BKC na 64. međunarodnom beogradskom sajmu knjiga

Banatski kulturni centar, kao jedan od izlagača na 64. međunarodnom beogradskom sajmu knjiga (20–27. 10. 2019), predstavio je svoju produkciju koja u proteklih godinu dana broji 59 izdanja, od čega je 13 prevoda uglavnom sa srpskog na strane jezike.


Između dva sajma, iz produkcije BKC-a, posebno se izdvaja Troknjižje „Srbi u Banatu” koje se sastoji od tri značajne studije o Banatu od kojih prve dve nisu imale druga izdanja više od 70 godina i predstavlaju prave retkosti od izuzetnog značaja: „Srbi u Banatu: u prošlosti i sadašnjosti” Dobrivoja Nikolića i „Srbi u Banatu: do kraja osamnaestog veka” Dušana J. Popovića. Treća je knjiga „Srbi u Banatu: naselja i stanovništvo” Jovana Erdeljanovića. Urednički odbor Troknjižja činili su dr Petar V. Krestić, predsednik, dr Milan Micić i dr Srđan Šljukić, dok je recenzent akademik Vasilije Krestić.


Iz najaktuelnije produkcije BKC-a, izdvajaju se i druge istoriografske studije: „Banat – novembar 1918.” dr Ferenca Nemeta i dr Milana Micića, „Seoski trgovi u Banatu”, doktorska disertacija dr Marije Silađi, „Laslo Karačonji i njegovo doba” dr Filipa Krčmara.
U ediciji „Banat”, koju uređuju dr Milivoj Nenin, Milorad Grujić i Radovan Vlahović, posle Milete Jakšića i Tihomira Ostojića, objavljena je knjiga Miloša Crnjanskog „O Banatu i o Banaćanima”. Ovo drugo dopunjeno izdanje, koje se pojavljuje tek posle 30 godina, sadrži neobjavljivanu dopunu samog priređivača knjige Stojana Trećakova, kao i  pogovor Milorada Grujića. I istoj ediciji objavljen je i roman „Bog Vadraca i Madžara” Milorada Grujića.


BKC je ove godine Crnjanskog objavio i u prevodu na nemački i rumunski jezik. Povodom stogodišnjice od objavljivanja „Lirike Itake” Miloša Crnjanskog, objavljeno je srpsko-nemačko ove knjige u prevodu Johana Lavundija. Izabrane poemCrnjanskog na rumunski jezik  preveo je Ivo Munćan.
Dva romana Rastka Petrovića objavljena su na ruskom jeziku u prevodu Vasilija Sokolova, zatim prevod izabranih pesama Marine Cvetajeve na srpski koji je uradila Violeta Bjelogrlić, prevod „Sto dama engelske poezije” Andrije Ušjaka, prevod romana „Bapa” Radovana Vlahovića na mađarski jezik Zoltana Čemerea, antologija američke poezija za decu i mlade, kao i drugi prevodi sa srpskog na nemački, ruski, engeski, mađarski i rumunski...
BKC je osnovao ediciju pod nazivom „Sociologija” koju uređuje dr Srđan Šljukić, a u njoj su objavljene knjige „Fabrika” dr Marice Šljukić i „Osnovi sociologije rada” dr Bože Miloševića.
Naročito se izdvaja voko-vizuelni tekst Vladana Radovanovića u knjizi „Priča o O”.
U ediciji „Paleja” urednika Simona Grabovca objavljena je knjiga „Kritičari o Bapi”.
BKC je je objavio tri romana inspirisana istinitim pričama o Banatu autora Katie Vunderiln, Borisa Jočića i Gordane Svilengaćin, više knjiga proze od kojih se izdvajaju knjige Milice Lilić i Miodraga Topića, desetak knjiga mladih autora, više knjiga poezije, knjiga za decu, knjiga zavičajne tematike, više monografija, zbornika...
Glavni i odgovorni urednik kuće, kao i urednik edicija „Roman”, „Poezija”, „Proza”, „Prevodi”, „Istorija”, „Zavičaj”, „Prva knjiga” i dr.  je književnik Radovan Vlahović.

Štand BKC-a.


Kompletan spisak naslova možete videti ovde:

Nova izdanja knjiga promovisana su na Platou „Beogradski sajam“ 21. i 23. 10. 2019. 



