Održani 17. Dani Teodora Pavlovića u Novom Sadu i Novom Miloševu



17. Dani Teodora Pavlovića održani su 5–9. oktobra 2016. godine u Novom Sadu i Novom Miloševu, u organizaciji Banatskog kulturnog centra i Matice srpske, pod pokroviteljstvom Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, Opštine Novi Bečej i Mesne zajednice Novo Miloševo. Manifestacije je odrana na 5 lokacija, u trajanju od 5 dana, sa oko 100 učesnika programa.


Programi održani u okviru manifestacije:


5.10.2016, Svečana sala Matice srpske, Novi Sad
Otvaranje manifestacije i dodela Nagrada „Teodor Pavlović”
Više o ovome: 

http://banatskikulturnicentar.blogspot.rs/2016/10/17-dani-teodora-pavlovica-svecano_10.html


6. 10. 2016, „Žitni magacin” Muzeja „Kotarka”, Novo Miloševo
Promocija romana „Bapa” Radovana Vlahovića 

Više o ovome: 
http://banatskikulturnicentar.blogspot.rs/2016/10/17-dani-teodora-pavlovica-promocija.html



6. 10. 2016, „Žitni magacin” Muzeja „Kotarka”, Novo Miloševo
Pesnički maraton 
Više o ovome: 
http://banatskikulturnicentar.blogspot.rs/2016/10/17-dani-teodora-pavlovica-pesnicki.html



7. 10. 2016, OŠ „Dr Đorđe Joanović”, Novo Miloševo
Pozorišna predstava za decu 
Više o ovome:
http://banatskikulturnicentar.blogspot.rs/2016/10/17-dani-teodora-pavlovica-pozorisna.html




8. 10. 2016, Banatski kulturni centar, Novo Miloševo
Multimedijalno umetničko veče 
Više o ovome:
http://banatskikulturnicentar.blogspot.rs/2016/10/17-dani-teodora-pavlovica.html


9. 10. 2016, Hram „Sv. Arhangela Gavrila”, Novo Miloševo
Koncert duhovne muzike u hramu
Više o ovome:

17. Dani Teodora Pavlovića ‒ SVEČANO OTVARANJE I DODELA NAGRADA

17. Dani Teodora Pavlovića otvoreni su 5. 10. 2016. u svečanoj sali Matice srpske, kada su uručene Nagrade „Teodor Pavlović” Jovanu Zivlaku. Dani Teodora Pavlovića održavaju se u Novom Sadu i Novom Miloševu, u trajanju od 5 dana, na 5 lokacija, sa oko 100 učesnika programa.

Dodela Nagrada „Teodor Pavlović” Jovanu Zivlaku.

Publika u svečanoj sali Matice srpske.

Na svečanom otvaranju manifestacije, povodom Nagrada „Teodor Pavlović” za životno delo i za najbolju knjigu, književniku Jovanu Zivlaku uručene su Povelje i poklon slika, digitalna grafika, autorke Senke Vlahović Filipov. Nagrade je dobitniku uručio žiri: predsednica dr Mirjana Brković, upravnica Centralne biblioteke Univerziteta u Novom Sadu, i članovi prof. dr Srđan Šljukić i Radovan Vlahović, književnik i direktor Banatskog kulturnog centra.

Prisutne su na svečanom otvaranju pozdravili prof. mr Nenad Ostojić, potpredsednik Matice srpske i dr Milan Micić, pomoćnik pokrajinskog sekretara za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama. Saša Maksimović, predsednik Opštine Novi Bečej, otvorio je manifestaciju. Prof. dr Zoran Đerić, upravnik Srpskog narodnog pozorišta, obratio se u ime grupe koja je predložila Jovana Zivlaka za Nagradu „Teodor Pavlović” za životno delo. U okviru svečanog otvaranja ukratko je predstavljena knjiga objavljena u okviru projekta „Svi moji banatski pisci” autora prof. dr Milivoja Nenina. O knjizi je govorila recenzentkinja prof. dr Gorana Raičević. Program je vodio Miodrag Petrović, prvak Drame Srpskog narodnog pozorišta. Muzički deo programa: Muški hor „Sv. Serafim Sarovski” iz Zrenjanina, pod upravom Božidara Crnjanskog.

Dane Teodora Pavlovića organizuje Banatski kulturni centar u saradnji sa Maticom srpskom, pod pokroviteljstvom Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, Opštine Novi Bečej i Mesne zajednice Novo Miloševo.

Miodrag Petrović, prvak Drame Srpskog narodnog pozorišta.

Muški hor „Sv. Serafim Sarovski” iz Zrenjanina, pod upravom Božidara Crnjanskog.

Prof. mr Nenad Ostojić, potpredsednik Matice srpske.

