetnica, ilustratorka i dizajnerka knjiga, i autorka stručnih knjiga i tekstova o ilustraciji. Na Grafičkom odseku Visoke tehničke škole u Novom Sadu diplomirala je primenjenu fotografiju, gde je i specijalizirala ilustraciju knjige. Master rad na temu Video-ilustracija knjige odbranila je na Akademiji umetnosti u Beogradu. Autorka je sedam knjiga: četiri stručne knjige u oblasti ilustracije (na srpskom i engleskom) i tri umetničke knjige u kojima je objedinila autorski tekst, ilustraciju i dizajn. Dobitnica je ULUPUDS-ove nagrade za najbolju knjigu u oblasti teorije vizuelne komunikacije na sajmu knjiga u Beogradu i Godišnje nagrade ULUPUDS-a za stvaralaštvo u 2017. godini. Autorka je izložbe i projekta Savremeni srpski ilustratori knjiga za decu (Bibiana, Bratislava 2019, SKC, Beograd 2020). Osnovala je i dugi niz godina organizovala međunarodni Festival ilustracije knjige BookILL Fest. Bila je članica međunarodnog žirija Bijenala ilustracije u Bratislavi i više puta učesnik međunarodnog simpozijuma ovog bijenala. Grafički je oblikovala oko 500 knjiga, uglavnom u okviru izdvačke delatnosti Banatskog kulturnog centra, gde radi kao umetnička direktorka. Imala je oko 30 samostalnih izložbi slika, fotografija i ilustracija. Učestvovala je i na brojnim kolektivnim izložbama u zemlji i inostranstvu. Članica je ULUPUDS-a i Matice srpske.
