Vlahović Radovan: „Bapa” (prevod na mađarski Zoltan Čemere)

Edicija ROMAN
192 str, broš. povez, 20 cm, 2019. god.
ISBN 978-86-6029-420-5

Cena: 800 din
Knjigu možete poručiti pouzećem na mejl:
banatskikulturnicentar@gmail.com
_____________________________________________

REGÉNY
Sorozat

Szerkesztő
Grabovac Simon

Szakvéleményezők
Prof. Dr. Strajnić Nikola
Prof. Dr. Milinković Miomir

Magyar nyelvre fordította
Dr. Csömöre Zoltán

A mű eredeti címe
(Банатски културни центар, Ново Милошево, 2016)

A Bapa című regény 2017-ben az irodalmi díjakra esélyes
könyvek legszűkebb mezönyébe jutott
a következő irodalmi díjak rangjában:

A Vital Arany Napraforgó díja
A Vajdasági Írószövetség az Év Könyve díja
Az Újvidéki Vásár Laza Kostić díja

Branko nem volt félénk ember, de szerette a rendet és a közbiztonságot, és ha egyszer már elindult egy úton és látta, hogy azon az úton jól lehet haladni, akkor nem akart váltani. Ilyen volt mindenben: amikor szántott, egyik évben összeszántást, másik évben szétszántást végzett. Tudta, hogy a reggel mindig okosabb az esténél. Hogy az államok váltakoznak, de a nép marad. 


(részlet a regényből)

Živka Torbica: „Dnevna doza muškarca”

Edicija ZAVIČAJ
112 str, broš. povez, 20 cm, 2019. god.
ISBN 978-86-6029-419-9

Cena: 600 din
Knjigu možete poručiti pouzećem na mejl:
banatskikulturnicentar@gmail.com


Pesnikinja Živka Torbica je, silinom ljubavi kao sušte egzistencije, duboko zaronila u svoje biće osvetljeno bakljom ljubavi, što je sve energije njenog bića sažela u jednu kreativnost, kako bi ono unutrašnje skupila u rečeno, i dočarala one nevidljive procese koji ustalasaju čitavo čovekovo biće kad je ozračeno snagom ljubavi, strasti ili bola njome pokrenutog.

U stanjima smirene duše, kada se živi po zakonima inercije ili moranja, čovek često nije ni svestan te siline energije koju ima u sebi i koja mu omogućava snažnu ekspresiju, dok se to sa sličnom energijom oličenom u voljenoj osobi ne ukrsti i ne počne da varniči, da uskovitlava biće koje pri tom provrvi od emocija pretočenih u reči koje ih označavaju i iskazuju. U tom smislu i spoljašnje počinje da poprima druge obrise, druge boje i da se saobražava sa unutrašnjim, pa se život vidi na neočekivano nov 
način.

Potvrdu za to nalazimo i u njenoj vrlo ekspresivnoj, i po emocijama vrlo bogatoj poeziji. Vidimo da čitava priroda počinje da diše u ritmu ljubavi i strasti, sve se prenosi na bilje, drveće, nebo i sve uzvraća kliktajem radosti, zbog cvetanja koje se dešava u biću onoga u kome je ljubav nikla i razbokorila se, kao u lirskom subjektu ove poezije.Za razliku od pesnikinja trećeg milenija, koje svoje junakinje suprotstavljaju muškarcu i prosto odmeravaju snagu sa njim, kako duhovnu tako i erotsku, za razliku od onih koji odnos muškarca i žene vide kao borbu polova i suprotnosti, junakinja Živke Torbice sva je satkana od vatre i od želje za nesebičnim davanjem u pravoj i iskrenoj čulnoj ljubavi između muškarca i žene.

Mr Milica Jeftimijević Lilić
(iz recenzije)


Za razliku od pesnikinja trećeg milenija, koje svoje junakinje suprotstavljaju muškarcu i prosto odmeravaju snagu sa njim, kako duhovnu tako i erotsku, za razliku od onih koji odnos muškarca i žene vide kao borbu polova i suprotnosti, junakinja Živke Torbice sva je satkana od vatre i od želje za nesebičnim davanjem u pravoj i iskrenoj čulnoj ljubavi između muškarca i žene.

