Edicija PROZA
342 str, broš. povez, 19 cm, 2024. god.
ISBN 978-86-6029-649-0
Cena: 1600 din
Poručivanje putem WEB KNJIŽARE ili telefona:
069/783-155
Banat je i reč, i slika, i zvuk, i boja, i miris, i ukus. Banat je specifični duhovni prostor u Panoniji, spoj estetskog i erotskog, preplitanje zanosnog i strasnog, umnog i racionalnog, ovaploćenje slatkog pravoslavnog i mističnog paganskog, spoj prosvetiteljsko-klasicističkog i militarski raspojasanog, razbarušenog i naderanog. Banat je prostor u kome ljubuju tiske vile i dunavski vilenjaci, prostor duhovni gde se čuju zvuci tambure i harmonike, gde horovi monaha slave Boga, onako svetogorski posvećeno i svečano. Banat je prostor duhovni gde se o mrtvima priča k’o o živima. Banat je utočište za dobrotu, za lepotu, za čistotu, za poeziju i umetnost. Banat je...
Radovan Vlahović
(pripòvētka „O Banatu“)
Kada saberemo sve ove tekstove, a ima ih oko dve stotine, pred nama je i banatski zemljopis, i povesnica, i botanika, i hemija i alhemija, i portret i autoportret, čitav moralni kodeks čudnih nam suseda otpreka. Katalog strahova i bolova. Psihologija i psihopatologija svakodnevlja.
Prof. dr Draginja Ramadanski
Ove pripovetke Radovana Vlahovića nisu sasvim u saglasnosti sa književnoteorijskom odrednicom. Razlika je u akcentu, ovde je drukčiji: dugouzlazni na drugom slogu sa dužinom na trećem. A to se izgovara kao u odgovarajućem glagolskom obliku: kad deda pripoveda. Time se tačnije određuje ova proza: nisu to pripovetke, ali jeste to pričanje, pripovedanje (u narodnom, paorskom shvatanju). Ono što su nekad stari Banaćani, kad nemaju pametnija posla, na šoru, pred kućom, ili u bircuzu, pripovedali (i po sto puta ponavljali), sada Radovan, njihov komšija pisac, piše po takozvanim društvenim mrežama na internetu („fejsbuk“ i sl.) i potom u štampanu knjigu prenosi.
Anđelko Erdeljanin
Svojim kratkim pričama Vlahović podiže svojevrstan spomenik autentičnom Banaćaninu, pomalo demodiranom i gotovo pretvorenom u endemsku vrstu, i utopljenom u masu novih pokoljenja uniformisanih likova, bezličnih i praznih. (...) Vlahović je svojim pripòvētkama ispisao i svojevrstan Terminološki rečnik banatskog sela, leksikon starih banatskih izraza i termina, koji vremenom bivaju zaboravljeni i postepeno, ali neprestano nestaju iz našeg sećanja.
Prof. dr Petar V. Krestić
Poštujući jezik zavičajnog kraja, Vlahović mu se predaje sluhom i duhom vlastitog umeća. On jezik shvata kao kičmu umetničkog dela, a govor kao intimnu ispovest svojih ličnosti, koje bez obzira kako govore – govore svoju misao i poetiku života.
Prof. dr Voja Marjanović
Banat i Banaćani, lični zavičaj, detinjstvo i komšiluk, banatski duh ovaploćen u ljudskim vrednostima i navikama od vavijeka, ostaju epicentar njegovog interesovanja i razmišljanja, jer razume da se iz tog mikrosveta, kao iz klice semenke, razvio i onaj veliki, globalni svet, a da je to najbolji, najjasniji i najkraći put od konkretnog ka opštem,od pojedinačnog ka masovnom, od specifičnog ka univerzalnom.
Jovan Veljin Mokrinski