Otvorena izložba „Banatska Venera i junak Dimitrij” Senke Vlahović u Beogradu

Izložba ilustracija knjige „Banatska Venera i junak Dimitrij” Senke Vlahović, autorke teksta, ilustracija i dizajna ove knjige, otvorena je 30. jula za posetioce u Galeriji Singidunum u Beogradu (Kneza Mihaila 40), a trajaće do 7. avgusta 2020. godine.

Senka Vlahović i Lidija Cvetić Vučković.

Radno vreme galerije je: pon–pet: 10.00–20.00 / sub: 10.00–17.00.


Knjiga je objavljena u ediciji (VIZUELNI) TEKST Banatskog kulturnog centra 2020. godine, recenzentkinje su dr Lidija Cvetić Vučković, teoretičarka umetnosti i medija, i dr Marija Jeftimijević Mihajlović, književna kritičarka, a urednik knjige je Radovan Vlahović. 

Marija Jeftimijević Mihajlović, Senka Vlahović i Lidija Cvetić Vučković.

 

 

 


O knjizi i ilustracijama

Razmišljati o knjizi kao umetničkom objektu ili možda objektu koji govori? Ne onom L’object qui parle – iz neke pariske belle epoque starinarnice, (...) već onom Bodrijarovom revizionističkom i nadasve ironičnom objektu koji, odbijajući da bude zastrašen i zaveden, zauzima mesto ispražnjenog i dijalektički neodrživog subjekta. Ilustracije koje prate narativ ove lirične minijature nisu ni ogledalo niti odraz teksta, njegova utvara ili halucinacija, već poseduju sopstvenu strategiju, postavljajući pravila igre subjektu – u ovom slučaju tekstu (ili makar njegovoj proznoj formi) – ostajući na marginama, nepristupačne. Ipak, ta autonomna ilustracija, tako važna komponenta u ovom književno-vizulenom delu, ne teži preuzimanju pretpostavljane dominantne pozicije teksta, već depotencira logiku dominacije i hijerarhiju samu. Tako je i sa likovima koje susrećemo unutar dvadesetak, može se reći, dramoleta.

Slike u tekstu ne ostaju na denotativnom, već visoko simboličkom nivou, otvarajući mogućnosti za nove upise i čitanja. Ilustracija se ne zadržava na ikoničkoj predstavi u ravni razumevanja teksta, već nadomešćuje ono spoznajno. Odgonetanje dolazi u talasima. A broj tačnih rešenja ovog ljubavnog zapleta je neograničen. Čitanje je omogućeno kao perpetuirani proces koji se ne završava. Slika i tekst, uzdignuti do nadrealnog, ponašaju se kao živi organizam, kao materia prima, semiotički perpetuum mobile.

Senka Vlahović je kao Milena Pavlović Barili, Li Miler ili Dora Mar novog veka, kao što je i njena junakinja Tatjana Larina – Banatska Venera, katkad Persefona, Alisa ili Kosovka devojka. Žensko kao semiotička mogućnost celovitog, osvešćenog subjekta, pa i samog svedržećeg apsoluta, izatkano u matriksu plodne banatske ravnice, prerogativ je za uspostavljanje onog muškog, večitog Odiseja u potrazi za Zlatnim runom, zvezdom u plavom krugu, iliti smislom.

Banatska Venera je pesma nad pesmama, izgubljeno zvono katedrale, performans budućeg veka! Svaka nova stranica začetak je moguće transgresivne drame: „dva kraja konca crvenog što u čvor jedan drugog dozivaju”.