Dr Milan Micić, pomoćnik pokrajinskog sekretara za kulturu,
javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama.

Saša Maksimović, predsednik Opštine Novi Bečej.

Prof. dr Gorana Raičević, recenzentkinja knjige „Svi moji banatski pisci”
autora prof. dr Milivoja Nenina.

Član žirija prof. dr Srđan Šljukić.

Prof. dr Zoran Đerić, upravnik Srpskog narodnog pozorišta.

Predsednica žirija dr Mirjana Brković,
upravnica Centralne biblioteke Univerziteta u Novom Sadu.

Dodela poklon slike Jovanu Zivlaku.

Dvostruki laureat Jovan Zivlak.
   
 Radovan Vlahović, književnik i direktor Banatskog kulturnog centra,
organizator i član žirija.


Više fotografija možete videti ovde:


Snimak svečanog otvaranja možete pogledati ovde:


Nakon svečanog otvaranja manifestacije u Matici srpskoj, programi se nastavljaju u Novom Miloševu, u naredna četiri dana, u Banatskom kulturnom centru, „Žitnom magacinu” Muzeja „Kotarka”, OŠ „Dr Đorđe Joanović” i Hramu „Sv. Arhangela Gavrila” (u čijoj porti je Teodor Pavlović sahranjen).

Teodor Pavlović (1804–1854), koji je rođen u Karlovu, današnjem Novom Miloševu, bio je obnovitelj i reformator Matice srpske, njen prvi sekretar, urednik „Letopisa” Matice srpske, osnivač Galerije Matice srpske, osnivač prve muzejske zbirke u Srba, novinar i rodonačelnik žurnalistike u Srba, advokat, književnik, prevodilac – jedna od najistaknutijih, a nepravedno zaboravljenih, ličnosti srpskog naroda u prvoj polovini 19. veka, čije je pregalaštvo dalo trajni doprinos srpskoj kulturi.

17. Dani Teodora Pavlovića ‒ Koncert duhovne muzike

Koncert duhovne muzike Muškog crkvenog hora „Sv. Arhangel Mihailo” iz Zrenjanina pod upravom dirigenta Davora Doskovića održan je u okviru manifestacije 17. Dani Teodora Pavlovića 9. 10. 2016. u Hramu „Sv. Argangela Gavrila” u Novom Miloševu. 

Muški crkveni hor „Sv. Arhangel Mihailo” iz Zrenjanina.

Kod groba i biste Teodora Pavlovića u porti hrama ‒
članovi hora „Sv. Arhangel Mihailo” i organizator Radovan Vlahović.


Parastos Teodoru Pavloviću kod groba u porti hrama služio je jerej Milomir Jelić uz pratnju Pevačkog društva Crkvene opštine Dragutinovo koje u ovom hramu postoji i čuva preko jednog veka dugo pojanje.

Više fotografija možete videti ovde:

17. Dani Teodora Pavlovića ‒ Multimedijalno umetničko veče u BKC-u

U okviru manifestacije 17. Dani Teodora Pavlovića 8. 10. 2016. u novom prostoru Banatskog kulturnog centra održano je Multimedijalno umetničko veče koje se sastojalo od ‒ promocija knjige „Paštrovski album” Mirjane Brković i Jovane Milanko, projekcije fotografija Jovane Milanko iz knjige „Paštrovski album” i dva koncerta koje su održali: Duo Nevena Reljin i Aleksandar Dujin i Grupa „Pir.

Novootvorena Galerija Banatskog kulturnog centra u kojoj je održano 
Multimedijalno umetničko veče.


Na promociji knjige „Paštrovski album” u izdanju BKC-a učestvovali su autorka priča i pesama Mirjana Brković, koja je govorila o nastanku knjige i čitala odlomke, i autorka fotografija Jovana Milanko. 

Pored autorki Radovan Vlahović, urednik knjige i direktor BKC-a, govorio je tekstovima Mirjane Brković u knjizi, a Senka Vlahović Filipov, vizuelni umetnik i teoretičar, koja je govorila o fotografijama Jovane Milanko.

Publika u Banatskom kulturnom centru.

Autorka dr Mirjana Brković, književnica i upravnica Centralne univerzitetske 
biblioteke u Novom Sadu.

Duo Nevena Reljin i Aleksandar Dujin.
    
 
Grupa „Pir”.

Više o knjizi:

17. Dani Teodora Pavlovića ‒ Pozorišna predstava za decu

Pozorišna predstava za decu „Šašava bajka” u režiji Dragana Ostojića održana je u okviru manifestacije 17. Dani Teodora Pavlovića 7. 10. 2016. u O.Š. „Dr Đorđe Joanović” u Novom Miloševu.

