Tihomir Petrović: „Siroti Srbi : (sirotinja u srpskoj književnosti)”

480 str, broš. povez, 21 cm, 2019. god.
ISBN 978-­86-­6029-­456-4

Cena: 1700 din
Knjigu možete poručiti pouzećem 
na mejl banatskikulturnicentar@gmail.com
ili telefon 069/793-155

U nauci je uočeno siromaštvo zbog samog njegovog opštečovečanskog karaktera i, po svemu sudeći, ekonomske podvojenosti ljudi. Za znalstvo sa stanovišta filozofije lepote ono je diranje žice koja nemilo odjekuje, bavljenje neizazovnom i „mučnom estetikom“. Ozbiljna i žilava tema, kao što su ljubav, dobrota i mržnja, proučavano je par­cijalno i više u misaonim celinama sa drugim istraži­vačkim predmetima; i čitaoci ne pokazuju naklonost prema društvenim nejednakostima, niskostima i osećanjima koja se vezuju za dehumanizovana kretanja. Kao da nad njom stoji prokletstvo. 
(...) 
Pesnička i istorijska istina se čudesno poklapaju. Poimence, budući naša književna povest praćena teškim događajima, elementarnom analizom otkrivamo neka njena sumorna poglavlja i „pustolinske razmake“ koji zjape čamotinjom sirotinjstva, a sve kao uzrok istinskog sirotinjstva. 
(...) 
Muči nasušni hleb. Ključ je u hlebu. Kusanje jevtinog jela i ponižavajuće socijalne nevolje ostavljaju telesne po­sledice, lome i unose strah, teraju čoveka da skoči u crnu rupu. Osuđen na najniže mesto u društvenom ustrojstvu, čega se užasavamo kao osakaćenja nesrećnim slučajem, siromah je u ogledalu naših pisaca čist u mnogom pogledu; kad da mu je pak sva briga da ne bude s praznim stomakom, dovođen je u vezu sa krivdom i omalovažavanjem. Svet koji provodi dane u mutnom dremežu i raspusnom životu, ne voli obaveze i rad, vredan je prezira i brisanja iz pamćenja. 
(...) 
Predmet apstraktnog razmišljanja i predstavljanja, nerazdvojni životni pratilac, siromaština je, što je na prvi pogled jasno, predmet umetničkog oblikovanja. Nepo­stojanje vedrine i radosti, mučno vučenje tovara i stradanje koje stvara osećanje odbojnosti i gorkog pesimizma, pate­tično rečeno, čega se čovek sklanja u stranu da bi pustio zadržane suze da slobodno teku, našli su svoje zagovornike i uobličitelje. Estetizovani u čitavoj skali umetničkih prizora, slika i misli, kao (stradalnička) poezija, oni iza­zivaju mučni doživljaj ali i estetsko zadovoljstvo.

Milan Micić: „Srpski dobrovoljci iz Banata, Bačke i Baranje : (1914–1918)”

Edicija ISTORIJA
272str, broš. povez, 20 cm, 2020. god.
ISBN 978-­86-­6029-­463-2

Izdavači: 
Banatski kulturni centar Novo Miloševo 
i Dom kulture Srbobran

Cena: 1000 din
Knjigu možete poručiti pouzećem 
na mejl banatskikulturnicentar@gmail.com
ili telefon 069/793-155

Knjiga kolege dr Milana Micića za temu ima popis imena dobrovoljaca srpske vojske u Prvom svetskom ratu koji su bili rodom iz Banata, Bačke i Baranje. U sastavu Prve srpske dobrovoljačke divizije tokom borbi koje je vodila ratne 1916. godine na frontu u Dobrudži više od trećine dobrovoljaca je bilo rodom sa ovih prostora. Slično stanje je bilo i neposredno pred proboj Solunskog fronta gde su oni od ukupnog broja dobrovoljaca u srpskoj vojsci činili gotovo četvrtinu. Autor objašnjenje ove pojave vidi u srpskoj nacionalnoj ideji koja se u svojoj modernoj formi oblikovala tokom istorijskog razvitka srp­skog naroda u Habzburškoj monarhiji, a naročito onog njegovog dela koji je istorijski trajao u Ugarskoj. Iz tog razloga je odziv u dobrovoljce srpske vojske među Srbima Banata, Bačke i Baranje svojom masovnošću nosio karakter kolektivnog stava i kolektivne odluke. 