Da li je i scenski predstavljiva ova transcedentalna drama ili ona čeka jedno sasvim novo, posthumanističko iskustvo?

dr Lidija Cvetić Vučković,
teoretičarka umetnosti i medija


Knjiga poetskih, lirskih zapisa, bogato ilustrovana nesvakidašnjim slikama zgusnute, mitske simbolike, Banatska Venera i junak Dimitrij, autorke Senke Vlahović, ne samo da usvaja Horacijev poetski princip „Ut pictura poesis” („poezija je verbalno slikarstvo”), nego kao analogni reciprocitet nudi slike kao najvišu poeziju, čime se potvrđuju reči Filostrata da „ona ista mudrost koja nadahnjuje pesnika, odlučuje takođe o vrednosti slikarske umetnosti, jer i ona sadrži mudrost”. I Slika i Reč su za autorku nosioci najviše Istine koja je ovaploćenje božanskog principa; i jedno i drugo vode (po)znanju najviše mudrosti koja „beše u Boga”.

U svoj beskrajni plavi krug autorka smešta Tatjaninu molitvu i Dimitrijevu odsutnost; mogućnost savršenog (meta)fizičkog sjedinjena u Jednom i strepnju da do takvog (s)jedinjenja ne dođe u ovom svetu. (...) Za ostvarenje tog načela Celine ili vrhovnog Jedinstva neophodan je, platonovski rečeno, „pokret duše”; potrebna je belina (praznina) hartije i talenat (punoća) umetnika. A ova autorka ih ima u izobilju, ostvarujući tako jedno od vrhovnih načela umetnosti – njeno katarzično svojstvo.

dr Marija Jeftimijević Mihajlović,
književna kritičarka


O autorki

Senka Vlahović je vizuelna umetnica, ilustratorka i dizajnerka knjiga, autorka stručnih knjiga o ilustraciji i umetnička direktorka Banatskog kulturnog centra iz Novog Miloševa. Rođena je 1985. godine u Novom Sadu. Na Visokoj tehničkoj školi u Novom Sadu diplomirala je primenjenu fotografiju, kod prof. Sibile Petenji Arbutine, gde je i specijalizirala ilustraciju knjige, kod prof. Doru Bosioka. Master studije Kreiranje imidža u umetnosti i medijima završila je na Akademiji umetnosti u Beogradu kod prof. dr Dejane Prnjat. Članica je ULUPUDS-a i Matice srpske. Do sada je objavila šest knjiga (četiri stručne u oblasti ilustracije i dve umetničke u kojima je objedinila tekst, ilustraciju i dizajn). Na sajmu knjiga u Beogradu 2015. godine nagrađena ULUPUDS-ovom nagradom za najbolju knjigu u oblasti teorije vizuelne komunikacije za delo Video-ilustracija knjige. Autorka je izložbe i projekta Savremeni srpski ilustratori knjiga za decu (Bibiana, Bratislava 2019, SKC, Beograd 2020). Osnovala je međunarodni Festival ilustracije knjige BookILL Fest. Bila je članica međunarodnog žirija i učesnik simpozijuma Bijenala ilustracije u Bratislavi. Članica je žirija za Nagradu Zaharije Orfelin Novosadskog sajma. Grafički je oblikovala oko 450 knjiga. Imala je preko 20 samostalnih izložbi. Učestvovala je i na brojnim kolektivnim izložbama u zemlji i inostranstvu.

Politika 30.7.2020.

Politika 31.7.2020.

TV Novi Bečej, 5. 8. 2020.

RTS, Jutarnji program, 6. 8. 2020.

Izložba ilustracija Senke Vlahović u Galeriji „Singidunum” u Beogradu


Izložba ilustracija knjige „Banatska Venera i junak Dimitrij” Senke Vlahović, autorke teksta, ilustracija i dizajna ove knjige, biće otvorena za posetioce u Galeriji Singidunum Udruženja likovnih umetnika primenjenih umetnosti i dizajnera Srbije – ULUPUDS u Beogradu (Kneza Mihaila 40) u periodu od 30. jula do 7. avgusta 2020. godine.

Senka Vlahović, foto: Miloš Vojnović

Radno vreme galerije je: pon–pet: 10.00–20.00 / sub: 10.00–17.00.

