Vlahović otvorio Centar „Branko Andrić“ u Beču

Povodom otvaranja Centra za umetnost i umetnička i kulturna istraživanja „Branko Andrić“ u Beču, koji nosi ime po čuvenom neoavangardnom umetniku iz Novog Sada, održano je književno veče Radovana Vlahovića 19. avgusta 2014. godine.



Radovan Vlahović i magistar Branko Andrić, sin Branka Andrića Andrle, govorili su o umetniku čije ime nosi novoosnovani centar u Beču. U okviru dvojezičnog srpsko-nemačkog programa, s obzirom na prisustvo i Austrijanaca i Srba iz Beča u publici, mogli su se čuti, na oba jezika, stihovi čuvenog novosadskog umetnika i stihovi njegovog dugogodišnjeg prijatelja Radovana Vlahovića, književnika i direktora Banatskog kulturnog centra. Vlahović je govorio stihove iz svojih knjige „Moj Gospode“, „Večernji akt u devojačkoj sobi Lenke Dunđerski“ i „Nenajavljeno kao smrt“ koje su prevedene na nemački jezik.

Radovan Vlahović.
 
Branko Andrić govori stihove svoga oca.

Otvaranju je prisustvovala i Andrlina supruga Anđelija Terzić, istoričarka umetnosti, koja ga je godinama podržavala u umetničkim nastojanjima, a danas tu podršku pruža i svom sinu u okviru rada centra

Branko Andrić Andrla (1942-2005) bio je pisac, slikar, muzičar i jedan od prvih interdisciplinarnih umetnika još u sedamdesetim godinama. Studirao je političke nauke. 1972. godine se iz Novog Sada odselio u Beč, gde je kao stvaralac, takođe, bio veoma zapažen.

Kulturni centar „Branko Andrić“ u Beču otvara Radovan Vlahović

19. avgusta 2014. godine u 19 časova u Centru za umetnost i umetnička i kulturna istraživanja „Branko Andrić“ u Beču, koji nosi ime po ču­ve­nom neo­a­van­gard­nom umet­ni­ku iz No­vog Sa­da, održaće se književno veče Portret Radovana Vlahovića, književnika i direktora Banatskog kulturnog centra, čime se ovaj centar zvanično po prvi put otvara za posetioce.

Copyright: Mag. Branko Andric, slobodno objavljivanje svim medjijima
Fotografisano u jesen 2007 - Akademija likovnih umetnosti u Beču
Izložba Branka Andrića Andrle „U okviru umetnosti, na ivici politke“

Branko Andrić Andrla (1942-2005) bio je pisac, slikar, muzičar i je­dan od pr­vih in­ter­di­sci­pli­nar­nih umet­ni­ka još u sedamdesetim godinama. Stu­di­rao je po­li­tič­ke na­u­ke. 1972. godine se iz Novog Sada od­se­lio u Beč, gde je kao stvaralac, takođe, bio veoma zapažen.

Sin Branka Andrića Andrle, istoimeni Branko Andrić, umetnik, magistar i doktorand na Akademiji lepih umetnosti u Beču i direktor centra, osnovao je ovaj centar u želji da centar bude institucija koja bi, posle smrti Branka Andrić Andrle, bila glavna kontaktna tačka za sve one koji žele da steknu pristup Andrli kao čoveku, umetniku i njegovom umetničkom radu, ali i da Centar „Branko Andrić“ bude institucija koja će se baviti umetničkim i naučnim istraživanjima i promocijama umetnika, muzičara i pisaca, koji su u vezi sa Brankom Andrićem Andrlom, ali i onih koji to direktno nisu u vidu organizovanja Portreta umetnika.

Branko Andrić Andrla kao frontmen grupe Imperium of Jazz
u Kulturnom dvorištu Radovana Vlahovića u Novom Miloševu 1986. godine

Radovan Vlahović povodom gostovanja u novoosnovanom Centru „Branko Andrić“ kaže: „Branko Andrić Andrla je književnik koji je svoju umetničku vatru pronosio širom Panonije, Balkana i Evrope, a jedan plamen svoje neukrotive energije ostavio je davne 1986. godine kod mene u Banatu na trajno čuvanje pomažući mi da u vremenima komunizma osnujem jednu od prvih privatnih institucija kulture na prostorima Jugoistočne Evrope. I evo, ja sada, nakon toliko godina, tu iskru kreativnosti, oplemenjenu mojim četrdesetogodišnjim književnim radom i alternativnim posleništvom u kulturi, donosim u Beč i polažem je kao lični prilog u temelje kulturnog centra sa imenom Branka Andrića Andrle.“

U programu učestvuju: Radovan Vlahović, Branko Andrić i Senka Vlahović Filipov.

