Srđan V. Tešin (Mokrin, 1971), književnik i priređivač sedam tematskih antologija, panorama i izbora kratkih priča, autor je dvanaest knjiga. Dobitnik je stipendije iz Fonda Borislav Pekić, Medalje kulture za multikulturalnost i interkulturalnost Zavoda za kulturu Vojvodine, nagrade Društva književnika Vojvodine za knjigu godine, Nagrade grada Niša za knjigu godine za decu i mlade. Proza mu je prevođena na desetak evropskih jezika. Zastupljen je u domaćim i inostranim antologijama i izborima iz srpske savremene književnosti. Član je srpskog PEN centra. Živi u Kikindi.
O knjizi Luka kaže
Otac i dečak, u 77 duhovitih epizoda, praćenih upečatljivim ilustracijama Lidije Taranović, razgovaraju o sebi i svom svetu, o odrastanju i saznanju, o nevidljivosti i o nedostajanju, o tajnama i otkrićima, o tome zašto se nekada razumeju, a nekada svađaju.
Zašto
ljubav ume da boli i kako Lukine reči znaju da budu lekovite?
Zašto
šale mogu da budu ozbiljne, a ozbiljne stvari tako smešne?
Zašto
su dečaci ponekad nezadovoljni, a roditelji gotovo uvek razmaženi?
„Razgovor Luke i tate je kao brz, bistar planinski
potok. Njih dvojica se slažu i ne slažu u stavovima, razmenjuju znanje i
iskustvo, igraju se, nadmudruju, ljute, uče jedan od drugog... Jednom rečju,
vole se. Ovo je knjiga o porodici koja je bazirana na toleranciji, poštovanju i
ljubavi. Divna knjiga o divnim ljudima.“
Jasminka Petrović
„Umetnik ponekad mora da trči za dečjom maštom. Tako je i u živoj, duhovitoj, kratkoj ali ozbiljnim životnim zamkama dupke punoj knjizi Srđana V. Tešina Luka kaže."
Mića Vujičić
Nedeljko Terzić, rođen 12. maja 1949. godine, živi u Sremskoj Mitrovici, autor je knjiga poezije, proze i dramskih tekstova. Poezijom i prozom zastupljen je u više od 80 antologija i značajnijih izbora književnog stvaralaštva kod nas i inostranstvu i dobitnik je preko 50 nagrada i priznanja za književno stvaralaštvo u Srbiji i inostranstvu. Član je Društva književnika Vojvodine i Udruženja književnika Srbije.
Prvu pesmu za decu objavile su mu „Sremske novine“ 15. marta 1967. a već od 1969, objavljuje poeziju za decu u dečjem dodatku lista Politika. Prvu knjigu za decu „Dajem cara za sladoled“ objavio je 1979. godine. Objavio je do sada 42 knjige za decu i mlade u Srbiji, Rusiji, Bugarskoj, Grčkoj, Francuskoj, Sloveniji, Nemačkoj, Rumuniji, Severnoj Makedoniji, Hrvatskoj, Turskoj, Slovačkoj, Poljskoj i Mađarskoj, kao i Republici Srpskoj. Za ova književna dela dobio je i brojne naše i inostrane nagrade.
O dobitniku
U savremenoj književnosti za decu i mlade ime književnika Nedeljka Terzića je već dugo poznato. Sve ono što je napisao za decu, odgovara prirodi detinjstva, kako temama koje obrađuje, tako i sadržinom i jasnim jezičkim izrazom, Nedeljko Terzić zna da su deca, i uopšte mladi, zahvalni čitaoci i zato im se obraća s puno poštovanja i uvažavanja.
Prof. dr Slavoljub Obradović
Miroslav Gašpar (1989) studije žurnalistike završio је 2012. godine, a master studije komunikologije
2013. godine na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu. U slovačkoj
redakciji Radija Novi Sad počeo je da radi 2011. godine kao saradnik, a od
2013. godine kao novinar. Sarađuje sa časopisom za decu na slovačkom jeziku
„Zornjička”, u kojem je počeo da objavljuje priče za decu. Godine 2018.
Slovački izdavački centar iz Bačkog Petrovca objavio je njegovu zbirku
pripovedaka za decu na slovačkom jeziku „Mesečina iznad našeg dvorišta”.
Iz recenzije
Knjiga „Mesečina iznad našeg
dvorišta” autora Miroslava Gašpara sadrži deset pripovedaka za decu i deluje
iznenađujuće kompaktno, tematski i stilistički homogeno.
Priče su stvarne, pune
života, dosledno ispričane realističkim stilom, autor razume decu i njihov
pogled na svet, priča ih razumljivim jezikom i jednostavnim stilom, što je,
svakako, pozitivna strana ove proze.
prof. dr
Zoroslav Spevak
Iz kataloga izložbe
Bogatstvo i atraktivnost ove izložbe ogleda se u delovanju svih smerova: likovni tehničar, tehničar dizajna enterijera, tehničar dizajna tekstila, tehničar dizajna ambalaže i tehničar dizajna grafike. Zastupljenost različitih slikarskih tehnika i grafike prikazuju motive pejzaža i figure u enterijeru, koje svojim malim formatima naglašavaju intimni doživljaj sveta u kome danas živimo. Savremeni izraz podrazumeva uptrebu novih materijala u oblasti industrijskog dizajna i projektovanje prostora koji za cilj ima prilagođavanje potrebama mladog čoveka. Zatim oblikovanje odevnih predmeta koji su tkani i čuvaju tradiciju od zaborava ali i dizajniranje kostimi koji prate novine u tehnologiji izrade materijala. Kod učenika takođe postoji ideja da pojedinim proizvodima osmisle novu, savremeniju ambalažu koja bi privukla širu javnost i opravdala kvalitet samog proizvoda. Takođe svaki brend prati grafički identitet koji u skladu sa proizvodom ima svoj vizuelni prikaz, stilizovan, kaligrafski, geometrijski, jednom rečju jasan, upečatljiv i estetski skladan.
Milena Kostić i Branislava Vranić