Banatskom kulturnom centru Pokrajinsko priznanje „Ferenc Feher“ za poseban doprinos razvoju kulture

Banatski kulturni centar iz Novog Miloševa dobitnik je jednog od najviših priznanja koja se dodeljuju u AP Vojvodini – Pokrajinskog priznanja „Ferenc Feher“ za poseban doprinos razvoju kulture. Priznanja su uručena na Svečanoj akademiji kojom su obeležene 104 godine od prisajedinjenja Vojvodine Kraljevini Srbiji održane u Srpskom narodnom pozorištu 25. novembra 2022. godine.

Komisija za dodelu Pokrajinske nagrade i pokrajinskih priznanja jednoglasno je odlučila o ovogodišnjim dobitnicima. Pored priznanja u kulturi, Pokrajinsko priznanje u oblasti privrede „Lazar Dunđerskiˮ dobila je kompanija „Gebi“ iz Čantavira; u oblasti obrazovanja priznanjem „Đorđe Natoševićˮ nagrađena je Gimnazija „Veljko Petrović“ iz Sombora; u oblasti sporta priznanjem „Momčilo Tapavicaˮ atletičarka Adriana Vilagoš; u oblasti ravnopravnosti polova priznanje „Milica Tomićˮ dobila je Stanislava Rokvić, osnivač Edukativnog centra „Poletarac“ u Bačkoj Palanci; i u oblasti ljudskih i manjinskih prava priznanje „Ljudevit Mičatekˮ predsednica Nacionalnog saveta bunjevačke nacionalne manjine dr Suzana Kujundžić Ostojić. Najviša Pokrajinska nagrada „Mihajlo Pupin“ pripala je operskom pevaču Željku Lučiću.

Povodom pokrajinskog priznanja u oblasti kulture „Ferenc Feher“, književnik Radovan Vlahović, osnivač i direktor Banatskog kulturnog centra, izjavio je: „Ovo pokrajinsko priznanje je potvrda da je put koji smo prošli moja supruga Silvija i ja imao smisla – od Pozorišta u prirodi 1985. godine u Krušedol selu, preko Kulturnog dvorišta u ratarskoj avliji moga oca Dragoljuba 1986. u Novom Miloševu, pa preko kreativnih akcija i izdavaštva Novog zenita ’90-ih godina, sve do 2006. godine kad smo uključili ćerku Senku i sina Nikolu i za moto uzeli maksimu „Drvo da bi moglo da ide u visinu, mora da ide u dubinu“ i kad smo našoj institucijiji dali naziv našeg regiona koji se prostire u tri države i u kom se govori na preko 26 jezika naroda koji u njemu žive. Dakle, ovo priznanje je učinilo da zaboravimo sva osporavanja koja su nas pratila u nastojanju da se ostvarimo kao prva privatna porodična institucija kulture u našoj zemlji, a može se reći i u regionu, da istrajemo i izdržimo, i moralno i matarijalno, a nadasve umetnički na putu stvaranja u svetu jedinstvene porodične kreativne industrije, koja ima duboko utemeljenje u našem ličnom stvaralaštvu i u tradiciji našeg naroda i kulture, a isto tako i u tradicijama evropskih i svetskih kultura, koje su nam se, kroz knjige i literaturu, a potom kroz savremene tehnologije, same ponudile da u njih unesemo lepotu, sklad, energiju i kreativnost kako naših ličnih duhovnih pregnuća, tako i naših prijatelja i saradnika koji su naš socijalni kapital iz celog sveta, i definišemo ih kroz koncept banatizacije kao Banatski kulturni centar.“

Miodrag Topić: „Mio fratello”

 

Edicija: PROZA
178 str, broš. povez, 13 x 21 cm, 2022. god.
ISBN 978-86-6029-583-7

Cena: 1000 din

Poručivanje putem WEB KNJIŽARE:

Anonimni zapisivač redova koji su pred nama, zaključićemo, stavio je fokus na sebe i svoj (unutrašnji) svet, te beleži ono što intrigira njegovu pažnju i što doprinosi tome da se ostvari kao pisac. Zapisivajući obične, svakodnevne i sasvim realne stvari, glavni junak ovoga dnevnika nam pak u jezgrovitim, gotovo takstativno navedenim rečenicama i novinarski preciznim izveštavanjem na papir „prosipa” sliku stanara devetog sprata u Kingston ulici, ali i onih koji su u kontaktu sa njima a po nečemu su značajni za tok priče. Kratke rečenice i sveden stil lišen metafora, epiteta i aluzija pak nije monoton, već se pred čitaočevim očima stvaraju slike i vešto se dočarava atmosfera u kojoj se junak nalazi – teskt nije opterećen suvišnim detaljima, no daje potpuno jasnu viziju svih ključnih momenata, situacija i osećanja na kojima pripovedač insistira. To takođe odgovora autorovoj ideji da su čak i imena likova nebitna – naime, posredstvom razmišljanja junaka, saznajemo da on smatra da akcenat treba staviti na karaktere: emocije, harizmu i osobine, jer je to ono što čoveka odlikuje, izdvaja od ostalih i po čemu ga na kraju krajeva i pamtimo. Dakle, nećemo pogrešiti ukoliko učitamo poetiku Miodraga Topića analizirajući tumačenja, doživljaj i viđenje nastanka umetničkog dela iz ugla glavog junaka knjige Mio fratello.

Iznenaditi publiku svakodnevnim, običnim i poznatim težnja je koju je Andrić u procesu stvaranja poezije postavio kao imperativnu. Kada je pak reč o prozi, to jest o ovom konkretnom delu, sasvim sigurno možemo da tvrdimo da nas je na nekoliko mesta i realni i fiktivni autor ovog dnevnika iznenadio idejama i načinima na koje ih je gradio i predstavljao, te ono što možemo zaključiti – imajući u vidu da je pred sebe postavio zadatak: biti svoj, autentičan, originalan, drugačiji, prepoznatljiv i neuobičajen – jeste da je junak skrivenog identiteta, u nameri da se na književnoj sceni predstavi kao pisac nesvakidašnjih knjiga, uspešno ostvario svoju viziju, stoga verujemo da će čitalačka publika imati želju da ga upozna, što će opet probuditi znatiželju za podrobnijim upoznavanjem života i stvaralaštva samog idejnog tvorca ovako intrigantnog literarnog lika koji je anonimni tvorac unikatnog književnog dela.

Msr Milana Poučki




Svetlana Savić: „Šljakeraj”

 

Edicija: PRVA KNJIGA / POEZIJA
88 str, broš. povez, 13 x 21 cm, 2022. god. 
ISBN 978-86-6029-585-1

Cena: 500 din

Poručivanje putem WEB KNJIŽARE:


Prva zbirka poezije Svetlane Savić pod naslovom Šljakeraj pisana je u modernom stilu, puna motiva iz svakodnevnog života. Zbirka je podeljena u četiri ciklusa – „Šljakerske”, „Po zlomtonu”, „Smrt dolazi najavljena” i „Primorski gradovi”. U prvom ciklusu naglasak je, kao što možemo i da vidimo iz naslova, na ljudima koji pripadaju radničkoj klasi. Pesnikinja tako opisuje život koji je postao alternativan. Potrošačko društvo dovelo je do „ispijanja ličnosti”, do postepenog oduzimanja identiteta. Lirski subjekat se doslovno bori za opstanak – kako fizički, tako i duhovni. Tržište postaje i svakodnevni život. Trguje se ljubavnicima, snovima, ličnostima... Materijalizacija i hiperprodukcija dovodi do propasti, a radnička klasa postaje obična i obezvređena („Besparica”). Pesnikinja je pesme posvetila prodavačicama, gastarbajterima, stanodavcima i second hand prodavnicama i svi oni predstavljaju male marionete velikog tržišta. Jedinu nadu lirski subjekat vidi u pisanju poezije, kao nekoj vrsti inata koji će održati ono duhovno koje ne bi trebalo da ima cenu („Poeziju će pisati”). 