 Adresa:
Branko Andric Zentrum, Fischerstiege 1-7/6/2, 1010 Vienna, Austria

Bećkoviću uručena Nagrada DESPOTICA MATI ANGELINA u Krušedolu

Matija Bećković primio je Književnu nagradu DESPOTICA MATI ANGELINA iz ruku episkopa sremskog Vasilija 11. avgusta, uoči Dana Prepodobne mati Angeline, nakon prazničnog bdenja u fruškogorskom manastiru Krušedol.

Vladika sremski Vasilije uručuje nagradu Matiji Bećkoviću.
Ova nagrada pesniku je pripala za knjigu OLI MI GA DAT, u zajedničkom izdanju podgoričkog OKTOIHA, ŠTAMPAR MAKARIJA iz Beograda i ANDRIĆEVOG INSTITUTA u Višegradu.

Književnu nagradu DESPOTICA MATI ANGELINA dodeljuju Banatski kulturni centar Novo Miloševo i KPZ Sečanj u saradnji sa Eparhijom sremskom i Radio-televizijom Vojvodine, uz podršku Matice srpske.

Književnu nagradu DESPOTICA MATI ANGELINA čine Povelja, ikona Prepodobne mati Angeline, rad Silvije Vlahović, i dar Matice srpske, koji je laureatu uručio predsednik Matice srpske dr Dragan Stanić.

Matija Bećković odao je priznanje priznanju sa imenom Angeline Branković 
i govorio svoje stihove.
Dr Dragan Stanić i Matija Bećković.
Obrazloženje petočlanog žirija pročitala je predsednica žirija Sofija Ljukovčan.

Publika na svečanom uručenju nagrade.

Na umetničkom programu učestvovali su Biljana Krstić i BISTRIK koju su otpevali PESMU ZLATNU MAJKE ANGELINE, himnu manastira Krušedola, dramski umetnici Gordana Đurđević Dimić i Ljubivoje Tadić koji je govorio odabrane stihove Branka Miljkovića čime je obežena osamdesetogodišnjica Miljkovićevog rođenja.

Biljana Krstić i BISTRIK.

Gordana Đurđević.

 Ljubivoje Tadić.

Svoje stihove govorili su pesnici Rajko Petrov Nogo, Milan Nenadić, Milica Jeftimijević Lilić, Slavomir Gvozdenović, Đorđo Sladoje, Ileana Ursu, Radovan Vlahović i Miljurko Vukadinović (dobitnik ovogodišnje prve nagrade SIJA KNJIGA MAJKE ANGELINE za najbolju pesmu). Stogodišnjica rođenja blaženopočivšeg patrijarha srpskog Pavla obeležena je rečima o knjizi o patrijarhovom životu autora Đorđa Randelja.


Rajko Petrov Nogo.


Milan Nenadić.

Miljurko Vukadinović.

Ileana Ursu.

Đorđe Randelj.

Đorđo Sladoje.

Radovan Vlahović.

Milica Jeftimijević Lilić.

Slavomir Gvozdenović.


Radovan Vlahović uručuje i specijalni poklon Banatskog kulturnog centra Matiji Bećkoviću - celokupno pesničko delo Branka Miljkovića na nemačkom i srpskom jeziku u prevodu Johana Lavundija.

Manifestaciju su podržale Opština Irig i Opština Sečanj, 
a prijatelj manifestacije Kompanije DM pripremila je poklone učesnicima.

Sofija Ljukovčan, predsednica žirija, potpisuje Povelju uz prisustvo nagrađenog, 
Matije Bećkovića.


Prilog RTV-a sa uručenja Nagrade u Krušedolu.