Dnevna doza muškarca je knjiga koja se čita u jednom dahu, a razlog za to je što nam autorka otkriva junakinju kao žensko i odveć žensko, kako je to nekad davno govorio Fridrih NIče a bez ustručavanja od promisli novog vreme­na kad je žena obeženstvenjena, kad joj je oduzeta emocija, put čežnje, potreba za romansom i sjedinjenjem sa muškarcem, koji je uvek predmet ženskih čežnji, misli i vapaja, kroz sve milenije postojanja homosapijensa.

Radovan Vlahović
(iz recenzije)


Andrija Ušjak: „Sto dama engleske poezije”

Edicija PREVODI
216 str, broš. povez, 24 cm, 2019. god.
ISBN 978-86-6029-415-1


Izbor i prepev
Andrija Ušjak

Cena: 1500 din
Knjigu možete poručiti pouzećem na mejl:
banatskikulturnicentar@gmail.com


Knjiga „Sto dama engleske poezije”, u izbo­ru i prevodu Andrije Ušjaka, je svojevrsni poetski vremeplov i putovanje kroz žensko pesničko raznoglasje, poteklo iz jednog jezika, sa pet kon­tinenata, iz devetnaest država, prepevano na srpski jezik. Ova knjiga nam potvrđuje da je treći milenij, ne samo milenij žene, već i ženskog pe­vanja, a pesme iz ove knjige se mogu čitati kao „instant“ poetski, estetski i energetski duhovni stimulansi, oplemenjivači i regeneratori naših posrnulih u svetu što nalik je razbijenom ogle­da­lu duša...

Radovan Vlahović, književnik


„Bal u Elemiru – Sremčevi dani” 2019 – rezultati konkursa i program



„Bal u Elemiru – Sremčevi dani” održaće se po četrnaesti put 28. i 29. juna 2019. godine u Elemiru kada će biti dodeljene Nagrade Stevan Sremac Aleksandru Baljku, Bojanu Babiću i Milanu Miciću, predstavljena knjiga Lasla Blaškovića, održati kolonija karikature i drugi kulturni i zabavni programi.


Manifestaciju „Bal u Elemiru – Sremčevi dani” organizuje Mesna zajednica Elemir u saradnji sa Banatskim kulturnim centrom, uz podršku Grada Zrenjanina.

Manifestaciju je osnovala Mesna zajednica Elemir u čast velikana srpske književnosti Stevana Sremca koji je u Elemiru, čekajući na prijem u dvorac porodice Kiš, napisao epos u deset pesama po istinitom događaju pod nazivom „Bal u Elemiru”.

Svake godine organizatori, pored bogatog kulturno-umetničkog i zabavnog programa, raspisuju i književni konkurs za najbolja ostvarenja humoristično-satiričnog žanra (neobjavljena pesma, priča, esej) i dedeljuju Nagrade „Stevan Sremac. Nagrade u vrednosti od pedeset, trideset i dvadeset hiljada dinara i diplome biće uručene dobitnicima 28. juna i svečanoj sali Mesne zajednice Elemir.


ODLUKA ŽIRIJA

Žiri: Blanuša, Šajtinac, Tešin.

Od preko 100 radova iz zemlje i inostranstva pristiglih na ovogodišnji literarni konkurs „Bal u Elemiru – Sremčevi dani” za najbolja humoristično-satirična dela, žiri u sastavu: Uglješa Šajtinac (predsednik), Srđan Tešin i Jelena Blanuša doneo je jednoglasnu odluku da se prve tri nagrade dodele sledećim autorima:


Резултат слика за aleksandar baljak

1. Prva nagrada – Aleksandar Baljak (Beograd), za ciklus aforizama


Резултат слика за bojan babić

2. Druga nagrada –  Bojan Babić (Beograd), za priču „Izveštaj Kancelarije za povratak Rahaele Ferari u život


Резултат слика за milan micić

3. Treća nagrada – Milan Micić (Novi Sad), za priču „Mali dogovor o ubistvu


Žiri je odlučio da pohvali radove: Rajka Lukača, Branislava JankovićaVladimira BulatovićaTanje Milutinović i Milana Vurdelje.

Prema rečima predsednika žirija Uglješe Šajtinca: „Konkurs za književnu nagradu „Bal u Elemiru” ove godine počastvovan je  povodom učešća jednog od najveštijih i najmudrijih aforističara kojeg je književnost na našem jeziku iznedrila. Žiri nije imao nikakve šanse, pobednik se sam izabrao!” Srđan Tešin je povodom konkursa izjavio da je ovogodišnji konkurs bio najbolji do sada po pitanju kvaliteta prispelih proznih radova.