dr Predrag M. Vajagić, naučni saradnik 


U knjizi se izdvajaju sledeća poglavlja: Predgovor, Srpski dobrovoljci iz Banata, Bačke i Baranje (1914–1918), tekst sa zaključkom na oko 40 strana i Prilozi sa spiskovima imena dobrovoljaca koji zauzimaju oko 200 stranica. Potom slede izvori, literatura i beleška o autoru. Sabravši 4.413 imena, složenih po azbučnom redu i razvrstanih po mestima odakle potiču i oblastima u Vojvodini u kojima im je nadeljena zemlja, Milan Micić je do danas napravio najpregledniji i najprecizniji imenik. 

Tragajući za svakim dobrovoljcem, Micić je prikupljao imena učesnika, čime je u istoriju uveo svakog pojedinačno. Kao što se prikupljaju imena žrtava rata, od velike su važnosti i imena onih koji su junački, na svojim plećima, sa velikom hrabrošću i požrtvovanošću izneli rat i doneli slobodu. (...) Ovaj imenik i prezimenik od koristi je novim generacijama, potomcima dobrovoljaca učesnika Velikog rata, pogodan za izučavanje porodičnih genealogija i najbolji čuvar kulture sećanja na njihove pretke. 

mr Pavle B. Orbović, istoričar

Jovan Zafirović: „Šta ćeš da budeš kad porasteš”

Edicija PROZA
120 str, broš. povez, 20 cm, 2020. god.
ISBN 978-­86-­6029-­462-5

Cena: 500 din
Knjigu možete poručiti pouzećem 
na mejl banatskikulturnicentar@gmail.com
ili telefon 069/793-155


Autor „kazuje” priče iz vizure glavnog junaka, koji je često antijunak čime se postiže sugestibilnost iskaza i pojačava ironijski otklon.

Kratke rečenice, raznovrsne stilske figure i jasan stil sa dobro izbalansiranim rečnikom kojim se vrši karakterizacija likova, grade portreti ili se iznosi autorski stav, odaju pisca koji svoju poetiku podvlači u stilskim nijansama.

Ova knjiga će nas na mah rastužiti a povremeno nasmejati i oraspoložiti, a na pitanje iz naslova ćete lako sklopiti odgovor: biću čovek!

Ideal vredan truda i čitanja knjige.

Milica Jeftimijević Lilić


Ovo nije dečija knjiga. Ovo je knjiga za sve nas koji smo još uvek duboko u sebi neka deca koja umeju da vole i to nikada ne treba da zaboravimo.

Jovan Zafirović nije zaboravio da voli i da neguje tradiciju. Uspeo je da postane čovek i vrlo dobar pisac o kome će se tek govoriti u godinama koje su ispred njega.

Nataša Bundalo Mikić

Snežana Aleksić Stanojlović: „Koraci”

Edicija POEZIJA
162 str, broš. povez, 20 cm, 2020. god.
ISBN 978-­86-­6029-­461-8

Cena: 600 din
Knjigu možete poručiti pouzećem 
na mejl banatskikulturnicentar@gmail.com
ili telefon 069/793-155



Pesnikinja, prevodilac i kritičar iz Novog Sada, Snežana Aleksić Stanojlović, javlja se svojom četvrtom pesničkom knjigom pod naslovom „Koraci”. Knjigu čini šezdeset pesama raspoređenih u tri ciklusa čiji naslovi su varijacije naslova knjige. Naime, pesnikinja varira naslov „Koraci” sa odrednicama: u sebe, do sebe i iz sebe. Odmah je jasno da je reč o poeziji čiji lirski subjekat teži ka spozaji sopstvenog identiteta. Već u prvoj pesmi, koja je programska i nosi naslov „Poznajem put”, prvi stihovi najavljuju šta nas očekuje u knjizi: „Poznajem put/ koji mi je ostao na stopalima/ kao neminovnost povratka/ u sopstvo”. Reč sopstvo koja je češća u filozofskim nego u pesničkim tekstovima, slikovito ukazuje na intenciju autorke da definiše egzistencijalnu poziciju lirskog subjekta. I ne samo da taj lirski subjekat filozofski pozicionira, već ga pozicionira u odnosu na istoriju, na predanje, na mit, na geografiju. Zato ponekad vidimo fusnote kao prateći pomoćni izvor značenja, kao da je reč o nekom naučnom radu a ne o knjizi pesama. 

