Održana Pesnička republika, uručene Gramate Predragu Markoviću, Dušanu Radaku i Dragomiru Šoškiću

Pod sloganom Svet treba da peva, a ne da ratuje, Banatski kulturni centar po sedmi put je organizovao književnu manifestaciju Pesnička republika uz podršku Opštine Novi Bečej.

Država pesnika

U okviru programa dodeljena su Gramate Pesničke republike za propuštenu priliku Predragu Markoviću i za životno delo Dušana Radaku i Dragomiru Šoškiću, dok će Gramata Majka hrabrost Oliveri Balašević biti uručena posebnom prilikom. (Više o nagradama: ovde) Održan je i tradicionalni pesnički maraton državljana Pesničke republike. 

U Galeriji BKC-a otvorena je i izložba akvarela „Apoteozaˮ, inspirisana delom Miloša Crnjanskog, čiji je autor Dragan Miličić.

Pozdravni govor osnivača

Gramata Pesničke republike za Propuštenu priliku dodeljuje se za knjigu koja nije bila nagrađivana, a objavljena je u poslednjih pola veka, čime organizator želi da istakne vredna a nedovoljno zapažena ili nepravedno zanemarena dela. Ovogodišnji dobitnik Gramate Pesničke republike za Propuštenu priliku je književnik Predrag Marković za svoju prvu knjigu „L'imun. исцеђенˮ koju je objavila Književna omladina Srbije, u Beogradu 1982. godine

Laureat Predrag Marković

O dobitniku nagrade i knjizi govorio je književnik Selimir Radulović, upravnik Biblioteke Matice srpske, koji je nagradu i uručio.

Selimir Radulović uručuje Gramatu Predragu Markoviću


Gramate pesničke republike za životno delo Dušanu Radaku i Dragomiru Šoškiću uručio je Bratislav Milanović, jedan od ranijih dobitnika Gramate Pesničke republike, i urednik Književnih novina iz Beograda.

Bratislav Milanović uručuje Gramatu Dušanu Radaku

Bratislav Milanović uručuje Gramatu Dragomiru Šoškiću

Prisutne su na samom početku pozdravili Radovan Vlahović književnik i direktor Banatskog kulturnog centra, osnivač i idejni tvorac Pesničke republike, i Milan Stojšin, pomoćnik predsednika Opštine Novi Bečej.

Radovan Vlahović, osnivač Pesničke republike
Milan Stojišin, pomoćnik predsednika Opštine

Program je vodio Branislav Ugrinov, novinar i urednik dopisničtva RTV-a u Kikindi.

Branislav Ugrinov

Na Pesničkom Maratonu, na otvoreni poziv organizatora učestvovali su pesnici iz raznih banatskih i vojvođanskih mesta i gradova, iz Novog Sada i Beograda, iz Makedonije i iz Crne Gore.

Bratislav Milanović, jedan od ranijih dobitnika nagrade, otvara Pesnički maraton.

Pesnici i publika

Hristo Petreski iz Makedonije

Pesnici i publika

Novo Tomić, darodavac digitalne biblioteke BKC-u

Učesnici maratona sa domaćinom

Dobitnici Gramata PESNIČKE REPUBLIKE 2022: Marković, Balašević, Radak i Šoškić

Ovogodišnji dobitnik Gramate Pesničke republike za propuštenu priliku za nenagrađenu knjigu je književnik Predrag Marković (za knjigu „L'imun. исцеђенˮ, 1982), dobitnica Gramate Pesničke republike „Majka hrabrost“ za žensko književno stvaralaštvo je Olivera Balašević (za knjigu Planeta Dvorište“, 2019), dok su dobitnici Gramate Pesničke republike za životno delo Dušan Radak i Dragomir Šoškić.


Nagrade će biti uručene dobitnicima 24. decembra u 12 časova u Banatskom kulturnom centru u Novom Miloševu u okviru manifestacije Pesnička republika. Pesnička republika održava se po sedmi put pod sloganom Svet treba da peva a ne da ratuje, u organizaciji BKC-a, uz podršku Opština Novi Bečej. U okviru programa manifestacije biće održan tradicionalni pesnički maraton državljana Pesničke republike i onih koji to žele da postanu, i biće otvorena izložba akvarela „Apoteozaˮ, inspirisana delom Miloša Crnjanskog, čiji je autor Dragan Miličić.

Otvoreni poziv pesnicima za učešće na maratonu objavljen je na sajtu: https://banatskikulturnicentar.blogspot.com/2022/12/pesnicka-republika-2022-poziv-za-pesnike.html

U okviru projekta, u pripremi je knjiga prošlogodišnjeg dobitnika Gramate Gojka Đoga Vunena vremena, a objavljen je i zbornik prošlogodišnjih učesnika manifestacije Pesnička republika: zbornik radova V.

