Rezultati konkursa za Nagradu „Bogdan Čiplić“ 2022

Na osnovu konkursa za književnu Nagradu „Bogdan Čiplić za najbolji prozni rukopis na srpskom jeziku, žiri je doneo jednoglasnu odluku da ovogodišnji pobednik, koji će biti nagrađen objavljivanjem knjige u izdanju Banatskog kulturnog centra, bude Aleksandar M. Arsenijević i njegova zbirka kratkih priča Fosforescencije“. 

Aleksandar M. Arsenijević

Pored Aleksandara Arsenijevića, u najuži izbor ušli su i rukopisi Violete Bjelogrlić („Login i Az), Jasmine Malešević („Nestašna Markiza: pikarski roman),  Ljiljane Fijat („Željna hladnog vazduha)  i Tihomira Stevanović („Trgovci solju: novela). Na konkurs je pristigao 31 rukopis iz zemlje i regiona. Žiri je radio u sastavu: Radovan Vlahović, književnik, direktor Banatskog kulturnog centra i predsednik žirija, msr Milana Poučki i msr Nenad Stanojević. 

Bogdan Ćiplić

Bogdan Čiplić bio je književnik, prevodilac i upravnik Srpskog narodnog pozorišta, rođen u Novom Bečeju 1910, a umro u Beogradu 1989. Dela: Poljana, Divlje jatoPaorske baladeMrtva Tisa, Okamenjena stada Slatko pravoslavlje, Snaga zemlje, Stravična zvona, Na veliko i na maloDečaci sa Tise, Sinovi ravniceOkoviJaruga, Đura Jakšić i dr. 

Konkurs i nagrada realizuju se u okviru projekta koji je podržala Opština Novi Bečej.

 

Iz obrazloženja žirija

   Na tromeđi eseja, poezije i proze, u kratkim formama, isečcima iz života, u istrgnutim sekvencama, neobičnom jezičkom aparaturom, Aleksandar M. Arsenijević u zbirci kratkih priča pod naslovom Fosforescencije sabira rasparčanu intimnu ispovest, kao svetleće tačke u mraku. Ne tražeći od njih da izgrade celinu, autor ove isečke pušta da se međusobno traže i dozivaju, sklapajući u svesti čitaoca jedan koherentan svet upravo zahvaljujući nepretencioznosti književnog postupka (rekli bismo i zahvaljujući nepretencioznosti autora). 

Fosforescencije Aleksandra M. Arsenijevića svedoče o vanvremenosti trenutka, o jednostavnosti i savršenstvu. Pomerenom perspektivom, jednostavnom izmenom rakursa, pisac uspeva da antropocentričnost sveta nadigra humanizmom, stavljajući u prvi plan neživu prirodu, iza koje se tek onda pomalja čovek, neznačajan i tako obožen.

Minimalistički način pripovedanja, kratki opisi, efektni, proizvod su superiorne pripovedačke percepcije koja mnoštvo uvida sažima u efektne slike, naizgled efemerne.

Apokaliptičkim događanjima Arsenijevićev junak se suprotstavlja sopstvenom željenom autsajderskom pozicijom. Metaforička ili kitnjasta svedenost Arsenijevićevog izraza omogućava čitaocu da usred banalnosti ugleda, ili tačnije, oseti lepotu – lepotu čoveka, lepotu sveta, lepotu pripovedanja. Složenicama, koje evociraju drevnu Heladu, mediteran, neologizmima i arhaičnim oblicima reči povezujući nas sa antikom u kojoj, kako je rekao Hans Georg Gadamer, čitajući Helderlina, svako sa smislom i dušom pripada svetu, u već postojeće oblike reči dolivajući novu snagu i nove dimenzije (poput reči večnutak), vraća nas pisac sa puteva na koje smo zalutali, nazad, ka sebi, ka Čoveku, ka Studenici. Smrtnik tu ne samo što se seća besmrtnosti, nego ona postaje osnovni element u njegovom smrtnom biću. 

