БАНАТСКИ КУЛТУРНИ ЦЕНТАР

Изложба склуптура академског вајара Дамира Влаховића

2009-12-07T02:29:00.001-08:00

05.12.2009. у Банатском културном центру
у Новом Милошеву одржано је још једно
ВЕЧЕ МЛАДИХ АУТОРА:

Изложба скулптура Дамира Влаховића, академског вајара из Новог Сада.

Гости: песникиња Маја Јосимовић из Новог Бечеја, деветогодишњи клавијатуриста Иван Жеравица из Новог Бечеја и водитељ програма гимназијалка Драгана Бешлин из Новог Милошева

Маја Јосимовић, песникиња из Новог Бечеја, читала своје стихове из књиге која је у припреми за објављивање у издању Банатског култруног центра и Драгана Бешлин, водитељ програма.

Наступ младог клавијатуристе Ивана Жеравице.

Ликовни приказ Лалета Симоновића КОСА УПОРИШТА И МАЛИ ТАБЕРНАКЛИ, који се односи на стваралаштво Дамира Влаховића, прочитала је Драгана Бешлин, након чега се публици обратио и сам аутор.

каталог за изложбу Дамира Влаховића са текстом Лалета Симоновића

Иван Жеравица је више пута наступио уз велику пажњу присутних.

Публика - из Новог Милошева, Новог Бечеја, Меленаца, Кикинде, Башаида...

...Козараца, Банатског Великог Села...

Милорад Жеравица и млади Радновић

Дружење након званичног дела програма.

Дамир Валховић у разговору са Миленом Средојев, дизејнером и галеристом из Кикинде, и Зораном Средојевим

Студенти Марко Марјанов и Војислав Исаков и Бојана Исаков.

Ивану Жеравици се придружио и старији колега Иван Ђукичин.

Чедомир Жеравица са супругом, ћерком и пријатељем.

Јана Катић, менаџер из Новог Сада, Симона Влаховић, студент политичких наука из Новог Сада и Никола Влаховић Nikasso, сликар из Милошева

Зорка Бербаков, сликар из Новог Милошева, и њена пријатељица читају из каталога Симоновићев ликовни приказ Дамировог рада.

Иван Жеравица, након првог наступа, у загрљају поносне баке Верице.

Анђа са пријатељицом и Зоран.

Сликар из Козараца, Брацо Азарић и песникиња из Башаида, Љиљана Грошин.

Солисткиња Теодора Дора Влаховић наступила на захтев присутних.

Промоција књиге "Шекспиров клијент" у Сремским Каловцима

2009-12-07T01:45:00.000-08:00

03.12.2009. одржана је промоција књиге Милоша Латиновића "Шекспиров клијент" у издању Банатског културног центра у клубу "Каром" у Сремским Карловцима.

О роману "Шекспиров клијент", који је пре неколико година био у најужем избору за НИН-ову награду, а нови живот отпочиње другим издањем у БКЦ-у, говорили су књижевни критичар Марија Танацков, аутор Милош Латиновић и уредник Радован Влаховић.

Аутор Милош Латиновић

Карловчани

У разговору: Латиновић и Домоњи

Латиновићев сусрет са уредником издавачке куће "Кровови", Жарком Димићем, који је објавио прву Латиновићеву књигу.

У обиласку каловачког трга

Вечерњи портрет банатског писца
пред православним храмом у Сремским Карловцима

Латиновић код чувене фонтане Четири лава. У позадини - Карловачка гимназија.

ПРОГРАМИ

2008-06-25T04:35:00.000-07:00

14.11.2009. у Банатском културном центру одржано је ВЕЧЕ МЛАДИХ АУТОРА Самостална изложба слика: Николе Влаховића Nikassa (22 године) из Новог Милошева под називом «Примарне слике». О сликама говорио рецензент изложбе, ликовни критичар Сава Степанов из Новог Сада.
Гост сликар на Nikasso-вој изложби: Надица Нађа Попов (16 година) из Новог Милошева. Гости песници: Душан Џим Нађалин (16 година) из Зрењанина, Михајло Мајки Гутеша (15 година) из Зрењанина и Милан Dakboo Будак (16 година) из Новог Милошева.
Гост, млада солсткиња: Теодора Дора Влаховић (10 година) и Наташа Станковић, рецитаторка из Кикинде.

25.09.2009. У Банатском културном центру одржано је предавање под назовом "Геа" проф. др Невенке Петровић из Новог Сада и отворена је изложба слика "Геа 2009" чији је аутор, такође, Невенка Петровић.

18.09.2009. У Дому културе општине Нови Бечеј, на дан 597. годишњице битке за бечејску тврђаву, одржана је промоција нове књиге Кристијана Нађа у издању Банатског културног центра под називом "Војници небеса и земље (Битка за бечејску тврђаву)".
Овим поводом организована је и пригодна изложба музејских експоната из средњег века у сарадњи са музејем из Бечеја.
На фотографији (с лава на десно): проф. др Александар Касаш, Едита Зеребељи Тењи, Кристијан Нађ и Радован Влаховић

12.09.2009. održan je Koncert polaznika Letnje Muzičke Škole u okviru projekta EuroBanat – Kulturni Identitet u holu OŠ "Dr Đorđe Joanović" u Novom Miloševu u organizaciji Banatskog kulturnog centra

13.08.2009. у Дому културе у Новом Бечеју отворена је изложба слика "Голубице" Сенке Влаховић.
На слици: директорица Дома културе у Новом Бечеју, Маријана Барачков која је изложбу отворила, ауторка Сенка Влаховићкојој је ово двадесет и прва самостална изложба, и Едита Зеребељи Тењи, глумица, која је прочитала ликовну критику Саве Степанова "Портрети стања".
Гост вечери , Каролина Дудаш, из Новог Милошева, диригент духовене музике, отпевала је уз пратњу клавира, неколико духовних песама .

12.08.2009.
Промоција књиге младог песника из Новог Милошева, Попов Ђорђа, "Аждаја у срцу мора умрети" у издању Банатског културног центар у порти православног храма св. Архангела Гаврила у Новом Милошеву.

Учествовали: домаћин, старешина храма, протонамесник Драган Будак, аутор, млади песник Ђорђе Попов, рецензент књиге, књижевница и народни посланик, мр Злата Ђерић, и Радован Влаховић у својству издавача и уредника.

11.08.2009.
Изложба слика "Голубице" Сенке Влаховић у кафеу "Парк" у Житишту. О изложби говорио песник Никола Васић Тополовачки.

25.07.2009.
Изложба слика "Голубице" Сенке Влаховић на "Данима Теодора Павловића"

26.07.2009. Промоција аутора Банатског културног центра на манифестацији "Дани теодора Павловића" у Новом Милошеву

12.06.2009.

У Галерији S у Кикинди отворена је изложба слика и цртежа Сенке Влаховић из Новог Mилошева.
На отварању говорили: Милена Средојев у својсвтву домаћина, Радован Влаховић је говорио о започетој сарадњи Банатског културног центра и Галерије S, и историчар Бранко Белић.Гост вечери, Каролина Дудаш из Новог Милошева, диригент духовне музике, наступила је након отварања изложбе извођењем соло духовних песама уз пратњу клавира.

06.06.2009.

ИЗЛОЖБА СЛИКА ликовне секције МАЂАРСКОГ КУЛТУРНО – УМЕТНИЧКОГ ДРУШТВА "ПЕТЕФИ ШАНДОР" - "ПЕАРТ" ИЗ НОВОГ САДА
Гости вечери били су: Каролина Дудаш из Новог Милошева која је свирала и певала мађарске духовне песме, Едита Зеребељи Тењи, глумица, је читала поезију Радована Влаховића из збирке "Мој Господе" преведену на мађарски језик и одломке из нове књиге Кристијана Нађа, аутора БКЦ-а из Новог Бечеја, "Војници небеса и земље (Битка за бечејску тврђаву)" и Етелка Вираг песникиња из Новог Милошева.

28.05.2009.
У НАРОДНОЈ БИБЛИОТЕЦИ ЈОВАН ПОПОВИЋ У КИКИНДИ ОДРЖАНА ПРОМОЦИЈА КЊИГЕ ПЕСАМА ОЗАРЈА ДЕСАНКЕ РИСТИЋ ИЗ КИКИНДЕ У ИЗДАЊУ БКЦ-А
О књизи Озарја говорила је рецензент Марија Танацков, а гости вечери били су млади уметници: солисткиње Тамара и Тијана Ристић, Марко Анђелић, композитор и гитариста групе Анима из Кикинде и Сенка Влаховић, сликар, фотограф и дизајнер чија је изложба фотографија, такође под називом Анима, пројектована након промоције.

27.05.2009.
ПРОМОЦИЈА РОМАНА САМАРОПЛАВЕТНИЛО РАДОВАНА ВЛАХОВИЋА И ИЗЛОЖБА СЛИКА СЕНКЕ ВЛАХОВИЋ У НАРОДНОЈ БИБЛИОТЕЦИ У БЕЛОЈ ЦРКВИ.
О роману Самароплаветнило говорила је рецензент Марија Танацков и уредник Перица Милутин који је и отворио изложбу слика Сенке Влаховић.

22. 05. 2009.
ИЗЛОЖБА СЛИКА ПОД НАЗИВОМ КУЛТ ФАТАЛНОГ БЕСКРАЈА АКАДЕМСКЕ СЛИКАРКЕ ИВАНЕ КОСАНОВИЋ ИЗ НОВОГ САДА У БКЦ-У
О сликама Иване Косановић говорио је књижевник Радован Влаховић.

21.05.2009.
У НАРОДНОЈ БИБЛИОТЕЦИ ЈОВАН ПОПОВИЋ У КИКИНДИ ОДРЖАНА ЈЕ ПРОМОЦИЈА КЊИГЕ ИЗАБРАНИК ПРОВИЂЕЊА У ИЗДАЊУ БКЦ-А АУТОРА ДОБРИВОЈА МАРТОНОШИЈА
О роману Изабраник провиђења говорили су књижевни критичар, проф. др Спасоје Граховац из Кикинде, уредник и рецензент Радован Влаховић и аутор.

16.05.2009.
ИЗЛОЖБА СЛИКА СЕНКЕ ВЛАХОВИЋ У КАРОМ-У У СРЕМСКИМ КАРЛОВЦИМА

9-16.05.2009.
ИЗЛОЖБА СЛИКА СЕНКЕ ВЛАХОВИЋ НА 76. МЕЂУНАРОДНОМ ПОЉОПРИВРЕДНОМ САЈМУ У НОВОМ САДУ

16.04.2009.
У НАРОДНОЈ БИБЛИОТЕЦИ ЈОВАН ПОПОВИЋ У КИКИНДИ ОДРЖАНА ПРОМОЦИЈА РОМАНА САМАРОПЛАВЕТНИЛО РАДОВАНА ВЛАХОВИЋА
Говорили: књижевни критичар и рецензент романа Марија Танацков, аутор Радован Влаховић, и новинарка Весна Бојић је прочитала нову рецензију Николе Китановића из Новог Сада.

10.04.2009.
ИЗЛОЖБА СЛИКА ЛАВИРИНТИ ДУШЕ АКАДЕМСКЕ СЛИКАРКЕ СВЕТЛАНЕ НИНКОВИЋ ИЗ НОВОГ САДА И ПРОМОЦИЈА КЊИГЕ ПЕСАМА ЗАЛУТАЛЕ ДУШЕ ЉИЉАНЕ ГРОШИН У БКЦ-У
О књизи песама Залутале душе говорила Марија Танацков, књижевни критичар, а о сликама младе уметнице говорио књижевник Радован Влаховић.

03.04.2009.
ПРОМОЦИЈА КЊИГЕ ИСПРАВЉАЊЕ КРИВЕ ДРИНЕ – РАСПРАВЕ И КОМЕНТАРИ- ПСИХОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЛИТИКЕ ЗЛАТЕ ЂЕРИЋ (ИЗДАВАЧ АРМОН, БЕОГРАД) У БКЦ-У
Учествовали: аутор мр Злата Ђерић и књижевник Радован Влаховић.

27.03.2009.
ПРОМОЦИЈА КЊИГЕ ИЗАБРАНИК ПРОВИЂЕЊА (У ИЗДАЊУ БКЦ-А) ДОБРИВОЈА МАРТОНОШИЈА У БКЦ-У
Учествовали: аутор Добривој Мартоноши, проф. др Спасоје Граховац, рецензент Радован Влаховић.

19.03.2009.
ИЗЛОЖБА КОМПЈУТЕРСКИХ ГРАФИКА ХАРМОНИЈА И ДИНАМИКА ХАОСА СИБИЛЕ ПЕТЕЊИ АРБУТИНЕ У ДОМУ КУЛТУРЕ У НОВОМ БЕЧЕЈУ.
О сликама говорио књижевник Радован Влаховић.

15.03.2009.
ПРОМОЦИЈА КЊИГЕ КАЛЕИДОСКОП ОД СОЛИ (У ИЗДАЊУ БКЦ-А) АНЂЕЛКЕ ГРУЈИЋ НА ШТАНДУ БКЦ-А НА НОВОСАДСКОМ САЈМУ НА САЛОНУ КЊИГА
Учествовали: аутор Анђелка Грујић, рецензент Радован Влаховић и млада солисткиња Тамара Ристић.

15.03.2009.
ПРОМОЦИЈА КЊИГА (У ИЗДАЊУ БКЦ-А): ОЗАРЈА ДЕСАНКЕ РИСТИЋ И ИЗАБРАНИК ПРОВИЂЕЊА ДОБРИВОЈА МАРТОНОШИЈА НА ШТАНДУ БКЦ-А НА НОВОСАДСКОМ САЈМУ НА САЛОНУ КЊИГА
Учествовали: аутори Добривој Мартоноши и Десанка Ристић, уредник Радован Влаховић и млада солисткиња Тамара Ристић.

13.03.2009.
ПРОМОЦИЈА РОМАНА САМАРОПЛАВЕТНИЛО РАДОВАНА ВЛАХОВИЋА НА ЦЕНТРАЛНОЈ БИНИ НОВОСАДСКОГ САЈМА НА САЛОНУ КЊИГЕ
Учествовали: Радован Влаховић, аутор, Марија Танацков, књижевни критичар, Перица Милутин, уредник, Едита Зеребељи Тењи, глумица, Анђелка Грујић, књижевник, Весна Бојић, водитељ.

07.03.2009.
ПРОМОЦИЈА КЊИГЕ КАО МИРНИ И СВЕТЛИ ВЕСНИК СЕЛИМИРА РАДУЛОВИЋА У БКЦ-У
Говорили: аутор Селимир Радуловић, песникиња Дубравка Миленковић, књижевник Перица Милутин и књижевник Радован Влаховић.

06.03.2009.
ПРОМОЦИЈА КЊИГЕ КАЛЕИДОСКОП ОД СОЛИ АНЂЕЛКЕ ГРУЈИЋ У ИЗДАЊУ БКЦ-А
Говорили: Анђелка Грујић, аутор, Радован Влаховић, рецензент.
Гости вечери: Милица и Катарина Сочин, виолина и виолончело.

24.02.2009.
ПРОМОЦИЈА РОМАНА САМАРОПЛАВЕТНИЛО РАДОВАНА ВЛАХОВИЋА У ДОМУ КУЛТУРЕ У НОВОМ БЕЧЕЈУ
Говорили: Радован Влаховић, аутор, Марија танацков, рецензент, Маријана Барачков, директор Дома културе у Новом Бечеју и Едита Зеребељи Тењи, глумица.

27.02.2009.
ПРОМОЦИЈА КЊИГЕ НОВИ БЕЧЕЈ КРОЗ ВИХОРЕ ПРОШЛОСТИ КРИСТИЈАНА НАЂА У ИЗДАЊУ БАНАТСКОГ КУЛТУРНОГ ЦЕНТРА Учествовали: Нађ Кристијан, аутор, Радован Влаховић, рецензент и Едита Зеребељи Тењи, глумица.
Гости вечери, музичари: Пајић Душко, гитара, Бранко Радојчић, гитара, Влајко Симић, вокал.

22.02.2009.
АУТОРСКО ВЕЧЕ РАДОВАНА ВЛАХОВИЋА У БИБЛИОТЕЦИ У БАШАИДУ
Учествовали Радован Влаховић и Љиљана Грошин.

20.02.2009.

ПРОМОЦИЈА КЊИГЕ ЏЕЛАТ У РАЈУ МИЛОША ЛАТИНОВИЋА
О роману говорили: Фрања Петриновић, књижевник, Ђорђе Писарев, књижевник. Наступао ИВАН, клавијатура и вокал.