Miroslav Aleksić

Snežana Aleksić Stanojlović je zrela i kao pesnikinja i kao čovek. Vidimo to po jedinstvu formalnog i gnozeološkog aspekta njenih stihova, ali takođe i po tematizaciji postepenosti životnih procesa kao jedne od osnovnih zakonitosti postojanja. Kada u pesmi Zvezdana kiša kaže: „U iščekivanoj slutnji / zvezdanog pljuska / sazrela je / slućena želja / u zvezdanu kap...” pesnikinja nam poručuje da strpljenje i procesualnost igra značajnu ulogu u svakom postojanju. Pesnikinja takođe tematizuje sazrevanje i u pesmi Kraj detinjstva u kojoj bismo detinjstvo mogli da shvatimo i kao mataforu faze odlaska ili poniranja u prostor duhovnog: „Umrlo je dete / I niko nije znao / kada... U povratku ostade / jedna reka, / jedna kuća, / i lavež pasa / dugo u noć.” Međašima u pesmi: reka, kuća i lavež obeležila je lični granični prelaz ka metafizičkom. Put nije samo dvosmeran, nego je i ograničen. „Dalje nećeš moći” kako stoji u Knjizi o Jovu a pesnikinja okončanjem faze odrastanja imenuje neminovnost postojanja u svetu materijalnog i pojavnog. 

Zdenka Valent Belić

Danijel Piksijades / Daniel Pixiades: „Putnici na jug / Viajeros hacia el Sur”

124 str, broš. povez, 21 cm, 2020. god.
ISBN 978-86-6029-458-8

Cena: 800 din
Knjigu možete poručiti pouzećem na mejl:
banatskikulturnicentar@gmail.com
______________________________

Edicija
PREVODI

Edición
TRADUCCIONES

Prevod na španski
Alicija Minjarez Ramirez

Traducción al Español
Alicia Minjarez Ramírez


Mnogi stihovi su lirski obojeni, a u svojoj skrivenoj kompleksnosti i figurativnoj slojevitosti imaju čitav niz pitanja („Kamo su krenuli moji puti, gdje povijena sjena hodi?), nedoumica i promišljanja, koja nimalo nisu naivna ili slučajna. Naprotiv, pesnik je duboko zapitan i zamišljen nad svekolikom svojom („Tko kaže da sam vagabund?”) i sudbinom drugih („Putuju raštrkani i sjedinjeni i razdvojeni). Otuda potiču pesnikove etičke dileme i retorička pitanja, na koja nema uvek odgovora već samo može da se naslućuje ili pak pretpostavlja, kao u pesmi „Obale.

Dr Milutin Đuričković


Muchos versos tienen un color lírico, y en su complejidad oculta y estratificación figurativa, tienen toda una serie de preguntas (dónde se fueron mis caminos, dónde está caminando la sombra...), confusión y reflexión, que no son ingenuas ni coincidentes, por el contrario, el poeta está profundamente informado y concebido por todos los suyos y el destino de los demás. Los dilemas éticos y las preguntas retóricas del poeta, que no siempre son contestadas, solo pueden ser percibidos o asumidos, como en el poema “Costas”.

