„Bal u Elemiru – Sremčevi dani“ 2014.

Mesna zajednica Elemir i Banatski kulturni centar Novo Miloševo
uz podršku Opštine Zrenjanin
po deveti put organizuju kulturnu manifestaciju
Bal u Elemiru – Sremčevi dani
27. i 28. juna 2014. godine u Elemiru



Kulturnu manifestaciju Bal u Elemiru – Sremčevi dani osnovala je Mesna zajednica Elemir pre devet godina u čast velikana srpske književnosti Stevana Sremca koji je u Elemiru, čekajući na prijem u dvorac porodice Kiš, napisao epos u deset pesama po istinitom događaju pod nazivom Bal u Elemiru.
Svake godine organizatori, pored bogatog kulturno-umetničkog i zabavnog programa, raspisuju i književni konkurs za najbolja ostvarenja humoristično-satiričnog žanra (neobjavljena pesma, priča, esej) i dedeljuju Nagrade „Stevan Sremac“.
U okviru manifestacije redovno se održava i jedinstvena kolonija karikature koja okuplja značajne domaće stvaraoce u ovoj oblasti.


Stevan Sremac, karikatura, autor Konstantin Grosu.

PROGRAM

petak, 27. jun

17.00h (štand ispred Zadružnog doma)
– Izložba ručnih radova

17.00h (Svečana sala MZ)
– Književni portret Radomira Andrića, predsednika Udruženja književnika Srbije
– Govore: Petar Žebeljan, književnik, Radovan Vlahović, književnik i direktor BKC-a, i Radomir Andrić
Radomir Andrić, predsednika Udruženja književnika Srbije.

18.00h (Svečana sala MZ)
– Otvaranje izložbe slika sa kolonije „Tiske akademije akvarela“ iz Novog Bečeja
- Izložbu otvara Novica Blažin, direktor Doma kulture Opštine Novi Bečej

19.00h (Svečana sala MZ)
– Proglašenje pobednika konkursa i svečana dodela Nagrada „Stevan Sremac“
– Nagrade deodeljuje žiri u sastavu: Uglješa Šajtinac, Srđan Tešin i Siniša Tucić

Žiri: Siniša Tucić, Uglješa Šajtinac i Srđan Tešin.

20.30h (Centralna bina)
– Svečano otvaranje manifestacije

21.00h (Centralna bina)
– Koncert KUD-a „Mladost“ iz Elemira sa gostima

23.00h (Centralna bina)
– Koncert grupe „Ego“ iz Zrenjanina

subota, 28. jun

16.00h (Svečana sala MZ)
– Kolonija karikature
– Učestvuju: Jugoslav Vlahović, Jakša Vlahović, Marija Dokmanović, Konstantin Grosu, Stevan Josimović, Kire Radenkov, Nikola Štiklica, Vladan Nikolić, Senka Vlahović Filipov i Branko Đukić

Jugoslav Vlahović, Kolonoja karikature.

17.00 h (štand ispred Zadružnog doma)
– Izložba ručnih radova

18.00h (Svečana sala MZ)
– Predstavljanje karikatura i karikaturista

18,00h (Centralna bina)
– Lutkarska predstava  O.Š. „Svetozar Marković Toza“ Elemir

21.30h (Centralna bina)
– Koncert grupe „The Frajle“ iz Novog Sada

23.30h (Centralna bina)
– Zatvaranje manifestacije i vatromet

Živica Brusin: „Svetionik slobodne plovidbe“

120 strana, broš. povez, 14x20 cm, 2014. god.
Edicija: NEPOČIN POL JE
Urednik knjige: Tatjana Vujić
Recenzenti: Radivoj Šajtinac, Radovan Vlahović 
Ilustracija naslovne strane: Ištvan Kazi