19. 02. 2009.Промоција књиге НОВИ БЕЧЕЈ КРОЗ ВИХОРЕ ПРОШЛОСТИ Кристијана Нађа у издању Банатског културног центра у Дому културе у Новом Бечеју. Учествовали: Маријана Барачков, директор Дома културе Нови Бечеј, Радован Влаховић, издавач и рецензент, Едита Зеребељи Тењи, глумица, и аутор Кристијан Нађ.

14. 02. 2009.Изложба дигиталних графика мр Сибиле Петењи Арбутине из Новог Сада под називом Хармонија и динамика хаоса.О изложби говорио књижевник Радован Влаховић. Гости изложбе:

студенткиња соло певања и историје уметности Тамара Ристић из Кикинде, песникиња Десанка Ристић из Кикинде и соло гитара и вокал - Чедомир Жеравица.

2008. година

26.12.2008.

ИЗЛОЖБА СЛИКА ПОПОВ БРАНКА-КАРЛА, ПРЕДПРЕМИЈЕРА КЊИГЕ ПЕСАМА ДУБРАВКЕ ДУДЕ МИЛЕНКОВИЋ ДА СЕ ПЕСМЕ РОЈЕ, И КОНЦЕРТ ЧЕДОМИРА ЖЕРАВИЦЕ
О сликама говорио књижевник Радован Влаховић.

10.12.2008.ПРОМОЦИЈА РОМАНА САМАРОПЛАВЕТНИЛО РАДОВАНА ВЛАХОВИЋА У БИБЛИОТЕЦИ У ЧОКИУчесници: Марија Танацков, рецезент, Едита Зеребељи - Тењи, глумица, Весна Бојић, водитељ, Радован Влаховић, аутор, чланице Камерне сцене Талија и ученице Хемијске школе у Чоки.

29.11.2008. КОНЦЕРТ ГРУПЕ ПИР

25.11.2008.ПРЕДАВАЊЕ НА НА ТЕМУ КРЕДИТИРАЊЕ ПОЉОПРИВРЕДЕ ВОЈВОДИНЕ СРЕДСТВИМА ПОКРАЈИНСКИХ ФОНДОВА И ПРИПРЕМЕ ЗА ЕВРОПСКЕ ИНТЕГРАЦИЈЕПредавачи: Биљана Јовановић, заменик директора Фонда за развој Војводине, Васа Кобиларов, заменик директора Гаранцијаког фонда Војводине, проф. др Данило Томић и проф. др Бранислав Влаховић.

23.11.2008.

ПРОМОЦИЈА РОМАНА РАДОВАНА ВЛАХОВИЋА САМАРОПЛАВЕТНИЛО, У ИЗДАЊУ БКЦ-а, У БИБЛИОТЕЦИ МИРОСЛАВ АНТИЋ У МОКРИНУ
У програму учествовали: Радован Влаховић, аутор, Весна Бојић, водитељ програма и Марија Танацков, књижевни критичар.

07.11.2008.

ПРОМОЦИЈА РОМАНА РАДОВАНА ВЛАХОВИЋА САМАРОПЛАВЕТНИЛО, У ИЗДАЊУ БКЦ-а, У КУЛТУРНОМ ЦЕНТРУ ЗРЕЊАНИНА

У програму учествовали: Радован Влаховић, аутор, Весна Бојић, водитељ програма, Перица Милутин, уредник и Марија Танацков, књижевни критичар.

24.10.2008.

ПРОМОЦИЈА РОМАНА РАДОВАНА ВЛАХОВИЋА САМАРОПЛАВЕТНИЛО, У ИЗДАЊУ БКЦ-а, У САЛИ БОРИСЛАВ ПЕКИЋ БЕОГРАДСКОГ САЈМА НА 53 МЕЂУНАРОДНОМ БЕОГРАДСКОМ САЈМУ КЊИГА 2008.
О роману говорили књижевник Симон Грабовац, књижевник Слободан Ристовић, књижевница Злата Ђерић, књижевница и издавач Зорица Зец, водитељ програма Весна Бојић, аутор Радован Влаховић, гости песници: Слободан Ивановић из Параћина и Нилс Хав из Данске.Виолиниста Живојин Велимировић, професор на Музичкој академији у Београду свирао «Очаравање»...

23.10.2008.

ПРОМОЦИЈА ДЕЧЈЕГ РОМАНА И МОЦА ХОЋЕ У ШКОЛУ СИМЕ ЦУЦИЋА И ЗБОРНИКА РАДОВА СИМА ЦУЦИЋ КЊИЖЕВНИК И КРИТИЧАР У ИЗДАЊУ БКЦ-а НА 53. МЕЂУНАРОДНОМ БЕОГРАДСКОМ САЈМУ КЊИГА 2008.
Говорили: Радован Влаховић, уредник и мр Предраг Јашовић.

11.10.2008.
ПРОМОЦИЈА РОМАНА САМАРОПЛАВЕТНИЛО РАДОВАНА ВЛАХОВИЋА У ИЗДАЊУ БКЦ-а
Учесници програма: Марија Танацков, књижевни критичар, Никола Китановић, књижевни критичар, Перица Милутин, уредник, Весна Бојић, водитељ програма и аутор Радован Влаховић.

09.10.2008.

ПРОМОЦИЈА РОМАНА ЕВО ЧОВЕКА РАДОВАНА ВЛАХОВИЋА У СРПСКОМ КУЛТУРНОМ ЦЕНТРУ У СУБОТИЦИ.
Говорили: Марија Танацков, књижевни критичар, Весна Бојић, водитељ програма, Радомир Бабин, професор и Радован Влаховић, аутор.

02.10.2008.
ПРОМОЦИЈА КЊИГЕ ФОТО-ПОЕЗИЈЕ СВЕТ КОЈИ НЕСТАЈЕ И СВЕТ КОЈИ НАСТАЈЕ ЈЕРЕЈА ЖЕЉКА ЂУРИЋА.
О поезији говорио књижевник Радован Влаховић, а о фотографијама (пројектоване путем видео бима) говорио Драгослав Мирковић, професор фотографије на Факултету примењене уметности у Београду.

26.09.2008.

ПРОМОЦИЈА КЊИГЕ ИЗ АЛБУМА РАТОВА МИЛАНА МИЦИЋА

О књизи говорили аутор Милан Мицић и проф. др Спасоје Граховац.

05.09.2008.

ПРОМОЦИЈА РОМАНА ДУБЉЕ ОД НОЋИ ГОРДАНЕ ПЕРУНОВИЋ-ФИЈАТ
О књизи говорио књижевник Радован Влаховић.

22.08.2008.
ПРОМОЦИЈА КЊИГЕ ДА ЛИ ЗНАШ ШТА ЈЕ НАЈЛЕПШЕ НА СВЕТУ? МЛАДЕ АУТОРКЕ МАРТИНЕ МАЛЕШЕВ
О роману говорили књижевник Радован Влаховић и списатељица Анђелка Грујић.

02.08.2008.
ПРОЈЕКЦИЈА ФОТОГРАФИЈА ЉУБОМИРА КОЈИЋА У ЦЕНТРУ НОВОГ МИЛОШЕВА ЗА ВРЕМЕ СЕОСКЕ СЛАВЕ СВ. ИЛИЈЕ
Учествовали: Радован Влаховић,књижевник, соло гитара и вокал Чедомир Жеравица.

02.07.2008.

ПРОМОЦИЈА ДЕЧЈЕ КЊИГЕ И МОЦА ХОЋЕ У ШКОЛУ СИМЕ ЦУЦИЋА У КУЛТУРНОМ ЦЕНТРУ ЗРЕЊАНИНА
О књизи говорили Марина Грујић, књижевни критичар, Марија Чука, председник Завичајног друштва и директор и уредник БКЦ-а, књижевник Радован Влаховић.

Промоција је била добро посећена и медијски испраћена (ТВ Сантос и КТВ из Зрењанина).

21.06.2008.

ПРОМОЦИЈА ДЕЧЈЕ КЊИГЕ И МОЦА ХОЋЕ У ШКОЛУ СИМЕ ЦУЦИЋА У ИЗДАЊУ БАНАТСКОГ КУЛТУРНОГ ЦЕНТРА
О књизи говорили рецезент проф. др Тихомир Петровић и уредник Радован Влаховић.

17.05.2008.
ПРЕДАВАЊЕ НА ТЕМУ ПОТИСКИ БАНАТ МИЛОЈКА БРУСИНА
ИЗ НОВОГ САДА, ПОРЕКЛОМ ИЗ БАНАТСКОГ СЕЛА КУМАНЕ

03.05.2008.
ИЗЛОЖБА СЛИКА ЛИЛИ БУЊИК, АКАДЕМСКЕ
СЛИКАРКЕ ИЗ НОВОГ САДА
Гошћа вечери, глумица Едита Зеребељи Тењи је говорила стихове Радована Влаховића из збирке песама Мој Господе на мађарском језику.

18.04.2008.
ИЗЛОЖБА ФОТОГРАФИЈА ЉУБОМИРА КОЈИЋА

11.04.2008.
КЊИЖЕВНО ВЕЧЕ ВУКСАНА КНЕЖЕВИЋА
Говорили су Рако Томовић, историчар и Иван Даников, председник Банатског удружења књижевника.

05.04.2008.
ПЕСНИЧКО ВЕЧЕ РАДНОВИЋ МИЛЕНКА

01.04.2008.
ИЗЛОЖБА ФОТОГРАФИЈА АНИМА СЕНКЕ ВЛАХОВИЋ
У КУЛТУРНОМ ЦЕНТРУ ЗРЕЊАНИНА
Изложбу су отворили Нада Панић, историчар уметности и директор Влада Ђурић

27.03.2008.
НАСТУП ХОРА ДЕВОЈАКА ИЗ ВРШЦА
И КЊИЖЕВНО ВЕЧЕ СЛОБОДАНА ЂЕКИЋА

20-23.03.2008. ПРОЛЕЋЕ СИМЕ ЦУЦИЋА
20.03.2008. Округли сто на тему Сима Цуцић као књижевник и критичар

21.03.2008. Промоција књиге Транспозиција књижевности за децу Предрага Јашовића и изложба слика Ћуштица 2007
О књизи су говорили Ђорђе Петковић и Марина С. Грујић, а изложбу је отворио Миша Вребалов, председник општине Нови Бечеј.

22.03.2008. Свечана додела награда у Народном музеју Зрењанина Говорили су Марија Чука, Марина С. Грујић, Иван Даников и Радован Влаховић.

07.03.2008.
ОСМОМАРТОВСКИ РОК КОНЦЕРТ ГРУПЕ ПИР

16.02.2008.
ТРИБИНА ВИШЕ ВОЛЕМ МОЈЕ СЕЛО НЕГ СВЕ ПОЛИТИЧАРЕ НА ГРОМИЛУ
Говорио Зоран Субитички.
08.02.2008.
КЊИЖЕВНО ВЕЧЕ БРАНКЕ МАРИНКОВИЋ И ИЗЛОЖБА ФОТОГРАФИЈА ВЕРА ДРАГАНА МИЈАТОВА

25.01.2008.
ИЗЛОЖБА ФОТОГРАФИЈА АНИМА СЕНКЕ ВЛАХОВИЋ У ДОМУ КУЛТУРЕ НОВИ БЕЧЕЈ
Говорио Златко Силвер Телеки.

15.01.2008.
КЊИЖЕВНО ВЕЧЕ РАДОВАНА ВЛАХОВИЋА У СЕЧЊУ
Говорили су Иван Даников, Марина Грујић, Далибор Бубњевић и Едита Зеребељи Тењи.

10.01.2008.
КЊИЖЕВНО ВЕЧЕ РАДОВАНА ВЛАХОВИЋА И ИЗЛОЖБА СЛИКА МИОДРАГА НАДЛАЧКОГ У МАЛОМ ЦЕНТРУ КУЛТУРЕ ОРФЕУС У НОВОМ САДУ

05.01.2008.
ИЗЛОЖБА СЛИКА МИОДРАГА НАДЛАЧКОГ И ПЕСНИЧКО ВЕЧЕ ДУБРАВКЕ MИЛЕНКОВИЋ

2007. ГОДИНА

27.12.2007.
ПРОМОЦИЈА КЊИГЕ ЕВО ЧОВЕКА РАДОВАНА ВЛАХОВИЋА
У СУРЧИНУ
О роману говорила књижевница Зорица Зец.

26.12.2007.
ПРОМОЦИЈА КЊИГЕ ЕВО ЧОВЕКА РАДОВАНА ВЛАХОВИЋА
У ЗРЕЊАНИНСКОМ ЗАТВОРУ
О књизи су говорили Предраг Радаковић, Иван Даников и Јован Вељин Мокрински.

21.12.2007.
БКЦ И ДОМ КУЛТУРЕ НОВИ БЕЧЕЈ СУ ОРГАНИЗОВАЛИ ИЗЛОЖБУ СЛИКА МИОДРАГА НАДЛАЧКОГ И КЊИЖЕВНО ВЕЧЕ СЛОБОДАНА РИСТОВИЋА

7.12.2007
ПРОМОЦИЈА КЊИГЕ ЕВО ЧОВЕКА РАДОВАНА ВЛАХОВИЋА
У ПАНЧЕВУ
Говорио је Симон Грабовац.

26.11.2007.
ПРОМОЦИЈА КЊИГЕ ЕВО ЧОВЕКА РАДОВАНА ВЛАХОВИЋА
У БИБЛИОТЕЦИ ГРАДА НОВОГ САДА
О књизи су говорили Иван Даников, Перица Милутин, Едита Зеребељи Тењи и Селимир Радуловић.

22.11.2007.
ПРОМОЦИЈА КЊИГЕ ЕВО ЧОВЕКА РАДОВАНА ВЛАХОВИЋА
У БИБЛИОТЕЦИ У МОКРИНУ

16.11.2007.
ПРОМОЦИЈА КЊИГЕ БАНАТСКА ЕКОНОМСКА ЕКСПЛОЗИЈА ДАЛИБОРА БУБЊЕВИЋА
Говорили издавач Иван Даников и дипл.ецц Дејан Молнар

25.10.2007.
ПРОМОЦИЈА КЊИГЕ ЕВО ЧОВЕКА РАДОВАНА ВЛАХОВИЋА
У БИБЛИОТЕЦИ ИСИДОРА СЕКУЛИЋ У БЕОГРАДУ
О књизи говорила Зорица Зец.

17.10.2007.
СЛИКАР ИЗ ШКОТСКЕ, ДЕЈВИД ЊУПОРТ ОДРЖАО ЈЕ ЧАС ЛИКОВНОГ У ОСНОВНОЈ ШКОЛИ ДР ЂОРЂЕ ЈОАНОВИЋ

16-18.10.2007.
ПРОМОЦИЈА КЊИГЕ ЕВО ЧОВЕКА РАДОВАНА ВЛАХОВИЋА
У КУЛТУРНОМ ЦЕНТРУ ЗРЕЊАНИНА
О књизи су говорили Иван Даников, Далибор Бубњевић, Марина Грујић и Марија Танацков.

12.10.2007.
ПРОМОЦИЈА КЊИГЕ ЕВО ЧОВЕКА РАДОВАНА ВЛАХОВИЋА
У БИБЛИОТЕЦИ У СРЕМСКИМ КАРЛОВЦИМА
О књизи су говорили Иван Даников, Далибор Бубњевић, Даница Вујков и Жарко Димић.

11.10.2007.
ПРОМОЦИЈА КЊИГЕ ЕВО ЧОВЕКА РАДОВАНА ВЛАХОВИЋА
У НАРОДНОЈ БИБЛИОТЕЦИ У КИКИНДИ
О књизи су говорили књижевник Симон Грабовац, глумица Едита Зеребељи Тењи и књижевни критичар Марија Танацков.

10.10.2007.
ПРОМОЦИЈА КЊИГЕ ЕВО ЧОВЕКА РАДОВАНА ВЛАХОВИЋА
У НАРОДНОЈ БИБЛИОТЕЦИ У БЕЧЕЈУ
О књизи су говорили књижевник Симон Грабовац и глумица Едита Зеребељи Тењи.

06.10.2007.
ПРОМОЦИЈА КЊИГЕ ЕВО ЧОВЕКА РАДОВАНА ВЛАХОВИЋА
У СВЕЧАНОЈ САЛИ ОПШТИНЕ ЖИТИШТЕ
О књизи су говорили Иван Даников, Далибор Бубњевић, Марина С. Грујић и Едита Зеребељи Тењи.

21.09.2007.
ИЗЛОЖБА ФОТОГРАФИЈА АНИМА СЕНКЕ ВЛАХОВИЋ
У ГАЛЕРИЈИ ФКВСВ
Изложбу отворио Златко Силвер Телеки.