Dr. Milutin Đuričković

Danijel Piksijades / Daniel Pixiades: „Svečanost vode / La Célébration de L‘eau”

132 str, broš. povez, 21 cm, 2020. god.
ISBN 978-86-6029-457-1 

Cena: 800 din
Knjigu možete poručiti pouzećem na mejl:
banatskikulturnicentar@gmail.com
______________________________

Edicija
PREVODI

Collection
TRADUCTIONS

Prevod na francuski
Alicija Minjarez Ramirez

Traductions de
Alicia Minjarez Ramírez 



Piksijades se ovoga puta predstavlja čitaocima neobičnom i složenom knjigom poezije Svečanost vode, koju u idejno-tematskom smislu sačinjavaju četiri sro­dna i ujednačena ciklusa. Njegova poezija je u dobroj meri metafizička i hibridna, lirski kompleksna i semanti­čki usložnjena, budući da poseduje mnoštvo metafo­ra, simbola i drugih stilskih figura, odnosno kalambura, zavodljivih slika, melodija i poruka. Otuda nije nimalo lako i jednostavno prodreti u suštinu njegove poetike i pesničke izražajnosti, zasnovane na sentimentalnoj i figurativnoj snazi.


Dr Milutin Đuričković

La Célébration de L‘eau est un livre de poésie inhabituel et complexe. Il se compose de quatre cycles liés et uniformes. Sa poésie est dans une large mesure métaphysique et hybride. Elle regorge de métaphores, de symboles et d’autres personnages stylés, d’images séduisantes, de mélodies et de messages. C’est pourquoi il n’est pas facile et simple de pénétrer l’essence de sa poésie et de son expression poétique, fondée sur le pouvoir sentimental et figuratif.


Dr. Milutin Đuričković

Promocija knjige „Seoski trgovi u Banatu“ u Muzeju Vojvodine

Promocija knjige „Seoski trgovi u Banatu“ autorke dr Marie Silađi, u izdanju BKC-a, održana je 29. januara 2020. u Muzeju Vojvodine.


Govorili su: dr Drago Njegovan, mr Lidija Mustedanagić, dr Ferenc Nemet, dr Milan Micić, Bogdan Šekarić i autorka.


Iz recenzije dr Ferenca Nemeta:

„Počev od prvih decenija 18. veka, nakon progona Turaka sa prostora Banata, otpočeo je period njegovog intenzivnog, (ponovnog) naseljavanja, te je taj region sa aspekta migracija postao jedan od najživljih i etnički najšarenijih u okruženju. Kao rezultat uspešnih i manje uspešnih akcija naseljavanja, u Banat su pristizali Srbi, Mađari, Španci, Bugari, Francuzi, Italijani, Rumuni, Slovaci, Nemci ali i mnogi drugi, koji su, pristižući i formirajući svoja naselja oblikovali i javni prostor svojih seoskih naselja. Suživot u tim multikulturalnim zajednicama iznedrio je i neke specifičnosti osmišljavanja i razvoja prostornog uređenja, razmeštaja i izgleda ulica, javnih zgrada, centra itd.

Rad arhitekte, dr Marie Silađi upravo sagledava i analizira tu trovekovnu, konstantnu transformaciju seoskih javnih prostora na području Banata, ukazujući na činjenicu, da su razni faktori (društveni, politički, kulturološki, religijski i ekonomski) uticali na nju. Ona je posmatrani period od 18. do 21. veka, koji je detaljno analizirala, podelila na četiri razdoblja, razmatrajući transformaciju prostora, i to sa aspekta njenog mesta u seoskoj kulturi, njenog oblika, načina formiranja ulica, funkciju slobodnog prostora, arhitektonski okvir kao i mobilijar javnih prostora. Kao rezultat naučnih sagledavanja teme, utvrdila je da naselja imaju svoje planske osobenosti, svoj prostorni «profil», svoju prepoznatljivu arhitekturu i autentičnu strukturu naselja, ulica...

Maria Silađi u svojoj knjizi ukazuje i na važne aspekte međuzavisnosti raznih okolnosti (društveno-političkih, ekonomskih, kulturoloških i drugih), odnosno vladajuće ideologije s jedne i transformaciju seoskih javnih prostora s druge strane. Pre svega na važnu činjenicu, da su javni prostori, kao i njihova transformacija tokom istorije, u ruralnim naseljima konstatno imali presudan značaj u životu seoske zajednice. Na osnovu toga ukazuje i na važnu spoznaju, da bi njihovo ponovno oživljavanje podiglo kvalitet života u seoskim sredinama...“

Grujica Rođenkov: „Detinjstvo prašnjavog druma”

Edicija ZAVIČAJ
96 str, broš. povez, 21 cm, 2019. god.
ISBN 978-­86-­6029-­450-2

Cena: 500 din
Knjigu možete poručiti pоuzećem: 
na mejl banatskikulturnicentar@gmail.com 
ili telefon 069/783-155

Objavljivanje ove knjige podržala je Mesna zajednica Novo Miloševo.