Msr Nenad Stanojević, član žirija

 

Biografija dobitnika nagrade 

Rodio se 1966. u Beogradu, gde se školovao, živi i radi.

Književnik i prevo­dilac, autor knjiga: „Mišljenje ljubavi“ (Valjevo, 1991); „Kralj Vladislav“ (Beograd 2016); „Kralj Dragutin“ (Beograd, 2016); „Sunčanost, smrtnost” (Beograd, 2020); „Vrtovi” (Svrljig, 2020); „Pohvale svemu” (Niš, 2021).

Prve književne radove objavio u „Knji­ževnoj reči“ 1987. go­­­­dine.

Laureat književnih nagrada: Slapovi Vučjanke, s. n. (Vučje 2022), Milutin Usko­ković, za najbolju ne­ob­jav­ljenu savre­­menu pripovetku na srpskom jeziku (Užice, 2021, 2016); Andra Gavrilović, za pripovetku (Svilajnac, 2021), Kra­tka priča Pi­rota (Pi­rot, 2021, 2018), Hadži Dragan, za poeziju (Požega, 2020), Sto­jan Stepanović, za poe­ziju (Loz­nica, 2020); Iz­među dva sveta Ud­ru­­ženja knji­ževnika „Branko Milj­ko­vić”, za poeziju (Niš, 2020); Gor­­dana To­dorović, za neobjavljenu knjigu poezije (Svr­ljig, 2019); Di­sovo zla­­ćano pero, za poeziju (Ba­čka Palanka,2019); Vi­­­­dov­danski cvet, za poeziju (Po­ža­revac, 2019); Vu­kovi lastari, za poeziju (Lo­znica, 2018); Akt, za naj­kraću priču (Va­­ljevo, 2018); Laza La­za­rević, za naj­­­bolju ne­o­bja­vljenu sa­vremenu srp­sku pri­pove­tku (Ša­bac, 2017); Vukašin Co­nić, za kra­tku priču (Les­ko­vac, 2017); Miša Cvetanović, za priču (Brestovac, 2017); Svetosavska nagrada, za kratku priču; poeziju (Knja­­­že­vac 2017, 2014); Du­či­ćeva lira, za poeziju (Doboj, 2016); Pe­sni­čko proleće, za poeziju (Be­o­grad, 2016); Miodrag Borisavljević, za kra­tku priču (Apa­tin, 2015); Belo pero, za priču (Ži­­tište, 2015); Lju­bo­stinj­ska ro­­zeta, za poeziju (Trste­nik, 2015); Zlatna po­velja Me­đunarodnog fe­­stivala poezije, za poeziju (Subo­tica, 2015); Soko, za kratku priču (Višegrad, 2015); Alma, za naj­kraću priču (Beograd, 2014);  Edicija br. 1, za prvu knjigu po­ezije (Va­­ljevo, 1991).

Zastupljen u više antologija i u mnogobrojnim zbor­­­­nicima savremene srpske poezije i proze. Poeziju, prozu, eseje objavljuje u periodici i zbor­­­­­­­nicima.

Prevodilac (sa ruskog i engleskog) sedamdesetak knjiga i autor-priređivač stotinak zbor­nika i mo­no­graf­­skih iz­­­­­danja na antropo­loške, eti­­čke i es­tetičke teme.

Radovi su mu prevođeni na ruski, fran­cuski i en­gle­ski jezik.

Član Udruženja književnika Srbije.  