Knjiga je objavljena u ediciji (VIZUELNI) TEKST Banatskog kulturnog centra 2020. godine, recenzentkinje su dr Lidija Cvetić Vučković, teoretičarka umetnosti i medija, i dr Marija Jeftimijević Mihajlović, književna kritičarka, a urednik knjige je Radovan Vlahović. Ralizaciju projekta podržala je Opština Novi Bečej.

Izložba je nedavno bila postavljena i u Galeriji Forma Udruženja likovnih umetnika primenjenih umetnosti i dizajnera Vojvodine – UPIDIV u Novom Sadu.


O knjizi i ilustracijama

Razmišljati o knjizi kao umetničkom objektu ili možda objektu koji govori? Ne onom L’object qui parle – iz neke pariske belle epoque starinarnice, (...) već onom Bodrijarovom revizionističkom i nadasve ironičnom objektu koji, odbijajući da bude zastrašen i zaveden, zauzima mesto ispražnjenog i dijalektički neodrživog subjekta. Ilustracije koje prate narativ ove lirične minijature nisu ni ogledalo niti odraz teksta, njegova utvara ili halucinacija, već poseduju sopstvenu strategiju, postavljajući pravila igre subjektu – u ovom slučaju tekstu (ili makar njegovoj proznoj formi) – ostajući na marginama, nepristupačne. Ipak, ta autonomna ilustracija, tako važna komponenta u ovom književno-vizulenom delu, ne teži preuzimanju pretpostavljane dominantne pozicije teksta, već depotencira logiku dominacije i hijerarhiju samu. Tako je i sa likovima koje susrećemo unutar dvadesetak, može se reći, dramoleta.

Slike u tekstu ne ostaju na denotativnom, već visoko simboličkom nivou, otvarajući mogućnosti za nove upise i čitanja. Ilustracija se ne zadržava na ikoničkoj predstavi u ravni razumevanja teksta, već nadomešćuje ono spoznajno. Odgonetanje dolazi u talasima. A broj tačnih rešenja ovog ljubavnog zapleta je neograničen. Čitanje je omogućeno kao perpetuirani proces koji se ne završava. Slika i tekst, uzdignuti do nadrealnog, ponašaju se kao živi organizam, kao materia prima, semiotički perpetuum mobile.

Senka Vlahović je kao Milena Pavlović Barili, Li Miler ili Dora Mar novog veka, kao što je i njena junakinja Tatjana Larina – Banatska Venera, katkad Persefona, Alisa ili Kosovka devojka. Žensko kao semiotička mogućnost celovitog, osvešćenog subjekta, pa i samog svedržećeg apsoluta, izatkano u matriksu plodne banatske ravnice, prerogativ je za uspostavljanje onog muškog, večitog Odiseja u potrazi za Zlatnim runom, zvezdom u plavom krugu, iliti smislom.

Banatska Venera je pesma nad pesmama, izgubljeno zvono katedrale, performans budućeg veka! Svaka nova stranica začetak je moguće transgresivne drame: „dva kraja konca crvenog što u čvor jedan drugog dozivaju”.

Da li je i scenski predstavljiva ova transcedentalna drama ili ona čeka jedno sasvim novo, posthumanističko iskustvo?

dr Lidija Cvetić Vučković,
teoretičarka umetnosti i medija


Knjiga poetskih, lirskih zapisa, bogato ilustrovana nesvakidašnjim slikama zgusnute, mitske simbolike, Banatska Venera i junak Dimitrij, autorke Senke Vlahović, ne samo da usvaja Horacijev poetski princip „Ut pictura poesis” („poezija je verbalno slikarstvo”), nego kao analogni reciprocitet nudi slike kao najvišu poeziju, čime se potvrđuju reči Filostrata da „ona ista mudrost koja nadahnjuje pesnika, odlučuje takođe o vrednosti slikarske umetnosti, jer i ona sadrži mudrost”. I Slika i Reč su za autorku nosioci najviše Istine koja je ovaploćenje božanskog principa; i jedno i drugo vode (po)znanju najviše mudrosti koja „beše u Boga”.

