Dobitnici Gramata PESNIČKE REPUBLIKE 2022: Marković, Balašević, Radak i Šoškić

Ovogodišnji dobitnik Gramate Pesničke republike za propuštenu priliku za nenagrađenu knjigu je književnik Predrag Marković (za knjigu „L'imun. исцеђенˮ, 1982), dobitnica Gramate Pesničke republike „Majka hrabrost“ za žensko književno stvaralaštvo je Olivera Balašević (za knjigu „Planeta Dvorište“, 2019), dok su dobitnici Gramate Pesničke republike za životno delo Dušan Radak i Dragomir Šoškić.

Nagrade će biti uručene dobitnicima 24. decembra u 12 časova u Banatskom kulturnom centru u Novom Miloševu u okviru manifestacije Pesnička republika. Pesnička republika održava se po sedmi put pod sloganom Svet treba da peva a ne da ratuje, u organizaciji BKC-a, uz podršku Opština Novi Bečej. U okviru programa manifestacije biće održan tradicionalni pesnički maraton državljana Pesničke republike i onih koji to žele da postanu, i biće otvorena izložba akvarela „Apoteozaˮ, inspirisana delom Miloša Crnjanskog, čiji je autor Dragan Miličić.

Otvoreni poziv pesnicima za učešće na maratonu objavljen je na sajtu: https://banatskikulturnicentar.blogspot.com/2022/12/pesnicka-republika-2022-poziv-za-pesnike.html

U okviru projekta, u pripremi je knjiga prošlogodišnjeg dobitnika Gramate Gojka Đoga Vunena vremena, a objavljen je i zbornik prošlogodišnjih učesnika manifestacije Pesnička republika: zbornik radova V.

 

VIŠE O DOBITNICIMA NAGRADA 

Gramata Predragu Markoviću  

Gramata Pesničke republike za propuštenu priliku – za knjigu koja je objavljena u poslednjih 50 godina a nije bila nagrađena, pripala je književniku Predragu Markoviću za njegovu prvu knjigu „L'imun. исцеђенˮ (Književna omladina Srbije, Beograd 1982). 

Predrag Marković, pisac, kritičar, prevodilac i izdavač, rođen je 7. 12. 1955. u Čepuru. Kao književni kritičar tokom osamdesetih godina prošlog veka priredio je antologiju novije srpske poezije „Zvučni stvorovi“ (1986), promovisao generaciju Mlade srpske proze i Beogradski aforistički krug. Tokom devedesetih osniva izdavačku kuću Stubovi kulture – Vreme knjige (1993–2013), pokreće dvadesetak biblioteka i uređuje preko hiljadu knjiga. Pored nagrađene knjiga poezije, objavio je knjige proze: „Morali bi doći nasmejani lavovi“, pripovetke (CDD, Zagreb 1983.); „Otmenost duše“, pripovetke (Prosveta, Beograd 1989); „Zavodnik ništavila“, roman (Solaris, Novi Sad, 2017), „Kovčeg komedijant“, roman (Solaris, Novi Sad 2018), „David protiv Otužnog Zloduha”, roman (Solaris, Novi Sad 2020), i „Zemunska Knjiga mrtvih“, roman (Solaris, Novi Sad 2022). Prevođen je na slovenački, mađarski, ukrajinski, bugarski i engleski jezik. Živi u Beogradu kao slobodan čitalac.

Gramata Oliveri Balašević

Gramata Pesničke republike „Majka hrabrost“ za žensko književno stvaralaštvo pripala je Oliveri Balašević za knjigu „Planeta Dvorište“ (Amos pro, Novi Sad 2019).

