Dragoslavu Mihailoviću uručena Gramata „Pesničke republike”

Gramatu „Pesničke republike” književniku i akademiku Dragoslavu Mihailoviću za roman „Kad su cvetale tikve” (Matica srpska, Novi Sad, 1968) uručio je Radovan Vlahović, direktor Banatskog kulturnog centra, 11. decembra u Mihailovićevom kabinetu u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti u Beogradu.

Gramata „Pesničke republike” dodeljuje se, na osnovu konkursa „Propuštena prilika”, za nenagrađenu knjigu objavljenu u poslednjih pola veka.


Dragoslav Mihailović i Radovan Vlahović

Povodom uručenja nagrade, Mihailović je izjavio: „Ja sam do sad primio 25 ili možda čak i 30 nagrada. Ovo je najneobičnija nagrada koju sam dobio, njome se nagrađajue moja knjiga Kad su cvetale tikve. Ona je izašla do sad, ako se ne varam, u 45 izdanja i jako sam polaskan time što ste je izabrali za vašu nagradu.  Želim da vam se zahvalim i da vam poželim dobar rad i u budućnosti  i svaku sreću.

Mihailović je najavio izazak iz štampe sabranih dela kod čak dva izdavača Lagune i Službenog glasnika. Za nagrađenu knjigu on još kaže: Ona je i u školskom programu i moram da kažem da ima mnogo mladih ljudi koji su je pročitali. Ona se i dalje čita. Evo, sad je u tom Laguninom izdanju izašlo jedanaesto njihovo izdanje i oni su vrlo zadovoljni. Nisu uopšte očekivali da će se nešto takvo dogoditi.  

Nagrada se dodeljuje u okviru manifestacije „Pesnička republika” koja je po četvrti put održana 23. 11. 2019. u Banatskom kulturnom centru u Novom Miloševu pod sloganom „Svet treba da peva a ne da ratuje”. Dobitnik je bio opravdano sprečen da prisustuje manifestaciji te mu je nagrada ovom prilikom naknadno uručena. Nagrada podrazumeva povelju, poklon sliku (rad karikaturiste Jugoslava Vlahovića iz ciklusa „Flower power”) i objavljivanje knjige dobitnika u izdanju Banatskog kulturnog centra.



Iz obrazloženja odluke žirija

U okviru manifestacije Pesnička republika, koju tradicionalno organizuje Banatski kulturni centar iz Novog Miloševa, za roman „Kad su cvetale tikve” (Matica srpska, Novi Sad, 1968), književnik Dragoslav Mihailović nagrađen je Gramatom Pesničke republike koja se, na osnovu konkursa Propuštena prilika, dodeljuje za nenagrađenu knjigu objavljenu u poslednjih pola veka u srpskoj književnosti. Na predlog Udruženja za negovanje tradicije Novi Bečej, odluku o nagradi su doneli osnivač, predsednik i vlada Pesničke republike (Radovan Vlahović, Simon Grabovac, dr Zoran Đerić, Franja Petrinović, Goran Ibrajter, Jovan Gvero i Senka Vlahović).

U vremenu socrealizma i jednoumlja, kad se literatura sklanjala u metafore, fantastiku, apstrakciju, ili pak metafiziku, nadrealizam i simbolizam, kad je svako kritičko mišljenje branjeno i osuđivano, u trenucima kad su na prevaru slomljene studentske demonstracije 1968. godine, pojavio se roman „Kad su cvetale tikve” Dragoslava Mihailovića kao svetlo na kraju tunela. Ovo delo je svojim angažmanom i skidanjem ideoloških naočara sa lica stvarnosti dalo materijal, ali i podsticajnu hrabrost da se i drugi, kako pisci, tako i umetnici, okrenu kritičkom preispitivanju društva u kome se tada živelo. Tako se otvorio put za stvaranje jugoslovenskog „crnog talasa” čija su umetnička dela bila zabranjivana i godinama u bunkerima, a umetnici su završavali u zatvorima zbog takozvanog „delikta mišljenja”.

