Banatski kulturni centar iz Novog Miloševa dobitnik je jednog od najviših priznanja koja se dodeljuju u AP Vojvodini – Pokrajinskog priznanja „Ferenc Feher“ za poseban doprinos razvoju kulture. Priznanja su uručena na Svečanoj akademiji kojom su obeležene 104 godine od prisajedinjenja Vojvodine Kraljevini Srbiji održane u Srpskom narodnom pozorištu 25. novembra 2022. godine.
Komisija za dodelu Pokrajinske nagrade i pokrajinskih priznanja jednoglasno
je odlučila o ovogodišnjim dobitnicima. Pored priznanja u kulturi, Pokrajinsko priznanje
u oblasti privrede „Lazar Dunđerskiˮ dobila je kompanija „Gebi“ iz Čantavira; u
oblasti obrazovanja priznanjem „Đorđe Natoševićˮ nagrađena je Gimnazija „Veljko
Petrović“ iz Sombora; u oblasti sporta priznanjem „Momčilo Tapavicaˮ atletičarka
Adriana Vilagoš; u oblasti ravnopravnosti polova priznanje „Milica Tomićˮ dobila
je Stanislava Rokvić, osnivač Edukativnog centra „Poletarac“ u Bačkoj Palanci; i
u oblasti ljudskih i manjinskih prava priznanje „Ljudevit Mičatekˮ predsednica Nacionalnog
saveta bunjevačke nacionalne manjine dr Suzana Kujundžić Ostojić. Najviša Pokrajinska
nagrada „Mihajlo Pupin“ pripala je operskom pevaču Željku Lučiću.
Povodom pokrajinskog priznanja u oblasti kulture „Ferenc Feher“, književnik Radovan Vlahović, osnivač i direktor Banatskog kulturnog centra, izjavio je: „Ovo pokrajinsko priznanje je potvrda da je put koji smo prošli moja supruga Silvija i ja imao smisla – od Pozorišta u prirodi 1985. godine u Krušedol selu, preko Kulturnog dvorišta u ratarskoj avliji moga oca Dragoljuba 1986. u Novom Miloševu, pa preko kreativnih akcija i izdavaštva Novog zenita ’90-ih godina, sve do 2006. godine kad smo uključili ćerku Senku i sina Nikolu i za moto uzeli maksimu „Drvo da bi moglo da ide u visinu, mora da ide u dubinu“ i kad smo našoj institucijiji dali naziv našeg regiona koji se prostire u tri države i u kom se govori na preko 26 jezika naroda koji u njemu žive. Dakle, ovo priznanje je učinilo da zaboravimo sva osporavanja koja su nas pratila u nastojanju da se ostvarimo kao prva privatna porodična institucija kulture u našoj zemlji, a može se reći i u regionu, da istrajemo i izdržimo, i moralno i matarijalno, a nadasve umetnički na putu stvaranja u svetu jedinstvene porodične kreativne industrije, koja ima duboko utemeljenje u našem ličnom stvaralaštvu i u tradiciji našeg naroda i kulture, a isto tako i u tradicijama evropskih i svetskih kultura, koje su nam se, kroz knjige i literaturu, a potom kroz savremene tehnologije, same ponudile da u njih unesemo lepotu, sklad, energiju i kreativnost kako naših ličnih duhovnih pregnuća, tako i naših prijatelja i saradnika koji su naš socijalni kapital iz celog sveta, i definišemo ih kroz koncept banatizacije kao Banatski kulturni centar.“