Iako se čini da ova zbirka poezije ne nudi nadu da će sutra biti bolje, poslednji ciklus, ipak, dokazuje drugačije. U samo tri pesme Svetlana Savić svoju dušu doslovno ostavlja u „Primorskim gradovima”, u kojima voda odnosi težinu, grehove, suze, a daje nadu da će se opet zaplivati Jadranom, kao nekad. Ova izuzetna zbirka poezije upućena je svima nama koji smo deo Balkana, nama koji ćemo moći da uzviknemo, ako se dobro promisli i ako se radnička klasa ispoštuje kao nekada – hej Sloveni, još ste živi!

Gorica Radmilović

Održano SLOVO LJUBVE: Laureat Igor Mirović

Književna manifestacija „Slovo ljubve” održana je 17. novembra 2022. godine u Domu kulture Opštine Novi Bečej. Ovom prilikom Književna nagrada „Despotica Angelina Branković” uručena je pesniku Igoru Miroviću za knjigu pesama „Svetlo u svetioniku” (Laguna, Beograd, 2022).


Manifestacija pod imenom „Slovo ljubve” i književna nagrada „Despotica Angelina Branković” podsećaju nas na manje poznat deo srpske istorije: period kada je ovaj deo Banata kao i naselje Arača u blizini Novog Bečeja i Novog Miloševa bilo u posedu srpskih despota Stefana Lazarevića i Đurđa Brankovića, kao nastavljača nemanjićke tradicije severno od Save i Dunava. 

Negovanje sećanja na porodicu Branković, Banatski kulturni centar započeo je 2011. godine osnivanjem manifestacije posvećene despotici Angelini Branković „Sija knjiga majke Angeline” (u Sečnju) i osnivanjem književne nagrade sa imenom Angeline Branković (u Krušedolu), dok je Književna manifestacija „Slovo ljubve” proistekla iz svečane akademije koja je, pod istim imenom, održana 2017. godine na Arači. 

„Slovo ljubve” organizuje Banatski kulturni centar Novo Miloševo u saradnji sa Domom kulture Opštine Novi Bečej, uz podršku Opštine Novi Bečej. 

U programu su učestvovali: laureat Igor Mirović, prof. dr Dragan Stanić, predsednik Matice srpske, Saša Maksimović, predsednik Opštine Novi Bečej, Radovan Vlahović, direktor Banatskog kulturnog centra, prof. dr Zoran Đerić, predsednik žirija, Dragan Jovanović Danilov, pesnik i kritičar, Milica Dosković, članica hora Opere SNP-a, Sonja Damjanović, prvakinja Drame SNP-a, Tatjana Miražić, voditeljka programa. 

Nagradu je dobitniku uručio prof. dr Dragan Stanić, predsednik Matice srpske, a nagrada se sastoji od povelje i ikone Prepodobne Mati Angeline, autorke Silvije Vlahović.


Nagrada „Despotica Angelina Branković” se dodeljuje na osnovu konkursa koji je raspisao Banatski kulturni centar. Žiri za Nagradu čine: prof. dr Zoran Đerić, predsednik, Perica Milutin, pesnik i prethodni dobitnik ove nagrade, i Radovan Vlahović, književnik i direktor Banatskog kulturnog centra. Žiri je jednoglasno doneo odluku da nagradi knjigu pesama Igora Mirovića Svetlo u svetioniku (Laguna, Beograd 2022). Igora Mirovića za nagradu su predložili: izdavači Zoran Kolundžija (Prometej) i Zoran Gutović (Pravoslavna reč), i književnici: prof. dr Sava Damjanov, Franja Petrinović i Nenad Šaponja. Obrazloženje žirija možete pročitati OVDE.



Ikona Prepodobne mati Angeline srpske, rad Silvije Vlahović

RTV

TV Novi Bečej

Dom kulture Opštine Novi Bečej

Konkurs za Nagradu „Teodor Pavlović“ 2022

Banatski kulturni centar iz Novog Miloševa, u saradnji sa Maticom srpskom iz Novog Sada, pod pokroviteljstvom Opštine Novi Bečej, organizuje kulturnu manifestaciju Dani Teodora Pavlovića koja će se 23. put održati decembra 2022. godine u Banatskom kulturnom centru u Novom Miloševu.