Igraju: Gordana Rauški, Aleksandra Stankić, Kornel Ekres, Milan Vujić, Aleksandar Maletin; tekst: Tode Nikoletić; kompozitor: Svetlana Ceca Milić; aranžman: Arpad Balaž; scenografija, kostimi, rekvizita, vlasuljarski radovi, dizajn svetla: Milan Vujić; majstor tona: Nebojša Borjan. Produkcija: Pozorište za decu Lane Kikinda.


„Šašava bajka” je moderna predstava o večnim temama. Likovi imaju mane, ali i kao takvi oni imaju pravo na ljubav i razumevanje. Predstava je utoliko životna i moguća. Ljubav je cilj, i mogućnost dostizanja savršenstva svih nas, iako smo nesavršeni.

Dragan Ostojić, reditelj


17. Dani Teodora Pavlovića ‒ Pesnički maraton

Pesnički maraton Teodoru Pavloviću u čast održan je u okviru manifestacije 17. Dani Teodora Pavlovića 6. 10. 2016. u „Žitnom magacinu” Muzeja „Kotarka” u Novom Miloševu. 

Pesnički maraton otvorio je prof. dr Nikola Strajnić, predsednik Društva književnika Vojvodine. Program su vodile: Ivana Papeš Bogosavljev i Nataša Bundalo Mikić.


Učesnici maratona bili su autori Banatskog kulturnog centra i gosti:

1. Nikola Strajnić, Novi Sad
2. Ivana Papeš Bogosavljev, Subotica
3. Anica Garić, Srpska Crnja
4. Dragica Oličkov, Kikinda
5. Nataša Bundalo Mikić, Novi Sad
6. Milorad Kuljić, Novi Sad
7. Ljiljana Panić, Bečej
8. Marija Tanackov, Kikinda
9. Ljubica Verbič, Kikinda
10. Nada Kljajić, Baranda
11. Slavica Majin, Novi Bečej
12. Grujica Rođenkov, Novo Miloševo
13. Viktor Radun Teon, Novi Sad
14. Jelena Stoisavljević, Novi Sad
15. Aleksandar Mrđen, Novi Sad
16. Predrag Radaković, Žitište
17. Dušan Milićev, Žitište
18. Dragutin Vidačić, Žitište
19. Dragoslav Savić, Žitište
20. Dijana Uherek, Subotica
21. Aranka Kiš, Subotica
22. Branka Šanta, Subotica
23. Bogdan Bogdija Kukolj, Žitište
24. Gavra Vlaškalin, Zrenjanin
25. Maja Pandurov, Zrenjanin
26. Sima Ćosin, Srbobran
27. Stana Mojsilović Nana, Kula
28. Nikola Jovanović, Beograd
29. Ilinka Marković, Požarevac
30. Mileta Stamatović, Beograd
31. Dragan Baračkov, Kumane
32. Mirjana Tomić, Kumane
33. Vlada Dobrijević, Kikinda



Učesnici programa bili su u prilici da posete dvorac
Karačonji i Zavičajni muzej „Kotarka”.


Više fotografija možete videti ovde:

17. Dani Teodora Pavlovića ‒ Promocija romana „Bapa” Radovana Vlahovića

Promocija novog romana „Bapa” Radovana Vlahovića u izdanju BKC-a održana je u okviru manifestacije 17. Dani Teodora Pavlovića 6. 10. 2016. u „Žitnom magacinu” Muzeja „Kotarka” u Novom Miloševu. 

O knjizi su govorili: recenzent prof. dr Nikola Strajnić, predsednik Društva književnika Vojvodine, Marija Tanackov, književni kritičar, i autor. Moderator: Senka Vlahović Filipov.

Više o knjizi:


Radovan Vlahović: „Bapa”

 Edicija ROMAN
208 strana, broš povez, 12x19 cm, 2016. god.
ISBN 978-86-6029-287-4 
   
Cena: 600 dinara
Knjigu možete poručiti puzećem na mejl:
banatskikulturnicentar@gmail.com

Urednik
Simon Grabovac

Recenzenti
prof. dr Nikola Strajnić
prof. dr Miomir Milinković


***

UŽI IZBOR ZA TRI NAGRADE U 2017:

Vitalova nagrada Zlatni suncokret
Nagrada Laza Kostić Novosadskog sajma
Knjiga godine Društva književnika Vojvodine


***

Branko nije bio plašljiv, ali je voleo red i poredak, i kad se jedanput u’vatijo jednog puta, i kad je vidijo da se tim putom dobro ide i da se napreduje, onda ga nije menjo. Takav je bio u svemu: i kad je orao, znao je da jedne godine ore na stuk, a druge godine na is. Znao je da je jutro uvek pametnije od večeri. Da se države menjaju, a da narod ostaje.

