Desanka Ristić: „Nišča“

56 strana, broš. povez, 13x20 cm, 2014. god.
Ovo jeste knjiga duhovne poezije sa svim književnim, psihološkim i teološko-pravoslavnim i odlikama koje joj po prirodi žanra pripadaju, ali mnogo toga je i izdvaja iz mnoštva sličnih. Pre svega to je iskrenost koja vodi ka originalnosti i isključuje koketiranje sa već proverenim i dokazanim obrascima. Bog jeste jedan ali, i kada poštujemo propisane kanone, svako ga doživljava na svoj način. Upravo te nijanse u ličnom doživljaju i obraćanju Tvorcu posledica su iskrenosti i duboke osećajnosti koje daju kvalitet više pesmama te se u njima oseća tolika posvećenost da možemo naslutiti da je nastajanje ličilo na obred, a snaga kojom zrače i čitanje mogu pretvoriti u svojevrstan hrišćanski obred.
...osvrnimo se na sam početak knjige, to jest na ono što stoji na koricama: „Nišča“. Opet prizivajući u pomoć našeg Svetog vladiku Nikolaja, koji je rekao: “Niščeta duhovna, ili skrušenost, osobina je najboljih umova koje je svet imao. To je samosvest o svome ništavilu pred veličanstvom Božijim, samosvest o svojoj prljavštini prema čistoti Tvorčevoj, samosvest o potpunoj zavisnosti od bezgranične moći Gospodnje“ Uzimajući ovakav naslov za svoju knjigu Desanka Ristić nam kazuje da je pobedila jedan od najvećih poroka ljudskih iz kojeg proizilaze mnoga zla, a to je gordost. Tako ove pesme i treba čitati bez sopstvene gordosti i iskreno. Tada one deluju.

Dragan Batinić


Poezija Desanke Ristić poseduje ogromnu energiju duha, iskru jezika, iskustva i pamćenja, satkana od materijalnog i duhovnog, ovostranog i onostranog; nada, stvarnosti i snova. U poetskom jezgru ove poezije je rodoljublje i ljubav, mit i istorija i onaj duhovni oplod što upotpunjuje sliku o nama, svetu i vremenu.
Pesnikinja Ristić je iz pesme u pesmu, iz zbirke u zbirku stvarala svoj originalni poetski dom izatkan od neobičnih slika i metafora. To je poezija koja u najširem smislu nosi ogromnu kondenzaciju čovekovog iskustva i sna, ali i radosti i nadanja, strepnja i nesanica. Ona se bavi egzistencijalnim pitanjima nastanka i nestanka sveta, zalazeći u srž bića i jezika, proširujući pritom duhovne granice, poetska značenja i vertikale, podsećajući na Helderlinov stav: da pesništvo nije ukras, nego najintimnija struktura duha.

Radomir Stojanović