 


VIŠE O DOBITNICIMA NAGRADA 

Gramata Predragu Markoviću  

Gramata Pesničke republike za propuštenu priliku – za knjigu koja je objavljena u poslednjih 50 godina a nije bila nagrađena, pripala je književniku Predragu Markoviću za njegovu prvu knjigu „L'imun. исцеђенˮ (Književna omladina Srbije, Beograd 1982). 

Predrag Marković, pisac, kritičar, prevodilac i izdavač, rođen je 7. 12. 1955. u Čepuru. Kao književni kritičar tokom osamdesetih godina prošlog veka priredio je antologiju novije srpske poezije „Zvučni stvorovi“ (1986), promovisao generaciju Mlade srpske proze i Beogradski aforistički krug. Tokom devedesetih osniva izdavačku kuću Stubovi kulture – Vreme knjige (1993–2013), pokreće dvadesetak biblioteka i uređuje preko hiljadu knjiga. Pored nagrađene knjiga poezije, objavio je knjige proze: „Morali bi doći nasmejani lavovi“, pripovetke (CDD, Zagreb 1983.); „Otmenost duše“, pripovetke (Prosveta, Beograd 1989); „Zavodnik ništavila“, roman (Solaris, Novi Sad, 2017), „Kovčeg komedijant“, roman (Solaris, Novi Sad 2018), „David protiv Otužnog Zloduha”, roman (Solaris, Novi Sad 2020), i „Zemunska Knjiga mrtvih“, roman (Solaris, Novi Sad 2022). Prevođen je na slovenački, mađarski, ukrajinski, bugarski i engleski jezik. Živi u Beogradu kao slobodan čitalac.

Gramata Oliveri Balašević

Gramata Pesničke republike „Majka hrabrost“ za žensko književno stvaralaštvo pripala je Oliveri Balašević za knjigu Planeta Dvorište“ (Amos pro, Novi Sad 2019).

Olivera Balašević je glumica, književnica, producentkinja, režiserka i svojevremeno uspešna reprezentativka Jugoslavije u gimnastici. Rođena je 29. aprila 1959. godine u Zrenjaninu. Od malih nogu je volela sport i glumu kojima će se kasnije ozbiljno baviti. Studije je završila u Novom Sadu. Paralelno se bavila sportom i glumom. U gimnastici je kao reprezentativka Jugoslavije osvojila čak četiri zlatne i dve srebrne medalje u čak četiri discipline. Ostvarila je nekoliko značajnih uloga na filmu, pre svega kultnu ulogu Jule 1982. godine u seriji rediteljke Soje Jovanović „Pop Ćira i pop Spira“, gde joj je partner bio budući suprug Đorđe Balašević, zatim u filmovima i serijana „Ulični pevači“ i „Specijalna redakcija“, „Srpski rulet“, kao i u filmu „Kao rani mraz“, koji je i režirala zajednom sa suprugom. Jedno vreme bila je i profesor fizičkog vaspitanja u novosadskoj gimnaziji. Bila je i producent brojnih nastupa poznatog muzičara sa kojim ima troje dece. 2019. godine objavljuje svoju prvu knjigu „Planeta Dvorište” koju je posvetila svojoj majci i detinjstvu. Jedan odlomak iz knjige pretvorila je u animirani film „Čađava bajka“.

 

Gramata Dušanu Radaku

Gramata Pesničke republike za životno delo pripala je Dušanu Radaku. 

Dušan Radak rođen je 1955. godine u Kikindi. Diplomirao je jugoslovensku i opštu književnost na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Radio je kao urednik umetničkog programa u Domu omladine u Kikindi, kao urednik Izdavačke delatnosti Doma omladine, a bio je i glavni urednik Književne zajednice Kikinde. Pesničke knjige: „Šljunak (Stav, Kikinda 1979), „Samsa (Matica srpska, Novi Sad 1984), „Stadijum kašike (Književna zajednica Kikinde, Kikinda 1987), „Trkačice veneričnih bodrenja (Izdanje autora, Kikinda, 1987), „Ibzen je svirao klavsen (Izdanje autora, Novi Sad 2002), „Bik koji leži šest stopa ispod zemlje (Orfeus, Novi Sad 2011), „Oduvek sam voleo vodu: traktat o radosti, (BKC, Novo Miloševo 2017). Knjiga za decu: „Superpitalice (BKC, Novo Miloševo 2018). Zastupljen je u više knjiga antologija, izbora iz srpske i vojvođanske poezije, kao i u antologijama za decu. Poezija prevedena na: ruski, mađarski, italijanski, makedonski, slovački, francuski, rumunski jezik. Autor je muzike i tekstova za decu na albumu „Hogli Vogli rok, u izvođenju pank grupe „Zbogom Brus Li, kao i filmske muzike: za filmove Princ vetra i Komad slobode. Dobitnik je pesničke nagrada „Pečat varoši sremskokarlovačke i Plakete „Sima Cucić za multimedijalni doprinos stvaralaštvu za decu. Član je Društva književnika Vojvodine, Udruženja književnika Srbije, Društva novosadskih književnika. Živi u Novom Sadu.

