БАНАТСКИ КУЛТУРНИ ЦЕНТАР

Сајам књига, Београд, 2011

2011-11-02T07:50:00.000-07:00

Штанд Банатског културног центра на 56. међународном

сајму књига у Београду 2011. године.

Промоција књига Радована Влаховића

"Ненајављено као смрт: Facebook белешке I" и

"Џемс Бонд у кратким панталонама: Facebook белешке II".

Говорили: др Воја Марјановић, мр Милица Јефтимијевић Лилић, потпредседница УКС, Гордана Малетић и Радован Влаховић.
Промотер: Зорица Зец.

Промоција електронских издања књига БКЦ-а:
"Wergeblich ich sie wecke/Узалуд је будим", Бранко Миљковић,
превод на немачки Јохан Лавунди;
"Критички темељи и домети: студија о Сими Цуцићу",
мр Милица Јефтимијевић Лилић и
"95 година од формирања Прве српске добровољачке дивизије:
зборник радова".

Говорили: Јохан Лавунди, преводилац, мр Милица Јефтимијевић Лилић, књижевница и потпредседница Удружења књижевника Србије, Бранко Савић, председник Удружења добровољаца из Војводе Степе, и уредник Радован Влаховић.

Промоција групе аутора Банатског културног центра: Виктор Шкорић, Љиљана Грошин, Марина Јовановић, Нада Батур Костић, Милка Томић и Лепосава Увалин. Водитељ програма: Гордана Рошчић. О књигама говорио уредник Радован Влаховић, аутори говорили стихове и одломке из својих књига.

Гости на штанду БКЦ-а

Радован Влаховић и Срђан Савић, директор Културног центра Ниша.

Вук Јеремић, министар спољних послова Владе републике Србије, и Радован Влаховић с елктронском књигом - превод Миљковића на немачки у издању БКЦ-а.

Горан Станковић, уредник Културног центра из Ниша и Радован Влаховић.

Мр Милица Лилић, Јовица Ђурђић, књижевник из Хрватске и добитник Специјалне награде "Сима Цуцић" Банатског културног центра, и Радован Влаховић.

РТС на штанду Банатског културног центра. Радован Влаховић даје изјаву.

Радован Влаховић и генерални секретар Удужења издавача и књижара Србије Вук Вукићевић

Гости из Чешке и Хрватске.

Миљурко Вукадиновић, уредник трибине и секретар одбора

за међународну сарадњу Удружења књижевника Србије, и Радован Влаховић.

Јелена Ћирић из Прага, добитница друге награде Европског фејсбук песничког фестивала у организацији БКЦ-а и Новосадског сајма 2011. године.

Сенка Влаховић Филипов, илустратор и дизајнер, Југослав Влаховић, карикатуриста и ликовни уредник НИН-а, и Имре Сабо, фоторепортер.

Милан Ђурић, директор Српског културног центра у Будимпешти,

Милош Филипов и Радован Влаховић.

Зоран Пешић, уредник нишког књижевног часописа "Градина".

Имелда Монаров Чуљак, директорица Салона књиге у Новом Саду,

и Тијана Цицмил Стакић, менаџер пројекта Салона књига.

Ненад Враницки из Хрватске господарске коморе и Радован Влаховић.

Матија Бећковић на штанду БКЦ-а са Александром Купрешанин, студенткињом књижевности, и Саром Прерадовић, студентом ФДУ.

Јохан Лавунди, преводилац, др Воја Карановић,

књижевник и новинар, и Радован Влаховић.

Др Гордана Ђилас из Матице српске са колегиницом, др Славомир Гвозденовић, председник Скупштине дијаспоре и Срба у региону из Румуније, Радомир Андрић, председник Удружења књижевника Србије, Јохан Лавунди и Радован Влаховић.

Др Гордана Ђилас са колегиницом и Дору Босиок, графичар и илустратор,

оснивач јединог смера илустрације у Србији на ВТШ у Новом Саду.

Радомир Андрић, председник УКС са електронским издањем БКЦ-а

- превод Бранка Миљковића на немачки.

Горан Миљковић са супругом.

Светлана Миљанић, новинар документарног програма РТВ-а,

Слободан Ристовић, уредник "Жиравца" и Радован Влаховић.

Карикатуристи Јакша Влаховић и Марија Докмановић.

Поклон књиге и поздарав Цвије Митровић из Аустралије, добитнице специјалне награде на конкурсу "Сија књига мајке Ангелине" у организацији БКЦ-а и КПЗ Сечањ.

Радован Влаховић, Маја Кункин и Душко Влајковић Митрованов

из Вршачке библиотеке.

Агнеш Ђукичин, директорица Народне библиотеке Нови Бечеј,

у посети штанду БКЦ-а.

Марија Танацков, књижевни критичар и песникиња,

и преводилац на немачки Јохан Лавунди.

Никола Влаховић, гитариста, и Дамир Влаховић, академски вајар.

Војка Пајкић, уредница Радиа 202.

Раша Попов на штанду БКЦ-а.

Нисвета Грабовас Шабић, песникиња из Немачке, и Радован Влаховић.

Ани Стаикова Иванова, песникиња из Бугарске, добитница специјалне награде на конкурсу "Сија књига мајке Ангелине" у организацији БКЦ-а и КПЗ-а Сечањ.

Гости из Кикинде: Милош Латиновић, др Тамара Грујић,

гости из Бугарске и Смедеревске Паланке.

Далиборка Стојановић, преводилац на немачки језик.

Душко Терзин, директор ОШ у Новом Милошеву, и мр Нера Легац Рикић.

Изјаве за телевизију из Новог Кнежевца дају

Радован Влаховић и Васа Радановић.

Књига "Битка за бечејску тврђаву" Кристијана Нађа.

Млади аутор БКЦ-а Виктор Шкорић, студент књижевности, аутор књиге прича "Давнина, ружа и прах" са колегиницама са факултета.

Певач групе "Ортодокс келтс" с Шкорићевом књигом у руци.

Љиљана Грошин, песникиња и ауторка БКЦ-а, Виктор Шкорић

и Радован Влаховић са студенткињама књижевности.

Бранко Миљковић на немачком у "Кући Ђуре Јакшића" у Београду

2011-11-02T03:50:00.000-07:00

27. 10. 2011. године одржано је вече посвећено Бранку Миљковићу у "Кући Ђуре Јакшића" у Београду у години јубилеја - 50 година од смрти великог српског послератног песника Бранка Миљковића.

Поред поетско-музичког дела програма и рецитовања поезије Бранка Миљковића, представљен је и први превод Бранка Миљковића на немачком језику у издању Банатског културног центра. Радован Влаховић, уредник и директор БКЦ-а говорио је о књизи, док је...

...преводилац Јохан Лавунди из Улма (лево) говорио стихове Бранка Миљковића

на немачком језику.

Постигнут је и договор о будућој сарадњи између БКЦ-а и "Куће Ђуре Јакшића".

БКЦ на сајму књига у Београду 2011 - НАЈАВА

2011-10-19T12:33:00.000-07:00

Банатски културни центар ће бити један од излагача на предстојећем 56. међунарoдном београдском сајму књига од23. 10. до 30. 10. 2011. године.

Штанд Банатскогкултурног центра налазиће се у приземљу Хале 4 Београдског сајма. Нова издањакњига биће промовисана у сали «Београдски сајам» (хала 2Б).

(црвеном бојом обележена позиција
штанда БКЦ-а у хали 4)

У даљем тексту наведенису термини промоција нових издања.

24. 10. 2011, понедељак, 18-20часова

Промоцијакњига Радована Влаховића «Ненајављено као смрт: Facebook белешке I» и «Џемс Бонд у краткимпанталонама: Facebook белешке II».

Говоре:др Тихомир Петровић, др Воја Марјановић, мр Милица Јефтимијевић Лилић, ГорданаМалетић и Радован Влаховић

26.10. 2011, среда, 20–21 час

Промоцијаелектронских издања књига БКЦ-а

- «Wergeblich ich sie wecke/Узалуд је будим»,Бранко Миљковић, превод на немачки Јохан Лавунди; говоре: Јохан Лавунди,преводилац, Младен Весковић, координатор за међународну сарадњу у областикњижевности Министарства културе Владе РС, и уредник Радован Влаховић.

- «Критички темељи и домети: студија о Сими Цуцићу», мр МилицаЈефтимијевић Лилић говоре: мр Милица Јефтимијевић Лилић, књижевница ипотпредседница Удружења књижевника Србије, др Предраг Јашовић и уредник РадованВлаховић.

- «95 година од формирања Прве српске добровољачке дивизије:зборник радова»; говоре: др Милан Мицић, помоћник покрајинског секретара закултуру и уредник Радован Влаховић.

