Radovan Vlahović odlikovan Zlatnom medaljom za zasluge

Radovan Vlahović, književnik i osnivač Banatskog kulturnog centra, odlikovan je Zlatnom medaljom za zasluge predsednika Republike povodom Vidovdana u Palati Srbija. 

Vlahović je odlikovan „za izuzetne zasluge u javnim i kulturnim delatnostima, posebno u oblasti književnosti”, a u obrazloženju se navodi: „Radovan Vlahović je srpski književnik i kulturni radnik, osnivač i direktor prvog privatnog kulturnog centra u Srbiji, gde je kao urednik izdavačke delatnosti potpisao skoro 500 naslova raznih autora“.

Povodom odlikovanja, Vlahović je izjavio: „Vidovdanska Zlatna medalja kojom me je odlikovao predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić je priznanje i potvrda za moj višedecenijski stvaralački rad i angažman u srpskoj književnosti, kao pisca, izdavača i osnivača više književnih i kulturnih manifestacija kojima sam moje selo ucrtao na literarnu mapu Banata, Vojvodine, Srbije, Evrope i sveta. Duboko ukorenjen u svom zavičaju, zahvalan Bogu, kličem na sav glas: Drvo da bi moglo u visinu, mora u dubinu, a stvarati znači radovati se!“

Ukupno 32 vidovdanska odlikovanja predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić uručio je zaslužnim pojedincima i institucijama. Dodeljeni su Orden Republike Srbije na lenti, Orden Karađorđeve zvezde prvog, drugog i trećeg stepena, kao i medalje za zasluge i za hrabrost.

Odlikovani su: Šinzo Abe, akademik Vasilije Krestić, akademik Svetislav Božić, Vladika Lukijan Pantelić – Episkop budimski i administrator Eparhije temišvarske, Slovačka evangelička crkva augzburške veroispovesti u Srbiji, Gimnazija u Čačku, Ljiljana Smajlović, Egon Savin, Ljubiša Ristić, Dragan Stojković – Piksi, Svetislav Pešić, Velibor Bora Milutinović, Miloš Biković, Fudbalski klub „Radnički“ Sremska Mitrovica, Dečje pozorište Subotica, Rejf Fajns, Javna biblioteka Doljevac, Zoran Vapa, Anđelka Vlaisavljević, Mark Valder, Mariza dos Reis Nunes, Andrea Bočeli, Dalibor Kitanović, Slobodan Despot, Radovan Vlahović, Zorica Jurković Ember, Dragan Martinović, Bratislav Anđelković, Predrag Đaković, Mladen Jagušt, Saša Lalić i Andrija Trifunović.

Radovan Vlahović je rođen 1958. godine u Novom Bečeju. Studirao je Jugoslovensku i svetsku književnost u Novom Sadu. Objavio je preko 50 knjiga. Piše romane, kratke priče, pesme, eseje. Prevođen je na engleski, ruski, nemački, mađarski, slovački, rumunski, slovenački i makedonski jezik. Član je Društva književnika Vojvodine, Udruženja književnika Srbije, Udruženja pisaca Exil – PEN, sekcije zemalja nemačkog govornog područja, i Matice srpske. Osnivač je i direktor prvog privatnog kulturnog centra u Srbiji – Banatskog kulturnog centra. Vlahović je kao urednik izdavačke delatnosti ovog centra potpisao preko 500 naslova u oblasti književnosti, nauke i umetnosti na više jezika. Dobitnik je brojnih nagrada za književni rad i kulturno pregalaštvo. Osnivač je više kulturnih manifestacija. Živi i radi u Novom Miloševu.

RTS

Rezultati konkursa za nagradu „Stevan Sremac” 2022.

Žiri za dodelu Književne nagrade „Stevan Sremac”, za najbolja humoristično-satirična ostvarenja, doneo je odluku da nagradi Dragicu Stojanović, Stevicu Šepru Mihajlova i Pericu Markova.

Dragica Stojanović

Konkurs za Nagradu je realizovan u saradnji Mesne zajednice Elemir i Banatskog kulturnog centra u okviru manifestacije „Sremčevi dani – Bal u Elemiru 2022”. Žiri je radio u sastavu: Uglješa Šajtinac (predsednik), Srđan V. Tešin i Jelena Blanuša. 

Nagrade će laureatima biti uručene 1. jula od 19 časova u Mesnoj zajednici u Elemiru. Iste večeri, pored dodele nagrada, održaće se i književno veče – portret pesnika Miroslava Aleksića. Na književnoj večeri učestvuju autor, Milana Poučki i Radovan Vlahović. 

Miroslav Aleksić

Drugog dana manifestacije, 2 jula, od 18 časova održaće se Promocija Izabranih dela Bogdana Čiplića. Govoriće: Milana Poučki, Viktor Škorić i Radovan Vlahović. Nakon promocije biće otvorena i izložba sa kolonije karikature koja se tradicionalno održava u čast Stevana Sremca.