14.09.2007.
ТРИ НОВОБЕЧЕЈСКЕ ПЕСНИКИЊЕ: Славица Мајин, Милена Барачков и Оливара Станисављев

08.09.2007.
ИЗЛОЖБА СЛИКА И ПРОМОЦИЈА КЊИГЕ ДОЋЕ ДЕЦА МОЈА БРАНКА АДАМОВА

14-15.08.2007.
ПРОГРАМ ПОВОДОМ БЕОДРАНСКЕ ХРАМОВНЕ СЛАВЕ
СВ. АРХИЂАКОНА СТЕФАНА
14.08.2007. Књижевно вече Милана Парошког

15.08.2007. Изложба слика са Банатске ликовне колоније, концерт Лаке летње ноте, Банатски беодрански песнички маратон

31.07.2007.
ВЕЧЕ НА МАЂАРСКОМ ЈЕЗИКУ ЧИТАЊЕ ПЕСАМА СИВЕРИ ЈАНОША УЗ МУЗИЧКУ ПРАТЊУ КАРОЛЕ ДУДАШ И ИЗЛОЖБА РУЧНИХ РАДОВА Едита Зеребељи Тењи, дипломирана глумица, читала је поезију Сивери Јаноша на мађарском језику, уз музичку пратњу Кароле Дудаш.
Карола је у паузама читања поезије Сивери Јаноша свирала и певала мађарске духовне песме.

27.07.2007.
ПРОМОЦИЈА РОМАНА РАДОВАНА ВЛАХОВИЋА ЕВО ЧОВЕКА НА ДАНИМА ТЕОДОРА ПАВЛОВИЋА У НОВОМ МИЛОШЕВУ
Едита Зеребељи Тењи, прочитала је есеј Слободана Ристовића написан поводом романа Ево човека.
Др Драшко Ређеп, Фрањо Петриновић и Зорица Зец говорили о Влаховићевом роману.

20.07.2007.
ПЕСНИЧКО ВЕЧЕ РАДОВАНА ВЛАХОВИЋА И ИЗЛОЖБА СЛИКА СА БАНАТСКЕ ЛИКОВНЕ КОЛОНИЈЕ У КЛУБУ ГРУПЕ ПААД
У НОВОМ БЕЧЕЈУ
Представљене су две књиге поезије: Књига пастира и Мој Господе.

13.07.2007.
ПРОМОЦИЈА ЛИСТА ЗРЕЊАНИН, ПРОМОЦИЈА РОМАНА КУЋА У СРЦУ ЈАСМИНЕ ТОМИН И ПЕСАМА ДРАГАНЕ ПУШИЋ
Далибор Бубњевић је, као главни и одговорни уредник, представио лист Зрењанин.
Драгана Пушић, студент медицине, први пут је јавно читала своју поезију.
Јасмина Томин се представила романом Кућа у срцу у издању Арт-Пројекта из Зрењанина.

06.07.2007.
ПРОМОЦИЈА КЊИГЕ БАНАТСКИ БЕЋАРАЦ ДУШАНА ДЕЈАНЦА И ИЗЛОЖБА РАДОВА СА МИРК-а
О књизи Банатски бећарац Душана Дејанца говорили су књижевница Марија Танацков и Бранисал Зарић.
Зарић је у банатској ношњи, уз музику, певао бећарце.
Љубиша Раушки, савремени писац бећараца, прочитао је неке од својих бећараца.
Стојан Месарош је отворио изложбу МИРК-а (Међународна изложба рукотворина) и поделио дипломе добитницима награда за најбоље ручне радове и слике.

08.06.2007.
АУТОРСКО ВЕЧЕ ИВАНА ДАНИКОВА И ИЗЛОЖБА СЛИКА БОЈАНЕ КИСЕЛИЧКИ
Иван Даников – књижевник и главни и одговорни уредник издавачке куће Арт.Пројект, Далибор Бубњевић – маркетинг менаџер Арт-Пројекта, Бојана Киселички – сликар и дизајнер и Дејан Молнар – директор Волкс банке.
Дејан Молнар је као економиста и банкар из свог угла говорио о култури и уметности.

31.05.2007.
ПРОМОЦИЈА КЊИГЕ МОЈ ГОСПОДЕ РАДОВАНА ВЛАХОВИЋА И ИЗЛОЖБА СЛИКА СА БАНАТСКЕ ЛИКОВНЕ КОЛОНИЈЕ У КУМАНУ
О књизи Мој Господе говорили књижевници Симон Грабовац, Драган Батинић и Марина Грујић.

26.05.2007.
МУЗИЧКО ПУТОВАЊЕ ОКО СВЕТА И ОТВАРАЊЕ ИЗЛОЖБЕ СЛИКА СА БАНАТСКЕ ЛИКОВНЕ КОЛОНИЈЕ
Викторија Кулиновска (Украјина) и Урош Дојчиновић свирали су познате мелодије из разних земаља света.
Изложбу слика са Банатске ликовне колоније отворио је Бранко Лукић, члан УЛУВ-а.

19.05.2007.
АУТОРСКО ВЕЧЕ ВУЈИЦЕ РЕШИНА ТУЦИЋА ИЗ НОВОГ САДА

15-20.05.2007.
БАНАТСКА ЛИКОВНА КОЛОНИЈА

Током колоније организована су још два програма: песничко поподне са Добривојем Вујиним и песничко поподне са Снежаном Томин.

04.05.2007.
ПРЕДСТАВА ЧЕКАЈУЋИ ГОДОА У ИЗВОЂЕЊУ ГРУПЕ ПААД ИЗ НОВОГ БЕЧЕЈА

29.04.2007.
АУТОРСКО ВЕЧЕ БОРИСА СТАПАРЦА
Борис Стапарац је академски вајар, сликар и песник, креатор споменика Рокија Балбое у Житишту.

26.04.2007.
ПРОМОЦИЈА КЊИГЕ ДР ДАНИЛА ТОМИЋА И ОТВАРАЊЕ ИЗЛОЖБЕ СЛИКА СВЕТИСЛАВА ДИМИЋА

13.04.2007.
ПЕСНИЧКО ВЕЧЕ МИЛОША ГАЛЕТИНА И ОТВАРАЊЕ СЛИКА 19. ГОДИШЊЕГ САЛОНА УЛАЗ-а
Станко Шајтинац је отворио изложбу слика 19. годишњег салона УЛАЗ-а.
Јанко Лацо, председник УЛАЗ-а, је уз гитару забавио госте.

30.03.2007.
АУТОРСКО ВЕЧЕ ЈОВАНА ВЕЉИНА МОКРИНСКОГ И ОТВАРАЊЕ ИЗЛОЖБЕ СЛИКА МИЛЕНЕ КРСТИН
Проф. др Спасоје Граховац отворио је изложбу слика Милене Крстин.
Књижевници Љубомир Теофанов и Добривоје Вујин говорили су о делу Јована Вељиног.

23.03.2007.
ВЕЧЕ НАРОДНИХ УМЕТНИКА И ОТВАРАЊЕ ИЗЛОЖБЕ СЛИКА МИЛАНА ДРАГОЉЕВИЋА
О сликама Милана Драгољевића из Нових Козараца говорио мр Бранисав Мишић.
Народни уметници који су се представили су Петар Голушин, појац, Светозар Голушин, сликар и изумитељ, Нада Прекајски, сликар и Емил Радновић, песник.

17.03.2007.
КЊИЖЕВНО ВЕЧЕ ПРОФ. ДР СПАСОЈА ГРАХОВЦА И ОТВАРАЊЕ ИЗЛОЖБЕ СЛИКА КОЛОНИЈЕ У ЋУШТИЦИ 2006.

02.03.2007.
КЊИЖЕВНО ВЕЧЕ ДРАГАНА БАТИНИЋА ИЗ КИКИНДЕ И ОТВАРАЊЕ ИЗЛОЖБЕ СЛИКА ВЕРЕ НЕДИН ИЗ НОВОГ МИЛОШЕВА

25.02.2007.
ПРЕДСТАВА НАШ МАЛИ КАБАРЕ
Продукција: ДОМ КУЛТУРЕ И НАРОДНА БИБЛИОТЕКА ИЗ НОВОГ БЕЧЕЈА

23.02.2007.
ПРЕДСТАВА РЕВЕНА (женски годишњи обичај) У ИЗВОЂЕЊУ АДЗНМ ГУСЛЕ ИЗ КИКИНДЕ

16.02.2007.
ПРОМОЦИЈА КЊИГЕ МИЛАНА МИЦИЋА И ОТВАРАЊЕ ИЗЛОЖБЕ МИЛЕНКА ЉУБИЧИЋА
О књизи На усни мога ђеда цигара завијена говорио је књижевник Радован Влаховић.
Милан Мицић и Тибор Нађ говорили о изложби Трагови постојања Миленка Љубичића Цакане из Новог Бечеја.

09.02.2007.
КЊИЖЕВНО ВЕЧЕ ХЕЛЕНЕ ИСАКОВ ШАНТИЋ

31.01.2007.
ПРЕЗЕНТАЦИЈА КРЕДИТНОГ ПРОГРАМА ВОЛКС БАНКЕ
Дипл. ецц. Дејан Молнар и менаџер Јелена Стефановић Бабић представили су програм дугорочног кредитирања за пољопривредна газдинства.

27.01.2007.
ВЕЧЕ МИЛОШЕВАЧКОГ РОКЕНРОЛА

26.01.2007.
ПРОМОЦИЈА КЊИГЕ ПРОФ. ДР БРАНИСЛАВА ВЛАХОВИЋА АГРАРНА ПРОИЗВОДЊА У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ
О књизи је говорио др Данило Томић.

18.01.2007.
КЊИЖЕВНО ВЕЧЕ ПЕСНИКА ИЗ СЕЧЊА
Татјана Шаренац и Илија Милидраговић Бели из Сечња су читали поезију уз музичку пратњу Ратка Бербакова из Новог Милошева.
Ратко се придружио песницима из Сечња и прочитао једну своју песму.

12.01.2007

ПРЕДСТАВЉАЊЕ СТУДЕНТСКОГ КУЛТУРНОГ ЦЕНТРА ИЗ НОВОГ САДА
Јован Гверо и СКЦ омогућили су новомилошевачкој публици да види део фестивала кратког филма аутора из југоисточне Европе са називом Филмски фронт.

11.01.2007.
ПРОМОЦИЈА КЊИЖЕВНОГ САЛОНА ЛИБЕРО МАРКОНИ ИЗ БЕОГРАДА Учествовали су: Јулија Гргић Симеуновић, Зоран Д. Живковић, Сања Јовић и Срђан Симеуновић Сендан.

09.01.2007.
ПРЕДАВАЊЕ НА ТЕМУ МОНАРХИЈА-ПРЕДНОСТИ И МАНЕ
Говорио Синиша Јаконић.

04.01.2007.
ОТВАРАЊЕ ИЗЛОЖБЕ СЛИКА ПРИПИТОМЉАВАЊЕ СТВАРНОСТИ БЕШЛИН ЗОРАНА
На отварању изложбе говорили су сликари: Агнеш Ђукичин из Новог Бечеја, Брацо Азарић из Нових Козараца, Вера Недин из Новог Милошева и књижевник Радован Влаховић. 2006. ГОДИНА

29.12.2006.
ПРОМОЦИЈА КЊИГЕ ВЕТРОВИМА ПОСТА НИКОЛЕ ВАСИЋА ТОПОЛОВАЧКОГ
О књизи Николе Васића говорили су Јован Вељин Мокрински и Љубомир Теофанов.
28.12.2006.
ПРОМОЦИЈА КЛУБА КЊИЖЕВНИКА БРАНКО РАДИЧЕВИЋ ИЗ ЖИТИШТА
Учествовали су Немања Савић, Никола Васић, Бранислав Јарић и Предраг Радаковић.

22.12.2006.
ПРОМОЦИЈА КЊИГЕ ВОЈВОДИНА–ПРОПАДАЊЕ ЈЕДНОГ РЕГИОНА ДРАГОМИРА ЈАНКОВА
Јанков је у књизи изнео податке и чињенице о стању у Војводини.

15.12.2006. ПРОМОЦИЈА КЊИГЕ ПРЕДУЗЕТНИЧКЕ ФИНАНСИЈЕ ЉИЉАНЕ ЛУЧИЋ О књизи др Љиљане Лучић говорили су Вук Огњановић, професор, и Бора Бабић, директорка Академске књиге.

Милош Латиновић: "Шекспиров клијент"

2009-12-01T05:12:00.000-08:00

Милошу Латиновићу свакако припада виђеније место међу савременим српским писцима. Његова проза носи сва главна обележја онога што подводимо под појмом постмодерне - непрекидно балансирање на танмкој ивици што дели просторе литерарне реалности и фикције, запитаност над свиме што чини живот, питања без коначних одговора и објашњења, цитатност. Ове особине носи и његов роман Шекспиров клијент, који се под крај 2002. године појавио у издању новосадске куће Стилос.

Основна прича романа одвија се позних 90-их година, притиснутих невеселом и сложеном реалношћу српске стварности. Из тога се времена мало-мало искорачује у корене тих 90-их, у мит, фикцију, уметност, привиђење и нека друга, давнија времена.

Упоришне тачке романа јесу ликови двају позоришних стваралаца. Једног савременог, позоришног редитеља - Јована Старовића, који је плод ауторове чисте фикције, и другог који припада минулим временима - Јована - Јоце Савића, редитеља, глумца, теоретичара, чије име и дело јесу релевантна појава историје европског, па затим и српског, позоришта. Њихове животне приче се секу у заједничкој опчињености Шекспиром. Савић је у историји забележен пре свега по својим тумачењима и поставкама Шекспирових драма. Старовић, не мање опчињен енглеским драматичарем, на сцену поставља његов комад Бура. Њих, Старовића и Савића, спаја и простор широког Баната и у њему Бечеј; Савић је у њему рођен, Старовић у бечејском позоришту режира.

Лик Јоце Савића и његова, фрагментарно али јасно представљена животна прича, једино су што писац не релативизује. Све остало, индивидуална па и колективна уверења и веровања доживела су, или доживљавају, девастацију (разобличење).

Роман Шекспиров клијент своје препознатљиво порекло има у нашој блиској прошлости (која је, опет, оставила моћан печат на нашу садашњост). Међу бројним књижевним радовима који се баве "нашом стварношћу", овај роман се издваја по досегнутом уметничком квалитету, по томе што аутор избегава дословно транспортовање, вештим резовима фикције које чини када год би прича тежила да се сувише дословно веже за своје исходиште.

Писца Милоша Латиновића (аутора више књига прозе, приповедака, романа и драма) карактерише богата нарација, маштовитост, проницљивост и занимљива комбинаторика. У његовој прози, речи и синтагме никада нису препрека да се стигне до идеје, до суштине казаног. И роман Шекспиров клијент, красе ове пишчеве врлине.

Емилија Церовић Млађа

Latinović je pisac postmodernističke, kortasarovske inspiracije, a najizrazitija obeležja njegove proze su meditativnost, lirska sugestivnost opisa i asimilovanje snoviđenjskog i imaginarnog u okvire rutinske svakodnevice.
Uvođenjem šekspirovske paralele u priču o našoj savremenoj stvarnosti Latinović u prvi plan postavlja jednu od najpoznatijih i najuniverzalnijih književnih tema: traganje za identitetom. Razvijajući je preplitanjem nekoliko narativnih nivoa i različitih vremenskih planova, on oživljava staru ideju da se lična sreća i viši smisao života ne mogu pronaći u stvarnosti, već samo u umetnosti i stvaralaštvu. Gledana u celini, Latinovićeva knjiga jedna je od najuspelijih transpozicija naše najnovije istorije u promišljen tekst visokih literarnih kvaliteta. Tome možda najviše doprinosi činjenica da težište Latinovićevog pripovedanja nije na predočavanju spoljašnjih okolnosti, već na junakovom doživljaju sveta. Celokupno zbivanje predočeno je iz Starovićeve perspektive, u smisaonom osvetljenju njegovog melanholičnog senzibiliteta obuzetog razmišljanjima o smrti i prolaznosti života. U “beskraju ravne zemlje pod nedoglednim nebom”, Staroviću se, kao nekad Hamletu, čini da je čitav “ljudski rod kao lišće opalo, jesenje, koje vetar raznosi”, i da naši “mali životi”, sa svim onim što je u njima dobro ili zlo, nestaju kao “nestvarna povorka koja za sobom neće ostaviti nikakav trag”.
Osim Šekspirovom, Latinović se inspiriše i metaforikom Miloša Crnjanskog iz prve knjige “Seoba”. Ta inspiracija najočiglednija je u poetski sugestivnim opisima panonske ravnice koji se gotovo na svakoj stranici prepliću s junakovim razmišljanjima o smrti, sećanjima na nepovratno izgubljenu prošlost, oniričkim vizijama i literarnim reminiscencijama: “Panonija, ravničarski kraj pod nedoglednim nebom. Panonija - opusteli salaši, razvaline vetrenjača, bokternice, zarasle u travu i šaš, pusti svetionici zalutalih noćnih vozova, mrtvaje, šikare, puste i slatine. Zemlja bez kamena, što svoj vek broji kao stratište i gubilište na kojem nestaju, poput žitnih zrna u mlinskom žrvnju orijaških dimenzija, narodi i snovi o slobodi i napretku.”
Latinović se inspiriše Crnjanskim i kad se služi naslovima pojedinih poglavlja kao svojevrsnim komentarima, lajtmotivima koji simbolički nagoveštavaju značenje romana u celini (“Zvezdani plašt nad licem vode”, “Ostrvo kojeg nema na zemljopisnoj mapi”, “Dno iščezlog mora”, “Splav Meduze”). Osećanja melanholije i prolaznosti posebno su naglašena na samom kraju romana. Poslednja zavesa na premijeri “Bure” za Starovića ne znači samo kraj pozorišne iluzije već i kraj “misije”, “ljubavi” i “privida o stvarnoj slobodi” u koji je za trenutak poverovao potraživši utočište na “dnu iščezlog mora”. Povratak u stvarni svet Latinovićevom junaku ne donosi samo otrežnjenje od “pričina”, već i tragično saznanje da “čudo u koje smo verovali, koje smo gledali, postaje ništavno”.