(odlomak iz romana)

***

Kroz primer jednog domaćina sa salaša Tomašvol, blizu Dragutinova, sažetog u radni dan u kome se donose neke od odluka vezanih za napredak domaćinstva, i putovanje od Tomašvola do Dragutinova i nazad, Vlahović ostvaruje upečatljivu sliku o nekadašnjem životu Banaćana između dva svetska rata. Taj „Jedan dan Branka Popova“, kako bi se, analogno Solženjicinovom romanu, ova knjiga mirno mogla nazvati, otkriva motive delovanja glavnog junaka i njegovu životnu filozofiju. Združeni, oni predstavljaju svesno delatno nastojanje za stvaranjem malog pojedinačnog sklada u opštoj harmoniji života. Tako, ukratko rečeno, otkrivanjem i pronalaženjem jedinstva između unutrašnjeg i realnog života junaka, pisac nam omogućuje da otkrijemo i njegov smisao.

Gordana Maletić

Vlahović životnim (živim) slikama, slika čoveka svoga zavičajnog, banatskog mentaliteta, slika život koji poznaje, u sećanju na vreme prošlo, koje se u poređenju sa našim vremenom (spolja) promenilo, ali sve što je suština čovekova, njegove pozitivne, moralne i osećajne vrednosti – to Vlahović u romanu afirmiše, jer to su i jedini (svevremeni) čovekovi vrednosni putokazi opstanka. Uspele romaneskne slike sa realističkim detaljima i opisima u doživljaju čitaoca imaju i emotivnu nadgradnju, a to je zanesenost pisca ljubavlju prema čoveku i životu, i lepoti ravničarskih predela koja zrače i dišu.

Danica Vujkov


Vlahović je u romanu „Evo čoveka“ zapisao kredo i „Bape“: „Ako neko želi da izraste, mora prvo da sraste sa svojim korenima, i što više ide u dubinu, sve će se više dizati u visinu“. Ovaj povratak na stari koncept odnosa prema životu, svetu, prirodi, kosmosu, mogao bi se u post-postmodernističkom prosedeu nazvati po meni i „ruralni neoromantizam“, ali tim terminom ne bi iscrpili fenomen Vlahovićevog dela koje svoj značaj dobija naslanjanjem na postmodernističko književno nasleđe koje još nije, najčešće, svesno sopstvene prolaznosti. Njegovo delo je izašlo iz postmodernističkog šinjela, preraslo je taj šinjel, pocepalo ga i šije sebi nov šinjel. Jedno je sigurno. Vlahović svojim porukama nadrasta postmodernizam. Pisac afirmiše humanizam, estetske i etičke vrednosti života koje mogu biti negovane samo ako čovek poseduje kulturu sećanja i egzistencijalni dinamizam koji iz nje izvire, tu snagu, izdržljivost i životnu strast. Egzistencijalni dinamizam vrednuje život, daje suvislo i koherentno viđenje sveta, ima odgovoran i obavezujući odnos prema jeziku i rečima. On daje snagu da se ne klone na prvim preprekama života, povezuje nas s Bogom, kosmosom, Prirodom i vremenom u kom živimo.

Marija Tanackov


Kada je reč o pripovedanju, posebno o romanu, pa tako i o romanu „Bapa“ Radovana Vlahovića, reč je o sukobu, upravo o ratu svetova: postojećih u stvarnosti i nepostojećih u umetnosti. Radi se o tome da se ono postojeće pokazuje kao nedovoljno, pa se poseže za nepostojećim koje, kao takvo, pruža daleko veću mogućnost čovekovom napretku. A to onda znači još da ni svet umetnosti nije ono što jest, već ono što bi moglo da bude – što predstavlja i Aristotelovu definiciju književnosti u „Poetici“.
Ta dva sveta, postojeći i nepostojeći, sadašnji i prošli, u Vlahovićevom romanu veoma oštro su suprotstavljena, pa se u ovoj suprotstavljenosti i menjaju slike o njima: postojeći postaje nepostojeći, lažan, a onaj nepostojeći postaje postojeći, istinit.

prof. dr Nikola Strajnić

Sižejni tok romana razvijen je u horizontalnoj ravni mirne, razlivene ekspozicije, bez zapleta i ekstatične napregnutosti, sa niskim intenzitetom dramskih elemenata, na platformi statičnih motiva, dobro osnaženih efektima lokalnog žargona. Reč je o panoramskoj kompoziciji, nekonfliktnog prosedea, satkanog tehnikom široke epske forme, u mozaičkom nizu narativnih, deskriptivnih i dijaloških elemenata. Na kraju valja reći da je Vlahović načinom pripovedanja i bogatstvom značenjskih nivoa ostvario zanimljiv literarni model koji čitaocu pruža dublja saznanja o čoveku, omogućuje neponovljive trenutke zadovoljstva i duhovne relaksacije.

prof. dr Miomir Milinković