Već godinama aforističar Aleksandar Baljak ima gotovo kultni status na srpskoj književnoj sceni. Mnogi smatraju da je on trenutno najveći živi srpski aforističar. Rođen je 1954. godine u Crvenki, živi i radi u Beogradu. Objavio je nekoliko knjiga i antologija aforizama. Prevođen je na mnoge strane jezike i zastupljen u brojnim međunarodnim antologijama. Dobitnik je više književnih nagrada, bio je urednik i saradnik u brojnim časopisima, osnivač je i selektor Satira FEST-a. „Aleksandar Baljak ima zadivljujuću sposobnost jezgrovitog i tačnog određivanja suštine i najsloženije društvene, političke i antropološke pojave. Njegove iskošene, duhovite i krajnje sažete definicije ukazuju da on ima izuzetnog dara da napiše jedan rečnik naše političke i socijalno-psihološke stvarnosti”(Žarko Trebješanin).

Priča Izveštaj Kancelarije za povratak Rahaele Ferari u život” Bojana Babića je zamišljena kao fina persiflaža zvaničnog podnošenja Izveštaja o radu nekakave Kancelarije za povratak Rahaele Ferari u život pred Narodnom skupštinom. Izveštaj podnosi predsednik Komisije, koji pred predsednikom Parlamenta, premijerkom  i ministrima detaljno obrazlaže istoriju pokušaja oživljavanja čuvene glumice, s čijim nestankom ne može da se pomiri široka društvena i politička zajednica. (...) I dok izgovara parolu: „Smrt smrti! Rahaela životu!” predsednik Komisije doživljava srčani udar i umire. Ova Babićeva priča jeste duhovita alegorija o vremenu u kom ozbiljno moramo da postavimo pitanje: u šta verujemo? U laž ili u istinu?

U satiričnoj pseudokriminalističkoj priči Mali dogovor o ubistvukoja se odigrava dvadesetih godina u Americi, Milan Micić plete storiju o dvojici propalica: Budimiru Bude Bad Bulavi i Arturu O Kifu, koji vozom putuju za Nju Orleans, gde ima „hleba i muzike” na pretek. Micićev jezik je u najboljem smislu reči - maniristički, a rečenica stilizovana. I ova priča, kao i Babićeva, govori o smrti kao nepoznanici koja je za jedne ljude konačno ishodište, dok za druge predstavlja vaskrsenje i novi život. I, takođe, iz daleka referira na našu svakodnevicu koja se davi u lažnim vestima.


PROGRAM MANIFESTACIJE


 
Blašković i Vlahović

Svečana sala Mesne zajednice Elemir
19.00 19.30
Predstavljanje knjige pesama Bogzna Lasla Blaškovića, upravnika Narodne biblioteke Srbije. Govore Laslo Blašković i Radovan Vlahović.

19.30 20.00
Dodela književnih nagrada „Stevan Sremac”. Nagrade uručuje žiri: Uglješa Šajtinac, Srđan V. Tešin i Jelena Blanuša.

Bina ispred Mesne zajednice Elemir
19.30
Koncert KUD-a Mladost” Elemir sa gostima
20.30
– Otvaranje manifestacije
22.00
Koncert grupe „Apsolutno romantično”

SUBOTA 29.06. 2019. godine

Svečana sala Mesne zajednice Elemir


Kolonija karikature
16.00
Kolonija karikaturista
19.00
– Otvaranje izložbe karikatura


19.15
– Predstavljanje knjige „Suđenje Jevremovo” Gordane Svilengaćin. Govore autorka i Radovan Vlahović.

Bina ispred Mesne zajednice Elemir
17.30
Nastup Plesnog studia „Naca”
19.00
– Lutkarska predstva „Ohola princeza”, lutkari iz Elemira
22.00
Koncert Saše Matića
24.00
Zatvaranje manifestacije i vatromet

Održana manifestacija „Slovo ljubve”; Milutinu „Despotica Angelina”

Književna manifestacija „Slovo ljubve” održana je 21. juna 2019. u Banatskom kulturnom centru u Novom Miloševu kada je Književna nagrada „Despotica Angelina Branković” uručena ovogodišnjem laureatu Perici Milutinu za knjigu pesama „Siluan”. 