ADRIJANA MARČETIĆ

ТРГОВИНА XXI ВЕКА

2009-12-01T04:53:00.000-08:00

26.11.2009. у БКЦ-у одржана је промоција књиге
ТРГОВИНА XXI ВЕКА
младог економисте и новинара из Зрењанина Далибора Бубњевића.

О трећој књизи економисте, новинара, промотера, главног и одговорног уредника и директора листа Зрењанин и Кикиндских, Далибора Бубњевића говорили су издавач и уредник Арт-Пројекта Иван Даников, аутор и мр Дејан Молнар са Економског факултета у Београду.

Аутор је изложио закључке својих економских истраживања објављене у овој књизи

посетиоци

Мр Дејан Молнар

Молнар, Влаховић и Властимир Попов

Делегација из Румуније у посети БКЦ-у,милошевачким музејима и кикиндском позоришту

2009-11-27T09:20:00.000-08:00

Стихови за добродошлицу у Банатском културном центру

Марија Драгомиреску (руководилац пројекта Еуро Банат испред темишварске Филхармоније) прелистава награђену фотомонографију Љубомира Којића у издању Банатског културног центра пред објективом познатог фотографа из Румуније (Cristian Tzecu, AV FIAP)

Песникиња др Љубица Рајкић, представник Министарства Културе Румуније и Марија Драгомиреску

Марија Драгомиреску, Радован Влаховић, Љубица Рајкић и Драган Раушки, оснивач етнолошког музеја "Котарка" у Ново Милошеву

У посети музеју "Котарка". Драган Раушки упознаје госте из Румуније са експонатима.

Гости одушевљени чињеницом да овако озбиљан музеј постоји у једном малом селу...

...и не само тај музеј, већ и јединствени музеј старих трактора и машина "Жеравица", једини те врсте у јогоисточној Европи. Музеј је представио Драган Белић, креатор милошевачког сајта www.novomilosevo.org.rs

Госте је примила и мајка власника музеја Чедомира Жеравице - Верица

Посета Народном позотишту Кикинда. Госте је примио директор позоришта Бране Маријановић, Драгољуб Бадрљица, директор Мокринског музеја, Драгица Степанчев, секретар Заједнице Румуна у Србији, филијале Кикинда.

Фотограф из Румуније, Cristian Tzecu (www.momente.ro), носилац звања AV FIAP, представио је своје фотографије на састанку у позоришту.

ВЕЧЕ МЛАДИХ АУТОРА: Nikassо, Нађа, Џим, Мајки, Dakboo и Дора

2009-11-16T02:12:00.000-08:00

14.11.2009. у Банатском културном центру одржано је
ВЕЧЕ МЛАДИХ АУТОРА

Самостална изложба слика: Николе Влаховића Nikassa (22 године) из Новог Милошева под називом «Примарне слике». О сликама говорио рецензент изложбе, ликовни критичар Сава Степанов из Новог Сада.

Николи Влаховићу је ово друга самостална изложба. Прву је имао у Дечјем културном центру у Београду 2002. године као победник конкурса ово културног центра. Излагао је на више заједничких изложби и то у Новом Саду, Новом Милошеву, Београду, Мокрину, Меленцима, Кикинди...

Ликовни критичар, Сава Степанов говорио о Николиним сликама у пуној сали БКЦ-а, а поводом ове изложбе написао је следећи текст :

Nikola Vlahović Nikaso

(Primarne) slike

Verovatno najčešći nedosanjani san brojnih slikara svakako je posvećen nikada neostvarenoj krajnjoj opuštenosti pred belinom platna; onoj opuštenosti koja omogućava neometan protok vlastite senzibilnosti; onom stanju kojim se uspostavlja primarna, autentična pikturalna likovnost... Što je nekima nedosanjani san - drugima je to redovna situacija. Talenat Nikole Vlahovića Nikasa, slikara iz Novog Miloševa, nije obremenjen konceptualno-koncepcijskim postavkama. Njegova slikarska reakcija pred motivom je sasvim iskrena, spontana, slobodna, neobavezna ali i krajnje rigidna u sprovođenju stvaralačke „unutrašnje nužnosti“. Motiv je tek povod da se sazda slika, da se sklopi koloristička karta, da se oseti snaga, senzibilitet, psihologija i fizičkost boje i bojenog sloja. Poput fovističkih „divljih“ slikara, Nikaso stvara slike zadovoljavajući svoje potrebe za intenzivnim kolorističkim sklopom, za senzacijom koja će utoliti snažni slikarev poriv. Bez ikakvih proračuna ovaj umetnik nanosi boju, slojevito, bogato, primarno... Često ta višeslojnost dobija strukturalnu, blagu reljefnost. U svakom slučaju Nikasove slike poseduju dragocenu taktilnost a gledalac često ima potrebu da sliku dodirne, da oseti materiju tamo gde se postvarila umetnikova osećajnost.

Crtež Nikole Vlahovića Nikasa je neobavezan. Ovde ništa nije precizno nacrtano niti je dosledno intepretirano. Linijom se „hvataju“ samo obrisi osnovnog doživljaja i utiska o motivu. Pejzaži, urbani motivi, mrtve prirode – deluju kao sklopovi neke druge i drugačije stvarnosti nastale pod utiskom sećanja na konkretne predmete i motive iz našeg svakodnevlja.

Nikasovi pejzaži nisu ni zamišljeni tako da evociraju izgled određenih geografskih područja nego su postavljeni kao dobro raspoređene bojene partije zelene koje nas podsećaju na boju ravnice u proleće; široke površine žute i tačke crvene bliske su izgledu bulki i nekog drugog cveća usred žitnog polja; nekoliko linijskih vertikala podsećaju na drvored vitkih i blago zanjihanih jablanova; a dominirajuće prostranstvo plave asocira na jutarnju boju neba nad Banatom; dok nekakvi čudni krugovi na nebu mogu biti oblaci ili, možda, sunce...

U stvari to su samo boje od kojih je sazdana koherentna pikturalna struktura. To je fasadna predstava jedne slikarske tvorevine pod čijom opnom tutnji ritam uzbuđenog autora... Odista, ove slike su ekspresionističke po tretmanu boje, po deformisanoj i povređenoj formi, po nespretno prikrivenim, čak vidljivim tragovima četke, po isprekidanoj i nikada do kraja izvučenoj liniji, po specifičnoj i neorkestriranoj gestualnosti kojom se spontano opetuje i „prefarbavaju“ već povučeni potezi jer oni predhodni nisu dovoljno ubedljivo iskazivali željenu emociju.

Slikarstvo Nikole Vlahovića Nikasa treba prihvatiti kao autentičan i iskren iskaz. Njegovo slikarstvo nije plod učenja u stručnom ateljeu ili akademijskoj klasi. Ovo slikarstvo ne provocira pokretanje rasprave o dovoljnosti autodidaktičke požrtvovanosti. Jednostavno: ovo je specifično (primarno) slikarstvo. Za Nikasa – jedino moguće slikarstvo. Nikasove slike poseduju primarnost jer se likovni elementi, ničim nesputavanim gestom umetnika, na platno slike plasiraju kao jedini i neprikosnoveni pikturalni podaci i znaci.

Umesto kritičkog sagledavanja i analize pred Nikasovim slikama je preporučljivija, već pomenuta, krajnja relaksiranost kako bi se prihvatilo svo bogatstvo jednog iskrenog iskaza; kako bi se shvatile vrednosti primarnog slikarskog govorenja; kako bi se osetila autentika boje – njena vizuelnost i likovnost, njena pikturalnost, njena poetičnost, njena materijalnost, njena fizičkost, njena psihološka dejstvenost... Kako bi se osetila emocionalnost koja je slikarevim gestom objavljena. Gestom mladog novomiloševačkog slikara autodidakta Nikole Vlahovića Nikasa.

Vreli avgust 2009. Sava Stepanov

Гост сликар на Nikasso-вој изложби: Надица Нађа Попов (16 година) из Новог Милошева

Гости песници: Душан Џим Нађалин (16 година) из Зрењанина...

...Михајло Мајки Гутеша (15 година) из Зрењанина...

и Милан Dakboo Будак (16 година) из Новог Милошева. Млади песници су први пут, на овакав начин изнели у јавност своју поезију.

Гост, млада солсткиња: Теодора Дора Влаховић (10 година)

Наташа Станковић, рецитаторка из Кикинде

Публика

Дружење након програма. Раша и Стојан.

Сликари: Душан Јосимовић из Новог Бечеја, Владица и Бранко Лукић из Мокрина

Гости из Кикинде. Десно: Сандра Станковић, сликар

протојереј Драган Будак и Бобан Оцокољић, диртектор новомилошевачке штампарије "Гармонд"

Сава Степанов, директор чувене галерије "Златно око" и Радован Влаховић, директор БКЦ-а

Вера, Ковица и Драгана

Тамара и Јелена Попов, подмалдак БКЦ-а

Дамир Влаховић, академски вајар и Јана, менаџер

Милена Средојев, дизајнер и власница Гелерије S и Биљана Оцокољић, власница штампарије "Гармонд"

Предраг и Радмила Бубало у посети БКЦ-у

Ђурђија и Маја Филипов

Почетак сарадње: Каролина Дудаш, диригент духовне музике и Теодора Дора Влаховић, млада солисткиња

Бојана Исаков, Драгана Попов и Александар Ивановски

Радован, Миша и Властимир

Рок група ПИР: Паја, Бранко и Весна

Милена и Зоран Средојев

Јана и Сенка

"Fotografije" Ljubomirа Kojićа - najbolja monografija na sajmu knjiga 2009.

2009-10-17T06:19:00.001-07:00

Ljubomir Kojić
Fotografije
monografija

NA 54. MEDJUNARODNOM BEOGRADSKOM SAJMU KNJIGA U BEOGRADU FOTOMONOGRAFIJA LJUBOMIRA KOJIĆA JE OD STRANE STRUČNOG ŽIRIJA ULUPUDS-A I BEOGRADSKOG SAJMA
IZABRANA ZA NAJBOLJU MONOGRAFIJU
NA SAJMU KNJIGA 2009. GODINE

...valja zaključiti da je trodecenijsko fotografsko stvaralaštvo Ljubomira Kojića ostvarivano tokovima skladnog i logičnog kontinuiteta. Baveći se jednim odista modernim tehničkim medijem, ovaj umetnik je znao da ga primeni i prilagodi vlastitim umetničkim namerama i vlastitom senzibilitetu. Doroteja Lange je svojevremeno konstatovala da „fotograf mora uliti dušu svom fotografskom aparatu“. Taj alhemijski „postupak“ je Kojiću odista uspeo te su njegove slike ispunjene njegovom vlastitom stvaralačkom filozofijom, njegovim karakterističnim diskretnim estetizmom, njegovim tihim emocijama i metafičkom poetikom. Radi se o jednom kompleksnom ali prepoznatljivom, i sasvim personalnom izrazu. Uostalom, u zaključku jedne komisije, pored ostalog je zabeleženo: „Kolekcija radova Ljubomira Kojića bezrezervno pokazuje da je on jedan od najkompletnijih foto stvaralaca na tlu Vojvodine. Već na prvi pogled vidi se da je izuzetan poznavalac fotografske veštine. I kada je u pitanju snimateljski rad, i kada se posmatra angažovanje u laboratoriji. U njegovom opusu su zastupljeni skoro svi vidovi fotografskog angažmana, od portreta u ateljeu i u slobodnom prostoru, preko snažnih pejzaža i lajf fotografija, pa sve do atraktivnih akt fotografija ostvarenih u karakterističnom vojvođanskom ambijentu. Veoma je značajno da je Kojić svojom kamerom visokog senzibiliteta ovekovečio, u savremenom maniru, ljude iz Banata, iz svog neposrednog okruženja. Spojivši dokumentarne i likovne vrednosti autor je ostvario dela koju nagoveštavaju njegovo značajno prisustvu u eliti jugoslovenskog fotografskog stvaralaštva.“

(izvod iz recenzije)
Sava STEPANOV

Радован Влаховић
Вечерњи акт у девојачкој соби Ленке Дунђерски
поезија која се објављује поводом стогодишњице рођења Милене Павловић Barilli и стогодишњице објављивања песме Santa Maria della Salute
Лазе Костића

Радован Влаховић, песник и романсијер, је престону особу живота, фантазије и поетике Лазе Костића, његову и нашу Ленку Дунђерски, ванвремено, довео у везу са Миленом (Пожаревљанком, беше ли?), оним симболом сна, принцезом анђела, озареним чуваром лампе и светлости њене – поистовећујући их у могућем вечерњем акту којим насељава њихову девојачку собу. Негујући их у љуљашкама ветрова и векова, међу цвећем и монахињама, он их, невине и танке, међу намакнутим веђама Милоша (Црњанског, зар не?) расађује по свом Банату. И нагло и неочекивано, али заносно разигра се вилинско коло оних уклетих лепотом и узалудном љубављу, оних што су чежња песника и робиње стихова: Емине и Сабињанки, Саре и Еве, Аријадне и Ђоконде, свих лепотом обдарених „до наднаравности” оне све, од Иланче до Стражилова (Милошевих, зар не?) лажно бесмртне, похрањене у бићу песничком. Непрекидно ослоњен на грудоболног Бранка и у потрази за њом, за оном, које више нема, јер све је био звук и одјек у његовој (Радовановој, свакако!) претоплој глави.

(извод из рецензије)
Милисав Миленковић, књижевник

Ово је песничка збирка која се по много чему разликује од песничких збирки које се данас публикују. Већ од насловног узначења „вечерњи кат“ констатујемо да је Влаховић изузетнио наклоњен визуелизацији догођеног и проосећаног. Зато у његовој поезији обилују моменти који на рецепцију делују визибилно. Другим речима, емотивни набој вербално описаног се подстиче визибилним семантичким елеметима, епитетима и стилским фигурама чиме се директно успоставља кореспонденција између дела и читаоца.
Саживљавање рецепције са прочитаним омогућава још један моменат који се чини карактеристичним за поетски израз Радована Влаховаћа уопште. Реч је осећају успостављања драмске тензије. Влаховић је мајстор да успостави меру између казаног/ описаног/ испеваног и догођеног. То постиже јасним, елиптичним исказима којима се антиципира апсолутно кретање, догађање, бука и хука у лирском субјекту, коју, песник – Радован Влаховић, са мером предочава читаоцу. Тако је постигао максималну драмску тензију, а избегао је опасност од западања у патетику.