29. 10. 2011, субота, 18-21 час

Промоција групе аутора Банатскогкултурног центра: др Мирјана Брковић, Бранка Кораћ, Татјана Црњански, Марија Танацков, ВикторШкорић, Бошко Маринков, Љиљана Грошин, Нада Кљајић, Марина Јовановић, НадаБатур Костић, Љиљана Панић Лика, Милка Томић, Лепосава Увалин, Лука Јовић,Миленко Радновић и др.

Књижевник Радован Влаховић потписиваће своје књиге на штанду24, 26. и 29. 10. од 12-16 часова.

ИЗДАЊА ОБЈАВЉЕНА ИЗМЕЂУСАЈМА

КЊИГА 2010. И 2011. ГОДИНЕ

Бранко Миљковић «VERGEBLICH ICH SIE WECKE / Узалуд је будим», на немачки превео Јохан Лавунди
Група аутора «Европски фејсбук песнички фестивал»
Радован Влаховић, «Ненајављено као смрт: Facebook белешке I»
Радован Влаховић «Џемс Бонд у кратким панталонама: Facebook белешке II»
Мирјана Брковић, «Баршунасте песме», Бранка Кораћ «Гутач ватре»
Татјана Црњански «Валцер на крову»
Јован Поповић «Хаџија вечности»
Милица Јефтимијевић Лилић «Критички темељи и домети: Студија о Сими Цуцићу»
Бошко Маринков, «Србикон»
Марија Танцков, «Стаклено море»
Виктор Шкорић «Давнина, ружа и прах»
Љиљана Панић Лика, «Додир анђела»
Љиљана Грошин «Инч»
Божидар Ивковић, «Игре или сјећања»
Владимир Бранков, «Бела Црква на раскршћу векова»
Лука Луне Јовић, «Стражилово и магнолија црна»
Бранко Јанков Рапин «Перлеска душа од зноја и прашине»
Кристијан Нађ, «Кућа светих ратова»
Нада Батур Костић «Бака на ролерима»
Љубица Кљајић «Ристина мачја посла»
Марина Јовановић «Размишљања палог господара»
Нада Кљајић «Месечев камен»
Лепосава Лепа Увалин «Стао Лала на лудају, а што не мож' Соса»
Милка Томић «Волим што волим»
Радмила Кораћевић «Збирка Савета како да...»
Горан Иванковић «Вуковарски дневник»
Дијана Суботички «ДОСТУПНОСТ ИНФОРМАЦИЈАМА ОД ЈАВНОГ ЗНАЧАЈА У СРПСКОМ И ЕВРОПСКОМ ПРАВУ», заједничко издање са Службеним гласником
«95 година од формирања прве српске добровољачке дивизије: зборник радова»
Боривоје Петровић «Америчка кратка прича»

УПРИПРЕМИ

Душан Васиљев «Приповетке», приредио Јован Зивлак
Радован Влаховић «Оде век: Facebook белешке III»
Радован Влаховић «Врати се у моју причу, драга: Facebook белешке IV»
Радован Влаховић «Варварогеније»
«Европски Facebook песнички фестивал: зборник радова II»
Инес Перушко Рихтар и Весна Конц Марјановић «Песме победника ЕФПФ-а – 1. награда»
Маја Королија, Митко Гогов и Јелена М. Ћирић «Песме победника ЕФПФ-а – 2. награда»
Милутин Ж. Павлов «Добошарски понедељак»
Драган Поп Драган «Кукурику хаику»
«Пролеће Симе Цуцића: зборник дечјих радова»
Иштван Кајић «Из сна ка чему? (Неки закључци теоријске психоанализе)» заједничко издање са Службеним гласником
Груја Рођенков «Ветрови рогља мог»
Маја Пантелић «Вртлог времена: римска страна»
Сања Коврлија «Песме»
др Младен Калпић «Естетска и медијска анализа музичких и видео спотова»
Анђелка Грујић, «Песме»

Sajam knjiga u Frankfurtu

2011-10-19T11:49:00.000-07:00

Prvi prevod pesničkog dela Branka Miljkovića na nemački jezik pod nazivom Wergeblich ich sie wecke/Uzalud je budim u prevodu Johana Lavundija iz Ulma, u izdanju Banatskog kulturnog centra, predstavljen je na štandu Ministarstva kulture Vlade Republike Srbije na Sajmu knjiga u Frankfurtu 12-16. 10. 2011. godine.

Štand Ministarstva kulture Vlade Republike Srbije na Sajmu knjiga u Frankfurtu.

Elektronsko izdanje knjige na cd-u Wergeblich ich sie wecke/Uzalud je budim Branka Miljkovića u prevodu Johana Lavundija (dvojezično srpsko-nemačko izdanje) izloženo je na štandu ministarstva u Frankfurtu, dok štampano izdanje iste knjige uskoro izlazi uz podršku Ministarstva kulture Republike Srbije.

Radovan Vlahović, direktor Banatskog kulturnog centra, Mladen Vesković, koordinator za međunarodne odnose u oblasti književnosti u Ministarstvu kulture, Mirko Prlja sekretar Privredne komore Srbije i Đorđe Popov, direktor Vojvodina-Spa iz Novog Miloševa (s desna na levo).

Vlahović, Biljana Čelik Jeftić, konzul Republike SRbije u Nemačkoj i Snežana Minić Veljović, prevodilac.

Srđan Srdić, predstavnik mlade generacije srpskih pisaca ispred ministarstva,

i Radovan Vlahović.

Zoran Hamović, direktor izdavačke kuće Clio, i Radovan Vlahović.

Izložba na štandu Ministarstva posvećena je pedesetogodišnjici

od dodeljivanje Nobelove nagrade Ivi Andriću.

Pesnički intermeco na štandu.

Sanja Janušić, urednik Edicije Božićevič iz Hrvatske, Nenad Vranicki iz Hrvatske gospodarske komore,

i Radovan Vlahović.

Nenad Vranicki i Radovan Vlahović na štandu Hrvatske.

Vlahović, Zuzana Mačkova i Milorad Živojnov, novinar iz Frankfurta.

Sa Natašom Marković, urednicom Službenog glasnika,

i Zlaticom Đokić, agentom za prava Službenog glasnika.

Srpski pisci iz udruženja Sedmica iz Frankfurta goste dočekali sa srpskom pogačom.

Putovanje tima BKC-a u Frankurft povodom sajma knjiga podržale su

Opština Novi Bečej i Mesna zajednica Novo Miloševo.

Izložba Branko Miljković - poezija kao sudbina

29. 09. 2011. godine u Nišu

Prepuna Galerija Sinagoga u Nišu.

Izložba je priređena povodom 50 godina od smrti
velikog srpskog pesnika Branka Miljkovića (1934-1961).

Desno: elektronsko izdanje knjige Branka Miljkovića Wergeblich ich sie wecke/Uzalud je budim u prevodu Johana Lavundija na nemački, objavljenog povodom ove godišnjice.

Brankova spomen soba, nameštaj, lične stvari, knjige, prepiska, kompletna zaostavština
koju je porodica Miljković poklonila gradu Nišu 1971. godine.

Izložbu je otvorio Predrag Marković, ministar kulture u Vladi Republike Srbije.

Predrag Marković, ministar kulture, i Radovan Vlahović.

Goran Miljković, Brankov sinovac, i Radovan Vlahović.

NOVO u izdanju BKC-a

2011-10-19T08:23:00.000-07:00

Fridrih Niče i Silvija Plat u

muško=ženskom frizerskom salonu:

Facebook beleške IV

Radovan Vlahović

recenzenti: dr Milan Micić, dr Predrag Jašović, Marija Tanackov

Ode vek: Facebook beleške III
Radovan Vlahović

recenzenti: dr Milan Micić, dr Predrag Jašović, Marija Tanackov

Branko Miljković

Wergeblich ich sie Wecke/Uzalud je budim

Prevod na nemački Johan Lavundi

Prvi prevod pesničkog dela Branka Miljkovića na nemački jezik - dvojezično srpsko-nemačko izdanje pod nazivom Wergeblich ich sie wecke/Uzalud je budim u prevodu Johana Lavundija.

Pesnik svetske klase Branko Miljković (1934-1961) je već decenijama kult-figura jugoslovenske posleratne lirike i spada bez sumnje i u svetsku elitu lirike 20. veka. Svoju prvu zbirku pesama „Uzalud je budim“ je dvadesettrogodišnji student filozofije Miljković objavio 1957. godine u Beogradu, što ga je otprve učinilo slavnim. 1959. godine objavljuje zajedno s mladim crnogorskim pesnikom Blažom Šćepanovićem (1934-1966) zbirku „Smrću protiv smrti“, a 1960. godine zbrirku „Vatra i ništa“, za koju iste godine dobija Oktobarsku nagradu grada Beograda. Od vlasti visoko cenjen, imao je sa istima i problema, jer je odbijao da pristupi Partiji, što je 1960.

godine dovelo do toga – pri čemu je nesumnjivo i zavist bila u pitanju! – da su mu mnogi prijatelji okrenuli leđa. Razočaran, napušta Beograd i preseljava se u Zagreb, gde preuzima funkciju urednika kulturne redakcije Radio Zagreba.