Žiri: Uglješa Šajtinac (predsednik), Srđan V. Tešin i Jelena Blanuša.

Saopštenje žirija

Žiri nagrade „Stevan Sremac – Bal u Elemiru”, koji su činili Uglješa Šajtinac (predsednik), Jelena Blanuša i Srđan V. Tešin, doneo je jednoglasnu odluku da PRVU nagradu dodeli književnici Dragici Stojanović iz Zrenjanina za ciklus pesama „Živela sam kao Amiši”. 

Druga nagrada pripala je autoru iz Elemira Stevici Šepri Mihajlovu za kolekciju fragmetarnih priča „D Studžis i punjene tikvice”, dok je treću nagradu osvojio Perica Markov iz Zrenjanina za satiričnu poemu „E moj mister skorašnji”.

Žiri je odlučio da pohvali priče „Skroz okolo” Ilije Bakića, „Mala poema o bezdušnosti” Milana Micića i „Bašta boje duše” Šimona A. Đarmatija. 

Pesme Dragice Stojanović iz ciklusa „Živela sam kao Amiši” donose kratke fragmente iz svakodnevice koji se prepliću sa nadrealnim slikama bogate simbolike. Premda lirskom subjektu ove slike služe kao emocionalni otklon od stvarnosti, rukopis obiluje emocionalnošću koja se izražava neizravno i u svojoj konačnoj formi – formi prihvatanja i vrednovanja života uprkos nepovoljnim okolnostima. Posebnu vrednost ovom ciklusu daju satiričke i humorističke reference, kao i ukazivanje na nepovoljan položaj žene u društvu.

Dragica Stojanović (Zrenjanin, 1963) objavljuje poeziju više od tri decenije u brojnim književnim listovima i časopisima. Autorka je više pesničkih knjiga. Zastupljena je u nekoliko antologija i dobitnica nagrada: „Stanko Simićević“, „Smeli cvet“, „Smederevske pesničke jeseni“, „Ulaznica“, „Pečat varoši sremskokarlovačke“, „Bešenovska povelja“, „Milica Stojadinović Srpkinja“ i drugih.

Kolekcija fragmetarnih priča „D Studžis i punjene tikvice” Stevice Šepre Mihajlova predstavljaju prave male satirične bravure, pisane bez pretenzija na visoku književnost, ali s puno duha i duhovitosti. Od jednostavnih životnih (i samo naizgled neliterarnih) situacija, Mihajlov je napravio urnebesne ispovesti u svega nekoliko rečenica. Proza Stevice Šepre Mihajlova, koja dolazi s književne margine,  pankerska je i autsajderska, surova i sirova, takva da ne štedi ni sebe ni druge.

Oštra, zajedljiva i iskričava satirična poema „E moj mister skorašnji” ismeva tipični karakter političara konformiste koji se kameleonski pojavljuje u svim oblicima i svim vremenima otkad je sveta i veka. Zrenjaninac Perica Markov rođen je 1958. godine u Farkaždinu. Objavio je 12 zbirki poezije. Dobitnik je nagrade „Stražilovo”. 

Uglješa Šajtinac, predsednik žirija
Jelena Blanuša, članica žirija
Srđan V. Tešin, član žirija

U Elemiru, 19. jun 2022.

Dani Miloša Crnjanskog 2022

Jedan od programa manifestacije „Dani Miloša Crnjanskog”, koja se ove godine održava na više lokacija u Vojvodini, održan je 13. juna u Žitnom magacinu Muzeja „Kotarka“ u Novom Miloševu.

U čast Miloša Crnjanskog govorili su pesnici i prozni pisci: Dragan Stanić, Selimir Radulović, Nenad Šaponja, Milan Micić i Sava Damjanov, a u ime organizatora obratili su se Perica Milutin, Zoran Đerić i Radovan Vlahović.

Organizatori programa su: Kulturni centar Vojvodine „Miloš Crnjanski” Novi Sad, Udruženja „Sumatra“ Novi Sad, Banatski kulturni centar Novo Miloševo i Muzej „Kotarka“ Novo Miloševo.

 

 

 

 

 

 

TV Novi Bečej

Konkurs za objavljivanje tri prve knjige mladih autora iz Kikinde, Srbije i dijaspore 2022.

Grad Kikinda i Banatski kulturni centar (BKC) raspisali su konkurs za objavljivanje tri prve knjige mladih autora do 35 godina. Konkurs se odnosi na autore koji žive na teritorije Grada Kikinde, na autore iz Srbije i na autore iz dijaspore.

Autori konkurišu sa rukopisima (poezija, proza, esej, književna kritika, naučni i istraživački radovi i dr) od kojih će žiri, odabrati tri rukopisa za obajvljivanje u ediciji PRVA KNJIGA Banatskog kulturnog centra. Žiri će nastojati da odabere jedan rukopis autora iz Kikinde, jedan rukopis autora sa teritorije Srbije i jedan rukopis autora iz dijaspore.