Rezultati konkursa Grada Kikinde i Banatskog kulturnog centra za objavljivanje prvih knjiga mladih autora za 2022. godinu

 Saopštenje žirija

Tri knjige mladih autora do 35 godina starosti biće objavljene na osnovu konkursa koji tradicionalno raspisuju Grad Kikinda i Banatski kulturni centar. Ovogodišnji konkurs bio je otvoren od 16. juna do 1. avgusta, i u tom periodu mladi autori slali su prijave sa neobjavljenim rukopisima poezije i proze, eseja i književne kritike, naučnih i istraživačkih radova… Od velikog broja pristiglih rukopisa, žiri je imao težak zadatak da izabere i nagradi svega tri rada, što je zahtevalo više čitalačkih krugova i detaljnu analizu rukopisa koji su pristigli na konkurs.

 

Žiri je radio u sastavu: dr Mladen Đuričić, književni kritičar, msr Andrea Beata Bicok, književna kritičarka, i Radovan Vlahović, književnik i direktor BKC-a (predsednik žirija). Nakon posvećenog čitanja, članovi žirija doneli su jednoglasnu odluku da objavljivanjem prve knjige nagrade sledeće autore:

 

Svetlana Savić – Šljakeraj (poezija)

Svetlana Savić rođena je 18. oktobra 1993. godine u Noćaju. Živela je u Novom Sadu, duže boravila u Parizu i Umagu. Diplomirala je i masterirala na Odseku za srpsku književnost i jezik na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Godine 2016. dobila je Treću Brankovu nagradu Matice srpske za seminarski rad. Poeziju i kritiku objavljivala je u časopisu Polja, dnevnim novinama Danas, časopisu književnog programa Crne kuće – Beleške, kao i na internet portalima. Tri puta je bila zastupljena u zborniku Rukopisi. Od 2019. godine vodi književni program Autor nije prisutan u Omladinskom centru CK13.

Dunja Brkin Trifunović – Metalingvistička svest kod dece predškolskog uzrasta (naučni rad)

Dunja Brkin Trifunović diplomirala je na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, na Odseku za srpsku književnost i jezik. Odbranila je master rad na Visokoj školi socijalnog rada – Odsek Logopedija, 2021. godine. Zaposlena je u Narodnoj biblioteci „Jovan Popović u Kikindi kao urednik kulturnog programa. Radi na poslovima planiranja, organizacije i  promocije kulturnih događaja za decu i odrasle korisnike. Učesnik je brojnih konferencija i stručnih skupova, a kao najznačajnije izdvaja učešće na IFLA Satellite Conference, na kojoj je predstavila rad po nazivom „Nova paradigma čitanja, kao i izlaganje na Međunarodnom sajmu knjiga u Beogradu.

Milivoj Z. PopovBezbojni plamen (proza)

Milivoj Popov rođen je 24. septembra 2001. godine u Senti. Završio je Srpsku gimnaziju Nikola Tesla, a trenutno je student na Odseku za anglistiku Filozofskog fakulteta u Novom Sadu. Tečno govori engleski jezik, a u slobodno vreme piše i čita knjige različite tematike, počevši od istorije pa sve do naučne fantastike. Bezbojni plamen je njegov prvi prozni rukopis koji je zamislio da objavi kao knjigu.

 

       Izdvajajući navedene autore i naslove, članovi žirija istakli su da su nagrađeni rukopisi  inovativni i čitalački uzbudljivi, te da su se izdvojili svojom sadržinom već nakon prvog čitanja. Reč je o knjigama koje su žanrovski i tematski potpuno različite (poezija, proza i naučni rad), ali svaka od njih na autentičan način pokazuje kako se mladi autori uklapaju i kako vide sebe u onome što danas nazivamo savremena književnost. Njihove knjige – treba napomenuti i to – nastale su kao odgovor/reakcija na različite društvene teme/pojave, a kao takve itekako zaslužuju pažnju čitalačke publike i izdavača. Nagrada na konkursu Grada Kikinde i Banatskog kulturnog centra – uvereni smo – omogućiće im da tu pažnju i zavrede…

Rukopisi nagrađenih autora biće objavljeni u ediciji PRVA KNJIGA Banatskog kulturnog centra do kraja 2022. godine.