Tamo u jesen 1960. godine objavljuje svoju poslednju zbirku „Poreklo nade“.

U noći između 11. i 12. februara 1961. godine je Branko Miljković pronađen mrtav u Zagrebu. Pravi uzrok njegove smrti do danas nije rasvetljen. Službena verzija navodi kao uzrok samoubistvo vešanjem, mada svi pokazatelji navode na ubistvo.

Dostupnost informacijama od javnog značaja

u srpskom i evropskom pravu

Dijana Subotički

- zajedničko izdanje sa Službenim glasnikom -

Autorka se bavi međunarodnim aspektima prava na dostupnost informacijama od javnog značaja, istražujući međunarodna dokumenta i naročito pravo Evropske unije. Posebnu vrednost rada čini istraživanje odgovarajuće prakse Evropskog suda za ljudska prava i Suda Evropske unije. Jednako tako je vredno i izlaganje o Evropskom ombudsmanu u kontekstu ove teme.

Američka kratka priča

Izbor, prevod i predgovor: Borivoje Petrović

Davnina, ruža i prah

Viktor Škorić

Edicija Prva knjiga

Knjiga Viktora Škorića je suštinski pripovedno zasnovana na svesti da su pitanja koja zaokupljaju aktere ovih paraboličnih pripovednih celina postojala, da ih je sa svešću moguće inkorporirati da bi pokušali iznova na neki novi način saznati nešto o sebi, o svom postojanju i o smislu vlastitosti. Zasnovana na pripovednoj strategiji skrivene ili otvorene citatnosti ona nas uvodi u svet literarnih sistema, pružajući i na trenutke osvetljavajući nove elemente starih priča. Ta vrsta svesti o pričanom, pregnuće da se iznova, kroz dozive i odjeke postave uvek dramatična pitanja, nepokolebljiva predanost tajni umetničkog stvaranja, daju ovoj knjizi osobenu patinu, obezbeđujući joj, na izvestan način, povlašćeno mesto kod onih čitalaca koji su skloni neprekidnom promišljanju o smislu i punoći života, koji su spremni da bar za trenutak izmaknu i udalje se od kolotečine i sumornosti svakodnevice. I to je, itekako, dovoljno.

Kažu da savremena kultura možda ne čita Getea, ili Tomasa Mana, kao ni srednjevekovne legende ili grčke mitove, ali da ih citira ne samo u književnosti nego i u životu. Knjiga „Davnina, ruža i prah“ predstavlja uspeo pripovedni pokušaj da se sveukupni kompleks pitanja o suštini i smislu čovekovog postojanja iznova postavi, ali i svojevrsni odziv na putovanje kroz jedan nepregledni i nesavladivi lavirint književnosti i civilizacije.

Izvod iz recenzije

Franja Petrinović

Stvarajući na liniji apolinijsog, neumitno izbija nezadrživa snaga dionizijskog. Pažljivo bira reči koje se, kako se priča odmotava, kreću ka kraju kao u kovitlacu. One čine snažni osnovu koja crpi snagu sa mnogih izvora, krećući se ipak svojim tokom, pronalazeći nove rukavce ostvarivanja.

Priče su ispovesti, lirski zapisi... U njima vladaju zakoni koje često čovek ne ume, ne želi ili neće da razume. U borbi sa njima prolazi čitav život. Posvećenost postaje opsesija, a opsesija vodi u ništavilo.

U raskoraku je čovek između erosa i tanatosa, između dve snažne sile. Viktor stupa na to trusno područje. Hvata se u koštac sa džurama ljudske prirode i vidi ih kako utiču na krhke ljudske duše. Dovoljan je samo jedan lagani dodir njihovih prstiju da nas osvesti, zastraši, ali i oslobodi. Katkad je nenadani (uvek očekivani i uvek iznenadni) susret oči u oči, a nekad samo trenutak koji će proći, kao upozorenje na predstojeće, ožiljak koji se nosi, tiho, u unutrašnjem džepu kaputa.

Izvod iz recenzije

Vladimir Golušin

U sveopštoj estradizaciji društva Viktorovi junaci su poput istočnika koji nas uče da ,,slušamo dodir” i odmičemo neograđeni vremenom... Još je Platon u ,,Fedru” govorio da je pravo bivstvo bezbojno i bezoblično, a dostupno samo ,,pogledu uma kormilara duše”. Čitajući stupamo u prostore posvećenih.

[...] Viktor je svoj rad započeo prozom. Ipak, on je čitavim svojim bićem pesnik - zaogrnut mesečevim plaštom i na tragu bogova...

Izvod iz recenzije

Jelena Golušin

Промоције књига: "Месечев камен", "Србикон", "Волим што волим" и "Додир анђела"

2011-10-19T07:58:00.000-07:00

06. 10. 2011. године, у оквиру Дечје недеље, у ОШ „Др Ђорђе Јоановић“ у Новом Милошеву, одржана је промоција романа за децу „Месечев камен“ Наде Кљајић у издању БКЦ-а.

Говорили: аутор Нада Кљајић из Баранде и Владимир Мирков, професор разредне наставе из Новог Милошева.

04. 10. 2011. године у Културном центру у Кикинди одржана је промоција књиге песама „Србикон“ јереја Бошка Маринкова у издању БКЦ-а.

Учествовали: аутор јереј Бошко Маринков, уредник и рецензент Радован Влаховић, протојереј-ставрофор Јован Силашки, вероучитељ Владимир Рајић, песник Никола Васић и дечији хор „Свети Николај Српски“ из Кикинде.

27. 09. 2011. године у Народној библиотеци Стеван Сремац у Новом Саду, одржана је промоција књиге песама Волим што волим ауторке Милке Томић из Новог Сада у издању Банатског културног центра.

O књизи говорили ауторка Милка Томић, уредник и рецензент Радован Влаховић, стихове из књиге читали Конте Немања Трбојевић, Даниел Драгосављевић и Драгана Балаћ Руман.

Народна библиотека Нови Бечеј и Банатски културни центар Ново Милошево 10. 09. 2011. у Народној библиотеци Нови Бечеј организовали су промоцију књиге песама ДОДИР АНЂЕЛА Љиљане Панић – Лике из Бечеја, у издању БКЦ-а.

О књизи ДОДИР АНЂЕЛА говорили: ауторка Љиљана Панић, уредник и рецензент Радован Влаховић и директорица библиотеке Агнеш Ђукичин.

Специјални гости: Хор ЕХОС из Новог Милошева под вођством Каролине Дудаш.

Održana akcija "100 hiljada pesnika za promene" u Kikindi

2011-09-26T05:35:00.000-07:00

U subotu 24. 09. 2011. godine u dvorištu Narode biblioteke Jovan Popović u Kikindi održana je akcija

100 HILJADA PESNIKA ZA PROMENE - KIKINDA

u organizaciji Narodne biblioteke „Jovan Popović" iz Kikinde i Banatskog kulturnog centra iz Novog Miloševa.

- Preko 50 pesnika govorilo je svoje stihove u biblioteci

- Recitatori, učenici OŠ Vasa Stajić iz Mokrina i glumica Narodnog pozorišta Marija Ostojić govorili su stihove poznatih pesnika iz kikindske istorije i nekih učesnika koji su bili sprečeni da prisustvuju

- postavljeni panoi sa pesmama i izlepljena oglasna mesta na kikindskom trgu

- istog dana se u 550 gradova i 95 država sveta održala akcija 100 HILJADA PESNIKA ZA PROMENE koju je pokrenuo američki pesnik Majkl Rotenberg.

Za akciju u Kikindi pesnici su se prijavili za učešće slanjem svojih pesama koje su objavljene na adresi http://100hiljadapesnikazapromenekikinda.blogspot.com/ a neke od ovih pesama, u prevodu Vesne Kovrlije na engleski, objavljene su i na centralnom americkom sajtu ove akcije gde je Kikinda registrovana među 550 gradova sveta http://www.bigbridge.org/100thousandpoetsforchange/?cat=682

Pesme je poslalo oko 100 autora iz čitave Srbije i desetak zemalja sveta.

Više fotografija možete pogledati ako kliknete na sledeći link http://www.facebook.com/media/set/?set=a.291643474184559.92296.100000167274195&l=216aa7ac46&type=1

100 HILJADA PESNIKA ZA PROMENE - KIKINDA / 100 THOUSAND POETS FOR CHANGE - KIKINDA

2011-09-02T08:17:00.000-07:00

Akciju „100 000 pesnika za promene“ je pokrenuo američki pesnik, kantautor i urednik književnog magazina „Bigbridge.org“, Majkl Rotenberg, sa namerom da što više poetskih stvaralaca okupi oko plemenite ideje da se poezijom može uticati na mnoge negativne pojave i trendove u svetu.