Manifestacija pod imenom „Slovo ljubve” i književna nagrada „Despotica Angelina Branković” podećaju nas na manje poznat deo srpske istorije: period kada je ovaj deo Banata kao i naselje Arača u blizini Novog Miloševa bilo u posedu srpskih despota Stefana Lazarevića i Đurđa Brankovića, kao nastavljača nemanjićke tradicije severno od Save i Dunava. 


U programu učestvovali: u ime Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama skup pozdravio dr Milan Micić, pomoćnik sekretara; u ime predlagača za nagradu govorio dr Zoran Đerić, književnik; Perica Milutin, dobitnik nagrade „Despotica Angelina Branković”; Radovan Vlahović, direktor Banatskog kulturnog centra; u muzičkom delu programa nastupio je Miodrag Miša Blizanac, solista, u pratnji Hora prosvetnih radnika Novog Sada „Prosvetitelji”; u okviru „Pesničkog venca” nastupili su pesnici: Perica Milutin, Zoran Đerić, Milan Micić, Selimir Radulović i Radovan Vlahović. 

Manifestacija je održana uz podršku Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama.


Nagrada „Despotica Angelina Branković”

Na osnovu predloga koji su podneli Dom kulture „Gračanica” iz Gračanice i Pravoslavno udruženje „Sveti Sava” Petrovaradin, kao i istaknuti pojedinci: prof. dr Zoran Đerić, prof. dr Sava Damjanov,Franja Petrinovićdr Milan Micić, nagradu „Despotica Angelina Branković Banatski kulturni centar dodeljuje Perici Milutinu za knjigu pesama Siluan (Fondacija „Grupa sever”, Novi Sad, 2019).

U predlogu za nagradu između ostalog stoji: Siluan Perice Milutina je kompleksno pesničko tkanje, sastavljeno od nekoliko celina koje su snažno povezane. Prva, po kojoj je knjiga i dobila ime, Siluan, ima pet ciklusa, ili pevanja, uz uvodnu pesmu, i predstavlja jezgro iz koga crpe i preostalih pet celina, ili spevova. Brojčana struktura (brojevi u naslovu, koji upućuju na redosled, ali i na veze sa drugim pesmama), ukazuje na osmišljenost ove knjige i na jednom drugom nivou, koji je istovremeno i poetički i kosmički, pre metafizički, nego li metaforički, pre svega i iznad svega, u sferi duhovnog i molitvenog. Bilo ko da je naslovni junak, običan monah ili starac Siluan, svetogorski podvižnik, njegove su pouke duboke, uverljive, jer je njegovo iskustvo čemerno i tamno, između reči i ćutnje, između svesti i nesvesti, između uma i neuma… (dr Zoran Đerić)

Perica Milutin rođen je 10. 6. 1959. godine u Glamoču. Studirao je Jugoslovensku i svetsku književnost na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Piše poeziju i prozu. Živi i stvara u Novom Sadu.

Nagrada se sastoji od Povelje i poklon ikone Prepodobne mati Angeline, koja je rad Silvije Vlahović.

Perica Milutin

Zoran Đerić

Milan Micić

Selimir Radulović

Miša Blizanac

Radovan Vlahović

Književna manifestacija „Slovo ljubve”: Perici Milutinu „Despotica Angelina Branković”


Književna manifestacija „Slovo ljubve” održaće se 21. juna 2019. od 19 časova u Banatskom kulturnom centru u Novom Miloševu kada će Književna nagrada „Despotica Angelina Branković” biti uručena ovogodišnjem laureatu Perici Milutinu za knjigu pesama „Siluan”.


Manifestacija pod imenom „Slovo ljubve” i književna nagrada „Despotica Angelina Branković” podećaju nas na manje poznat deo srpske istorije: period kada je ovaj deo Banata kao i naselje Arača u blizini Novog Miloševa bilo u posedu srpskih despota Stefana Lazarevića i Đurđa Brankovića, kao nastavljača nemanjićke tradicije severno od Save i Dunava.

U programu učestvuju: u ime Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama skup pozdravlja dr Milan Micić, pomoćnik sekretara; u ime predlagača za nagradu govori dr Zoran Đerić, književnik;  Perica Milutin, dobitnik nagrade „Despotica Angelina Branković”; Radovan Vlahović, direktor Banatskog kulturnog centra; u muzičkom delu programa će nastupiti Miodrag Miša Blizanac, solista, u pratnji Hora prosvetnih radnika Novog Sada „Prosvetitelji”; u okviru „Pesničkog venca” će nastupiti pesnici: Perica Milutin, Zoran Đerić, Milan Micić, Selimir Radulović, Nenad Šaponja i Radovan Vlahović.

