Csömöre Zoltán: „Nagykikinda és falusi településeinek történeti helyrajza” (Zoltan Čemere: „Kikinda i okolina u srednjem veku” na mađarskom)


160 str, 24 cm, broš. povez, 2018. godina
ISBN 978-86-6029-349-9

Cena: 1000 din
Knjigu možete poručiti pouzećem na mejl:
banatskikulturnicentar@gmail.com

A mai Nagykikinda az okleveles források tanúsága szerint több mint 600 éves múltra tekint visza. A település középkori őse Nagy-Kökénd, avagy Kökénd, a 15. század elejétől szerepel a forrásokban, mint a neves Berekszói Hagymás család uradalmának egyik tartozéka. A magyar jobbágyok által lakott település, akkoriban a Maros vizeitől táplált Galád-ér homokos partján, két korabeli megye, nevezetesen Csanád- és Temes-megye határán és a 12. századi Idriszi, arab útleíró művében említett régi hadiút nyomvonalán feküdt. 

Ez a könyv a mai Nagykikinda város helyén és annak vonzáskörzetében,vagyis a korábbi Nagykikinda község területén található késő középkori és kora újkori települések lajstromát közli. Közelebbről, kutatásunk ezúttal Nagykikinda és a hozzá tartozó 9 falusi település bel- és külterületeire korlátozódott. Ezek a következő falvak: Homokrév (Mokrin), Tiszahegyes (Iđoš), Szaján, Nakófalva (Nakovo), Tószeg (Novi Kozarci), Szent Hubert (Banatsko Veliko Selo), Kisorosz (Rusko Selo),Töröktopolya (Banatska Topola) és Basahíd (Bašaid). A felkutatott késő középkori és kora újkori települések száma az érintett területen harmincháromat tesz ki. Ezeknek java része a forrásokban lakottként szerepel, míg kisebb hányaduk már csak elpusztult telepként van feltüntetve a forrásban. Egyes települések csak egyszer vagy kétszer szerepelnek az oklevelekben, míg másrészt vannak olyanok is, melyeket 10-15 korabeli forrás említ meg. Ezek általában a korabeli uradalmi központok – területünk esetében Galád vagy Horogszeg helységek, melyek castellumokkal, monostorokkal és templomokkal is rendelkeztek. 

Az оlvasók előtt lévő könyv tulajdonképpen Nagykikinda történeti helyrajzának az első kötetét képezi. A sorozat folytatásaként tervben van még két kötet: a második, amely a majdnem két évszázados török hódoltság településhálózatát dolgozná fel, valamint a harmadik kötet, melyben az újratelepítés korának falvai, majorságai és tanyavilága szerepelne. 

Csömöre Zoltán 


Према расположивим дипломатичким изворима данашња Кикинда располаже историјом дугом преко 600 година. Средњовековна претеча данашње Кикинде, насеље Нађ-Кекенд, или Кекенд (Кекенда) у изворима се спомиње од почетка 15. века и то као посед чувене породице Хађмаши од Берексоа. Ово насеље угарских кметова налазило се на песковитој обали Моришове отоке, водотока Галацке, на граници тадашње Чанадске и Тамишке жупаније и на траси војног пута који се спомиње у делу арапског путописца Идрисија из 12. века. 

Ова књига презентује насеља с краја средњег и почетка новог века која су се налазила на територији самог града Кикинде или његове непосредне околине, односно на територији раније општине Кикинда. Поближе, наша истраживања су овога пута била фокусирана на саму територију града и на девет њему припадајућих сеоских насеља. То су: Мокрин, Иђош, Сајан, Наково, Нови Козарци, Банатско Велико Село, Руско Село, Банатска Топола и Башаид. На посматраној територији регистровано је укупно 33 насеља с краја средњег и почетка новог века. Велику већину извори тадашњег доба представљају као насељена места, док се један мањи број наводи у статусу селишта, односно напуштених насеља. Нека насеља се у изворима спомињу само једном или два пута, док са друге стране имамо и оне који се у изворима наводе и по 10-15 пута. То су најчешће центри некадашњих властелинстава – у случају наше територије, насеља Галад или Хорогсег – која у посматраном периоду располажу и кастелумом, манастиром и црквом. 

Књига која се налази пред читаоцима заправо је прва у серијалу о историјској топографији града Кикинде. Као наставак овог серијала у плану је и друга књига која би представила насеобинску мрежу готово двовековне турске владавине овим крајем. У плану је и трећа књига која би представила насеља, мајуре и салаше из времена обнове и колонизације током 18. века. 

Золтан Чемере