Više od 350 gradova širom sveta, prijavilo je svoje učešće na, dosad najvećem, planetarnom čitanju poezije. Jedan od tih gradova je i Kikinda.

Organizatori akcije „100 000 pesnika za promene“ u Kikindi su Narodna biblioteka „Jovan Popović iz Kikinde i Banatski kulturni centar iz Novog Miloševa. Manifestacija će se održati u Narodnoj biblioteci „Jovan Popović“, 24. septembra 2011. god, sa početkom u 18h.

Pozivamo sve zainteresovane pesnike da svoje pesme pošalju mejlom na adresu pesnicikikinda@gmail.com čime se i prijavljuju za učešće na pesničkom susretu 24. septembra 2011. godine u Biblioteci u Kikindi.

Pesme će biti kako budu pristizale objavljene na sajtu
http://100hiljadapesnikazapromenekikinda.blogspot.com/

Tema su društvene, ekološke i političke promene u okruženju i svetu.

Neka poetska reč odjekne širom planete. Treba nam i vaš glas!

The action "100 000 Poets for Change" was started by an American poet, songwriter, and editor of literary magazine "Bigbridge.org", Michael Rothenberg whose intention was to assemble poetic creators in ever greater numbers in order to be united by the noble idea that poetry can have positive influence on many negative phenomena and trends in the world.

More than 350 towns around the world applied to participate in the largest ever, planetary reading of poetry. Kikinda (Serbia) is one of these towns.

The organizers of the action "100 000 Poets for Change" in Kikinda are National Library "Jovan Popovic" from Kikinda and Banat Cultural Centre from Novo Milosevo. The event will take place at National Library "Jovan Popovic", on the 24th of September 2011, and it will start at 6 p. m.

We invite all poets who are interested in the event to send their poems by email to pesnicikikinda@gmail.com

Poems will be published on website

http://100hiljadapesnikazapromenekikinda.blogspot.com/

Topics include social, environmental, and political changes in the environment and the world.

Let the poetic word resound across the globe. We need your voice as well!

http://www.bigbridge.org/100thousandpoetsforchange/

ЏЕМС БОНД У КРАТКИМ ПАНТАЛОНАМА: Facebook белешке II, Радован Влаховић

2011-08-30T02:26:00.000-07:00

- приче -

рецензент: др Тихомир Петровић

Влаховићеве белешке изазивају илузије збиље и естетско дејство, подстичу осећања каква, на пример, ствара букет цвећа. Влаховићеве кратке приче снагом мисли и топлином осећања, које зрачи у пуној уметничкој веродостојности, примамљивошћу и шармом, пружају уживање, преносе извесну чар и радост. Отворена лепота, осећај лепоте у апсолутном значењу те речи, коју одређују односи садржине и форме, фикције и реалности, писаца и читалаца, малих и великих, рачуна на реципијентов доживљај и његову асоцијативност, имагинативност и креативност.

Дело под насловом "Џемс Бонд у кратким панталонама: Facebook белешке II" јединство језичко-уметничке репродукције стварности помоћу естетских слика и ликова, сложено и вишеслојно, нуди у првом реду младим читаоцима, конкретно сведочанство о времену и људима, али и скривени смисао. Као привидан миметички свет, налик на онај из предметне стварности, с извршеном литерарном трансформацијом предметне у представљену стварност и нужним односом према животној вероватноћи, оно приморава читаоца да поверује у њега као у животну појаву. Ослобођено корелација са спољном реалношћу и зависности од саме реалности, којим би се приказивало природно у смислу екстерног, постојећег, оно је истовремено биографска, културна, друштвена и историјска творевина. Није посреди машта о могућем животу, већ израз и сенка света који јесте и који нас окружује.

(Извод из рецензије)

Др Тихомир ПЕТРОВИЋ

Запис као остављање у памћење нечег важног, што ће касније, када је пишчев наум у питању, то тек доћи у неку од форми, по мало је и изазов за писца - где је коме запису место? Уметност уопште као самосвест развитка човечанства, и јесте само запис о општељудском, како би протекли реални доживљаји, у буквалном смислу, направили континуитет, посебно у времену када се насилно намеће раскидање са било каквим животним континуитетом, посебно његовом традицијом, па и језиком. Као отпор том наметању, појавила се и књига Радована Влаховића1 „Џемс Бонд у кратким панталонама“, за коју је аутор у поднаслову исписао да су то „facebook белешке II“.

[...] Свега је у сећању кроз ове приче: рађања, градње, лепоте живота, рада и умора, традиције, муке и умирања, исељавања... Свугде је присутан обред, ко духовни знак једне високе културе која се стапа са душом нашом знатижељном, на моменте и немарном. Али и писца гане тренутак када „за компјутером, кроз писање открива оно што је као дечак препознао као лепоту и као узвишену свечаност тренутка“, то су његове белешке овде преточене у читљиве и памтљиве приче.

Драгоцена је ово књига и треба је ишчитавати сасвим носталгично онако шекспировски: „Кад имаш све, не видиш ништа, прогледаш тек онда кад нестане све“. Ревносним послушањем природе и завичаја, дакле, а то се догађа и за комјутером, и кроз ове белешке, „можемо избећи лутајућу дрскост и блиједо трајање у многослојном и свеприсутном животу“.

Милијан Деспотовић

ВАЛЦЕР НА КРОВУ

Татјана Црњански

- приче -

Илустрације: Борислав Јанковић Боро

Илустрација насловне стране: Сенка Влаховић Филипов

Татјанине зјенице као рибље око хватају кадрове по угловима, на пучини, у замагљеном таксију, у кухињи. Приче пуни мноштвом слика. Сцене нам поставља филмски. Док Вук лежи на прљавом поду према њему надиру мрави што носе комаде хране далеко веће од сопственог тијела. Споменутим начином су представљени сусрети са непознатим и мрачним ликовима, при чекању таксија и аутобуса. Ликови се доводе у ову или ону везу, да би опет на крају закључак и поенту остављала нама. Ситни детаљи бљесну у причи како би је учинили занимљивијом или ће Татјани ти детаљи затребати у току радње, приликом заплета или краја. Већина њених стилских фигура су необични епитети и поређења, али су врло добро уприличене и хиперболе, симболи, персонификације, епитафи...

У својој другој збирци приповједака Татјана Црњански прича искрено и отворено. Чини то добром филозофском конструкцијом, порукама и жељама. Стил и лирски изрази се отварају пред њом, при чему се тек очекује надолазећи фонд и његово перманентно обогаћивање.

Извод из рецензије

Борислав Јанковић - Боро

КРИТИЧКИ ТЕМЕЉИ И ДОМЕТИ:

Студија о Сими Цуцићу

Милица Јефтимијевић Лилић

- електронско издање на цд-у -

Говоримо о њенојмагистарској тезикоја сесада, увиду монографије,под насловомКритички темељии домети презентује научној и стручној јавности. Уовој монографијиЛилићкаодређујеместо СимеЦуцућау књижевној историји ианализира књижевнокритички поступаковог, помного чемузначајногкњижевника.

Монографија сесастоји изшест великихцелина којесу подељенена мањапоглавља: Уводна напомена, Личности дело Симе Цуцића,Рана журналистичкаи књижевнокритичка активност,Књижевноисторијскои теоријско виђење књижевности за децу код Срба, Критички прикази и прилози, Записи, белешке, догађања и,закључнопоглавље Место, улога и значај књижевнокритичарске мисли Симе Цуцића, гдеје Лилићкаприкључилаисцрпно обрађену и типолошкиразврстану библиографијуСиме Цуцића,библиографију радовао њемуи литературукојом сеауторка руководилапри израдимонографије.

Из поговора

др Предраг Јашовић

ПРИПОВЕТКЕ

Душан Васиљев

- избор приповедака и критичких текстова приредио Јован Зивлак -

95 година од формирања

Прве српске добровољачке дивизије

Зборник радова

- електронско издање на цд-у -

СТАКЛЕНО МОРЕ

Марија Танацков

- песме -

Марија Танацков одговорно приступа поезији и исказује одбојност према површном, уз напор да нађе личну меру доминантног песничког енергетског набоја, којим се мери могућност опстанка поезије у времену. Строга према себи, дуго је чекала да објави своју прву збирку песама.

Физички одвојена од културних и песничких центара, пева о мукама писања (Страх од укуцавања речи; Самоћа на путу и моћ преображаја; Зелена соба с пауновим перјем.)

Она не припада ниједној групи, ниједном кругу мобилисаних стваралаца (Беле роде на ветрењачи; Зелена соба с пауновим перјем).

Она припада великом кругу прегалаца који се не мире с овоземаљским пролазностима.

Извод из рецензије

Радован Влаховић

ИНЧ

Љиљана Грошин

- песме -

Фотографија на насловној страни: Сенка Влаховић Филипов.