Dodela Nagrada SIJA KNJIGA MAJKE ANGELINE u Sečnju



Nagrade SIJA KNJIGA MAJKE ANGELINE za najbolju pesmu na temu „U tuđem smo srcu svoje srce čuli“ (stih Branka Miljkovića) dodeljene su u Sečnju, u porthi hrama svetog Velikomučenika Dimitrija, 10. avgusta 2014. godine. Dobitnik prve nagrade je Miljurko Vukadinović, drugonagrađena je prof. dr Snežana S. Baščarević, a treću nagradu ponela je pesma jereja dr Željka Đurića.

Pored prve tri nagrade, žiri je odlučio da dodeli i specijalne nagrade pesnicima: Zorka Čordašević (Frankfurt, Nemačka), Slavica Dabevska Kirovska (Tetovo, Makedonija) i Borče Panov (Skoplje, Makedonija).

Odluku je doneo žiri u sastavu: Sofija Ljukovčan, urednik i autor u Umetničkom programa RTV-a (predsednik), Dragana Slijepčević, predsednik Kulturno prosvetne zajednice opštine Sečanj, Danijela Aleksić, profesor srpskog jezika i književnosti, Dragan Batinić, književnik i novinar, i Radovan Vlahović, književnik i direktor Banatskog kulturnog centra.

Radovan Vlahović uručuje Nagradu SIJA KNJIGA MAJKE ANGELINE
 Miljurku Vukadinoviću. 

Prof. dr Snežana S. Baščarević, drugonagrađena.

Nagrade čine Plaketa, knjiga Uzalud je budim Branka Miljkovića 
na nemačkom i srpskom, umetnička slika i zbornik radova sa prošlogodišnjeg konkursa.

Dobitnica specijalne nagrade, Zorka Čordašević.

Od ukupno 108 pesama pristiglih na konkurs, žiri je, pored nagrađenih, 
odabrao još deset pesnika u uži izbor:

Gordana M. Jovanović, Gračanica 
Jasmina Malešević, Beograd
Desanka Ristić, Kikinda

Gorana Aćimović, Sečanj

Maja Pandurov, Zrenjanin

Predrag Banjeglav, Novi Karlovci

Svetlana Biorac Matić, Aleksinac

Branka Selaković Milošević, Beograd 
Milorad Kuljić, Ledinci
Tanja Radaković, Podlokanj


U okviru dodela nagrada SIJA KNJIGA MAJKE ANGELINE za najbolje pesme, 
ostali odabrani pesnici su, takođe, govorili svoje stihove.

Desanka Ristić, pesnikinja iz Kikinde.

Maja Pandurov, pesnikinja iz Zrenjanina.

Predrag Banjeglav, pesnik iz Novih Karlovaca.

Milorad Kuljić, pesnik iz Ledinaca.

Tanja Radaković, pesnikinja iz Podlokanja.

Gordana Đurđević Dimić, dramska umetnica, prvakinja Srpskog narodnog pozorišta, 
kazivala je stihove Branka Miljkovića.

Dragana Slijepčević, predsednica Kulturno prosvetne zajednice opštine Sečanj
i članica žirija za nagradu SIJA KNJIGA MAJKE ANGELINE, pozdravila je pristutne.

Radovan Vlahović, književnik i direktor Banatskog kulturnog centra
i član žirija za nagradu SIJA KNJIGA MAJKE ANGELINE. 

Pesnici i publika.

Hor PASTORALA iz Žablja.

Sofija Ljukovčan, urednik i autor u Umetničkom programa RTV-a i predsednica žirija, 
obratila sa kratkom besedom na završetku programa.

Silvija Vlahović, slikarka, autorka ikone Prepodobne mati Angeline koja je poklon dobitniku nagrade DESPOTICA MATI ANGELINA Matiji Bećkoviću.

Pesnici, organizatori i gosti.

Književnu manifestaciju „Sija knjiga majke Angeline“, posvećenu liku i delu srpske despotice i zadužbinarke Angeline Branković – Prepodobne mati Angeline, po četvrti put organizovali su Banatski kulturni centar iz Novog Miloševa i Kulturno prosvetna zajednica opštine Sečanj, u saradnji sa Eparhijom sremskom i Radio televizijom Vojvodine, uz podršku Matice srpske, 10. avgusta u Sečnju i 11. avgusta 2014. godine u manastiru Krušedolu.
Manifestaciju su podržale Opština Sečanj i Opština Irig.




