Srđan Sivčev: „Bioskopi i filmski život u Velikoj Kikindi od 1905. do 1941. godine”

Edicija: PRVA KNJIGA
214 strana, broš povez, 21 cm, 2016 god.

Cena: 800
Knjigu možete poručiti puzećem na mejl:
banatskikulturnicentar@gmail.com

Ova knjiga objavljena je na osnovu Konkursa za objavljivanje prvih knjiga mladih autora do 30 godina sa teritorije Opštine Kikinda i iz dijaspore. Konkurs su raspisali Opština Kikinda i Banatski kultu­rni centar u 2016. godini, a odluku je doneo žiri u sastavu: Marija Tanackov (predsednik), Stanislava Hrnjak i Radovan Vlahović. 


Velika Kikinda kao grad sa bogatom prošlošću i živim kulturnim životom, kako u Austro-Ugarskoj, tako i u Kralje­­­vini Jugoslaviji, imala je i bogatu kinematografsku is­­to­­riju, koja sama po sebi zaslužuje da bude osvetljena. Ova knji­ga nije uradila samo to: ona je uspela da prikaže ra­zvoj samih bioskopa, ali i da čitaocu približi tadašnje film­ske ukuse i kretanja, da se pozabavi prvim filmskim pro­jekcijama i da objasni razvoj filma kao umetnosti i u koli­koj meri je ova grana kulture bila prisutna u gradu. Na taj način je ovaj istriografski rad postao svojevrstan vodič kroz istoriju bioskopa, ali i filma u Velikoj Kikindi, i pokazao je sve uspone i padove „Uranije“ i „Olimpije“, ali i deo svakodnevnog života žitelja grada, njihove umetničke ukuse i preferencije. 

Marko Milošev


Poglavlja o istoriji filma, pa uže o istoriji filmskog živo­ta u Velikoj Kikindi, i naposletku programi i funkcio­ni­­sanje svakog bioskopa pojedinačno, u koncentričnim kru­go­vi­ma dovode nas do razumevanja mesta bioskopa u istoriji i živo­tu građanske klase. Ali Sivčeva ne interesuju velika pita­­nja poput sudbine filma; on istražuje i tumači živote ma­lih ljudi sa periferije ostarelog Austro-Ugarskog carstva, pa naposletku i iz kraljevine SHS/Jugoslavije; samo delić svih spomenutih tektonskih poremećaja. Pažljivo čitajući, pret­postavljajući, upoređujući i zaključujući, vešto koriste­ći naučnu aparaturu i dostupna dokumenta (spisak projekcija s kraja knjiga to potvrđuje), Sivčev uspeva na mahove da oživi društvenu poetiku jednog vremena i, sa njim, jednog prostora, kroz prizmu mesta i značaja filma u životima građana.

Viktor Škorić