Žiri radi u sastavu: dr Mladen Đuričić, književni kritičar, msr Andrea Beata Bicok, književna kritičarka, i Radovan Vlahović, književnik i direktor BKC-a (predsednik žirija).

Propozicije konkursa: rukopise u word formatu, biografiju autora i kontakt podatke (adresa, mejl, telefon) poslati na mejl: banatskikulturnicentar@gmail.com

Konkurs je otvoren od 16. 06. 2022. do 01. 08. 2022. godine.

Rezultati konkursa biće objavljeni 01. 09. 2022. godine, a knjige će biti objavljene do kraja oktobra 2022. godine i pojaviti se na Međunarodnom beogradskom sajmu knjiga.

Ovaj konkurs BKC tradicionalno raspisuje uz podršku Grada Kikinde više od deset godina.

Za sve dodatne informacije o konkursu obratiti se na e-mail:

banatskikulturnicentar@gmail.com ili na telefon 063/783-155.

Radovan Vlahović dobitnik Nagrade DKV-a za knjigu godine

Radovan Vlahović dobitnik je Nagrade Društva književnika Vojvodine za knjigu godine za roman Noćni razgovori sa sestrom (Banatski kulturni centar, Novo Miloševo, 2021).

Žiri u sastavu Damir Smiljanić (predsednik žirija), Jelena Marićević Balać i Branislav Živanović (članovi) većinom glasova doneo je odluku da nagradi Vlahovićev roman Noćni razgovori sa sestrom i zbirku pesama Jastog Stevana Bradića (Prelom, Novi Sad, 2021). Nagrada će laureatima biti uručena na Godišnjoj skupštini DKV-a.

 

Iz saopštenja žirija

Radovan Vlahović (rođen 1958. godine u Novom Bečeju) je pisac i izdavač. Piše romane, kratke priče, pesme i eseje. Kao autor objavio je preko pedeset knjiga. Osnivač je prvog privatnog kulturnog centra u Srbiji – Banatskog kulturnog centra u Novom Miloševu. U funkciji urednika navedenog centra objavio je preko petsto naslova iz oblasti književnosti, umetnosti i nauke. Dobitnik je više nagrada za književni i izdavački rad. Član je više nacionalnih i internacionalnih udruženja (između ostalog nemačkog Exil-PEN centra). Radi kao izdavač i organizator kulturnih manifestacija u Novom Miloševu.

Roman Noćni razgovor sa sestrom je prvi deo Vlahovićevog Triptiha o novozenitistima. U podnaslovu čitaoci saznaju da se radi o Kratkom viteškom romanu o ljubavi. Utoliko ih više može zbuniti forma ovog dela – ne radi se o ispredanju jedne složene narativne celine, već o skupu kratkih, lirski oblikovanih fragmenata. Individualni intimni dijalog bezimenog pripovedača sa svojom drugom polovinom, sestrom, s kojom se više nalazi u duhovnom, nego u telesnom srodstvu („Rod smo vekovima i pre mog rođenja“ – str. 13) prožet je i referencama na dela, figure i likove znamenitih svetskih i domaćih književnika (Dostojevskog, Remboa, Trakla, Paunda, Micića, Crnjanskog i dr.). Čitaoci se moraju snaći „u žbunju stilistike i simbola“, o kojem govori sam autor (str. 19). Rezigniran svakodnevnim dešavanjem, pripovedač se u noćnim razgovorima ispoveda pred svojom imaginarnom srodnom dušom, pronalazeći u njoj inspiraciju za onu vrstu ljubavi što je ne može shvatiti „[s]amozadovoljan i prosečan palanački duh“ (str. 27). Pripovedač sizifovski podnosi svoju sudbinu: „Teško mi ide. Umoran sam od budućnosti. Proživeo sam sve njene dane. Ćutim, slikam krug u koncentričnim krugovima ...“ (Str. 98) Njegov gest otklona od budućnosti nastaje iz neprihvatanja ideologije napredovanja k boljem; umesto toga on forsira ciklični povratak ka arhetipskim temama i motivima kao što je onaj ženskog principa oličenog u figuri sestre. Ali to nije nekritičko prihvatanje ideje „večnog vraćanja istog“ kroz medij umetničke reči ili slike – umetnost je ta koja uvek mora da nadgradi život: „Život je misao. Čežnja za beskrajem koja se godinama dopričava.“ (Str. 83) To će pokazati i drugi i treći deo ovog „novozenitističkog triptiha“ (Dnevnik virtuelnog zavodnika i Gospodin Snevalo). Tako Vlahović podstiče čitalačku znatiželju i na horizontu jednog sveta otvorenog u ovom „viteškom romanu“ sprema već ulazak u nove dimenzije svog pripovedačkog kosmosa. Malo je autora na vojvođanskoj književnoj sceni koji umeju tako da „dopričaju“ život na granici između sna i jave.

Više o knjizi:

https://bkcknjige.rs/prodavnica/roman/radovan-vlahovic-nocni-razgovori-sa-sestrom/