(извод из рецензије)
др Предраг Јашовић

Марија Танацков
Обликовање традиције

Рукопис ОБЛИКОВАЊЕ ТРАДИЦИЈЕ Марије Танацков, узето најопштије, чине текстови научне, документарне, историјске и књижевне природе. Писани као „одговори на задате теме“, нужно разноврсни у својој тематици и форми, карактерише их поузданост грађе, трезвеност саопштене мисли и истраживачка смиреност. Њихова референтност је у веродостојности, која увек налази примену у другим областима духа, као што су историја, социологија, филозофија, и свакако књижевност. Презентовани у форми научног чланка, расправе или књижевног приказа, у њима се држи до суштине конкретног феномена, до потпуности научне формулације и узрочно-последичног следа.
Вишеаспектни приступ темама као што су град Кикинда, кикиндска библиотека, манастир Хиландар, прати сразмерно оригинална интерпретација. Ауторкина запажања, угао посматрања, асоцијативно повезивање становишта, надахнуће, лаконичност израза, као и научна апаратура, дају солидну утемељеност критичким текстовима.
Ауторка Марија Танацков у текстовима „Две родољубиве песме“, „О једној песми и још понешто о дућану“, посве у презентованим књижевним приказима, показује квалификације естетичара и изучаваоца поуздане ерудицију и културе. Снага логике, дијалектичка моћ мишљења, у исто време способност емоционалног реаговања, ослобађања утисака, расположења, осећања и маште, препоручују је као истраживача и „човека од пера“. Аргументовано тумачење, уопштавање образложења, просуђивање, закључивање и систематизовање, потом пријемчивост, осетљивост за естетско, својства су овог књижевног интерпретатора.
Тумачећи песничка дела, ауторка није препуштена плими утисака и страсти, него је мудар и тачан тумач чији се приступ базира на логичко-сазнајно-вредносно-етичком усмерењу процеса мишљења.

(извод из рецензије)
проф. др Тихомир ПЕТРОВИЋ,

Радећи као уредница Завичајног одељења Народне библиотеке „Јован Поповић“ у Кикинди, Марија Танацков је током последњих петнаест година успела да реализује низ истраживачко-издавачких пројеката и да осмисли самосвојни концепт књижевних вечери и трибина. У тај посао она је унела пуно труда, посвећености и стручности. Тако су настали њени бројни радови из различитих области: историје културе Кикинде, историје књижевности, књижевне критике и рецензије. Реч је о тематски и садржински веома разноврсним радовима чији је заједнички циљ очување прошлости, вредности, бележење историје и домета у културном простору Кикинде и Војводине. Ауторка је те радове прикупила у једном рукопису под насловом Обликовање традиције који обухвата два дела.

У целини узев, рукопис Марије Танацков представлља један вредан и акрибично писан рад. Посвећен је значајним темама из културног живота Кикинде које код нас нису довоњно ни познате ни обрађиване. Рукопис је стручан, богат књижевно-историјском грађом и одговарајућим подацима који ће свакако корисно послужити сваком ко се буде занимао питањима из културне историје Кикинде.

(извод из рецензије)
проф. др Јовица Тркуља

Драган Поп Драган
Утопија ентропија дагеротипија
поезија

Књига Драгана Поп Драгана „Утопија eнтропија дегеротипија” отвара се пред читаоцем као зрела, слободним стихом написанa, добро промишљена језичка нарација.
Ова књига одише свежином и јасним, готово фактографским, описима путовања лирског субјекта кроз свет који је можда и пакао неке дуге планете, кроз свет поносних никоговића, лепушкастих нула, где се све отима и издаје да је више, и веће, и вредније од оног што у ствари јесте.
Књижевни поступак грађења ове поезије чини се јасним и препознатљивим као на фотографији.
„Реалност има рок трајања”, звезде нам обично нису суђене, ловорике тамо неки други беру, наша је само „сурова белина”, пустош, зађубреност ништавношћу наших заноса у жељи да пронађемо ослонац и сигурну тачку, ослонац за наш исцеђени, усахли, истањени, изрендисани и потрошени живот.
Ово је поезија која се може читати у раним јутарњим сатима, као средство за трежњење од сна, као средство за преживљавање од умишљаја да живимо онако ситни и ништавни, „преварене варалице”, а да то себи самима не желимо признати.
Ова књига је као лек, она нам се нуди као терапија у тренуцима кад наше оболело самопоштовање изгуби сваку наду за опоравак.
Смех је лековит и сврсисходан, а понајбољи је кад га упућујемо сами себи, онда га „још увек памте и тумаче”.
И како дражава није у могућности да исплати своје уметнике, јер политичарима и властодршцима властита уста и џепови су увек ближи, а ако уметнике награђује, тиме им указује част, и чини да они верују да су заслужни.
Ова књига нам враћа достојанство читања поезије, она нам враћа веру у разумљивост, сликовитост, једрину и лакоћу, као и хармонију звука и смисла, како поезије тако и уметности уопште.

(извод из рецензије)

Радован Влаховић, књижевник

Радован Влаховић
Uram
превод збирке песама Мој Господе на мађарски језик

Radovan Vlahović költői eljárása az Uram c. láncolt versekötetben vagy verses elbeszélésben ismert költői felfedezés tapasztalait foglalja össze, de ugyanakkor újakat is ad hozzájuk, amelyek az e fajta költészetnek lényeges és sajátos formájú éneklései. Mit jelent ez konkrétan? A költő mint sajátosságát ajánlja a költői lendületet, amely mint művészi alkotást összetartja az egyes különálló verseket, a verses elbeszélést. Ezt a sajátosságát a különboző utánzások formáira alapozza, az elbeszélő, a humorisztikus, az apszurd, szatirikus, irónikuson forma maradványaira, és végül mindez egy teljesen egyszerű és világos „mesének”, az egyes versek (vagy a verses elbeszélés) üzenetének mutatkozik.
A másik szint, melyet a vers indokló-tartalmi alapjának lehet nevezni, különféle néprajzi, természetes, patriarchális, családias, falusi, politikai, vallási és intim témákkal és jelenetekkel átszőtt öv. A ritmus sajátos viszonyban van ezekkel a különféle világokkal, össze van velük szövődve, és ő az a kulcsfontosságú kötőszövet amely egyes verseket (a verses elbeszélést) együtttartja. A ritmus sokfélesége, a különféle költői formák ismert képleteinek, a vallásnak vagy más szellemi tudományszaknak az utánzása, sajátos bánáti érzelmekkel és súlyos melankóliával (majdnem reménytelenséggel) kombinálva, e költői műnek egészen kiemelt helyet biztosit a mi kortárs költészetünkben.

Simon Grabovac, (Kivonat a recenzióból)

Славица Мајин
Како зауставити време
поезија

У овој поезији искрено су огољене емоције и мисли у трагању за новим уточиштем уморног бића које само себе покушава да изгради у границама слободе коју је само себи дало, као да је живот грађевина, а песник архитекта нове сварности, читалац сведок догађања, а песнички текст основа магијског сна о будућности, док дати судови и промишљања припадају различитим нивоима стварности, али на крају писања, ипак, остаје страх од краја.
Поезија као да испира душу песничког субјекта и покушава да му створи нову, на начин на који Мaјинова верује да треба, пројекцијом жеља, да створи нову сопствену егзистенцију. И у тим сегментима поезија Славице Мaјин приближава се пројектованој поетици надреализма: „уметност је лаж која нам омогућава да видимо истину“.
Оно што је значајно за поезију Славице Мaјин је чињеница да она поима живот „држећи перо у својој руци“.

Марија Танацков, књижевница, (извод из рецензије)

Радован Влаховић
Мој Господе
друго допуњено издање

Песнички поступак Радована Влаховића у уланченој збирци песама, или поеми, „Мој Господе", сажима нека искуства познатих песничких открића али и додаје неке нове, овој врсти песништва инхерентне облике певања. Шта то конкретно значи? Песнички замах, оно што окупља и одржава поједине песме (поему) као уметничке творевине, песник нуди као свој спецификум, оснивајући га на натрухама и остацима форми епског, хуморног, апсурдног, сатиричног, ироничног, као и у разним облицима опонашања, симулакрума, да би се све, коначно, испоставило као веома једноставна и јасна „прича”, порука појединих песама (поеме). Други ниво, онај који би се могао именовати као мотивско-садржинска основа песама (поеме) је испреплетена тканица од сенки разноврсних фолклорних , природних, патријархалних, породичних, сеоских, политичких, религијских, обичајних и интимних тема и призора. Ритам је, поред специфичног односа спрам ових разноврсних светова и њиховог уплитања, сучељавања, оно кључно везивно ткиво, које одржава поједине песме (поему) као целину. Разноврсност ритма, његово опонашање или симулирање неких познатих образаца из разних поетских облика, религије и других духовних дисциплина, комбинована са специфичним банатским осећањем и тешком меланхолијом (скоро безнађем), обезбеђује овом песничком делу сасвим издвојено место у нашем савременом песничком пејзажу.

(извод из рецензије)
Симон Грабовац, књижевник

Александра Бојић
Шест
роман

Ova devojka je morala da napiše roman. Jednostavno, ovakva eksplozija talenta je morala da zaživi na papiru. I bila bi velika šteta da je bura misli i osećanja Aleksandre Bojić ostala zaturena u nekoj zapuštenoj fioci.

Kroz dogodovštine Soraje, autorka nam predstavlja plemenitost kojom se neshvaćena devojka hrabro probija kroz trnovit i neizvestan život. Bez obzira na sve pritiske i nerazumevanja, trudi se da ostane pribrana i zadrži veru u sebe, i Boga. Pored svih nedaća u koje nemilice upada, ona je krajnje požrtvovana, spremna da se bori, prašta i zaboravlja tamne strane drage osobe. Ponekad i sama ne zna kuda dalje, ali optimizam i nevidljiva sila, zvana ljubav, vodi je ka svetlu. Zbog te nevidljive sile, koja je ponekad varljiva, ona je spremna da napusti sve i večno se prepusti samo tom magičnom osećanju... Međutim, život nije bajka... Strah i tajanstvenost nose svoj danak. Dok trepneš, sve se pretvara u nirvanu, već si u nekom drugom životu, voliš neke druge ljude, sreća je prisutna. A senke iz prošlosti, samo ponekad, te podsete na neki davni san koji, možda, i nije trebao da se desi. I opet, nirvana... Ili, možda - večni život.

Đorđe Popov
(izvod iz recenzije)

Кристијан Нађ
Војници небеса и земље
(Битка за бечејску тврђаву)
историјски роман

Pred čitaocem je knjiga za koju se može reći da je pokušaj da se ispiše nemirnom rukom autora naša zavičajna novobečejska epopeja o braniocima tvrđave za koju istoričari znaju, ali joj se nikad nisu dovoljno posvećivali, a kamoli da se neko setio i potrudio da oživi kroz umetničko delo srednji vek u Banatu, u Novom Bečeju.
Ratovanje banatskih hrišćanskih naroda u srednjem veku i odbrana od militantne najezde islamskih naroda kao da nikog nije interesovala. Te činjenice kao da nisu bile dovoljno važne i vredne proučavanja, a kamoli da ih neko umetnički uobliči, da li u pesmu, poemu, priču, ili, pak, roman.
Knjiga Kristijana Nađa „Vojnici nebesa i zemlje” može se odrediti kao istorijski roman koji je ispisan u nadahnuću, u stanju „svetog ludila” šturim novinskim i faktografskim jezikom, gde je autor pokušao da u istorijski ram bitke za bečejsku tvrđavu smesti svoje junake, delom istorijske ličnosti, a delom proizvod fikcije u naraciji, gde se njihovi putevi međusobno ukrštaju.
Roman Kristijana Nađa „Vojnici nebesa i zemlje” kroz radnju sabijenu u samo četiri dana, a raspoređenu u osamnaest glava, sa rečnikom manje poznatih reči na kraju knjige, oslikava svu uzvišenost i tragediju branilaca bečejske tvrđave koja je i glavni junak, na neki način, a veliki sporedni likovi su: Emerih Nađ, Georgije Zrnić, Mehmed-paša Sokolović, Hasan-beg, Osman-beg, Fon Gumbah...

(izvod iz recenzije)
Radovan Vlahović, knjževnik

БКЦ на сајму књига у Београду 2009.

2009-11-03T09:34:00.000-08:00

Банатски културни центар је и ове године био један од излагача на
54. међунардном сајму књига у Београду и представио се са 17 нових наслова објављених између претходног и овогодишњег сајма књига.

Објвљене су следеће књиге: Грујић Анђелка, «Калеидоскоп од соли», кратке приче; Мартоноши Добривој, «Изабраник провиђења», роман; Нађ Кристијан, «Нови Бечеј кроз вихоре прошлости», публицистички историјски текстови; Ристић Десанка, «Озарја», поезија; Ђукичин Стеван, «Мојој деци у спомен», религиозна поезија; Попов Ђорђе, «Аждаја у срцу мора умрети», поезија; Драган Поп Драган, «Утопија ентропија дагеротипија», поезија;Марија Танацков, «Обликовање традиције (Књига прва)», есеји из области књижевне критике и историје културе; Нађ Кристијан, «Војници небеса и земље (Битка за бечејску тврђаву)», историјски роман; Мајин Славица, «Како зауставити време», поезија; Влаховић Радован, «Вечерњи акт у девојачкој соби Ленке Дунђерски», поезија; Влаховић Радован, «Мој Господе», поезија; Љубомир Којић, «Фотографије», фотомонографија; Латиновић Милош, «Шекспиров клијент», роман; Влаховић Радован, «Uram» (превод дела «Мој Господе»), преводилац на мађарски Ангела Патаки, поезија; Бојић Александра «Шест», роман; Радаковић Предраг «Експлозија крика», поезија.

За фотомонографију Љубомира Којића у издању Банатског
културног центра додељена је награда Удружења ликовних уметника примењених уметности и дизајнера Србије УЛУПУДС-а за НАЈБОЉУ МОНОГРАФИЈУ НА 54. МЕЂУНАРОДНОМ БЕОГРАДКОМ САЈМУ КЊИГА у конкуренцији од 840 излагача.

28.10.2009. одржана је конференција за штампу и додела признања кад је Радован Влаховић у име аутора и издавачке куће примио признање од стране УЛУПУДС-овог жирија у саставу: Слободан Ивков, председник, Имре Сабо, члан, Марија Маја Веселиновић, члан.

Добра медијска испраћеност информације о награђеним књигама.

Новинарка Радиа Студио Б и Влаховић

ПРОМОЦИЈА АУТОРКИ БКЦ-а на штанду

28. 10. 2009. на штанду БКЦ-а одржана је промоција ауторки Банатског културног центра: Марије Танацков, Александре Бојић, Десанке Ристић, Славице Мајин и Анђелке Грујић.

Књижевница Марија Танацков из Кикинде је ове године објавила књигу
Обликовање традиције у којој су сакупљени есеји из области културне историје и књижевне критике.

Александра Бојић, најмлађа ауторка БКЦ-а,
је представила свој роман првенац под називом Шест.

Славица Мајин, песникиња из Новог Бечеја, прочитала је неколико
песама из своје нове збирке Како зауставити време.

Десанка Ристић, песникиња из Кикинде,
говорила стихове из књиге песама Озарја.

Гост на промоцији: солисткиња Тамара Ристић.

Публика.

Промоција изазавала велико интересовање пролазника.

29.10.2009. ПРОМОЦИЈА
КЊИГЕ ШЕКСПИРОВ КЛИЈЕНТ МИЛОША ЛАТИНОВИЋА
И КЊИГЕ ИЗАБРАНИК ПРОВИЂЕЊА ДОБРИВОЈА МАРТОНОШИЈА

Промоција књиге ШЕКСПИРОВ КЛИЈЕНТ Милоша Латиновића, романа који је пре неколико година био у најужем избору за Нинову награду.

Књижевник и новинар Милош Латиновић.

Друго издање романа Шекспиров клијент
пробудило је велику пажњу културне јавности.

Милош Латиновић и новинарка Танјуга Вера Кондев.

Аутор Банатског културног центра Добривој Мартоноши
и на овом сајму представио је свој роман Изабраник провиђења.

Добривој потписује књигу.

30.10.2009. ПРОМОЦИЈА КЊИГЕ
ВЕЧЕРЊИ АКТ У ДЕВОЈАЧКОЈ СОБИ ЛЕНКЕ ДУНЂЕРСКИ
РАДОВАНА ВЛАХОВИЋА

На промоцији говорили (с лева на десно): Александар Шаца Матић, глумац, Перица Милутин, уредник, Радован Влаховић, аутор, др Предраг Јашовић, рецензент, Милисав Миленковић, рецензент књиге, и Зорица Зец, водитељ програма.

Публика на промоцији у сали Слободан Селенић на сајму.

Дружење након промоције.

У разговору: др Петар Крестић, Саша Војновић и Ђорђе Попов.

Милена Средојев, графички дизајнер и власница Гелрије S из Кикинде
са ћерком Лиријом и колегом.

Аутор и рецензент.

Сенка Влаховић и Иван Костић.

Петар Прибић, економиста из Београда, пореклом Банаћанин,
будући аутор БКЦ-а.

Архитекта Жива Влаховић са супругом, Нада Колунџић и Сенка Влаховић.