Prateći životnu ispovest glavnog junaka Ljube Sretenovića zvanog Šampion sa Dušanovca, roman „Kad su cvetale tikve” Dragoslava Mihailovića otvara niz tabua, počev od svemoći komunističke diktature i njene birokratije i policije, preko huliganstva i nasilja nad ženama, otkrivanja javnosti postojanja Golog Otoka, čiji je i sam autor bio jedan od stradalnika, i tako portretiše čitavo jugoslovensko društvo toga vremena, koristeći jezik beogradskog asfalta. Oslikavajući slabosti tog društva i države u celini, čini ih vidljivim i javnim, što mu vlast nikako ne može oprostiti, tako da roman više od devet godina nije štampan, ali, ipak, nadrastao je i preživeo i svoje tamničare i ideologiju, a njegova svevremenost i genijalnost učinila je da čitaoci i onog i sadašnjeg vremena jednako uživaju u čitanju i promišljaju sudara pojedinca sa društvom i totalitarnim režimom.

Gramatom Pesničke republike Banatski kulturni centar iz Novog Miloševa između ostalog potvrđuje mišljenje deset književnih kritičara koje je redakcija NIN-a i Zavod za izdavanje udžbenika okupila i koji su knjigu izabrale na off-listu deset najboljih romana koji su u periodu od 1954. pa do 2004. godine ostali bez NIN-ove nagrade. Gramatom se ukazuje da, na srpskoj književnoj sceni, koja ima više od sto književnih nagrada, postoje dela koja nisu bila nagrađena od strane društva i relevantnih institucija kulture, a veliki broj izdanja dokaz je o njihovoj trajnoj književnoj i kulturološkoj vrednosti, u ovom slučaju oko četrdeset u zemlji, što svakako govori da knjiga sa takvom čitanošću i popularnošću, kao što je roman „Kad su cvetale tikve” Dragoslava Mihailovića, zaslužuje da ponese epitet najbolje knjige koju je potvrdilo vreme i trajanje i koja je u poslednjih pola veka propustila mnoge prilike da bude nagrađena.



Biografija laureata

Dragoslav Mihailović, rođen 1930. godine u Ćupriji, je srpski književnik, redovni član SANU, dobitnik mnogih nagrada, prevođen na većinu evropskih jezika. Diplomirao je na Filozofskom fakultetu u Beogradu na Grupi za jugoslovensku književnost i srpskohrvatski jezik.

Njegov opus obuhvata romane, pripovetke, drame, ali i publicistiku, studije, oglede, članke. Objavljena dela: „Frede, laku noć”, „Kad su cvetale tikve”, „Petrijin venac”, „Čizmaši”, „Uhvati zvezdu padalicu”, „Gori Morava”, „Goli otok” 1–5, „Crveno i plavo”, „Vreme za povratak”, „Lov na stenice”, „Zlotvori”, „Kratka istorija satiranja”, „Jalova jesen”, „Treće proleće”, „Majstorsko pismo”, „Skupljač”, „Preživljavanje” i dr.

Izabrana dela su mu štampana dva puta, u šest knjiga 1984. i u sedam knjiga 1990. godine.

Nagrade i priznanja: Oktobarska nagrada Beograda, Andrićeva nagrada, „Zlatna arena” za scenario u Puli, NIN-ova nagrada, Nagrada Narodne biblioteke Srbije, Nagrada „Bora Stanković”, Nagrada Vukove zadužbine, Kočićeva nagrada, „Račanska povelja“, „Vitalova” nagrada i dr.

Roman „Kad su cvetale tikve” je prvi put objavlјen 1968. godine. Iduće godine, prema motivima svog romana, Mihailović je napisao istoimenu dramu. Predstava je zabranjena, posle mnogobrojnih napada, lične intervencije Edvarda Kardelja i javnog govora Josipa Broza Tita, zbog eksplicitnog pominjanja golootočkih zatočenika. Autor je i sam kao student uhapšen i bio na Golom Otoku. Ove okolnosti, značajno su obeležile njegov život i stvaralaštvo, ali nisu sprečile da danas važi za jednog od najvećih živih srpskih pisaca. 
Živi i stvara u Beogradu.


Dragoslav Mihailović i Radovan Vlahović