Čitanje ove knjige pokušajte da zamislite kao jedno neobično putovanje, plovidbu. Pomoćiću Vam. Za početak zamislite jedno mesto na kraju sveta i široku, beskrajnu banatsku ravnicu. Zamislite nebo koje je sasvim nisko, tako da vam se čini da možete da dodirnete, bele i mekane obalake. Ako vam se više sviđa, jer ste „noćni tip“, zamislite kako šetate po dolmi, a nad vama su sitne zvezde koje se kao najfinija čipka spuštaju na vaše dlanove. Pretpostavljam da znate da su dolme u Banatu najveće „planine“. Dalje nećete imati problema. Ulicu u koju ste se uputili sasvim lako ćete pronaći, jer pokraj nje teče mirna, zelena reka. Krenite za mirisom čaja od nane, ili mirisom noćne frajle, sve jedno je. Da se ne bi zbunili, ne zamišljajte nikakve zvukove, glasove, šumove. Tamo je potpuna tišina. Pokušajte da čujete tišinu i da oslušnete svoje vlastito srce, to će vam jako pomoći. 
Ako Vam je sve do sada rečeno uspelo, stigli ste na pravo mesto. Slobodno zaplovite. U rukama Vam je knjiga autora Živice Brusina – Svetionik slobodne plovidbe, pa - izvolite, dobro došli i mirna Vam bila sva mora na ovom, i na onim svetovima!

Tatjana Vujić, profesor


U pitanju je autor osobene biografije u koju su slivale pravne nauke i izuzetno duhovno, lično samoobrazovanje, život i aktivnost novinara, specifičnog repotažnog obeležja, detinjstvo u gradskim predgrađima... Živica Brusin poznato je ime specifične srpske i vojvođanske publicistike u kojoj je ostvario prepoznatljiv korpus izuzetno originalnih, značenjski stilskih ostvarenja koja bi po nekoj, uslovno žanrovskoj odrednici, mogli podvesti
pod pojam Duhovne kolumne.
Reč je o tekstovima kratke proze i poezije u kojima se preplet večnih pitanja i intimnog reagovanja, ekumenskih tema i detalja ličnih doživljaja, kao mreža za dušu, bacaju u dubinu ikonografski, s ciljem lova na senke i igrokaze ali i u vis, u puno svetlo stvarnog života gde se gestovi i postupci pojedinca i kolektiva procenjuju na način kristalno angažovane poetske analize, s punom moralnom predanošću ali i čitkim, efektnim, duhovitim i britkim stilom autentičnog pisca.

Radivoj Šajtinac, književnik


Nad Sodomom i Gomorom se spremala kataklizma. U Starom zavetu piše, da se Bog javio Noji i dao mu zadatak da napravi brod u kome će se spasiti sa svojom porodicom zajedno sa biljkama i životinjama od potopa. Vremena iz Starog zaveta nam se ponavljaju početkom trećeg milenijuma i Gospod, na mnogim stranama sveta, bira svoje izabranike i podviznike koji se njegovim promislom vraćaju prirodi iz urabnih Vavilona i otpočinju pripremu za vremena strašne Božije kazne koja dolazi. Ništa Gospod u našim životima ne čini bez razloga, a tako je i sa preobraženjima koja nam se dešavaju, gde iz jedne socijalne strukture prelazimo u drugu, a da to i ne osetimo, prizvani silinom Svetoga Duha koji se povremeno useljava u naše duše i nepogrešivo nas vodi ka ličnom samospasenju kao i spasavanju duša bližnjih, koje to zavređuju istinski, i pred Bogom i pred ljudima. 
Zato Živica Brusin komunicira sa prirodom i Bogom, kako u stvarnosti tako i u svojim pesmama i pričama, tih i strpljiv, verujući da samo kad se odrekene svega, sve će mu se vratiti, a život i nema druge imperative osim da se živi slobodno, da se stvara smisleno i da se voli bezrezervno, baš kao u knjizi Svetionik Slobodne plovidbe, Živice Brusina.

Radovan Vlahović, književnik