Promocija tri romana o Bapi Radovana Vlahovića u Bašaidu

Promocija tri romana Radovana Vlahovića „Bapa” (knjiga prva) i „1934.” (knjiga druga), „Mučenici” (knjiga treća) u izdanju Banatskog kulturnog centra, održaće se u petak 21. maja 2021. godine od 19:30 časova u Domu kulture u Bašaidu.

 



Učestvuju: Radovan Vlahović, autor, Jelena Đorđević, književna kritičarka, i Senka Vlahović, moderatorka programa.

Roman „Bapa”, objavljen 2016. godine, našao se u tri najuža izbora za nagrade u 2017. godini: Vitalova nagrada Zlatni suncokret, Nagrada Laza Kostić Novosadskog sajma i Knjiga godine Društva književnika Vojvodine. Preveden je na mađarski, slovački i rumunski jezik, dok je 1934. preveden na slovački. Urednik sva tri romana Simon Grabovac pripredio je i knjigu pod nazivom Kritičari o Bapi”.


Svim ovim romanima, kao jednom celinom, obuhvaćena je najpre prva polovina dvadesetog veka, sa evokacijom stravičnih događanja tokom Velikog rata i prvih desetak godina iza njega, potom život iza ćesara, u vreme stabilizovanja nove države i privikavanje na „nove adete“ (sadržaj prve knjige „Bapa“), zbivanja do sredine tridesetih, kada se događa atentat na kralja Aleksandra Karađorđevića (drugi u nizu, roman „1934“), a trećim romanom „Mučenici“ nastavlja se život paora-salašara Branka i svih njegovih iz velike porodice Pavlovih, među kojim je svako u ponečem i „na svoju ruku“, sve do zbivanja marta 1941. godine, kada je već sasvim izvesno pristizanje novog ljudskog sunovrata. Svim tim ratnim plamenom biće zahvaćeno i to malešno pleme banatskih Srba duboko ukorenjenih, posle mnogih nevolja, koje su ih ništile, ipak, opstalih na panonskom tlu, na tako malenom prostoru kao što je Kikinda i okolna mesta, u tom tek deliću i jugoslovenskog, ali i evropskog pakla. Opstalih i po svemu što predstavlja potpuni identitet jednog naroda (jezik, vera, tradicija...) jasno prepoznatljivih u mnoštvu drugih. (David Kecman)

 

 
Ako je Niš imao Stevana Sremca, Vranje Boru Stankovića, Banat nesumnjivo ima jedinstvenog Radovana Vlahovića, koji je u današnje vreme, kada narodni govor Banata pod uticajem standardnog jezika polako iščezava, uspeo da prikaže ne samo običaje, verovanja i način života u Banatu u prvoj polovini XX veka, nego je i živopisno preneo govor i leksiku tadašnjice. Ovaj maestralni poduhvat učinio je da Banat XXI veka bude ponosan što ima ova izvanredna dela koja svedoče o postojanju onih iskrenih, toplih, radnih i pametnih ljudi, o kojima je naš autor govorio potpuno iskreno, bez ulepšavanja, ali sa tolikom ljubavlju koja se oseti na bilo kojem kraju sveta. Ovo troknjižje svakako je dokaz da se o jednoj maloj regiji toliko može reći i da je ono što je ostalo za nama u prošlosti, i dalje aktuelno i živo, samo ukoliko mi to prihvatimo. (Jelena Đorđević)



BIOGRAFIJA RADOVANA VLAHOVIĆA

Radovan Vlahović je rođen 1958. godine u Novom Bečeju. Studirao je Jugoslovensku i svetsku književnost u Novom Sadu. Objavio je 50 knjiga. Piše romane, kratke priče, pesme, eseje. Prevođen je na engleski, ruski, nemački, mađarski, slovački, rumunski, slovenački i makedonski jezik. Član je Društva književnika Vojvodine, Udruženja književnika Srbije, Udrženja pisaca Exil – PEN, sekcije zemalja nemačkog govornog područja, i Matice srpske. Osnivač je i direktor prvog privatnog kulturnog centra u Srbiji – Banatskog kulturnog centra. Dobitnik je više nagrada za književni rad i kulturno pregalaštvo. Osnivač je i organizator više kulturnih manifestacija. Živi i radi u Novom Miloševu.