Pisarev među prvih 5 za najbolju nefikcijsku knjigu

Knjiga „Kopipejst ili život?“ Đorđa Pisareva u izdanju Banatskog kulturnog centra našla se u širem izboru od prvih 5 knjiga na konkursu za nagradu Doma kulture Studentski grad za najbolju knjigu nefikcijske proze objavljenu prvi put u Republici Srbiji u 2021. godini.

Žiri radi u sastavu: dr Vladimir Gvozden, dr Ana Petrov i Semezdin Mehmedinović.

Pored Pisarevljeve knjige, u širem izboru su još i: „Knjiga o fotografiji“ Davida Albaharija i Žarka Radakovića (Laguna), „Sve zbog vazduha“ Jovice Aćina, (KOV), „Lutalaštvo“ Mirjane Bobe Stojadinović (M. Stojadinović), i „Ratnici, istraživači i začarane oaze“ Bojane Mojsov (Dosije studio).

Uži krug biće objavljen početkom septembra.

  

Više o knjizi „Kopipejst ili život?“ 

 

Ideje me, zapisao je Žid, zanimaju iznad svega. One žive, one se bore, umiru kao ljudi. Tako se esej javlja kao izvanredna reakcija protiv linearnog pripovedanja, što podrazumeva ostvarenu težnju ka sinhronosti poput one na slikarskom platnu. Istovremeno, esej, podrazumevajući erudiciju i specifičan talenat, nudi pravo na izbor, uključujući ravnopravno u igru i samog čitaoca.

Autor

 

Šta znači reč kopipejst u kontekstu naslova ove knji­ge? Đorđe Pisarev tim terminom imenuje on vrstu li­terature/života koja je bliska mimetičkom, odnosno realističkom konceptu književnosti, a koja, uzimajući od stvarnosti previše, postaje banalno kopiranje sveta koji je čoveka sveo na potrošačku životinju. Živeti u takvom sve­tu, u kojem je čoveku dato sve osim pravog života, rekli bismo, gore je od smrti.

 

U knjizi „Kopipejst ili život?“ pored tekstova o domaćim autorima poput Pavića, Basare, Tišme, Svetlane Velmar Janković, Voje Despoto­va, Milisava Savića, Mihajla Pantića, Ilije Bakića, Gorana Skrobonje, tu su tekstovi i o stranim autorima (nikako stranim našim čitaocima), poput: Barta, Gejmena, Tolki­na, Handkea, Le Klezia itd. Takođe, u knjizi se nalaze i tekstovi čiji naslovi sami po sebi mogu da signaliziraju čitaocu koje su književne preokupacije Đorđa Pisareva kao kompetentnog čitaoca i kao pisca: „Kako da pisac isprati ritam života”, „Kako pisci stvaraju Univerzume”, „Srce ostavljeno na čardaku ni na nebu ni na zemlji”, „Ka­da bi se pobunili junaci knjiga”, „Kada bi junaci knjiga mogli da menjaju svoju sudbinu”, „(Ne)pouzdano uputst­vo za kupovinu (naj)boljih knjiga”, „Mistifikacija ili (ponovo) izgubljena stvarnost”, „Strah od zmajeva, kiborga, matriksa i goblina” itd.

 

Pitanje koje Đorđe Pisarev postavlja u tekstu „Šta sanja čitalac 21. veka”, nalazi se skriveno (najčešće) i u drugim tekstovima, povodom ili o drugim piscima i knjigama. Borislav Pekić, koga takođe pominje i Pisarev u ovoj knjizi, kaže: „Istina je polimorfna, ali nije pluralistička“. Oko toga šta je to Istina ne možemo se raspravljati, pod uslovom da otkrijemo šta je istina. Đorđe Pisarev, čitalac i pisac, traga za Istinom, na granici između čudesnog i razumnog.

 

Nenad Stanojević