31.10.2009. ПРОМОЦИЈА ГРУПЕ АУТОРА
у сали Борислав Пекић на сајму

Синиша Пешић, психолог и песник, Зорица Зец, издавач, Радивој Дабић, педседник Матице исељеника, Зоран Милојевић, новинар, глумац и писац, Ђорђе Попов, песник, аутор БКЦ-а и Радован Влаховић, књижевник.

Ђорђе Попов, млади песник, аутор БКЦ-а, прочитао је неколико песама
из своје књиге Аждаја у срцу мора умрети.

ГОСТИ НА ШТАНДУ БКЦ-а

Југослав Влаховић, чувени српски илустратор, карикатуриста, дизајнер, професор на Факултету примењених уметности и уредник НИН-а на штанду БКЦ-а.

Горан Ибрајтер, директор позоришта Тоша Јовановић из Зрењанина, песникиња Славица Мајин и књижевник Милош Латиновић.

Проф. др Миливој Ненин, продекан Филозофског факултета у Новом Саду,
Витомир Васић и домаћин, Радован Влаховић.

Издавач Зоран Хамовић (Clio) на штанду БКЦ-а
са најбољом моногрофијом у руци.

Данијела Олујић, списатељица, са пријатељицом и Влаховић.

Књижевник Передраг Кијук, секретер Српске књижевне задруге.

Влаховић поклања посланику Балинт Пастору и мађарској посланичкој групи своју књигу Uram, превод дела Мој Господе на мађарски.

Др Амир Али Џавадијан, професор фотографије из Ирана, и директор Иранског културног центра са преводиоцем, интересовао се за награђену фотомонографију.

Влаховић и мр Мирјана Брковић,
директор Универзитетске библиотеке у Новом Саду.

Књижевник Симон Грабовац, рецензент књиге Мој Господе Радована Влаховића у издању БКЦ-а.

Књижевник Милутин Ж. Павлов прелистава књигу
Обликовање традиције Марије Танацков у издању БКЦ-а.

Драгослав Мирковић професор фотографије
на Факултету примењених уметности у Београду.

јереј Жељко Ћурић, фотограф песник и професор на
Академији богословског факултета у Београду с награђеном књигом у руци.

Јасмина Бербаков са супругом - и признањем за Којићеву фотомонаграфију.

Професори и ученици средње уметничке школе Петар Лубарда са Цетиња.

Др Марко Ракин, дипл. инг машинства, доцент на Технолошко металуршком факултету, пореклом и Новог Милошева, пазари на штанду БКЦ-а.

Трећи сајам - трећи сусрет.

Радован са пријатељицом с Фејсбука.

Станчић, професор математике у кикиндској гимназији.

Марко Милошев, студент историје са девојком.

Весна Ћук, директорица библиотеке из Житишта
чија су издања била изложена на штанду БКЦ-а.

Гимназијалци из Новог Милошева: Грујин и Шкорић.

Стеван Давидовић, начелник за културне делатности Опшине Нови Бечеј и Ана Давидовић, историчар уметности.

Драгана Којић, професор социологије и фотограф
и Станислава Пангершић, галериста.

Владимир Давидовић, директор ОШ Јосиф Маринковић у Новом Бечеју.

Драган Раушки, оснивач и власник етно-музеја Котарка у Новом Милошеву.

Драган Раушки и песници из Параћина: Слободан Ивановић и Александра Пејић.

Здравко Хубер, заменик главног и одговорног уредника Данас-а.

Ђорђе Рандељ, књижевник и новинар из Новог Сада.

Вук Драшковић свратио до штанда БКЦ-а.

Станко Богосав - милошевчанин у Матици српској.

Влаховић и уредница музичког програма РТВ-а др Гордана Дамјановић Катић.

Влаховић даје изјаву Ивани Бојић за омладинску емисију
КЕТ Кикиндске ВК телевизије.

Проф. др Жарко Требјешанин.

Издавачи из Бугарске.

Вршчани, пријатељи БКЦ-а с Фејсбука.

Јадранка Секерић, сниматељ РТС-а с Којићевов фотомонографијом у руци.

Колега из Будимпеште.

Пријатељице с Фејсбука.

Предраг Бањеглав, писац, даје изјаву за Радио 202 на штанду БКЦ-а.

Душко Терзин, директор Основне школе из Новог Милошева са супругом.

Рајко Милошевић - Радио 202

Радивој Дабић, Ђорђе и Драгомир Попов

Влаховић, Борис Стапарац, вајар и песник и Зорица Зец, издавач.

Сања Бербаков, професор педагогије, Радмила Пушић и Штетин, професори разредне наставе, и Раша Лазаревић, новинар.

Никола Влаховић, уредник посебних издања магазина Таблоид.

Братислав Бата Милановић, писац и новинар из Београда.

Банатски песници: Немања Савић из Житишта, Љиљана Грошин из Башаида.

Секретар Месне заједнице банатског села Радујево.

Пријатељ БКЦ-а с Фејсбука.

Протонамесник Црквене општине Драгутиново
из Новог Милошева - Драган Будак.

Сомборке девојке.

Презентације БКЦ-а у РУМУНИЈИ

2009-11-03T08:48:00.001-08:00

У оквиру пројекта ЕУРО БАНАТ - КУЛТУРНИ ИДЕНТИТЕТ, који су током четири протекле године спроводиле културне институције из српског и румунског дела Баната, 22. и 23. октобра одржане су три презентације Банатског културног центра са циљем едукације у области предеузетништва у култури.

Прво предавње, књижевник и директор БКЦ-а Радован Влаховић,
одржао је у гимназији у Фагету

Мирјана Нинков и Марија Драгомиреску, руководиоци пројекта

Гимназијалци

Професори

Друго предавање одржано је у галерији Про арте у Лугошу.

Присуствовали представници медија и културних институција.

Бога Ануцин, директор омладинског центра у Темишвару, и Радован Влаховић.

за успомену

Свечана завршница пројекта у темишварској филхармонији.
Присутни представници из Србије и Румуније.

Медији, публика

Овом приликом одржана је још једна презентација БКЦ-а.

РАДОВАН ВЛАХОВИЋ

2008-11-03T00:43:00.001-08:00

Радован Влаховић, књижевник

Радован Влаховић је рођен 21.03.1958. године у Новом Бечеју. Школовао се у Новом Милошеву, Новом Бечеју и Кикинди. Студирао је Југословенску и светску књижевност у Новом Саду.
1975. објављује прву причу. Од 1980. године па до данас објављује по књижевним часописама у земљи.
Од 1983. до 1986. на Фрушкој Гори у Крушедол селу живи своју примењену филозофију живљења коју још назива „експерименталним егзистенцијализмом”.
1984. снима филм „Кад проговори паор из тебе” у режији Владимира Перовића.
1985. оснива прво приватно Југословенско позориште у природи. Исте године снима циклус кратких филмова под називом „Балада о белом коњу” са Илић Петра Михајлом, а са мр Петром Љубојевим снима филм о дописном позоришту који је 1986. у Монте Карлу добио прву награду у свету у серији кратких телевизијских филмова.
1986. у Новом Милошеву оснива приватно културно двориште. 1986. оснива „Романо театар”, друго ромско позориште у Југославији и прво у Војводини, које исте године изводи премијеру драме „Кулај” аутора Радована Влаховића.
1988. оснива „Књижевну омладину општине Нови Бечеј”, покреће омладински часопис „Омладински мозаик”, 1988. оснива са Ромима, из „Гаравог сокака” Мирослава Антића из Мокрина позоришну трупу која и данас постоји под називом „Урма”. Исте, 1988. године, објављује књигу песама под називом „Књига пастира” у издању „Славије” из Новог Сада.
1989. оснива „Нови Зенит” и организује прву женску новозенитистичку ликовну колонију.
1990. оснива књижевни часопис под називом „Барбарогеније”.
1991. оснива часопис за књижевност и уметност „Српски књижевни магазин” и покреће издавачку делатност „Новог Зенита”.
1994. гостује у емисији „Прес клуб” код Зденке Аћин.
1995. оснива омладински часопис за књижевност под називом „Тумбе”.
Од 1995. до 2000. повремено организује књижевне вечери, позоришне представе и ликовне изложбе.
1996. био члан управног одбора Акедемије лепих уметности у Београду.

2000. оснива и финансира културну манифестацију „Дани Теодора Павловића” која и данас живи.
2001. са Милијаном Васићем и Вером Симић оснива „Бизнис клуб” у Београду у ком су гости били многи чланови дипломатског кора, као и наши најугледнији бизнисмени и уметници.
2004. Позоришни музеј Војводине покреће Редакцију за историју позоришног живота Рома Војводине од праисторије до данас чији је Влаховић руководилац.
2005. године у издању „Арт-пројекта” из Зрењанина објављује књигу песама „Мој Господе”.
2006. са Иваном Даниковим оснива „Банатско удружење књижевника”. 2006. оснива и „Банатски културни центар” у Новом Милошеву, први приватни културни центар у држави.
2007. године објављује роман „Ево човека” у издању „Арт-пројекта” из Зрењанина.
2008. за роман „Ево човека” добија награду „Најбоље из Баната”. Исте године оснива и књижевну манифестацију „Пролеће Симе Цуцића”.

2009. године објављује три књиге у издању Банатског културног центра: Вечерњи акт у девојачкој соби Ленке Дунђерски, Мој Господе (дуго допуњено издање) и превод дела Мој Господе на мађарски језик - Uram.
За свој хуманитарни рад, несебичну помоћ и подршку Српској православној цркви добио је грамате од четири владике: захумско-херцеговачког Атанасија, банатског Хризостома, сремског Василија и банатског Никанора.
Живи и ради у Новом Милошеву.

ОБЈАВЉЕНЕ КЊИГЕ

Радован Влаховић: Вечерњи акт у девојачкој соби Ленке Дунђерски;
Банатски културни центар, Ново Милошево, 20098.
поезија

СТВАРНА КАО САН

Радован Влаховић, песник и романсијер, је престону особу живота, фантазије и поетике Лазе Костића, његову и нашу Ленку Дунђерски, ванвремено, довео у везу са Миленом (Пожаревљанком, беше ли?), оним симболом сна, принцезом анђела, озареним чуваром лампе и светлости њене – поистовећујући их у могућем вечерњем акту којим насељава њихову девојачку собу. Негујући их у љуљашкама ветрова и векова, међу цвећем и монахињама, он их, невине и танке, међу намакнутим веђама Милоша (Црњанског, зар не?) расађује по свом Банату. И нагло и неочекивано, али заносно разигра се вилинско коло оних уклетих лепотом и узалудном љубављу, оних што су чежња песника и робиње стихова: Емине и Сабињанки, Саре и Еве, Аријадне и Ђоконде, свих лепотом обдарених „до наднаравности” оне све, од Иланче до Стражилова (Милошевих, зар не?) лажно бесмртне, похрањене у бићу песничком. Непрекидно ослоњен на грудоболног Бранка и у потрази за њом, за оном, које више нема, јер све је био звук и одјек у његовој (Радовановој, свакако!) претоплој глави.
И њему, опседнутом, као анђеоски пропламсјај, силуетом назре се, болан од чежње, врео од горчине и страшћу припитомљен вечерњи акт (Миленин, да ли?), сав натопљен сумрачним тајанством. Уместо свог загрљаја нуди му узглавље у девојачкој соби Ленке Дунћерски.
Стихови, свинути под наслов „Вечерњи акт у девојачкој соби Ленке Дунђерски” Радована Влаховића јесу неузвраћена изјава љубави, пролећни акварел песничке егзалтације пред лепотом, као и јесењи маглени ноктурно осамљеног путника у бескрају љубави, срмена туга и топли крик згранутог песника над оним осећањима којих више неће бити, а може бити да их и није било, а могло је да их буде, да пролазност није тако неумитна, а вечност непоуздана и варљива.
Остао је само звук. Она је била и остала – стварна као сан.

Милисав МИЛЕНКОВИЋ

Поезија са мером

Ово је песничка збирка која се по много чему разликује од песничких збирки које се данас публикују. Већ од насловног узначења „вечерњи кат“ констатујемо да је Влаховић изузетнио наклоњен визуелизацији догођеног и проосећаног. Зато у његовој поезији обилују моменти који на рецепцију делују визибилно. Другим речима, емотивни набој вербално описаног се подстиче визибилним семантичким елеметима, епитетима и стилским фигурама чиме се директно успоставља кореспонденција између дела и читаоца.
Саживљавање рецепције са прочитаним омогућава још један моменат који се чини карактери-стичним за поетски израз Радована Влаховаћа уопште. Реч је осећају успостављања драмске тензије. Влаховић је мајстор да успостави меру између казаног/ описаног/ испеваног и догођеног. То постиже јасним, елиптичним исказима којима се антиципира апсолутно кретање, догађање, бука и хука у лирском субјекту, коју, песник – Радован Влаховић, са мером предочава читаоцу. Тако је постигао максималну драмску тензију, а избегао је опасност од западања у патетику.

др Предраг Јашовић

Радован Влаховић: Moj Господе; друго допуњено издање
Банатски културни центар, Ново Милошево, 2009.

Радован Влаховић: Uram;
Банатски културни центар, Ново Милошево, 2009.
превод књиге Мој Господе на мађарски, преводилац Ангела Патаки

Радован Влаховић: Самароплаветнило;

Банатски културни центар, Ново Милошево, 2008.

роман

"Самароплаветнило можемо дефинисати као метафорично–иронични роман. Заинтригирани козумент своје тумачење романа може почети већ од самог наслова састављеног од две речи: самар и плаветнило. Оне у свом контрастном споју указују на сукоб хоризонтале и вертикале човековог битисања, претварајући метафору самароплаветнило у симбол, а пред нас стављају иронију, рекла бих чак и сарказам, једне освешћености појединца који има критички однос према историјској и друштвеној стварности, и дубље још, његову отуђеност од живота, сопствену самодовољност, не само као израз бунта, него и као остварено право на освајање личне слободе у процесу самоуништења.
Аутор је близак идејама француског новог романа насталог педесетих година двадесетог века. У „Самароплаветнилу” постоје тада авангардне идеје: деполитизације друштва, десакрализације, дехармонизације.
Писац је близак васкрслим идејама Гетеа, Шлегела и Колдриџа о „унутрашњој форми”. Форма није предодређена, веђ проистиче из самог семантичког материјала који изнутра сам себе развија и добија своју пуноћу и сопствени спољни изглед, самосвојни семантички систем и свој контекстуални положај. Роман је обележен разбијеном текстуалном структуром, у слободном саодносу делова одрећен компатибилношћу у функционалном смислу."

извод из рецензије, Марије Танацков

"Влаховићев рукопис, Самароплаветнило, нуди нам се као циклус новела чврсто спојених оквирном причом. Инсистиранје на новели, на једној страни и на другој, на извесној филозофичности штива препознатљиве су координате овог дела. То су, ако се не варам, основне црте најмлађе српске прозе (Дамјанов, Писарев, Басара, Митровић и други). Унутар тога одређења, ваља рећи да би Влаховићев рукопис припао оној струји која се у нас назива «новом прозом» (новосадског круга), која је својевремено промовисана у Пољима и Књижевној речи, а потом и самосталним књигама.
Држим да су извори Влаховићеве прозе скривени у поезији симболиста и експресиониста (Рембо, Маларме, Тракл и Цалан), на једној страни и на другој , у филозофији Сиорана, Сартра и Камија. Као да се извесне немачке и француске координате укрштају у овом рукопису.
Из Самароплаветнила или још боље - кроз њега – говори сирова младост и таленат; врцаво, снажно, експлозивно и разарајуће. Овде је све подређено реторичкој екстази и ексцентричном трансу."

извод из рецензије, Николе Китановића

Радован Влаховић: Ево човека;

Арт-пројект, Зрењанин,2006.

роман

Ово су први утисци Радованових пријатеља, књижевника, професора и уметника који су прочитали роман Ево човека.

«… ево више од четврт столећа, укрштају ми се животни и књижевни путеви с` банатском кошавом за коју се не зна с` које стране дува, ал да дува, дува. С` банатском кошавом званом Радован Влаховић. »

мр Селимир Радуловић

« Радоване, нисам очекивао да можеш такве ствари да пишеш. Књига је добра. Пажљиво сам је ишчитао. То је оно наше време. »

Вујица Решин Туцић

« На одмору сам читао три великиа писца: Љиљану Ђуровић – Хабјануовић, Маргарет Јурсенар и Радована
Влаховића.
Одушевио си ме. Мораш одмах да ми одговориш да ли су ликови стварни или су измишљени. »

др Предраг Бубало

« Књига је сјајна. Од Павла Марковића Адамова до данас нико није тако подробно описао Сремске Карловце. Ова књига тражи наставак. »

Даница Вујков

« Са уживањем сам прочитала твоју књигу. Описи Баната су дивни. Свака част! »

Славица Белић

« Кад читате роман Ево човека заборавите да ју је писао Радован Влаховић. Заборавите одакле књига долази. Само пратите текст и све ће вам бити јасно.»