Olivera Balašević je glumica, književnica, producentkinja, režiserka i svojevremeno uspešna reprezentativka Jugoslavije u gimnastici. Rođena je 29. aprila 1959. godine u Zrenjaninu. Od malih nogu je volela sport i glumu kojima će se kasnije ozbiljno baviti. Studije je završila u Novom Sadu. Paralelno se bavila sportom i glumom. U gimnastici je kao reprezentativka Jugoslavije osvojila čak četiri zlatne i dve srebrne medalje u čak četiri discipline. Ostvarila je nekoliko značajnih uloga na filmu, pre svega kultnu ulogu Jule 1982. godine u seriji rediteljke Soje Jovanović „Pop Ćira i pop Spira“, gde joj je partner bio budući suprug Đorđe Balašević, zatim u filmovima i serijana „Ulični pevači“ i „Specijalna redakcija“, „Srpski rulet“, kao i u filmu „Kao rani mraz“, koji je i režirala zajednom sa suprugom. Jedno vreme bila je i profesor fizičkog vaspitanja u novosadskoj gimnaziji. Bila je i producent brojnih nastupa poznatog muzičara sa kojim ima troje dece. 2019. godine objavljuje svoju prvu knjigu „Planeta Dvorište” koju je posvetila svojoj majci i detinjstvu. Jedan odlomak iz knjige pretvorila je u animirani film „Čađava bajka“.

 

Gramata Dušanu Radaku

Gramata Pesničke republike za životno delo pripala je Dušanu Radaku. 

Dušan Radak rođen je 1955. godine u Kikindi. Diplomirao je jugoslovensku i opštu književnost na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Radio je kao urednik umetničkog programa u Domu omladine u Kikindi, kao urednik Izdavačke delatnosti Doma omladine, a bio je i glavni urednik Književne zajednice Kikinde. Pesničke knjige: „Šljunak“ (Stav, Kikinda 1979), „Samsa“ (Matica srpska, Novi Sad 1984), „Stadijum kašike“ (Književna zajednica Kikinde, Kikinda 1987), „Trkačice veneričnih bodrenja“ (Izdanje autora, Kikinda, 1987), „Ibzen je svirao klavsen“ (Izdanje autora, Novi Sad 2002), „Bik koji leži šest stopa ispod zemlje“ (Orfeus, Novi Sad 2011), „Oduvek sam voleo vodu: traktat o radosti“, (BKC, Novo Miloševo 2017). Knjiga za decu: „Superpitalice“ (BKC, Novo Miloševo 2018). Zastupljen je u više knjiga antologija, izbora iz srpske i vojvođanske poezije, kao i u antologijama za decu. Poezija prevedena na: ruski, mađarski, italijanski, makedonski, slovački, francuski, rumunski jezik. Autor je muzike i tekstova za decu na albumu „Hogli Vogli rok“, u izvođenju pank grupe „Zbogom Brus Li“, kao i filmske muzike: za filmove Princ vetra i Komad slobode. Dobitnik je pesničke nagrada „Pečat varoši sremskokarlovačke“ i Plakete „Sima Cucić“ za multimedijalni doprinos stvaralaštvu za decu. Član je Društva književnika Vojvodine, Udruženja književnika Srbije, Društva novosadskih književnika. Živi u Novom Sadu.

Gramata Dragomiru Šoškiću

Gramata Pesničke republike za životno delo pripala je Dragomiru Šoškiću. 

Dragomir Šoškić (Ulotina, Crna Gora – 27.5.1949.) Diplomirao na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu – Grupa za jugoslovenske književnosti. Objavio zbirke pesama: „Kazimirsko putovanje“ (Krovovi, Sremski Karlovci), „Stud i celac“ (Svetovi, Novi Sad), „Predeo podnošljivo raskošan“ (Svetovi, Novi Sad), „Pogled na sat“ (Prometej, Novi Sad). Dobitnik je više nagrada za poeziju (prvi dobitnik nagrade Risto Ratković 1971). Zastupljen je u mnogobrojnim antologijama i zbornicima poezije. Objavljivao je u skoro svim relevantnim književnim časopisima i listovima: („Letopis Matice srpske“, „Zlatna greda“, „Polja“, „Koraci“, „Stvaranje“, „Republika“, „Odjek“, „Novosti“, „Politika“, „Dnevnik“, kao i u časopisima u Rusiji, Belorusiji, Rumuniji, Mađarskoj itd.) Učestvovao je na više međunarodnih književnih manifestacija u zemlji i inostranstvu (Rusiji, Rumuniji, Mađarskoj, Republici srpskoj, Crnoj Gori).  Prevođen na engleski, ruski, beloruski, mađarski... Član je Društva književnika Vojvodine i Udruženja književnika Srbije. Živi u Novom Sadu.