Manifestacija se održava u slavu i čast značajnog kulturnog pregaoca srpskog naroda Teodora Pavlovića (1804–1854, Karlovo, današnje Novo Miloševo), reformatora i obnovitelja Matice srpske, njenog prvog sekretara, urednika Letopisa, osnivača Galerije Matice srpske i prve muzejske zbirke, urednika više listova i novina, rodonačelnika žurnalistike u Srba, advokata, književnika, prevodioca...

Povodom manifestacije, organizator tradicionalno raspisuje konkurs za Nagrade „Teodor Pavlović“: 

Nagrada „Teodor Pavlović“ za životno delo

Nagrada „Teodor Pavlović“ za životno delo je svojevrsno društveno priznanje koje se na predlog institucija, udruženja građana i grupa dodeljuje istaknutom pojedincu za vrhunske rezultate postignute u određenoj oblasti. Ova nagrada se daje za sledeće oblasti: nauka, umetnost, sport, privreda, poljoprivreda, javni (politički) rad. 

Nagrada „Teodor Pavlović“ za najbolju knjigu

Nagrada „Teodor Pavlović“ za najbolju knjigu dodeljuje se za knjigu iz oblasti književnog, publicističkog, kulturno-istorijskog, naučnog i prevodilačkog rada objavljenu na srpskom jeziku u 2021. i 2022. godini. 

Žiri će raditi u sastavu: dr Sava Damjanov (predsednik), dr Srđan Šljukić i Radovan Vlahović, književnik. 

Knjige i predloge u po 4 primerka poslati do 1. decembra 2022. godine na adresu: Banatski kulturni centar, JNA 35, 23273 Novo Miloševo.

„Despotica Angelina Branković” pesniku Igoru Miroviću

Književna nagrada „Despotica Angelina Branković” pripala je pesniku Igoru Miroviću za knjigu pesama „Svetlo u svetioniku” (Laguna, Beograd, 2022). Nagrada će laureatu biti uručena u okviru književne manifestacije „Slovo ljubve” koja će se održati 17. novembra 2022. godine od 18 časova u Domu kulture Opštine Novi Bečej.


Manifestacija „Slovo ljubve” 

Manifestacija pod imenom „Slovo ljubve” i književna nagrada „Despotica Angelina Branković” podsećaju nas na manje poznat deo srpske istorije: period kada je ovaj deo Banata kao i naselje Arača u blizini Novog Bečeja i Novog Miloševa bilo u posedu srpskih despota Stefana Lazarevića i Đurđa Brankovića, kao nastavljača nemanjićke tradicije severno od Save i Dunava. 

Negovanje sećanja na porodicu Branković, Banatski kulturni centar započeo je 2011. godine osnivanjem manifestacije posvećene despotici Angelini Branković „Sija knjiga majke Angeline” (u Sečnju) i osnivanjem književne nagrade sa imenom Angeline Branković (u Krušedolu), dok je Književna manifestacija „Slovo ljubve” proistekla iz svečane akademije koja je, pod istim imenom, održana 2017. godine na Arači. 

„Slovo ljubve” organizuje Banatski kulturni centar Novo Miloševo u saradnji sa Domom kulture Opštine Novi Bečej, uz podršku Opštine Novi Bečej. 

U programu učestvuju: laureat Igor Mirović, prof. dr Dragan Stanić, predsednik Matice srpske, Saša Maksimović, predsednik Opštine Novi Bečej, Radovan Vlahović, direktor Banatskog kulturnog centra, prof. dr Zoran Đerić, predsednik žirija, Dragan Jovanović Danilov, pesnik i kritičar, Milica Dosković, članica hora Opere SNP-a, Sonja Damjanović, prvakinja Drame SNP-a, Tatjana Miražić, voditeljka programa. 