Ђорђе Попов

« Кад схватиш једном облик без облика слободан си да луташ куда те воља без страха лишен зла миран, тих и спокојан.
Раздружени облици, свеопшта љубав, сумња у све.
Ево човека.»

Перица Милутин

« Подвукла сам реченице и пасусе који ми се највише свиђају.»

Искра Попов

« Шта рећи о писцу романа који уместо пера користи камеру? Ви нисте морали живети у том времену да бисте видели јасно јунаке догађаје и простор. Сваки део романа отвара слику, а свака слика буди вам асоцијације да можете написати нову причу. Једном речју треба натерати аутора да у што краћем времену напише нови роман, јер он зна како се то ради. »

Драган Ковачев

« Роман је одличан! Ово људи треба да прочитају. Бољи си од многих квази писаца што се шепуре у нашој културној јавности. Кад ћеш је промовисати у Београду? »

др Петар В. Крестић

« У књизи препознајем Филипа. Ишчитао сам је у једном даху. Сад је чита моја жена. »

Ђорђе Лазић – Ћапша

« Роман почиње са Петроварадином, мојим Петроварадином.
Чита се на душак. Све ствари су повезане. »

Златко Силвер Телеки

« Роман читам по други пут. Одушевљен сам. Први пут сам прочитао у даху. Сад детаљно ишчитавам. »

Љубомир Којић

« Ово је јако добро. Пронашао сам се у сваком поглављу. Имам утисак као да си о мени писао. »

Саша Дујин

« Ово си ти. Препознајем те у свакој реченици. »

Тибор Нађ

« У Банату нема романа идеја, нема Достојевског, али има Радована Влаховића. »

Фрања Петриновић

« Књига је дивна. Лако се чита. Има снагу. То је неко твоје трагање за идентитетом. »

Драган Вукосављев

« Ти си једини романописац који је прво био славан, а тек после обајвио роман. »

Никола Грега

« Куриозитет романа је присуство лика који носи име аутора и прихвата се да уреди рукописну заоставштину пострадалих балканских барбарогенија која је све време лежала у једном ковчегу у карловачком лагуму. »

Золтан Баба

« Ово је роман мислећег човека. Радована Влаховића сам упознао још из времена док је био лидер неозенитизма.

Влаховић у овом роману поставља и даје одговоре на три питања:
- Ко смо? Мислећи људи.
- Где смо? У Банату.
Како смо? Нисмо добро. »

др Драшко Ређеп

« Роман Ево човека Радована Влаховића својим називом указује на нешто чему треба пажљиво прићи, јер упућује на изненађење, што и јесте. И то не обичнио изненађење, већ оно које проистиче из дугогодишњег кроћења јаве. До тог сазнања се дође читањем, и закључи се да сан може да истрпи и неистину, што јави најтеже пада. »

Слободан Ристовић

« Читање Радовановог романа протиче у усхићењу због животности ликова који, како се чини, на тенутак надрастају фабулу задужену за њихово саздавање, подстичу биће читаоца да се у њима препознаје, пореди се са њима и идентификује. »

Душко Терзин

« Док читате књигу и пратите главне јунаке имате утисак да сте у добром друштву. »

Ратко Бербаков

« Човек кад пође у потрагу за собом не мора ићи у Париз, може се наћи у свом завичају, у свом сокаку, у својој кући. Радованова књига нам говори да човек не мора тражити свој зенит на Монмартру, већ може и међу својим шљивама. »

Славица Мајин

« Кад сам видела наслов књиге Ево човека рекла сам: « То је оно право! ». Ово је време кад дуго путујемо рашчовеченим човечанством док на човека наиђемо. У овом роману нашли смо двостуког човека. »

Зорица Зец

« Радоване, добар си! Читамо твој роман и питамо се ко је ко у Карловцима. Сјајан романескни почетак! »

Жарко Димић

« Радован Влаховић својим изгледом подсећа на Робинзона Крусоа који је дуго живео на пустом острву. Он добровољно одлази да живи на свом салашу или у свом селу. Влаховић је сам себи острво. О томе нам говори реченица из књиге: « Ако неко жели да израсте, мора прво да срасте са својим коренима, и што више иде у дубину све ће се више дизати у висину. »

Синиша Јаконић

« Можда због емотивне блискости теми Влаховићевог романа, тек, некада наћете теме и питања која сам себи давно поставила и кроз редове ове књиге напипала своје одговоре. Могла сам скоро да «намиришем» банатске јесење вечери и плачем са добрим ликовима у њој. И да потонем са несрећним уметником у стварну или измишљену смрт... »

Драгана Пушић

« Роман је писао религиозан човек. Књига има религиозну основу јер говори о човеку као духовном бићу. И није случајно да је крај живота главног јунака наступио на дан Христовог рођења. То асоцира на наше ново рођење у Христу.»

Јасмина Томин

Шта је основни наук након читања романесног првенца Радована Влаховића?
Најпре, реко би, свест о томе да човек постаје млад само под предпоставком да се душа не опусти, да не жуди за миром, као да хоће да каже овај тестаментарни чувар новозенитистичког светог грала. Потом, да на свету има више идола него реалитета, па се сагласно томе, како вели Лео, један од јунака романа Ево човека, Мариов вековечити сапутник интерпретирајући Радована Влаховића, јунака коректора у роману, треба окренути свом народу, језику и култури, па тек онда Европи и свету. А то је, реко бих, више него добро.

мр Селимир Радуловић

Радован Влаховић: Мој Господе;

Арт-пројект, Зрењанин, 2005.

збирка песама

"Песнички замах, оно што окупља и одржава поједине песме (поему) као уметничке творевине, песник нуди као свој спецификум, оснивајући га на натрухама и остацима форми епског, хуморног, апсурдног, сатиричног, ироничног, као и у разним облицима опонашања, симулакрума, да би се све, коначно, испоставило као веома једноставна и јасна „прича”, порука појединих песама (поеме). Други ниво, онај који би се могао именовати као мотивско-садржинска основа песама (поеме) је испреплетена тканица од сенки разноврсних фолклорних , природних, патријархалних, породичних, сеоских, политичких, религијских, обичајних и интимних тема и призора. Ритам је, поред специфичног односа спрам ових разноврсних светова и њиховог уплитања, сучељавања, оно кључно везивно ткиво, које одржава поједине песме (поему) као целину."

извод из рецензије, Симом Грабовац

"Поетски замах књижевника Радована Влаховића, оваплоћен инспиративном збирком аутентичног назива „Мој Господе”, понудио је читалачкој публици једно, заиста вредно остварење. У питању је разноврсна поетска бизарност, ВЕРИТАС војвођанског, превасходно банатског обичајног, културног, животног миљеа. У књизи „Мој Господе”, Влаховић, између осталог, а пре свега, говори о коренима. Пева о коренима. Његова поетска арија толико је снажна, да он, напросто, ниже слике предака, мотиве, догађаје, значења и свему томе, несумњиво, даје битан аутобиографски печат."

извод из критике, Марина С. Грујић

"Промишљање равног Баната свакко је један од највећих проблема наше књижевне данашњице. Баук његовог решавања потекао је, по свему судећи, још из пера Милоша Црњанског, онда када се овај на једној од страница „Хиперборејаца” послужио аналогијом како би необавештеним Европљанима некако представио свој завичај. Схвативши исувише озбиљно „хендикеп” једног великог литерате рођеног ван Холандије, мањи банатски писци махом су почели себи да постављају за циљ исцртавање физичке и духовне карте Баната. Међутим, пошто се његова права природа крије у небићу историјског хаоса (превртљиви „траг Европе”), њихови опуси обично представљају неуверљиве митоманске пројекције у сенци вечно зеленог вица о Лали.
На сву срећу, ову чињеницу донекле демантује спорадична појава двеју опречних али једнако креативних геопоетика, ок којих једна постулира Банат на фону скитачких архетипских садржина (фатаморгана, митско-религиозна сећања на прадомовину), а друга, своје плодно исходиште налази у самозатајној привржености тлу, уз критички однос према племену и традицији.
Припадност овој другој, интровертној скупини банатских песника потврђује Радован Влаховић (Нови Бечеј, 1958) својом књигом „Мој Господе”, на чијој корици се налази необична фреска Христа са ашовом из Храма светог Архангела Михаила у Куманима. Поема која тумачи њену мистерију почиње стиховима: Моја кућа на крај села/ моја душа у тој кући/... а у соби крај иконе/ један ашов сас вашара/... и с ашовом у тој кући/ у авлији/ под звездама некад ноћу /ја се закопавам."

извод из критике, Золтан Баба

"По форми ова би књига могла бити поема, или низ мањих или већих, каткад натуралистичких, каткад рефлексивно симболистичких, а често све то заједно, литерарних вињета. Могли бисмо ову књижевну творевину тумачити и као молитву, јер у њој има и таквих елемената. Могли бисмо је доживети и као вапај, праведника у мукама, или грешника који се каје. Свеједно.
Књигом „Мој Господе” Радован Влаховић је показао и доказао да су управо то село на крај света и та кућа на крај света, центар света. Да је тај мали паор онолико колико у себи прво препозна оно што је лоше и себе од тога очисти као њиву од зубаче. Тада постаје још већи, тада постаје центар света, оно што је некад био, слика Божија."

извод из рецензије, Драган Поп Драган

"Кренуо је песник наш сасвим недалеко, али повисоко: од својих сеоских атара до самог Господа Бога. Заподенуо дијалог, непатетичан, окомит, упитнички, иронички чак. Као да каже: није живот што и поље прећи или Дрином завеслати. Књига ова има лирско порекло, али је натопљена епским духом, унутрашњом анегдотом, одважном плебејском поруком. Око нас, свуда, невидљива су присуства, потајни покрети, дубока магнетисања, трагања за облицима у безобличном, агрегације конкретног у духовном. Ни бог, ни вера, ни богочовек нису предмети, нису чак ни мотиви Влаховићевих песама, јер он је са својеврсним, својеглавим Богом, Господом на Ти. Он би да са њим разговара крај ватре за аласку чорбу, на рогљу сеоског сокака, кроз ограду тек узрелог винограда. У време још једног изумирања романтичарских опсена и опомена, наш песник из Новог Милошева се обраћа огољеној свакидашњој упитаности, запуштеном световном от частву, усамљеној силуети божјег изасланика, са његошевским питањем: „Што је човјек, а мора бит човјек?”."извод из критике, Буца Мирковић

"Разбарушено, онако антићевски, Радован Влаховић у поеми „Мој Господе” обраћа се Богу, али не како смо углавном навикли у сличним литерарним приликама.
Нема ту скрушености, покајања, патетике, пре би се рекло да је Влаховићев Господ исходиште самопреиспитивања, час горког, час хвалисавог, сигурно искреног. Радован наводи своје успехе, немире, бојазни, падове, узлете и генералије, свесно и несвесно."

извод из критике, Синиша Јаконић

"Влаховић својим певањем, казује најдубљу социолошку потку свог поднебља. Он искушава све од предмета до човека, од нарави до наравоученија. Нема код њега штирке ни мириса, све је цеђ и кроз цеђ цеђено. То што ја називам блуз, то сам са собом чемеран гризући нокте и свирајући на свирали без писка и рупица тумачим оно што оједа ко подкинуто место, ко свраб и лишај.

„Од нас нико ништа
никад велико
Нешто
Није ни чеко
ни ми сами
од нас самих
никад велико нешто
ни чекали нисмо
премда фуртон друкше
пред другима
показали смо
мој Господе”

Склапајући корице, искрен читач, искрен тумач осети како му пуца шљунак у желуцу и како га нешто тера да жури тамо где и Цар пешке иде. Па у тој журби ништа му не остане, него да кроз зубе процеди: `Бем ти `ваку срећу!...

извод из критике, Слободан Ристовић

Радован Влаховић: Књига пастира;

Славија, Нови Сад, 1988.

збирка песама

У песми «Пут» песник Радован Влаховић каже:

«Куд то јури свет
Кад ја тако спокојно
касним за њим»

и упућује нас на размишљање о ауторовом односу према свету који нас окружује, свету реалности. Какав је однос између ауторовог песничког спокојства и света који «јури»?
«Проповедаћу овцама
радост астралну
што досегну је
моја душа у Зовљу
Људи су глуви
Само радосно њакање
кафанско познају»

каже Влаховић у песми «Људи су глуви», и чини се да тиме подиже зид између сопственог (песничког) света и света реалности. Као да је дошло до замене обраћања: уместо људима, песник се обраћа – животињама!
Ипак, у песми «Свакодневно» читамо:

«Храним овце
свиње
Појим козе/дресирам псе
Кољем перад што није за приплод
И...
...
Просто сам заборавио
да постоји
Војвођанска културна јавност.»

Хотимични наивизам, хотимично искључивање (привидно) људи из сопственог света, иронија и самоиронија, говоре о томе да аутор не доводи у сумњу постојање реалног света, али се у њега укључује на необичан начин: бранећи се од њега («Зна бранити се/ и мудро посупати/ чак онда/ кад људи око њега/ зверски разјарени дивљају/ и као ураган травку/ желе да га сатру!») Влаховић, чини се, настоји остати б у д а н, сталним песничким т р е н и н г о м з а б о р а в љ а њ а.

извод из критике, Душан Радак

У ПРИПРЕМИ

2008-09-04T11:38:00.000-07:00

роман
ЕВО ЧОВЕКА
Радована Влаховића

друго допуњено издање

збирка кратких прича:
ОН
Радована Влаховића

О Банатском културном центру

2008-06-27T11:13:00.000-07:00

Простор у коме се одржавају програми

Банатски културни центар из Новог Милошева је почео са радом децембра 2006. године. За протекле три године је организовано преко 200 различитих књижевних, ликовних, музичких, драмских, кинематографских и фото програма (које можете погледати ако кликнете на ознаку ПРОГРАМИ у горњем левом углу), а маја 2008. године је покренута и издавачка делетност (кликни на ознаку ИЗДАВАЧКА ДЕЛАТНОСТ). Већ октобра 2008. БКЦ се појавио као излагач на 53. међународном београдском сајму књига (кликни на ознаку Бкц на сајму књига).
Својим деловањем Банатски културни центар тежи да повећа фреквентност културних манифестација у унутрашњости, да афирмише банатске ствараоце и оснажи регионални вишенародни идентитет на овим просторима, како организовањем програма у свом простору, тако и гостујући и на страни (кликни на ознаку Банатска мисија-гостовања). Аутентичност војвођанског амбијента у уметничком стваралаштву је једна од централних тема којима се културни центар бави, због чега сарадници центра стављају акценат пре свега на оне ствараоце који су се родили или живели на простору Баната.
Банатски културни центар је приватни културни центар чији је директор, оснивач и власник Радован Влаховић, књижевник (кликни на ознаку РАДОВАН ВЛАХОВИЋ). У БКЦ-у су запослени још и Сенка Влаховић, инжењер графике; Ангела Патаки, преводилац, лектор и коректор; Тијана Шијачки, Силвана Влаховић, Никола Влаховић.
Банатски културни центар поседује у власништву простор од око 200 квадратних метара који је у власништву оснивача Радована Влаховића. Поседује такође комплетан инвентар за књижевне, музичке и позоришне програме, као и галерију на преко 80 квадратних метара са јаком галеријском расветом са преко 4000 вати. Банатски културни центар такође у власништву Радована Влаховића у поседу има објекат у улици Попов Аркадија бр 6. у Новом Милошеву где се у дворишном простору, у хладу кајсија одржавају у летњем периоду како ликовне колоније тако и друге песничке позоришне и музичке манифестације.
Напомињемо да се публика радо одазива на програме Банатског културног центра.
Банатски културни центар прате следеће локолне, регионалне и националне медијске куће: ВК телевизија из Кикинде, ВК Радио из Кикинде, Кикиндске, Кикиндске новине, радио Кикинда, Тв Рубин из Кикинде, Супер ТВ из Суботице, Радио Нови Бечеј, Радио Видра Бечеј, Бечејски мозаик, Лист Зрењанин, Зрењанинске новине, Радио Федра из Зрењанина, Тв Сантос из Зрењанина, КТВ Зрењанин, КТВ Ново Милошево, Дневник (Војвођанска хроника), Радио Нови Сад, РТВ и РТС, РАДИО 202.
Банатски културни центар је по питању финансирања у веома неравноправном положају у односу на друге културне центре који су још увек у државном власништву и финансирају се из буџета. Финансира се углавном из сопствених средстава уз скромну подршку месне заједнице, општине или покрајине.