Она је женски принцип, створитељкакоја се тек спрема да преобликује постојећи у неки тако потребан свет, свемир засебе, да своје постојање у бескрајним пространствима материје коју је преузела извидљивог и невидљивог (духовног простора) преведе у живот. Она је поезија. Али јепотребна реч, семе речи, семе из којег се рађају нове речи, не ове које познајемо,већ непознате, креативне, стваралачке, створитељске. Стога је важан сваки почетак,као што ниче трава, као крвоток, и зато на почетку стоји Она, као женски прицип,као прародитељка, као сведок стварности, и као сведок будућности, позвана да о њемусведочи.

Свет се не спознаје из птичјеперспективе, већ из света. Од „великог простора” до шака скупљених да „начине барку”.Град свањива на „бледим небесима”, на длановима су „укотвљени мехурићи планете”.

Даровати свој свет Другима.Свет из душе, свет из самоће, а може ли другачије него из тихих часова преиспитивања,додати свету „педаљ” индивидуалности, „педаљ” личног.

Извод из рецензије

Др Гордана Ђилас

Читаоцима се може чинити дапоезија „Инча“ носи у себи превише наглашено осећање индивидуалности, које прерастау субјективну опсесивност, али се не могу отети утиску да су та осећања изнедренаиз нутрине болно искушавање.

Срж унутрашњег односа премаспољашњем свету је осећај егзистенцијалне угрожености, као одговор на доживљај претњи,које за лирског субјекта еманира за њега неприхватљива свакидашњица. У таквом животу,лирски субјекат се не сналази. Бодлеров албатрос је у свом је свету кад крене насвој лет, а у „Инчу“ тог времена нема, тог бега који чини живот прихватљивим и могућиму песмама нема.

Љиљана Грошин пева слободнимстихом свој индивидуални и субјективни доживљај света. Лирско Ја је немоћно да седаље бори, оно бежи у самоћу и гради свој свет у ком негује субјективност, емотивност,негује затварање у себе и бег од „живота“. Освета свету је „Инч“. Постављене оградесу ограничења слободе, зидови отуђења, али тешко је избрисати их, прескочити их.

Извод из рецензије

Марија Танацков

МЕСЕЧЕВ КАМЕН

Нада Кљајић

- роман за децу -

Илустрација насловне стране: Сенка Влаховић Филипов

Књига у себи сублимира елеменате из познатих дечјих књига: Хари Потер – Џоан Роулинг, Алиса у земљи чуда – Луис Керол, Хобити – Р.Р.Толкин, 20.000 миља под морем – Жил Верна, Петар Пан – Џејмс Метју Бари као и цртаћа Сноркијевци – подводни свет као и филм Супермен.

Ауторка црпи грађу и мотиве и прожета је сећањима и одушевљењима на авантуре Индијане Џонса, Фантома, Мистер Ноа, Мартија Мистеријије, Сребрног Лертача, све стрип јунаци, од којих су неки и екранизовани. Говори и тражи потку из времена пре 20-так година када се читајући стрипове маштало, лутало и упадало у разне авантуре. Писац нас позива на авантуру, да маштамо и сањамо о лепим и лепшим стварима. Ауторка је заузела педагошки став да не треба занемарити ђаке који вредно и амбицијизно уче и раде, а другови их називај штреберима. Она брине бригу детета, њихова одрастања, муке, о проблемима, недоумицама, страховима, стресовима, али и радостима и заљубљивању, другарству, дилемама како бити прави друг и сачувати и продубити то искрено другарство. Она се бори за истинитост и правду.

Писац је на граници маште и стварности, борбе између добра и зла, поштења и честитости, лутања и брижности…Зато бих искрено свима препоручио ову књигу на читање са уживањем.

Владимир Мирков, проф. разредне наставе

ТРЕПТАЈИ СРЦА

Миленко Радновић

- песме -

Фотографија на насловној страни: Драган Белић

Књига која је пред вама, поштованичитаоче, писана је читавог живота линијом, увек жељног љубави, срца, а за лепу и нежну речувек спремног грла нашег завичајног песника, који се усудио да нам каже оно штоје годинама прећуткивао.

Путеви Господњи су често, намаобичним смртницима, непојмљиви као прави путеви љубави. Певати о љубави за МиленкаРадновића је ходање по уској стази кроз полувековну свакодневицукоја се пред песника простирала у свој својој сложености и лепоти. Ход на путу љубависе препознаје у себи самом, у позним годинама, кад су његове делте и рачвања протутњале,понекад ураганском брзиномкроз песниковаосећања.

Извод из рецензије

Радован Влаховић

ВОЛИМ ШТО ВОЛИМ

Милка Томић

- песме -

Фотографија на насловној страни: Сенка Влаховић Филипов.

О пролазности живота многи песници су певали, али је мало оних који су певали на тако помирљив начин, са смерноћу добро васпитане даме која је загледана у звезде, док Тисом плове упаљене свеће, док се „Шарена бајка“ одвија као на филму, док у мислима призива име Господње са љубављу кроз драга и вољена бића. Мало је оних који са толико искрености и чистоте могу да кажу: − Живот је прошао крај мене и у мени, сумирам све резултате и кажем да сви знате „Волим што волим!“, као наша и ваша песникиња Милка Томић.

Извод из рецензије

Радован Влаховић

СТАО ЛАЛА НА ЛУДАЈУ,

А ШТО НЕ МОЖ' СОСА

Лепосава Лепа Увалин

- песме -

Илустрација насловне стране: Сенка Влаховић Филипов.

Да је живела у деветнаестом веку, Лепосава Лепа Увалин би сигурно била један од запаженијих народних песника. Песничке слике и енергија којом исијавају њене песме и сам начин Лепине интерпретације ме подсећају на једно време кад се усмена народна поезија преносила са колена на колено. Модерно време даје народним песницима шансу да своје певање укњиже и да га на један нови начин презентују публици.

Извод из рецензије

Радован Влаховић

РАЗМИШЉАЊА ПАЛОГ ГОСПОДАРА

Марина Јовановић

- роман -

Пред нама је озбиљно и рафинирано поетско-филозофско дело „Размишљања палог господара“ од веома даровите поeтесе и писцаМарине Јовановић.

Морам да кажем да Марини Јовановић, пре свегапесникињи и филозофу, служи на част, што у свом свеобухватном и кохерентном делу,третира библијске теме о палом човеку, о греху, гордости, љубави и свеукупним страстима.Поље у којем она највише налази себе је непрекидно континуирано филозофско-теолошкопромишљање о човеку са милион лица.

Извод из рецензије

Др Младен Дражетин

Милош Галетин, Немања и Светозар Нешић

2011-08-30T01:19:00.002-07:00

14. 08. 2011. године у порти храма св. архиђакона Стефана у Беодри (Новом Милошеву)

"У СУСРЕТ БЕОДРАНСКОЈ СЛАВИ" у организацији Банатског културног центра,

Месне заједнице Ново Милошево и Црквене општине Беодра одржано је

ПОЕТСКО-МУЗИЧКО ВЕЧЕ:

Милош Галетин из Новог Бечеја

говорио је стихове из своје нове књиге

"ЈАБУКА ГОРИ"

а музику на стихове Милоша Галетина компоновали су и свирали

Немања и Светозар Нешић

(из групе "МАЛИ ПРИНЦ") из Новог Садa.

Браћа Немања и Светозар Нешић.

Милош Галетин, песник и професор књижевности.

Немања Нешић - гитара и вокал - компонује

и пише текстове.

Светозар Нешић - клавијатура.

Водитељ програма: Милош Филипов.

Публика.

Смиљка Нешић и Радован Влаховић с новом књигом

Бате Нешића Банатска повратна карта у руци.

Милош Галетин и Радован Влаховић.

Немања с милошевачким музичарима који су обезбедили озвучење,

Бранком Родојчићем и Пајић Душком.

Видица Штетин, професор биологије и Анђелка Грујић, списатељица.

„Сија књига мајке Ангелине“

2011-08-30T01:19:00.001-07:00

13. августа 2011. године у Дому културе у Сечњу

одржан је

Женски песнички маратон

и проглашење победница

Конкурса „Сија књига мајке Ангелине“

у организацији Културно просветне заједнице општине Сечањ

и Банатског културног центра из Новог Милошева.

Конкурс „Сија књига мајке Ангелине“ за најлепшу женску песму тематски посвећену Ангелини Бранковић (Преподобној мати Ангелини) и Женски песнички маратон по први пут је организован у циљу афирмације женског песништва и лика и дела српске деспотице и задужбинарке Ангелине Бранковић, у заједничкој организацији КПЗ из Сечња и БКЦ-а из Новог Милошева, а на идеју књижевника Радована Влаховића.

Све песме пристигле на Конкурс биће објављене у електронском издању зборника радова у издању БКЦ-а и Културно просветне заједнице општине Сечањ до следеће манифестације идуће године када ће зборник бити промовисан.

Домаћин и организатор испред КПЗ Сечањ, Драгана Слијепчевић.