Manifestacija se održava uz podršku Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama.

Nagrada „Despotica Angelina Branković”

Na osnovu predloga koji su podneli Dom kulture „Gračanica” iz Gračanice i Pravoslavno udruženje „Sveti Sava” Petrovaradin, kao i istaknuti pojedinci: prof. dr Zoran Đerić, prof. dr Sava Damjanov, Franja Petrinović, dr Milan Micić, nagradu „Despotica Angelina Branković Banatski kulturni centar dodeljuje Perici Milutinu za knjigu pesama Siluan (Fondacija „Grupa sever”, Novi Sad, 2019).

U predlogu za nagradu između ostalog stoji: Siluan Perice Milutina je kompleksno pesničko tkanje, sastavljeno od nekoliko celina koje su snažno povezane. Prva, po kojoj je knjiga i dobila ime, Siluan, ima pet ciklusa, ili pevanja, uz uvodnu pesmu, i predstavlja jezgro iz koga crpe i preostalih pet celina, ili spevova. Brojčana struktura (brojevi u naslovu, koji upućuju na redosled, ali i na veze sa drugim pesmama), ukazuje na osmišljenost ove knjige i na jednom drugom nivou, koji je istovremeno i poetički i kosmički, pre metafizički, nego li metaforički, pre svega i iznad svega, u sferi duhovnog i molitvenog. Bilo ko da je naslovni junak, običan monah ili starac Siluan, svetogorski podvižnik, njegove su pouke duboke, uverljive, jer je njegovo iskustvo čemerno i tamno, između reči i ćutnje, između svesti i nesvesti, između uma i neuma… (dr Zoran Đerić)

Perica Milutin rođen je 10. 6. 1959. godine u Glamoču. Studirao je Jugoslovensku i svetsku književnost na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Piše poeziju i prozu. Živi i stvara u Novom Sadu.

Nagrada se sastoji od Povelje i poklon ikone Prepodobne mati Angeline, koja je rad Silvije Vlahović.

Aleksandar Marić: „Tajna duše”

Edicija ZAVIČAJ
80 str, broš. povez, 20 cm, 2019. god.
ISBN 978-86-6029-416-8

Cena: 500 din
Knjigu možete poručiti pouzećem na mejl:
banatskikulturnicentar@gmail.com


„Tajna duše” je knjiga koju autor posvećuje onima koji pesme čitaju zatvorenih očiju, dakle, hipersenzibilnim ljudima u svetu kad su emocije prestale biti in i kad je stvarnost pritisnuta postliberalnom destrukcijom, kako medija tako i politika, a sve sa jednom željom da ono prefinjeno, unutrašnje, romantično i željno svetlosti čovekovo biće potisne u drugi plan zarad opskurnog i bizarnog rijaliti programa, u koji nas svim silama gospodari stvarnosti žele ubaciti. 

Pesnički subjekt ove poezije je pobunjenik protiv tog i takvog sveta i on se pevajući slobodnim stihom iskazuje kroz četiri ciklusa pesama. Svaki od tih ciklusa nam se doima drugačije, kao da i sam autor pokušava da svo­je složeno i mnogoliko pesničko ja kroz njih stavi u jednu poetski celinu. 

Radovan Vlahović, 
književnik

Konkurs za objavljivanje tri prve knjige mladih autora iz Kikinde, Srbije i dijaspore 2019.


Grad Kikinda i Banatski kulturni centar (BKC) raspisuju konkurs za objavljivanje tri prve knjige mladih autora do 35 godina. Konkurs se odnosi na autore koji žive na teritorije Grada Kikinde, na autore iz Srbije i na autore iz dijaspore.


Autori konkurišu sa rukopisima od kojih će žiri u sastavu: predsednik Marija Tanackov (književnica), Stanislava Hrnjak (predsednica Skupštine Grada Kikinda) i Radovan Vlahović (književnik i direktor BKC-a), odabrati tri rukopisa za obajvljivanje knjiga (do 80 strana, A5 formata) u ediciji PRVA KNJIGA Banatskog kulturnog centra. Žiri će odabrati jedan rukopis autora iz Kikinde, jedan rukopis autora sa teritorije Srbije i jedan rukopis autora iz dijaspore.