"ГЕА" Невенке Петровић

2009-09-27T12:00:00.000-07:00

25.09.2009. У Банатском културном центру одржано је предавање под назовом "Геа" проф. др Невенке Петровић из Новог Сада и отворена је изложба слика "Геа 2009" чији је аутор, такође, Невенка Петровић.

Каталог за изложбу "Геа 2009"

Изложба тематски прати предавање Невенке Петровић која говори о планети Земљи, Геи, о њеним особинама и променама које су се дашавале и које тек долазе.

О сликама Невенке Петровић писао је проф. др Јован Љуштановић из Новог Сада (сарадник Банатског културног центра везано за манифестацију Пролеће Симе Цуцића).

Проф. др Невенка Петровић говорила је о климатским променама и глобалном загревању на планети Земљи.

Посетиоци

У разговору са новомилошевчанима након предавања.

Проф. др Невенка Петровић и Бранко Радојчић, правник из Новог Милошева.

Битка за бечејску тврђаву

2009-09-20T09:29:00.000-07:00

18.09.2009. У Дому културе општине Нови Бечеј, на дан 597. годишњице битке за бечејску тврђаву, одржана је промоција нове књиге Кристијана Нађа у издању Банатског културног центра под називом "Војници небеса и земље (Битка за бечејску тврђаву)".

Овим поводом организована је и пригодна изложба музејских експоната из средњег века у сарадњи са музејем из Бечеја.

Отварање изложбе (с лава на десно): Матија Ковач, председник Скупштине општине Нови Бечеј, директорица Градског музеја Бечеј, Едита Зеребељи Тењи, глумица и Кристијан Нађ, аутор.

Публика на отварању изложбе

Промоција историјског романа Кристијана Нађа
"Војници небеса и земље (Битка за бечејску тврђаву)"
На фотографији (с лава на десно): проф. др Александар Касаш, Едита Зеребељи Тењи, Кристијан Нађ и Радован Влаховић

Проф. др Александар Касаш, професор историје и војвођански академик, пореклом новобечејац, подржао рад Кристијана Нађа

Новобечејци су се у великом броју одазвали на позив
да пропрате овај културни догађај

PEVAJMO ZAJEDNO

2009-09-14T08:51:00.000-07:00

Koncert polaznika Letnje Muzičke Škole
u okviru projekta EuroBanat – Kulturni Identitet

12.09.2009. održan je u holu OŠ "Dr Đorđe Joanović" u Novom Miloševu
u organizaciji Banatskog kulturnog centra

Koncerti su održani u sledećim mestima srpskog i rumunskog dela Banata:

9. septembar - Centralni Park Buzijaš
9. septembar - Park Doma Karitas Čakovo
10. septembar - Fondacija Rudolf Walter Temišvar
10. septembar - Sala Dvora Veliki Semikluš
11. septembar - Dečiji Klub Žombolj
12. septembar – Banatski kulturni centar Novo Miloševo i OŠ „Dr Đorđe Joanović“

12. septembar - Sala Pozorišta Kikinda
13. septembar – Muzička Škola Zrenjanin
13. septembar – Galerija Novi Bečej

Organizatori radionice Letnja muzička škola
pozdravljaju novomiloševačke učenike

Mladi muzičari iz Muzičkih škola iz Zrenjanina i Temišvara

Polazlnici radonice izveli su poznata dela sledećih kompozitora: J. Haydn, J. S. Bach, A. Vivaldi, J. Offenbach, E. Grieg, P. Mascagni, B. Bartok, J. M. Leclair

Učenici novomiloševačke škole pažljivo su slušali repertoar i...

...nagradili goste velikim aplauzom...

Ovo je projekat Filharmonije Banat Temišvar, finansiran od strane Evropske Unije preko Programa Phare – CBC 2006 u kojem je Narodno pozorište «Toša Jovanović» iz Zrenjanina partner iz Srbije

Снимање документарног филма "Јагода" у продукцији БКЦ-а

2009-09-14T08:35:00.000-07:00

09.09.2009. године

Фотографије појединих сцена са снимања документарног филма
о необичном животу Ромкиње Јагоде из Кикинде.

Сцена из филма: главна јунакиња Јагода држи час веронауке
ромској деци, у својој кући

"Чарлама" - традиционална ромска игра - у аутентичном амбијенту

Режисер: Данијела Нела Јанков
Сниматељ: Сенка Влаховић

Монтажа је у току, а за њу је задужен Владимир Кораћ.

ИЗДАЊА БКЦ-а

2009-01-21T01:33:00.000-08:00

НОВА КЊИГА У ИЗДАЊУ БКЦ-а:

ЂОРЂЕ ПОПОВ: АЖДАЈА У СРЦУ МОРА УМЕРЕТИ

- збирка песама младог аутора из Новог Милошева -

Застава љубави (извод из рецензије)

За мене, страсног читаоца, ова књига била је шок. Позитиван и подстицајан. Од прве до последње стране. Сваки стих, свака мисао, па и илустрација. Као да је једно из другог никло и расло. Онако каква јесте једна банатска душа, панонски мудрац, ослоњен на благородну земљу под собом и у себи. Уверен да постоји један јединствен троугао, свето тројство: Бог, човек и земља којој припада. Паор који сеје и окопава, негује и брине, моли бога за добро време и благу кишу, такав је и према свом стиху, својој песми и својој илустрацији. Окренут свом космосу који изнад равнице изгледа далеко шири него било где другде јер баш ту ни небо ни земља немају крај. Да окренемо главу у страну пред годином рођења аутора, морамо признати да је у њему ипак много више него што се сагледа и научи кроз један људски век. Као да се, а нико то и не може порећи, мудрост и надахнуће заједно са очевином преносе кроз генерације, са колена на колено, чак и не изречени, записани у генима. Он види све, јасно и храбро и не пристаје на компромисе и подвале. Пошасти модерног доба, привидни конформизам, разобличује „до костију“. Све, осим вере и љубави, песник подвргава сумњи. Све ставља на проверу оштром, прецизном оку и души. Код њега ништа није онако како се приказује, он полемише са светом у ком живи и не застаје само на томе, он је активан учесник промена. Он позива на укључење у ковање сопствене среће уз веру у себе, љубав, отаџбину и Бога.

мр Злата Ђерић

СТЕВАН ЂУКИЧИН: МОЈОЈ ДЕЦИ У СПОМЕН

Збирка религиозних песама милошевачког ратара и појца коју је
самостално објавио први и једини пут 1925, а сада је његови потомци,
с новим издањем, износе на светлост дана.

ЗБИРКА ПЕСАМА ОЗАРЈА ДЕСАНКЕ РИСТИЋ ИЗ КИКИНДЕ

Одгонетање трага љубави и лепоте

Десанка Ристић наставља у новој књизи песама Озарја своје трагање за љубављу и лепотом, враћањем у носталгију сањара и трансцендентално. Она гради своју поетику хиперсензибилности на песничким сликама, жедна мира и жељна нахрањеног живота.
Њен лирски субјекат, болан од немира, тражи лек у миловању снова и писању. Игноришући животну свакодневицу, пева, чини се, ван времена у жељи да оствари димензију свевремености. Ова поезија тражи посвећено читање преобликоване стварности измешане у измаштан свет, чак и у аркадијске слике.
Песникиња негује свој свет, своје време и тражи своје одговоре. Она негује језик, тематску и мисаону оригиналност, враћа нам лепоту песничке слике и интиму продуховљене жене. Бежећи од стварности, она пушта чула и твори камерне алегоријске минијатуре. Није оптерећена традицијом и помно трага за својим поетским изразом.
Не болујући од кризе идентитета, не пева о кривици, казни, уништењу, путеном задовољству, страстима, већ трага за универзалним складом у човеку и у свету, а у времену економске, политичке и моралне кризе друштва. Стварност је подразумевајућа константа њеног конфликта са светом око себе, конфликта интимног и јавног.
Песникиња покушава да сачува свој унутрашњи интегритет, хранећи се сновима, лепотом и љубављу. Она се препушта сновима који милују душу.
Рефлексивни приступ животу полази од чулног и емотивног доживљаја преко инстинктивног и архетипског. Реалност уступа место слутњи, магији лепог, тражењу тајни.
Она пева, чини се, лако, брзо нижући своје песничке слике и нудећи нам да дохватимо Озарја, ако смо и сами опчињени сличним трагањима.

извод из рецензије,
Марија Танацков, књижевни критичар

Банатски културни центар Ново Милошево припрема књигу под називом„Милошевачки бећарац“ (група аутора).
Novi Bečej kroz vihore prošlosti, Kristijan Nađ

Knjiga „Novi Bečej kroz vihore prošlosti” mladog književnog stvaraoca Kristijana Nađa je jedno veoma neobično, intrigantno i hrabro publicističko štivo koje se nudi savremenom čitaocu kao priča o gradiću na obali Tise kroz njegovu a i opštu oluju istorijskih događanja.
Ova knjiga ujedno, i podučava, i polemiše, povremeno grebe po naslagama istorijskih zbivanja, ostavljajući pri tom jasan i upečatljiv trag vremena u kom je nastala, a ujedno i trag autora koji svoje istraživanje, maštu i mladalčku percepciju prošlih događaja nudi kao jedinstveno i celovito književno štivo.
Kristijan Nađ stešnjenog savremenog čoveka „svetskim, tuđim, zavičajima” oslobađa od zagledanosti u ono što se našeg banatskog čoveka mnogo i ne tiče, bez čega može da živi, a što su mu mediji i savremena sredstva komunikacije nametnuli, oslobađa i nudi mu kao predmet interesovanja jedno zavičajno viđenje istorije u preseku globalnih dešavanja, a kroz prizmu autorove veoma smele istorijske percepcije i interpretacije.
Odlučivši se da podrži Kristijana Nađa kao autora i knjigu „Novi Bečej kroz vihore prošlosti”, Banatski kulturni centar kao izdavač i moja malenkost kao urednik, želimo podržati i uvažiti kontinuitet bavljenja, kako zavičajnom istorijom tako i zavičajnom umetnošću i kulturom, polazeći od maksime: „drvo da bi moglo ići u visinu mora ići u dubinu”.

izvod iz recenzije,
Radovan Vlahović, književnik

Калеидоскоп од соли, Анђелка Грујић

„Калеидоскоп од соли” je књига прича које су спој завичајне наративне историје и митске рефлексије. Спој маринистичких слика и снажне креативне интуиције која причама даје преко потребну заводљивост читања, интригантност, а уједно читаоцу са ових простора усталасава душу до несвакидашњег узбуђења.
Приче говоре о људима у Банату у времену док је још био ретко насељен, у Банату где Срби живе у земуницама, о времену док су Срби једнако били пагани као и верници, о времену кад се још нису довољно везали, кад још нису довољно срасли за Банат који је био под Турцима, о народу и људима који су свој живот на простору Баната доживљавали као нешто привремено. Приче говоре о времену кад је владао закон јачег, кад је оружје било основно средство за комуникацију, а морал сведен на грабежљиву и анималну борбу за опстанак. Ове приче говоре о људима у једном времену који су своју традицију, културу донету из Србије почели заборављати, а нову, ћесарску и европску још није примио или бар не у довољној мери. Анђелка Грујић нам домишља, домаштава и оживљава завичајне приче из прошлости, стављајући увек у средини приповедања човека, појединца, жену, који сучељени са собом и светом око себе проживљавају своју муку и патњу у тражењу разрешења.

извод из рецензије,
Радован Влаховић, књижевник

Изабраник провиђења, Добривој Мартоноши

Roman Dobrivoja Martonošija ima meru, on je filigranski precizan, pedagoški odmeren, jezički veoma suptilan, rečenica mu je laka, pitka, jednostavna i čitav tekst kao dobro vino klizi niz grlo, ulazi u dušu čitaoca kroz zadovoljstvo čitanja, ali je i signal i opomena da življenje može da postane samo vegetiranje, samo fizičko bivstvovanje, samo psihičko postojanje, gde se duša gubi i nestaje u svakodnevnim ispiranjima mozga banalnostima koje nudi moderno potrošačko društvo i globalna ideologija.
„Izabranik proviđenja“ je roman u kome je sjajan spoj prefinjene naracije, futurističke maštovitosti, osmišljenog trilera i uvek intrigantne negativne utopije, da bi nam kao šlag na tortu, a ujedno i srž priče, dao melodramu snažnog zapleta u klasi najboljih holivudskih produkcija. Izabranik proviđenja se čita u dahu, ne ostavljajući pri tom nikoga ravnodušnim.
„Izabranik proviđenja“ se može čitati i kao roman o krahu zapadne civilizacije i njenom ponovnom vaskrsnuću na Istoku.

izvod iz recenzije,
Radovan Vlahović, književnik

Сенка Влаховић: "Голубице"

2009-08-15T02:22:00.000-07:00

13.08.2009. у Дому културе у Новом Бечеју отворена је изложба слика "Голубице" Сенке Влаховић

"Тиска вила", акрил на платну, 2х1,4m

Изложба садржи велика платна димензија 1х1,4m и 2х1,4m и ...

... и двадесетак лавираних цртежа малог формата

На слици: директорица Дома културе у Новом Бечеју, Маријана Барачков (лево), која је изложбу отворила, ауторка Сенка Влаховић (у средини) којој је ово двадесет и прва самостална изложба, и Едита Зеребељи Тењи (десно), глумица, која је прочитала ликовну критику Саве Степанова "Портрети стања"

Гост вечери , Каролина Дудаш, из Новог Милошева, диригент духовене музике, отпевала је уз пратњу клавира, неколико духовних песама

Новобечејска публика

12.08.2009. Промоција књиге младог песника из Новог Милошева, Попов Ђорђа, "Аждаја у срцу мора умрети" у издању Банатског културног центар у порти православног храма св. Архангела Гаврила у Новом Милошеву

Пре почетка промоције одржан је парастос занаменитом мештанину
Теодору Павловићу...

...поред чијег споменика и у присуству бројне публике, је и одржано књижевно вече

Госте вечери,Немања Баштованов, представио се једном својом песмом

Након промоције, аутор потписивао књиге

Аутор и рецензент поред бисте
великог културног прегаоца Теодора Павловића

"У почетку беше реч..."

На песничком маратону у Житишту

2009-08-15T01:05:00.000-07:00

11.08.2009. аутори Банатског културног центра: песници Ђорђе Попов и Радован Влаховић, и сликар Сенка Влаховић, учествовали су на Песничком маратону у Житишту, у кафеу "Парк", у организацији Библиотеке и књижевног клуба "Бранко Радичевић" из Житишта где је учествовало преко 30 песника из читавог Баната.

Организатори маратона: директорица Библиотеке "Бранко Радичевић" из Житишта Весна Ћук и председник Књижевног кулба "Бранко Радичевић", песник, Предраг Радаковић

Песници, учесници маратона, имали су прилике да погледају изложбу слика
"Голубице" Сенке Влаховић из Новог Милошева

Отварање изложбе слика Сенке Влаховић. О изложби говорио песник
Никола Васић Тополовачки.

Ауторка изложбе уручује поклон слику председнику
Књижевног клуба "Бранко Радичевић", Предрагу Радаковићу.

Након отварања изложбе, уследио је песнички маратон.

Аутор Банатског културног центра, песник Ђорђе Попов из Новог Милошева, учесник Песничког маратона.

Радован Влаховић

Учесник Песничког маратона Иван Даников, песник, издавач и председник Банатског удружења књижевника, мр Дејан Молнар, економиста, Далибор Бубњевић, генерални секретар Банатског удружења књижевника и главни и одговорни уредник Листа Зрењанин, Маја Пандуров, песникиња и мр Љубомир Кокотовић, сликар

Којић, Големовић, Гверо

2009-08-05T02:02:00.000-07:00

01.08.2009. Отварање приватне галерије фотографије Атар

у којој је изложена стална поставка фотографија Љубомира Којића из Новог Милошева, кандидат мајстора фотографије, добитника бројних светских признања

О Љубомиру Којићу је говорио, и за девет белих рамова читао своје стихове из поеме Вечерњи акт у девојачкој соби Ленке Дунђерски, књижевник Радован Влаховић

атмосфера на отварању галерије

31.07.2009. Димитрије Големовић, чувени композитор,

у посети Банатском културном центру

Големовић и Влаховић поред слике Сенке Влаховић

Јован Гверо, издавач, песник и културни радник,

пријатељ Банатског културног центра,

у суседном Новом Бечеју 30.07.2009.

Директорица Дома културе Маријана Барачков и Јован Гверо
- ИЗЛОЖБА АНГАЖОВАНОГ СТРИПА -

Новобечејци

Гверо и Милош Галетин, песник из Новог Бечеја