„Detinjstvo prašnjavog druma” Grujice Rođenkova je druga po redu knjiga ovog „malideračkog slavuja” koja nam nudi jednu zavičajnu matricu pevanja narodnog, kao i u prvoj knjizi, i usput nam otvara i neke nove teme koje je njegova pesnička lira poslednjih godina dotakla.

Grujica Rođenkov, u ovoj knjizi, koristi zavičajne motive i teme kao što su: zemlja, konji, salaši, drveće, bilje, hrana, potom igre dečije i sve ono što se kao sećanje prelilo, kao neka pesnička lepota, u njegovu beležnicu, ali, takođe, uvodi i ljubavne, socijalne i aktivistički angažovane motive, kojima kao da želi reći on staru Vujičinu: „Okrenite se, drugovi, malo i šifonjeru sirotinjskom”.

Radovan Vlahović, književnik

Pesme Rođenkova plene jednostavnošću, iskrenošću i istinitošću i zahvalne su za čitanje, naročito onome, ko je čulima i umom, osetio dah i duh banatskih prostranstava, i barem se okrznuo o njihovog tipičnog žitelja, stamenog i mudrog paora u opancima, vazda ophrvanog radom, ali i radostima prirode i života. Zanimljivo je ovo štivo i za one, koji Banat i Banaćane, tek treba da upoznaju. Vredi iščitati ovu knjigu pesama Grujice Rođenkova.

Jovan Veljin Mokrinski

„Stojan Mesaroš – Pola veka u kulturi”

Edicija ZAVIČAJ
192 str, broš. povez, 20 cm, 2019. god.
ISBN 978­-86-­6029­-451-9
drugo izdanje

Izdavači
Banatski kulturni centar
 Novo Miloševo
i
DOM KULTURE OPŠTINE NOVI BEČEJ
Novi Bečej

Stojan Mesaroš je srcem bio u muzici budući da ga je otac, zajedno sa braćom Šandorom i Draganom, kod kuće, u porodičnim uslovima, trenirao i spremao za nastupe. Ali pored muzike, Stojan je od oca primio još jednu osobinu koju je avangarda radničke klase profilisala kao vrednost, a to je bio društveni aktivizam. Stojan se prihvatio, kao omladinac, te tradicije i nije do dana današnjeg u tome, ma koliko se vreme menjalo, odustajao. Lokal-patriotizam je poneo iz kuće, pored talenta za muziku, glumu i sport, a i spremnost da se uvek i na svakom mestu radi za opšte dobro, kako svoga sela, opštine, tako i šire društvene zajednice.

Svako vreme je imalo svoje vrednosti i one su se menjale za ovih pola veka, ali Stojan se nije menjao, već je ostajao jednako na liniji amaterizama i aktivizma, da se i u našem selu, u skladu sa mogućnostima, kulturno-zabavni i sportski život neguje i da se uvek, iz generacije u generaciju, talenti afirmišu.

U umetnosti amatera je važniji umetnički kreativni i stvaralački put, nego neki takmičarsti duh, znao je tokom svog stvaralaštva i Stojan Mesaroš. Ostvariti svoje kreativne ideje nekada je važnije nego ih se sramiti, kako to čine mnogi kulturni čistunci iza kojih nikada ništa ne ostane i ništa se ne pamti. Stojan je čovek koji je svoje talente, kako dramske, tako i muzičke, ispoljavao sa lakoćom i vedrinom koje u sebi nosi, onu radost kreativnog stvaranja koja je pojedincu važna koliko neki visoki estetski kriterij. 



Iz Predgovora
Radovan Vlahović, urednik