Рецитаторке из Сечња говориле стихове учесница конкурса које су биле спречене да дођу.

Чланице жирија: Драгана Слијепчевић и Данијела Алексић.

Учеснице Женског песничког маратона „Сија књига мајке Ангелине“:

Ани Стајкова Иванова, Бугарска.

Славица Пауновић, Крагујевац.

Десанка Ристић, Кикинда.

Нада Кљајић, Баранда.

Весна Коврилија, Кикинда.

Драгица Грбић Драга, БИХ.

Анђелка Грујић, Ново Милошево

Јелена Ђукучин, Кикинда.

Бранка Јајић, Зрењанин.

Лепосава Увалин, Кикинда.

Радојака Станојевић, Београд.

Др Љиљана Фијат, Нови Сад.

Ружена Краћица, Зрењанин.

Ведрана Рудан, директорица Културног центра у Сечњу

и Татјана Шаренац, списатељица.

Резултати Конкурса „Сија књига мајке Ангелине“

Награде:

1. Весна Коврлија, Кикинда

2. Др Љиљана Фијат, Нови Сад

3. Сузана Ђорђевић, Зајечар

Похвале:

Мр Бранка Јајић, Зрењанин

Кристина Јоргић, Крагујевац

Драгица Савић, Бачка Паланка

Љиљана Глигоријевић, Житковац

Десанка Ристић, Кикинда

Специјалне награде:

Ани Стајкова – Иванова, Пловдив, Бугарска

Ивана Прлина Никодијевић, Buchrain, Швајцарска

Цвија Ашћерић Митровић, Adelaide, Аустралија

Драгица Грбић Драга, Република Српска

Кристина Арсенијевић, Попинци

Жири:

Драгана Слијепчевић
Данијела Алексић
Сенка Влаховић Филипов

Првонаграђене.

Заједничка фотографија учесница маратона „Сија књига мајке Ангелине“.

Промоција књиге Татјане Црњански "Валцер на крову"

2011-08-30T01:18:00.001-07:00

Клуб књижевника и ликовних стваралаца Стазе из Куле

и Банатски културни центар из Новог Милошева,

09. 08. 2011. у Културном центру у Кули,

организовали су промоцију књиге

"ВАЛЦЕР НА КРОВУ"

Татјане Црњански из Торонта

у издању БКЦ-а.

Насловна страна збирке прича Т. Црњански.

Илустрација насловне стране: Сенка Влаховић Филипов.

О књизи кратких прича "ВАЛЦЕР НА КРОВУ" говорили: ауторка Татјана Црњански, уредник Радован Влаховић, глумица Народног позоришта из Кикинде Гордана Рошчић, и Драган Пејовић. Водитељка програма: Снежана Радојевић. Пратња на клавиру: Ана Остојић, ђак генерације Музичке школе у Кули.

Татјана Црњански

Снежана Радојевић.

Драган Пејовић прочитао рецензију Борислава Јанковића Бора.

Гордана Рошчић, глумица Народног позорипта из Кикинде

прочитала причу "Валцер на крову".

Уредник радован Влаховић говорио о књизи прича татјане Црњански.

Татјана Црњански надахнуто и дирљиво прочитала неколико прича и наипла на веома добар пријем код публике.

Пуна сала за промоције у КЦ у Кули.

Заинтересовани у реду чекали да купе књигу Татјане Црњански с потписом.

Ауторке БКЦ-а: Татјана Црњански и Гордана Рошчић.

05. 08. 2011. часова у Банатском културном центру у Новом Милошеву

одржана је промоција књиге

"ВАЛЦЕР НА КРОВУ" Татјане Црњански из Торонта

у издању БКЦ-а и

КОНЦЕРТ групе

"Банатски џез-блуз бенд"

(Вељко Илкић - гитара, Влада Жијан - клавијатура, Александар Трајлов - бубњеви).

О књизи "ВАЛЦЕР НА КРОВУ " говорили: ауторка Татјана Црњански, уредник Радован Влаховић, Драган Пејовић читао одломке из рецензије Борислава Јанковића Бора. Водитељ програма Милош Филипов.

Татјана Црњански.

Сенка Влаховић Филипов прочитала причу "Валцер на крову"

за коју је урадила илустрацију насловне стране ове књиге.

Публика.

Драгана Слијепчевић из КПЗ из Сечња и Татјана Црњански.

Тања Црњански и песник Груја Рођенков и Н. Милошева.

Нада Попов, проф. разредне наставе, Радован Влаховић и ауторка књиге.

Татјана и Савка Мирков, просветни радник у пензији.

Виктор Шкорић, студент књижевности,

чија књига прича је у припреми за објављивање у издању БКЦ-а.

Љиљана Грошин, песникиња, ауторка БКЦ-а,

чија збирка песама "ИНЧ" ускоро излази у издању БКЦ-а.

Банатски џез-блуз бенд

Влада Жијан - клавијатура

Александар Трајлов - бубњеви

Вељко Илкић - гитара

20. 07. 2011. у Банатском културном центру у Новом Милошеву

одржано је

ВЕЧЕ МЛАДИХ АУТОРА

Песме и приче говорили: Виктор Шкорић, из Новог Милошева, студент књижевности (20 година), Кристина Капетанов, из Бочара, ученица Гимназије, (18 година), Игор Раушки, из Новог Милошева, ученик Гимназије, (16 година). Изложба слика: Надица Нађа Попов из Новог Милошева (18 година). Водитељ програма: Милош Филипов из Новог Милошева.

Виктор Шкорић читао одломке прича из своје прве књиге која је у припреми у издању БКЦ-а.

Игор Раушки пише научно-фантастичне приче.

Кристина Капетанов говорила своје стихове.

Публика.

Виктор, Кристина, Нађа и Игор.

Слика Надице Нађе Попов.

Етелка Шкорић уписује се у књигу утисака Нађе Попов.

13. 07. 2011. године у Банатском културном центру у Новом Милошеву

одржане је ПРОМОЦИЈА КЊИГЕ ПЕСАМА

"ТРЕПТАЈИ СРЦА"

Миленка Радновића из Зрењанина,

у издању БКЦ-а.

Говорили: Миленко Радновић, аутор, Љиљана Грошин, гост песник, Гордана Рошчић, гост песник, Драган Белић, аутор фотографије насловне стране књиге, Милош Филипов, водитељ програма.

Миленко Радновић објавио другу књигу у издању БКЦ-а.

Гордана Рошчић, глумица и песникиња.

Драган Белић, аутор фотографије насловне стране књиге.

Љиљана Грошин, гост песник.

У првом реду ћерке Миленка Радновића, Јелена и Меланија, којима је посветио књигу.

Публика.

Након промоције...

„Пролеће Симе Цуцића" 2011.

2011-05-15T11:42:00.000-07:00

Банатски културни центар из Новог Милошева организује књижевну манифестацију „Пролеће Симе Цуцића” у циљу расветљавања лика и дела мештанина Симе Цуцића (1905-1988), родоначелника књижевне критике књижевности за децу, и у циљу афирмације и критичког сагледавања књижевности за најмлађе.

21. 05. 2011. у свечаној сали Општине Кикинда одржано је
четврто „Пролеће Симе Цуцића” у организацији Банатског културног центра и свечана додела награда и плакета „Сима Цуцић” за најбоље књиге и дечје литерарне радове

Проф. др Тихомир Петровић, председник програмског савета манифестације и председник жирија за Награду „Сима Цуцић” и др Предраг Јашовић, члан програмског савета и члан жирија.

Домаћин и организатор Радован Влаховић на самом почетку поздравио скуп.

Сенка Влаховић, водитељ програма.

Млади гитаристи, ученици ОМШ „Слободан Малбашки” из Кикинде,
Вук Којић и Марио Волаш.

Публика, добитници награда и медији у свечаној сали општине Кикинда.

Милош Латиновић, књижевник, заменик председника општине Кикинда, и члан општинског већа задужен за културу, у својству домаћина, поздравио скуп.

Присутним се обратио и проф. др Тихомир Петровић, председник програмског савета манифестације и председник жирија за Награду „Сима Цуцић”.

Др Предраг Јашовић, члан програмског савета и члан жирија,
прочитао је образложење жирија за Награду „Сима Цуцић”.

Председник жирија проф. др Тихомир Петровић уручује Награду „Сима Цуцић” за најбољу књигу из области науке о књижевности за децу проф. др Тамари Грујић.

Проф. др Тамара Грујић добила је награду за књигу „Змајево песништво за децу и усменокњижевна традиција” („Змајеве дечје игре”, Нови Сад, 2010).

Јулија Марјановић, примила је у име др Милутина Ђуричковића Награду „Сима Цуцић” за најбољу књигу из области белетристике књижевности за децу додељену Ђуричковићу за књигу прича за децу „Невероватне приче” („Алма”, Београд, 2010).