Nagrada „Despotica Angelina Branković“ 

Nagrada „Despotica Angelina Branković” se dodeljuje na osnovu konkursa koji je raspisao Banatski kulturni centar. Žiri za Nagradu čine: prof. dr Zoran Đerić, predsednik, Perica Milutin, pesnik i prethodni dobitnik ove nagrade, i Radovan Vlahović, književnik i direktor Banatskog kulturnog centra. Žiri je jednoglasno doneo odluku da nagradi knjigu pesama Igora Mirovića Svetlo u svetioniku (Laguna, Beograd 2022). 

Igora Mirovića za nagradu su predložili: izdavači Zoran Kolundžija (Prometej) i Zoran Gutović (Pravoslavna reč), i književnici: prof. dr Sava Damjanov, Franja Petrinović i Nenad Šaponja. 

Nagradu će dobitniku uručiti prof. dr Dragan Stanić, predsednik Matice srpske, a nagrada se sastoji od povelje i ikone Prepodobne Mati Angeline, autorke Silvije Vlahović. 

Iz obrazloženja žirija

U knjizi Svetlo u svetioniku, Igora Mirovića, izabrane su njegove pesme iz prethodnik pesničkih knjiga – Nebo nad Vizantijom (1994), Kremen plamen (2004) i Povratak u logos (2020), kao i ciklus novih pesama, „Izlazak iz senke“. Ova knjiga svedoči o pesnikovoj razvojnoj liniji, ali i ističe njegove najviše i najubedljivije pesničke domete. Igor Mirović je pesnik koji često problematizuje sam lirski subjekt, koji je zamišljen kao „dinamičko biće koje sebe neprestano proverava i traži adekvatne pojavne oblike sopstvenih doživljaja“, kako ističe Ivan Negrišorac u inspirativnom predgovoru „Poezija Igora Mirovića ili spasavanje ljudskosti pred iskušenjima ovoga sveta“. Najviše mesta u izboru zauzima poezija iz zbirke Povratak u logos, u kojoj su dominantni motivi: Zemlja, Nebo i Ljudi. A među njima je niz istorijskih likova, „nosilaca svetla iz svetionika“: Đurađ Crnojević, vladika Danilo, patrijarh Arsenije Čarnojević, Dositej Obradović, Zmaj, Svetozar Miletić i niz drugih, kojima se pridružuju u novim pesmama: župan Nemanja, Sveti Sava, Miloš Obilić, Kraljević Marko, Karađorđe, Sveti Petar Cetinjski, Njegoš, Branko Radičević, Đura Jakšić, Laza Kostić, sa kojima pesnik stupa u dijalog. „Ovakvim instinktom autor se suočio s velikim zadatkom – povratkom samome sebi. Suočavajući se sa sobom, sa savremenim čovekom i savremenim svetom, otvorio je, širom, dveri pokajanja. A da bi pokajanje bilo delotvorno, ono mora biti Logosno, kako bi vodilo ne prosto životu, već večnom životu, lišeno fantazija, oholosti i samoprecenjivanja, okrenuto ka Gospodu Bogu, Gospodu Hristu“ (zaključuje u pogovoru ove knjige Selimir Radulović). 

prof. dr Zoran Đerić

 O dobitniku

Igor Mirović je rođen 1968. godine u Kruševcu. Objavio je četiri pesničke knjige: Nebo nad Vizantijom (u izdanju Književne zajednice Novog Sada, 1994. godine), Kremen plamen (u izdanju Prometeja, Novi Sad 2004), Povratak u logos (u izdanju Prometeja, Novi Sad 2020) i Svetlo u svetioniku (u izdanju Lagune, Beograd 2022. godine). Zastupljen je u antologijama: Srpski sever, dr Draška Ređepa; Pelud sveta, Pere Zupca; Pesnici Novog Sada, dr Zorana Đerića i Novi Sad – pesnička prestonica, dr Zorana Đerića. Pesme su mu prevođene na rumunski, mađarski, slovački i makedonski jezik. Živi i radi u Novom Sadu.