Propozicije konkursa: rukopise (poezija, proza, esej, književna kritika, naučni i istraživački radovi i dr), biografiju autora i kontakt podatke (adresa, mejl, telefon) slati na mejl: banatskikulturnicentar@gmail.com

Konkurs je otvoren od 07. 6. 2019. do 25. 7. 2019. godine.

Rezultati konkursa biće objavljeni 15. 8. 2019. godine, a knjige će se pojaviti na 64. međunarodnom beogradskom sajmu knjiga krajem oktobra 2019. godine.

Ovaj konkurs BKC tradicionalno raspisuje uz podršku Grada Kikinde.

Za sve dodatne informacije obratiti se na e-mail:
banatskikulturnicentar@gmail.com ili na telefon 063/644-369.

Uži izbor za nagradu 10. evropskog Fejsbuk pesničkog festivala


Prvostepeni žiri 10. evropskog Fejsbuk pesničkog Festivala, koji čine pobednici prethodnih devet Festivala, izabrao je za uži izbor za nagradu festivala pesme 44 autora iz 14 zemalja: Turska, Nemačka, Saudijska Arabija, Španija, Venecuela, Italija, Azerbejdžan, Švadska, Švajcarska, BIH, Hrvatska, Slovenija, Makedonija, Srbija. U kokurenciji su bile pesme oko 500 autora iz 31 zemlje sveta koji su se javili na konkurs festivala.


Drugostepeni žiri na čelu sa Simonom Grabovcem, na osnovu užeg izbora, doneće odluku o dobitniku nagrade, koja je objavljivanje samostalne zbirke pesama, dok će pesme koje su ušle u uži izbor biti objavljene u posebnoj zajedničkoj štampanoj knjizi pod nazivom „Višeglasje”.

Drugostepeni žiri će svoju odluku proglasiti na manifestaciji „Pesnička republika”, koja je proistekla iz Fejsbuk festivala i koja se održava novembra meseca u Banatskom kulturnom centru u Novom Miloševu.

Članovi prvostepenog žirija za ovu godini bili su: Branka Korać (Amster­dam, Holandija), Jelena Ći­rić (Prag, Češka), Mitko Go­gov (Skoplje, Ma­kedonija), Bogdanka Rakić (Bul, Ne­ma­čka), Todora Škoro (Beograd, Srbija), Aleksandra Luthander (Švedska), Toni Perdić (Beograd, Srbija), Mariana Kunbar (Jerusalim, Izrael), Katarina Mosnak Bagljaš (Očova, Slovačka), Zlatko Kraljić (Velenje, Slovenija), Nenad Trajković (Vranje, Srbija).

Članovi drugostepenog žirija: Simon Grabovac (predsednik), dr Zoran Đerić, Franja Petrinović, Goran Ibrajter i Radovan Vlahović.

10. evropski Fejsbuk pesnički festival održan je 9. i 10. marta 2019. godine na Novosadskom sajmu, u okviru Međunarodnog sajma knjiga, u organizaciji Banatskog kulturnog centra i Novosadskog sajma. Oko 160 učesnika iz 13 zemalja je lično došlo na Festival i govorilo svoje stihove na Novosadskom sajmu, dok su ostali pesnici učestvovali virtuelnim putem. 


Pojedinačne odluke članova Prvostepenog žirija:

Aleksandra Luthander (Švedska)
Luthander, Eleonora, Stokholm, Švedska, „#MeToo”
Novaković, Aleksandar, Beograd, Srbija, „Strah dolazi”
Frančič, Franjo, Sečovlje, Slovenija, „Djetinjstvo”
Knežević, Željko, Švajcarska, „Povratnik”
Bundalo, Slađana, Kruševac, Srbija, „Voleo je ženu...”

Bogdanka Rakić (Nemačka)
Cordero, Mariela, Valencia, Venezuela, „El país y la sangre.”
Michniuk, Justyna, Cottbus, Nemačka, „Łakoma*”
Makedonska, Viktorija, Skoplje, Makedonija, „Навез од кирилица”
Krstić, Slaviša, Smederevska Palanka, Srbija, „odjek”
Leineweber, Gino, Hamburg, Nemačka, „Colette”

