Na osnovu konkursa za književnu Nagradu „Bogdan Čiplić“ za najbolji prozni rukopis na srpskom jeziku, žiri je doneo jednoglasnu odluku da ovogodišnji pobednici, koji će biti nagrađeni objavljivanjem knjige u izdanju Banatskog kulturnog centra, budu Ivan Pravdić za rukopis „Dve izrazito različite novele“ i Milena Kulić za rukopis „Pozorišne priče (od srednjeg veka do dubrovačke drame)“.
Pored nagrađenih, u najuži izbor ušli su i rukopisi Jelene
Gavrilović („Čekajući
kartu za Albukerki i druge priče”), Milorada Grujića („Život bez snova“), Dejana Bogojevića („Vozim
svoj beli auto”). Na konkurs je pristiglo 32 rukopisa iz zemlje i
regiona. Žiri je radio u sastavu: Radovan Vlahović, književnik, direktor
Banatskog kulturnog centra i predsednik žirija, msr Milana Poučki i msr Nenad
Stanojević.
Bogdan Čiplić bio je
književnik, prevodilac i upravnik Srpskog narodnog pozorišta, rođen u Novom
Bečeju 1910, a umro u Beogradu 1989. Dela: Poljana,
Divlje jato, Paorske balade, Mrtva Tisa, Okamenjena stada, Slatko
pravoslavlje, Snaga zemlje, Stravična zvona, Na veliko i na malo, Dečaci
sa Tise, Sinovi ravnice, Okovi, Jaruga, Đura Jakšić i dr.
Konkurs i nagrada realizuju se u
okviru projekta koji je podržala Opština Novi Bečej.
Iz obrazloženja žirija
„Ivan Pravdić u dve, kako stoji u naslovu, izrazito različite novele, kao da slika dve etape jednog istog sveta, jedne iste stvarnosti, koja svoje temelje ima u prvoj noveli, a krajnje konsekvence dostiže u drugoj. Prva novela, i mizanscenom i radnjom, donosi pred čitaoce atmosferu sukoba, neimenovanih naoružanih ljudi i bespomoćne dečije vedrine, zgarišta, ruralne sredine, dok druga novela u sasvim drugom registru govori o urbanom, o tranziciji (transiciji), o shizofrenosti modernog, o lažnom životu itd. Iako samo naizgled deluje da su to odvojene priče, sa različitim junacima i različitim tematskim okvirima, karakterologija i neobična sličnost sa ličnostima i događajima oko nas upućuju nas da povežemo ove dve izrazito različite novele u jednu priču o nama i ne tako davnim istorijskim događajima čiji smo svedoci. Ove dve novele su toliko različite koliko smo različiti mi u odnosu na ono što smo bili pre dve decenije.” (msr Nenad Stanojević)
„Osim intrigantne tematike, rukopis Milene Kulić izdvojio se zbog jedinstvenog stila kojim je napisan. Jezgrovitim rečenicama koje teku u logičnom sledu, informacijama koje su zanimljive i živopisne čak i čitalačkoj publici čiji poziv nije vezan ni za pozorište ni za književnost, kao i sposobnosti da u formi naučne priče-eseja prenese znanje, rekli bismo da je Milena Kulić uspela da postigne ono što je za svakog pisca i naučnika veoma zahtevno: njeno široko obrazovanje poslužilo joj je kao osnova, no njen očigledan dar za pripovedanje doprineo je tome da rukopis koji u neku ruku može poslužiti i kao udžbenik bude štivo koje će sasvim sigurno biti rado viđeno u kućnim bibliotekama.” (msr Milana Poučki)
Iz biografija dobitnika nagrade
Dr um. Ivan Pravdić je redovni profesor, šef katedre za dramaturgiju, rukovodilac doktorskih studija i predsedavajući saveta Akademije umetnosti u Novom Sadu. Rukovodilac je grupe za višemedijsku umetnost interdisciplinarnih poslediplomskih studija Univerziteta umetnosti u Beogradu. Dopisni je član centra za interdisciplinarne izvođačke umetnosti Univerziteta grada Birmingena u Velikoj Britaniji. Član je veća za umetnost Univerziteta u Novom Sadu i interdisciplinarnog stručnog veća Univerziteta umetnosti u Beogradu.
Milena Kulić (1994, Bačko Dobro Polje). Osnovne i master akademske studije srpske književnosti završila na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, gde je 2018. godine odbranila master rad na temu „Komedije Marina Držića u dramatizaciji Marka Foteza“, a trenutno je na doktorskim studijama gde završava disertaciju „Teorijsko-kritička misao Slobodana Selenića o drami“.