U okviru programa održana je i izložbe slika 

„Glasovi i boje“ Ane Vidmar iz Ljubljane 

u Kulturnom centru Opštine Sečanj.

Katalog za četiri izložbe Ane Vidmar koje Banatski kulturni centar 
ove godine organizuje.

Radovan Vlahović govorio je o slikama Ane Vidmar.

Umesto autorke, koja je bila sprečena da prisustvuje, 
obratila se njena majka, književnica Ljubica Verbič.

Hor PASTORALA iz Žablja nastupio je na otvaranju izložbe.

Posetioci izložbe.

Diplomski rad Ane Vidmar koja koristi kaligrafiju kreirajući svoja umetnička dela.

Matija Bećković dobitnik Nagrade DESPOTICA MATI ANGELINA

Matija Bećković, Krušedol, 2013.

Ovogodišnji dobitnik Književne nagrade
DESPOTICA MATI ANGELINA
je Matija Bećković za knjigu „Oli mi ga dat“
(Štampar Makarije, Beograd, Oktoih, Podgorica, Andrićev institut, Višegrad, 2014)

Odluku je jednoglasno doneo Žiri u sastavu:

Sofija Ljukovčan
urednik i autor u Umetničkom programu RTV Vojvodine
(p r e d s e d n i k )
Biljana Krstić
vokalni solista, istraživač u domenu narodnog stvaralaštva i muzički urednik u Radio Beogradu
Milan Nenadić
književnik
Milica Jeftimijević Lilić
književnik, potpredsednik Udruženja književnika Srbije
Radovan Vlahović
književnik, direktor Banatskog kulturnog centra

Laureatu će nagrada biti uručena 11. avgusta, uoči Dana Prepodobne Mati Angeline, na svečanosti, koja će se održati nakon prazničnog bdenja u fruškogorskom manastiru Krušedol. 
Praznično bdenije održaće se s početkom od 18h, a svečana dodela nagrada i umetnički program od 20 časova.
U slavu srpske despotice i zadužbinarke Angelinehttps://ssl.gstatic.com/ui/v1/icons/mail/images/cleardot.gif Branković – Prepodobne mati Angeline, nagradu su prošle godine ustanovili Banatski kulturni centar Novo Miloševo i Kulturno prosvetna zajednica Sečanj u saradnji sa Eparhijom sremskom i Radio televizijom Vojvodine, uz podršku Matice srpske.
Književna nagrada DESPOTICA MATI ANGELINA dodeljuje se za najbolju objavljenu knjigu na srpskom jeziku u 2013. i 2014. godini (do isteka Konkursa 1. avgusta).
Po objavi Konkursa stiglo je preko 30 knjiga različitih žanrovskih opredeljenja.

OBRAZLOŽENJE ŽIRIJA


„Ove godine nagrada sa imenom srpske despotice, zadužbinarke i svetiteljke jednoglasno je pripala Matiji Bećkoviću za poemu „Oli mi ga dat“ u izdanju Oktoiha, Štampara Makarija i Andrićevog instituta. Ova tri izdavača uzela su na sebe da objave Sabrana dela Matije Bećkovića, uglednika, majstora reči koji je svojim delom obeležio polovinu prošlog i početak ovog veka. Bećković je i inače prepoznat i poznat kao nepotkupljiva mera svih naših pregnuća i posrnuća u vremenu koje nam, ako ćemo ruku na srce, nije bilo sklono. On je jezički majstor, sofista i ekvilibrista u najboljem smislu reči. Njegovo delo, pa i ova poema koju nagrađujemo dokaz su da je on kopao u maternjem našem jeziku kao niko pre njega u srpskoj poeziji. Tamo su ona britka, nepotkupljiva i, zašto ne reći, otrovna saznanja kada je reč o našim naravima, posustajanjima i trzanjima. To su nekada hvalospevi, ako je reč o našim svetlim i svetim precima, i ponosne rugalice na račun naše vekovne zavade i nesloge“.