Branka Korać (Holandija)
Ali Al Hazmi, Daman, Saudijska Arabija, علي الحازمي  تُلقي بحزنكَ صخرةً في الماء /„Bacanje bola kao kamena u vodu”
Bundalo, Slađana, Kruševac, Srbija, „Voleo je ženu...”
Žinic Ilić, Marina, Novi Sad, Srbija, „Javnost i pojavnost”
De Rueda, Isabel, Španija,Decepción / „Razočaranje”
Karahan, Hilal,
Istanbul, Turska, Gece gidip geliyordu aramızda” / „Noć je putovala između nas”

Jelena Ćirić (Češka)
Krstić, Slaviša, Smederevska Palanka, Srbija, „odjek”
Jeftimijević Lilić, Milica, Beograd, Srbija, „Istina ljubavi šta je”
Makazlieva, Eli, Skoplje, Makedonija, Nasmej se”
Dimitrijević, Aleksandra, Novi Sad, Srbija, „Euridika”
Žinic Ilić, Marina, Novi Sad, Srbija, „Javnost i pojavnost”

Katarina Mosnak Bagljaš (Slovačka)
Došlić, Milorad, Kać, Srbija, Poslednje pismo”
Karahan, Hilal, Istanbul, Turska,Gece gidip geliyordu aramızda” / „Noć je putovala između nas”
Balteanu, Euđenija, Pančevo, Srbija, „Na raskršću”
Glišić, Danijela, Smederevska Palanka, Srbija, Boje oka
Erkek, Hasan, Turska „Painted Birds”

Mariana Kunbar (Izrael)
Stevanović, Vitomir, Doboj, BIH, „Nikad ti u pjesmi ne spomenuh ime”
Kraljić, Evica, Nova Gradiška, BiH, „Nepregažena pjesma”
Kostić, Nerandža, Donji Milanovac, Srbija, „Umesto vlaškog ora”
Dobrila, Mirjana, Italija, „Pamti me”
Naumovski, Natalija, Kićevo, Makedonija, „Aura”

Nenad Trajković (Srbija)
Cordero, Mariela, Valencia, Venezuela, „El país y la sangre”
Bogdanović, Stojan, Niš, Srbija,Muke sa Haronom”
Marković, Branislava, Beograd, Srbija, „Sedeo si preko puta”
Turan Rahimli, Tarana, Azerbejdžan, „GÜZGÜDƏKİ MƏN DEYİLƏM
Marković, Dragan, Kostajnik, Srbija, „Kuso i repato”

Todora Škoro (Srbija)
Selaković, Branka, Beograd, Srbija, „Dečak od papira”
Ali Al Hazmi, Daman, Saudijska Arabija, علي الحازمي  تُلقي بحزنكَ صخرةً في الماء /„Bacanje bola kao kamena u vodu”
Radulović, Sanja, Doboj, BiH, „ Tudji svijet vs Nasa soba”
Kisić, Predrag Kisa, Bijeljina, BiH, „Ne čitaj novine, draga”
Tijanić, Zorica, Novi Bograd, Srbija, „Fragment”

Toni Perdić (Srbija)
Hrupec, Nataša, Zagreb, Hrvatska, „Malo eksplicitne poezije”
Pejak, Mirjana, Sisak, Hrvatska, „Rumeno nebo u koritu starosti”
Bogdanović, Stojan, Niš, Srbija,Muke sa Haronom”
Radulović, Sanja, Doboj, BiH, „ Tudji svijet vs Nasa soba”
Selaković, Branka, Beograd, Srbija, „Dečak od papira”

Zlatko Kraljić (Slovenija)
Ali Al Hazmi, Daman, Saudijska Arabija, علي الحازمي  تُلقي بحزنكَ صخرةً في الماء /„Bacanje bola kao kamena u vodu”
Veber, Tom, Maribor, Slovenija, „Preobrazbe v snegu”
Bošnjak, Brankica, Bizovac, Hrvatska, „Nebo od vjetrenjača”
Komprej, Milojka, Šoštanj, Slovenija „Angel/VII/”
Jovčić, Ana, Beograd, Srbija, Smrt”

Mitko Gogov (Makedonija)
Ferhatbegović, Marica, Živinice, BIH, „Lonac prekuhanih uspomena”
Misoski, Milčo (Мисоски, Милчо), Makedonija, „Играчка”
Milojković, Vladimir, Subotica, Srbija, „Zimski dnevnik”
Radulović, Sanja, Doboj, BiH, „Tudji svijet vs Nasa soba”
Radovanović, Dunja, Zemun, Srbija, „Noć kada sam prestala da gledam (u) vatromet”