PROMOCIJE NOVIH IZDANJA 


Plato „Beogradski sajam”, 21. 10. 2019.



Učestvovali su autori:
Maria Silađi („Seoski trgovi u Banatu ”)
Violeta Bjelogrlić (Marina Cvetajeva: „Небеса и поднебесье / Nebesa i podnebesja”)
Miodrag Topić („Pas koji je hvatao zjale”)
Jovana Nikolić („Hana i Lea”)
Slobodan Đekić („Novi drug”)


Plato „Beogradski sajam ”, 23. 10. 2019.




Učestvovali su autori:
Katia Vunderlin („Klarin rat i mir”)
Boris Jočić („Devet godina ljubavi”)
Filip Dimkoski („Zajedno da rastemo”)
Milena Živkov („Mehur od sapunice”)
Jovan Zafirović („Trn božura”  )
Aleksandar Marić („Tajna duše”)
Zoran Tornjanski („Podeljeno srce i prava vera”)
Melita Perić („U iščekivanju”)
Jelena Milić („Oteto od sna”)
Ivana Stojić (Čerga, da sam)
Klaudija Baloš („Život je talas”)
Mirko Čavić („Kaže mi Dragomir”)

Senka Vlahović na međunarodnom simpozujumu o ilustraciji BIB 2019

Senka Vlahović učestvovala je na proteklom Međunarodnom simpozujumu 27. bijenala ilustracije u Bratislavi 26. 10. 2019. godine, među 15-ak učesnika iz više zemalja sveta (Španija, Danska, Finska, Hrvatska, Rusija, Južna Koreja, Irska, Češka, Izrael, SAD, Danska, Iran, Brazil i Srbija).

Senka Vlahović i Viera Anoškinova.
  
Tema simpozujuma, koji se više od pola veka održava u okviru ovoj bijenala, bila je „Kult originalne ilustracije u svetu digitalne tehnologije”. Senka Vlahović izložila je svoj rad pod naslovom „Originalana ilustracija ili niz nula i jedinica?” u kojem raspravlja da li je „original” sve zastupljenijih digitalno nastalih ilustracija zapravo niz nula i jedinica zabeleženih na hard disku računara... Svi radovi predstavljeni na simpozijumu biće štampani u zborniku na engleskom i slovačkom jeziku.

 
Otvaranje simpozijuma: Peter Tvrdonj, Dušan Rol, Zuzana Jaroševa i Viera Anoškinova.

Učesnici simpozijuma i gosti bijenala.


Msr Senka Vlahović je autorka više stručnih knjiga u oblasti ilustracije, dobitnica nagrade ULUPUDS-a na sajmu knjiga u Beogradu, osnivač i direktor Festivala ilustracije „BookILL fest”. Bila je više puta učesnik međunarodnih simpozijuma i član više žirija u Srbiji i inostranstvu. Autorka je izložbe „Savremeni srpski ilustratori knjiga za decu” koju je ambasador Srbije u Slovačkoj otvorio u „Bibiani” u Bratislavi avgusta 2019. godine.


Na ovogodišnjoj izložbi bijenala u Bratislavskom dvorcu, izloženo je više hiljada ilustracija knjiga za decu ilustratora iz 47 zemalja sveta. 


Izložba Miroslava Hraška

  

Izložba slikara naive Miroslava Hraška iz Hajdučice, u saradnji „Bibiane” iz Bratislave i Galerije „Babka” iz Kovačice, otvorena je kao deo pretećeg programa 27. bijenala ilustracije u Bratislavi.

Gosti bijenala na otvaranju izložbe.

Na otvaranju izložbe Miroslava Hraška pod nazivom „Na krilima Babke”, inspirisane dečjim igrama u Banatu, u Galeriji „Kalab” u Bratislavi, govorili su direktor „Bibiane” Peter Tvrdonj, galerista Pavel Babka i Senka Vlahović, kao učesnica Međunarodnog simpozijuma Bijenala ilustracije u Bratislavi.


Među ilustratorima iz Srbije, na bijenalu su se našle i ilustracije Miroslava Hraška za knjigu „Chlapec v hrašku”. „Naivno slikarstvo i ilustracija”, prema rečima Senka Vlahović na otvaranju izložbe, „bliske su po izraženoj narativnosti i figuraciji, te nije slučajno da se Miro Hraško našao na ovom bijanalu”.