U svoj beskrajni plavi krug autorka smešta Tatjaninu molitvu i Dimitrijevu odsutnost; mogućnost savršenog (meta)fizičkog sjedinjena u Jednom i strepnju da do takvog (s)jedinjenja ne dođe u ovom svetu. (...) Za ostvarenje tog načela Celine ili vrhovnog Jedinstva neophodan je, platonovski rečeno, „pokret duše”; potrebna je belina (praznina) hartije i talenat (punoća) umetnika. A ova autorka ih ima u izobilju, ostvarujući tako jedno od vrhovnih načela umetnosti – njeno katarzično svojstvo.

dr Marija Jeftimijević Mihajlović,
književna kritičarka

O autorki

Senka Vlahović je vizuelna umetnica, ilustratorka i dizajnerka knjiga, autorka stručnih knjiga o ilustraciji i umetnička direktorka Banatskog kulturnog centra iz Novog Miloševa. Rođena je 1985. godine u Novom Sadu. Na Visokoj tehničkoj školi u Novom Sadu diplomirala je primenjenu fotografiju, kod prof. Sibile Petenji Arbutine, gde je i specijalizirala ilustraciju knjige, kod prof. Doru Bosioka. Master studije Kreiranje imidža u umetnosti i medijima završila je na Akademiji umetnosti u Beogradu kod prof. dr Dejane Prnjat. Članica je ULUPUDS-a i Matice srpske. Do sada je objavila šest knjiga (četiri stručne u oblasti ilustracije i dve umetničke u kojima je objedinila tekst, ilustraciju i dizajn). Na sajmu knjiga u Beogradu 2015. godine nagrađena ULUPUDS-ovom nagradom za najbolju knjigu u oblasti teorije vizuelne komunikacije za delo Video-ilustracija knjige. Autorka je izložbe i projekta Savremeni srpski ilustratori knjiga za decu (Bibiana, Bratislava 2019, SKC, Beograd 2020). Osnovala je međunarodni Festival ilustracije knjige BookILL Fest. Bila je članica međunarodnog žirija i učesnik simpozijuma Bijenala ilustracije u Bratislavi. Članica je žirija za Nagradu Zaharije Orfelin Novosadskog sajma. Grafički je oblikovala oko 450 knjiga. Imala je preko 20 samostalnih izložbi. Učestvovala je i na brojnim kolektivnim izložbama u zemlji i inostranstvu.

Otvorena izložba ilustracija Senke Vlahović u Novom Sadu

Izložba ilustracija knjige „Banatska Venera i junak Dimitrij” Senke Vlahović, autorke teksta, ilustracija i dizajna ove knjige, otvorena je u Galeriji Forma Udruženja likovnih umetnika primenjenih umetnosti i dizajnera Vojvodine – UPIDIV u Novom Sadu (Ilije Ognjanovića 3) 29. juna, a trajaće do 7. jula 2020. godine.
Foto: Miloš Vojnović

Izložbu je otvorila dr Lidija Cvetić Vučković, teoretičarka umetnosti i medija.
Izložba će nakon postavke u Galeriji Forma biti preseljena u Galeriju Singidunum Udruženja likovnih umetnika primenjenih umetnosti i dizajnera Srbije – ULUPUDS u Beogradu (Kneza Mihaila 40) gde će biti otvorena u periodu od 30. jula do 7. avgusta 2020. godine.
Knjiga je objavljena u ediciji (VIZUELNI) TEKST Banatskog kulturnog centra 2020. godine, recenzentkinje su dr Lidija Cvetić Vučković, teoretičarka umetnosti i medija, i dr Marija Jeftimijević Mihajlović, književna kritičarka, a urednik knjige je Radovan Vlahović. Realizaciju projekta podržala je Opština Novi Bečej.

Više o knjizi:

Prilog RTV-a

 
Dnevnik i Politika, 29.6.2020.