Награда „Сима Цуцић” додељена је и за најбољу књигу из области дечјег стваралаштва за зборник дечјих радова „Змајеви од ћирилице” Основној школи „Васа Чарапић” из Белог Потока.

Проф. др Тихомир Петровић уручује Награду „Сима Цуцић” за животно дело проф. др Воји Марјановићу.

Проф. др Воја Марјановић је један од оснивача катедре за књижевност за децу, човек који је радни век посветио овој области, а објавио књига колико има и године - 76.

Плакету „Сима Цуцић” примио је Душан Поп Ђурђев за роман за децу „Лет лионског Икара” („Змајеве дечје игре”, Нови Сад, ГНБ „Жарко Зрењанин”, Зрењанин, 2010) и обратио се присутним и као аутор награђене књиге и као директор „Змајевих дечјиг игара” чија су три издања добила Награде и плакете „Сима Цуцић”.

Плакету „Сима Цуцић” примио је Горан Новаков за електронско издање књиге за децу „Зрикни свет кроз розле ђозле” („Интерплов”, 2010.)

Љубица Кљајић, ауторка Банатског културног центра прочитала је једну своју причу из недавно објављене књиге за децу "Ристина мачја посла и друге приче".

Нада Батур Костић, ауторка Банатског културног центра прочитала је једну своју песму из недавно објављене књиге за децу "Бака на ролерима".

Проф. др Тихомир Петровић додељује 1. награду Миони Вујошевић
за најбољу песму на литерарном конкурсу.

Миона Вујошевић је ученица 3. разреда ОШ „Сети Сава“ из Кикинде.

Учитељица Љиљана Глигоријевић примила је награду за своју ученицу Дајану Голубовић (3. разред ОШ „А. Стојановић“, Црна Трава, одељење Градска).

Проф. Петровић додељује награду Теодори Цветановић.

Теодора Цветановић је ученица 6. разреда ОШ „Деспот Стефан Лазаревић“
из Бабушнице и члан Песничке школе Вере Цветановић.

Проф. Петровић додељује награду Анђели Ракичевић.

Анђела Ракичевић је ученица 8. разреда
ОШ „Јован Јовановић Змај“ из Сремске Каменице.

Проф. Петровић додељује специјалну награду за стваралаштво у дијаспори ученици из Бјељине Јовани Живановић.

Јована Живановић је ученица 8. разред
ОШ „Свети Сава“ из Бијељине, Република Српска.

Проф. Петровић додељује специјалну награду
за стваралаштво у дијаспори ученици из Бјељине Александри Остојић.

Александра Остојић је 4. разред
ОШ „Вук Караџић“, Бијељина, Република Српска.

Банатски културни цетар доделио је захвалнице: др Тихомиру Петровићу,

др Предрагу Јашовићу,

Марији Танацков,

Недељку Терзићу, др Спасоју Граховцу, Милошу Латиновићу, Општини Кикинда,...

На самом крају програму, за реч се јавио из публике проф. др Јовица Тркуља.

Првонаграђена проф. др Тамара Грујић.

Проф. др Воја Марјановић, добитник награде за животно дело, даје изјаву за медије.

Проф. др Тамара Грујић даје изјаву за медије.

Проф. др Тихомир Петровић даје изјаву за медије.

РЕЗУЛТАТИ КОНКУРСА за Награду „Сима Цуцић”

за најбоље књиге из области књижевности за децу

Жири за Награду „Сима Цуцић” за најбоље књиге из области књижевности за децу у саставу:

- др Тихомир Петровић (председник)

- др Предраг Јашовић и

- Радован Влаховић

донео је одлуку да награди следеће књиге:

Награда „Сима Цуцић” за најбољу књигу

из области науке о књижевности за децу:

Др Тамара Грујић

„Змајево песништво за децу и усменокњижевна традиција”,

„Змајеве дечје игре”, Нови Сад, 2010.

Награда „Сима Цуцић” за најбољу књигу

из области белетристике књижевности за децу:

- приче за децу:

Др Милутин Ђуричковић „Невероватне приче”,

„Алма”, Београд, 2010.

Награда „Сима Цуцић” за најбољу књигу

из области дечјег стваралаштва:

- зборник дечјих радова:

„Змајеви од ћирилице”,

ОШ „Васа Чарапић”, Бели Поток, 2011.

Жири за Награду „Сима Цуцић” донео је и одлуку да

Награду „Сима Цуцић” за животно дело

ове године добије

др Воја Марјановић.

Жири је посебним плакетама и специјалним наградама

истакао и следеће књиге:

Плакете „Сима Цуцић” за књиге:

Др Слађана Миленковић „Бајковити свет детињста”

„Висока школа струковних студија за образовање васпитача”, Сремска Митровица, 2010.

- роман за децу:

Душан Поп Ђурђев „Лет лионског Икара”

„Змајеве дечје игре”, Нови Сад,

ГНБ „Жарко Зрењанин”, Зрењанин, 2010.

- двојезична књига изабраних мађарских песама
за децу преведених на српски:

Анико Уташи, „Ennyi minden/Колико тога”,

„Змајеве дечје игре”, Нови Сад, 2010.

- драма за децу са седам сонгова:

Миодраг Јакшић „То, добро дрво”,

„Милениум груп”, Београд, „АРТЕ”, Београд, 2010.

- за индивидуално дечје стваралаштво:

Ђурђија Перуничић, „Врата која лагано отварам”,

„Свитак”, Пожега, 2010.

- за електронско издање књиге за децу:

Горан Новаков, „Зрикни свет кроз розле ђозле”,

„Интерплов”, 2010.

Специјалне награде „Сима Цуцић”

(стваралаштво у дијаспори):

Јовица Ђурђић, „Калина и морски коњић”,

„Ars Poetica”, Београд, 2010.

- двојезична књига песама за децу, српски-немачки:

Љубиша Симић „Маратон”,

„New Press”, Смедерево, 2010.

- лист за децу:

„Бијела пчела”

СКД „Просвјета”, Загреб - пододбор Ријека

РЕЗУЛТАТИ КОНКУРСА за награду „Сима Цуцић”

за ученике основних школа за најбољу песму, причу, есеј

1. награда

- Миона Вујошевић, 3. разред

ОШ „Сети Сава“ Кикинда

Учитељица Светлана Суботички

- Дајана Голубовић, 3. разред

ОШ „А. Стојановић“, Црна Трава, Одељење Градска

Учитељица Љиљана Глигоријевић

- Алекса Глушац, 5. разред

ОШ „Никола Тесла“, Београд

2. награда

- Валентина Патаки, 6. разред

ОШ „Стеван Сремац“ РЈ „11. новембар“, Сента

- Хелена Тривић, 2. разред

ОШ „Растко Немањић – Свети Сава“, Нова Пазова

- Aнђела Петровић 4. разред

ОШ „Димитрије Тодоровић Каплар“, Књажевац

3. награда

- Сара Томић, 8. разред

ОШ „Паја Јовановић“, Вршац

- Теодора Цветановић 6. разред

ОШ „Деспот Стефан Лазаревић“, Бабушница

Руководилац Песниче школе Вера Цветановић

- Анђела Ракичевић, 8. разред

ОШ „Јован Јовановић Змај“, Сремска Каменица

Наставница Нера Легац Рикић

Специјане награде за децу из дијаспоре:

- Јована Живановић, 8. разред

ОШ „Свети Сава“, Бијељина, Република Српска

- Александра Остојић, 4. разред

ОШ „Вук Караџић“, Бијељина, Република Српска

- Никола Митровић, 7. разред

ОШ „Драгутина Тадијановића“, Вуковар, Хрватска

- Срђан Драгојевић, 7. разред

ОШ „Драгутина Тадијановића“, Вуковар, Хрватска

- Уна Ковач, 7. разред

Српска ОШ и гимназија „Никола Тесла“, Будимпешта, Мађарска

- Александра Иланковић, 2. разред

Српска ОШ и гимназија „Никола Тесла“, Будимпешта, Мађарска

- Јован Никола Нешић, 7. разред

ОШ „Нова Молдава“, Мачевић, Румунија

Проф. српске књижевности Вера Крстић

- Надија Јоавновић, 6. разред

ОШ „Српска Пожена“, Мачевић, Румунија

Проф. српског језика Славица Мандру

Похвале:

- Мартина Манчев, 8. разред

Песничка радионица – НБ „Детко Петров“, Димитровград

менторка Елизабета Георгиев

- Анђелија Стаменковић, 4. разред

ОШ „Станислав Сремчевић“, Крагујевац

- Анастасија Коцић, 8. разред

ОШ „Стефан Немања“, Ниш

Наставница Славица Михајловић

- Сара Марковић, 5. разред

ОШ „Др Арчибалд Рајс“, Београд

- Исидора Грујин, 6. разред

ОШ „Др Ђорђе Јоановић“, Ново Милошево

Наставник Владимир Голушин

- Мирко Стијовић, 8. разред

ОШ „Васа Чарапић“, Бели Поток

Наставница Снежана Стојановић

- Душан Кангетхе, 2. разред

ОШ „Драган Херцог“, Београд

- Димитрије Ивановић, 5. разред

ОШ „Јован Курсула“, Варварин

Професорица Слађана Павловић

- Романа Попов, 8. разред

ОШ „Др Ђорђе Јоановић“, Ново Милошево

Наставница Јелена Голушин

- Ренеа Мошо, 4. разред

ОШ „Јован Поповић“, Нови Сад

- Јестира Жарковачки, 5. разред

ОШ „Жарко Зрењанин – Уча“, Надаљ

Наставник Дејан Лале

- Милица Митић, 7. разред

ОШ „Свети Сава“, Гложане

- Оља Хаџи Видаковић, 7. разред

ОШ „Милинко Кушић“, Ивањица

Наставница Нада Јовановић

- Петар Нинић, 4. разред

ОШ „Љуба Нешић“, Зајечар

- Александар Ћоровић, 8. разред

ОШ „Алекса Дејовић“, Севојно – Крвавци

- Невена Батинић, 5. разред

ОШ „Херој Иван Мукер“, Смедеревска Паланка

Наставница Зорка Радовић

- Златија Ракић, 5. разред

ОШ „Др Ђорђе Јоановић“, Ново Милошево

Наставник Владимир Голушин

- Јелена Благојевић, 2. разред

ОШ „Бранко Миљковић“, Ниш

- Горан Томић, 3. разред

ОШ „Сретен Лазаревић“, Прилике

Учитељица Биљана Ћурчић

Жири за дечје радове:

Милош Филипов (председник)

Сенка Влаховић

Тијана Шијачки

Манифестацију помогли:

Општина Кикинда

Синдикат "Тоза Марковић" Кикинда

Eлектронско издање књиге Божидарa Ивковићa

2011-04-22T03:16:00.000-07:00

ИГРЕ - ИЛИ - СЈЕЋАЊА
поезија илустрована сликама аутора са музичком подлогом

- електронско издање књиге на цд-у -

Јереј Бошко Р. Маринков
СРБИКОН
поезија
Илустровала Сенка Влаховић.
Фотографија на насловној страни: Драган Белић

Да би се свет сагледао у свој његовој пуноћи, богатству, слојевитости и противуречности потребно се нагнути, најчешће у самоћи, над сав пртљаг који он из прошлог трајања носи. Пошто је наше време кратко, а моћи мале, у покушају сазнавања сопственог бића и бића цивилизације којој припадамо можемо се окретати комадима тог историјског пртљага расејаног и изгубљеног негде на путу историјског трајања и цивилизацијског поринућа. Потреба да у том сазнавању човек пронађе лепши, потпунији и племенитији сопствени пут је оно што се подразумева.

Тако је поезија Бошка Маринкова његов покушај да се нађе онај најдубљи, најчистији и најплеменитији камен који постоји у дубини његовог бића. Банатске самоће у којима се човек осећа као прашина су право место за такве тешке и неизвесне походе. Окретање каталогу хришћанске цивилизације, као и оне предхришћанске, јесте само начин да се једним оруђем које може бити сврсисходно, ако се правилно употреби, дође до најплеменитијег бисера душе, пронађе сопствено очишћење од стварних и наметнутих кривица, тегоба и терета под којим посрће човек садашњице. Одговор Бошка Маринкова на све те изазове је дубоко емотиван и дубоко личан; о његовим поетским закључцима може се полемисати, али емотивност, чистота и племенита намера им се не могу оспорити. Сви цивилизацијски талози који су нагрнули на савременог човека начинили су у њему очворено, неразмрсиво клупко које пажљиво треба расплитати да нас овако мале и немоћне безгласно не прогута.

(извод из рецензије)

Милан Мицић, историчар и књижевник

„Србикон” је књига поезије саткана од хришћанско - православне филозофије где се песников јунак побуњен противу „јевропске ујне” и устројства које му она нуди као сплачине, а које нико да куша неће, окреће и отвара архетипске и историјске наслаге митског и мистичног свог национа који је идентификован са песничким субјектом и тражи заметке светости и греха из прошлости, и химнично велича савршенство „слатког православља” које је изнедрила васколика традиција и понудила поколењима што долазе као путоказе за опште живљење.

Поезија Бошка Р. Маринкова је херметична, тражи ученог и образованог читаоца и тумача, али и верника христољубивог и правдољубивог који неће устукнути пред чарима „телета златног” већ се везати и сјединити са учењима светих отаца са спремношћу подвизника што вапи за бесконачним загрљајем и милошћу Оца Небеског.

„Србикон” нас враћа нашој словенској и српској митологији пре хришћанства, а назглед архаични говор Бошка Р. Маринкова треба схватити као украс овој поезији. Он пише у дугим слободним стиховима који понекад личе на библијске и ничеанске дитирамбе, а такође је склон и узвишеном химничном певању.

(извод из рецензије)

Радован Влаховић, књижевник

Нада Батур Костић
БАКА НА РОЛЕРИМА
поезија за децу
Илустровала Сенка Влаховић.

Песме за децу Наде Костић су прожете извесном дозом хумора какав се ретко среће у поезији за децу. Она на занимљив и деци близак начин казује стихове на једноставне теме из дечијег живота. У овим песмама се осећа Надина приврженост деци и велика љубав према њима. Неке песме су веома једноставне, а то је зато што Нада води рачуна о својој малој публици, и оној која тек почиње да учи да чита, и оној мало већој, која већ уме да чита мало озбиљније дечије теме.

(извод из рецензије)

књижевница мр Нера Легац Рикић

Љубица Кљајић
РИСТИНА МАЧЈА ПОСЛА и друге приче
приче за децу

У причама Љубице Кљајић наратор је сам Риста, јунак из наслова књиге, дични представник младог мачјег нараштаја. Његов свет није велики, с људског становишта, и протеже се од тавана, куће и дворишта његове газдарице, у којој није тешко препознати саму списатељицу, све до неких кровова и кућа у суседству. Ипак, као и дечје, његово интересовање за све што га окружује огромно је. Риста и личи на некакво детенце у крзненом капутићу које открива живот и чудеса света. Леп и млад, он би радо утажио своју радозналост у каквој авантури. И збиља, њих има колико хоћеш.

(извод из рецензије)
Гордана Малетић

Кристијан Нађ
КУЋА СВЕТИХ РАТОВА
историјски роман
Град Београд. Прво се стидљиво раширио око Калемегдана. Кренуо доле према рукавцу Саве. У последње време кренуо и преко Дунава на банатску страну.
Има такав положај да су многи хтели да га присвоје и задрже. Да га поделе и чувају за своју децу.
Било је много напада, било је и ратова и несрећа, и страхота и разарања зидина. Било је и глади и несташица, и било је када је вода надолазила и када су војске односиле и остављале само оно што је мртво.
Било и не поновило се.
Браниоци су бранили а нападачи освајали.
Али никада тако и никада на тај начин, одбрана није крунисана тако интересантном наградом, као лета 1456. године.
(извод из рецензије)
Роберт Такарич
Аутор је показао умеће да на јасан и веома читљив начин представи историјске личности и догађаје. Успео је оно што су још стари Римљани захтевали од историографа: да актере и догађаје приказују без пристрасности. Нађ не навија за „наше“ и не унижава „њихове“.
Ова књига је заправо трећа књига трилогије о биткама са Турцима и завршна је коцкица мозаика који је аутор започео градити књигом о бици за бечејску тврђаву, а наставио књигом која описује битку код Сенте. У трећој књизи описана је битка за Београд који је тада, у 15.веку, бранио угарски великаш Јанко Сибињанин. Та битка је, историјски гледано, била величанствена битка. Турски султан Мехмед Освајач освојио је пре тога 1453.г. Цариград, главни град Источног римског царства, али Београд 1456. није успео. Просто је невероватно да се ова сјајна победа хришћана тек ту и тамо спомиње у домаћој историографији, а у домаћим књижевним делима готово никако.
(извод из рецензије)
Rudolf Weiss

Лука Луне Јовић
СТРАЖИЛОВО И МАГНОЛИЈА ЦРНА
поезија
Илустровала Сенка Влаховић.

Пред тобом је, читаоче, књига песама и исповести која се нуди као крик истинске драме душе и срца појединца који сумирајући живот пред Богом и људима сведочи истинско покајање, опраштање, као и жељу за сједињењем са родом и творцем Васељене. Сведочити о себи и о свету око себе са душом на Светом писму није ни лако ни једноставно и то не може свако, већ само они радосници и страдалници који су градацију живљења у позним годинама схватили као катарзични пут и спремање за одлазак пред лице Божије на исповест.

(извод из рецензије)

Радован Влаховић

Радмила Кораћевић
ЗБИРКА САВЕТА КАКО ДА...