Zbirna odluka prvostepenog žirija:

  1. Ali Al Hazmi, Daman, Saudijska Arabija, علي الحازمي  تُلقي بحزنكَ صخرةً في الماء  / „Bacanje bola kao kamena u vodu” (3 glasa)
  2. Balteanu, Euđenija, Pančevo, Srbija, „Na raskršću”
  3. Bogdanović, Stojan, Niš, Srbija,Muke sa Haronom” (2 glasa)
  4. Bošnjak, Brankica, Bizovac, Hrvatska, „Nebo od vjetrenjača”
  5. Bundalo, Slađana, Kruševac, Srbija, „Voleo je ženu...” (2 glasa)
  6. Cordero, Mariela, Valencia, Venecuela, „El país y la sangre” (2 glasa)
  7. De Rueda, Isabel, Španija,Decepción”/ „Razočaranje”
  8. Dimitrijević, Aleksandra, Novi Sad, Srbija, „Euridika”
  9. Dobrila, Mirjana, Italija, „Pamti me”
  10. Došlić, Milorad, Kać, Srbija, Poslednje pismo”
  11. Erkek, Hasan, Turska „Painted Birds”
  12. Ferhatbegović, Marica, Živinice, BIH, „Lonac prekuhanih uspomena”
  13. Frančič, Franjo, Sečovlje, Slovenija, „Djetinjstvo”
  14. Glišić, Danijela, Smederevska Palanka, Srbija, Boje oka
  15. Hrupec, Nataša, Zagreb, Hrvatska, „Malo eksplicitne poezije”
  16. Jeftimijević Lilić, Milica, Beograd, Srbija, „Istina ljubavi šta je”
  17. Jovčić, Ana, Beograd, Srbija, Smrt”
  18. Karahan, Hilal, Istanbul, Turska,Gece gidip geliyordu aramızda” / „Noć je putovala između nas” (2 glasa)
  19. Kisić, Predrag Kisa, Bijeljina, BiH, „Ne čitaj novine, draga”
  20. Knežević, Željko, Švajcarska, „Povratnik”
  21. Komprej, Milojka, Šoštanj, Slovenija „Angel/VII/”
  22. Kostić, Nerandža, Donji Milanovac, Srbija, „Umesto vlaškog ora”
  23. Kraljić, Evica, Nova Gradiška, BiH, „Nepregažena pjesma”
  24. Krstić, Slaviša, Smederevska Palanka, Srbija, „odjek” (2 glasa)
  25. Leineweber, Gino, Hamburg, Nemačka, „Colette”
  26. Luthander, Eleonora, Stokholm, Švedska, „#MeToo”
  27. Makazlieva, Eli, Skoplje, Makedonija, Nasmej se”
  28. Makedonska, Viktorija, Skoplje, Makedonija, „Навез од кирилица”
  29. Marković, Branislava, Beograd, Srbija, „Sedeo si preko puta”
  30. Marković, Dragan, Kostajnik, Srbija, „Kuso i repato”
  31. Michniuk, Justyna, Cottbus, Nemačka, „Łakoma*”
  32. Milojković, Vladimir, Subotica, Srbija, „Zimski dnevnik”
  33. Misoski, Milčo (Мисоски, Милчо), Makedonija, „Играчка”
  34. Naumovski, Natalija, Kićevo, Makedonija, „Aura”
  35. Novaković, Aleksandar, Beograd, Srbija, „Strah dolazi”
  36. Pejak, Mirjana, Sisak, Hrvatska, „Rumeno nebo u koritu starosti”
  37. Radovanović, Dunja, Zemun, Srbija, „Noć kada sam prestala da gledam (u) vatromet”
  38. Radulović, Sanja, Doboj, BiH, „ Tudji svijet vs Nasa soba” (3 glasa)
  39. Selaković, Branka, Beograd, Srbija, „Dečak od papira” (2 glasa)
  40. Stevanović, Vitomir, Doboj, BIH, „Nikad ti u pjesmi ne spomenuh ime”
  41. Tijanić, Zorica, Novi Bograd, Srbija, „Fragment”
  42. Turan Rahimli, Tarana, Azerbejdžan, „GÜZGÜDƏKİ MƏN DEYİLƏM
  43. Veber, Tom, Maribor, Slovenija, „Preobrazbe v snegu”
  44. Žinic Ilić, Marina, Novi Sad, Srbija, „Javnost i pojavnost” (2 glasa)