Više fotografija možete videti ovde:

Vlahoviću Nagrada „Sunčani sat” i Povelja počasnog građanina grada Sirmiuma

Radovanu Vlahoviću dodeljena je Nagrada „Sunčani sat” za književno delo i podsticaj literarnog stvaralaštva mladih i Povelja počasnog građanina grada Sirmiuma, u okviru jubilarnog desetog Festivala poezije mladih pesnika „Mašta i snovi” u organizaciji Centra za kulturu „Sirmijumart”, 30. 6. 2020. u Muzeju Srema u  Sremskoj Mitrovici.



Nagradu, koja se sastoji o diplome, statue „Sunčani sat” i Povelje kojom se dobitnik proglašava počasnim građaninom carskog grada Sirmiuma, u ime Radovana Vlahovića, na svečanoj dodeli nagarada, primila je njegova ćerka Senka Vlahović i pročitala njegovu reč zahvalnosti.




Zahvalnica za „Sunčani sat” 


Poštovani prijatelji, 



Primajući nagradu „Sunčani sat” zahvalan sam žiriju (Nedelјku Terziću, predsedniku, prof. dr Slađani Milenković i mr Jasni Kalauzović) i organizatorima iz „Sirmijumarta” ove uzvišene i misionarske manifestacije inspirativnog naziva „Mašta i snovi”. Ja lično osećam žaljenje što iz zdravstvenih razloga nisam u prilici da zajednički podelimo radost, u slavu pisane reči, sa mladim stvaraocima. Srem doživljavam kao moj drugi zavičaj a vašu manifestaciju kao bratsku „Proleću Sime Cucića” koju mi u Banatskom kulturnom centru, baš kao i vi sa istim entuzijazmom i žarom, poslednjih desetak godina organizujemo. 

Čestitam svim dobitnicima, puno mi je srce i Bog vas blagoslovio.

Radovan Vlahović



Dobitnici Nagrade „Sunčani sat” su Jolanka Kovač (Zrenjanin), školski bibliotekar, pisac knjiga i udžbenika, Radovan Vlahović (Novo Miloševo), pisac i tvorac manifestacija za decu, i Dragiša V. Jošić (Beograd) magistar bibliotekarstva, programer kulture čitanja, pisanja i govora za decu. Kao strani pisac nagrađen je Ištvan Z. Nemet (Slovačka), pisac poezije, dramskih tekstova i bajki za decu.



Radovan Vlahović, pisac, izdavač i kulturni radnik, osnivač i direktor BKC-a, autor je nekoliko knjiga priča za decu i mlade i osnivač književne manifestacije „Proleće Sime Cucića”. Manifestacija je posvećena liku i delu Sime Cucića (1905, Novo Miloševo – 1988, Zrenjanin), rodonačelniku književne kritike književnosti za decu, u okviru koje se već 12 godina afirmiše pre svega kritičko sagledavanje, ali i stvaralaštvo, u oblasti književnosti za najmlađe. Nagradu „Sima Cucić” dobili su: prof. dr Jovan Ljuštanović, prof. dr Tihomir Petrović, prof. dr Predrag Jašović, prof. dr Voja Marjanović, prof dr. Miomir Milinković, Ljubivoje Ršumović, Raša Popov, Timoti Džon Bajford, Pero Zubac, Gordana Maletić, prof. dr Milutin Đuričković, prof. dr Valentina Hamović, prof. dr Zorana Opačić, Branko Stevanović i drugi.

U okviru festivala biće dodeljene i brojne nagrade za decu – stavaraoce poezije, na osnovu konkursa. Na konkurs je pristiglo 311 radova iz 13 zemalja, iz: Grčke, Malte, Italije, Francuske, Makedonije, Hrvatske, Federacije BiH – Republike Srpske, Rumunije, Crne Gore i Srbije. Nagrade za decu dodeljuju se za mlađi, srednji i stariji uzrast, za najlepšu lјubavnu pesmu, za najhumaniju pesmu, za najslikovitiju pesmu, za najlepšu rodolјubivu pesmu. Biće dodeljena i priznanja i pohvale učenicima i školama.