Gramata Dragomiru Šoškiću

Gramata Pesničke republike za životno delo pripala je Dragomiru Šoškiću. 

Dragomir Šoškić (Ulotina, Crna Gora – 27.5.1949.) Diplomirao na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu – Grupa za jugoslovenske književnosti. Objavio zbirke pesama: Kazimirsko putovanje (Krovovi, Sremski Karlovci), Stud i celac (Svetovi, Novi Sad), Predeo podnošljivo raskošan (Svetovi, Novi Sad), Pogled na sat“ (Prometej, Novi Sad). Dobitnik je više nagrada za poeziju (prvi dobitnik nagrade Risto Ratković 1971). Zastupljen je u mnogobrojnim antologijama i zbornicima poezije. Objavljivao je u skoro svim relevantnim književnim časopisima i listovima: (Letopis Matice srpske, Zlatna greda, Polja, Koraci, Stvaranje, Republika, Odjek, Novosti, Politika, Dnevnik, kao i u časopisima u Rusiji, Belorusiji, Rumuniji, Mađarskoj itd.) Učestvovao je na više međunarodnih književnih manifestacija u zemlji i inostranstvu (Rusiji, Rumuniji, Mađarskoj, Republici srpskoj, Crnoj Gori).  Prevođen na engleski, ruski, beloruski, mađarski... Član je Društva književnika Vojvodine i Udruženja književnika Srbije. Živi u Novom Sadu.

RAZGOVOR SA LAUREATOM, gost Radovan Vlahović

U okviru Nedelje novosadskih pisaca, održan je RAZGOVOR SA LAUREATOM Radovanom Vlahovićem, koji je vodila Nataša Bundalo Mikić, u Digitalnom omladinskom centru Gradske biblioteke u Novom Sadu 16. decembra 2022. Razgovor je upotpunio muzički program koji su izveli Nemanja Nešić i Miloš Zubac.


Nedelja novosadskih pisaca održana je od 12. do 16. decembra u organizaciji Društva novosadskih književnika, u saradnji sa Gradskom bibliotekom u Novom Sadu, а uz podršku Gradske uprave za kulturu.


Radovan Vlahović je ove godine postao počasni član Društva novosadskih književnika i dobitnik više značajnih priznanja koja su povod za ovo veče (Zlatna medalja za zasluge Predsednika republike u oblasti književnosti, Pokrajinsko priznanje „Ferenc Feher“ za poseban doprinos razvoju kulture za BKC, Nagrada za knjigu godine DKV, Međunarodna književna nagrada „Naji Naaman“ iz Libana i Zlatna medalja Kulturno prosvetne zajednice Srbije za književno stvaralaštvo koje afirmiše život na selu, u okviru manifestacije Susreti sela Srbije).


U programu bilo je reči o novim Vlahovićevim knjigama (pre svega o dva novozenitistička triptiha – jednom romanesknom koji sadrži dela: „Noćni razgovori sa sestrom“, „Dnevnik virtuelnog zavodnika“ i „Gospodin Snevalo“, a drugom pesničkom koji sadrži zbirke: „Šta traži Beket u mom krevetu?“, „Soba što noću svetli“ i „Ja ću se vratiti“), o Banatskom kulturnom centru koji je osnovao, o najnovijem izdavačkom poduhvatu koji je inicirao – „Izabrana zenitistička dela“ (1. kolo u 8 tomova), o vezi autora i njegove književnosti sa Novim Sadom i mnogim drugim temama koje su približile portret pisca publici.


Foto: Nikola Čavić

PESNIČKA REPUBLIKA 2022 – poziv za pesnike

Dragi pesnici, dragi državljani Pesničke republike

    Banatski kulturni centar po sedmi put organizuje književnu manifestaciju Pesnička republika 24. 12. 2022. od 12h u Novom Miloševu. Tim povodom pozivamo Vas da uzmete učešće na pesničkom maratonu državljana Pesničke republike, i onih koji to žele da postanu.
    U okviru programa manifestacije biće dodeljene i ovogodišnje nagrade Pesničke republike.
    Sa željom da se ponovo okupimo i da pošaljemo poruku mira i prijateljstva koja glasi: Svet treba da peva, a ne da ratuje, očekujemo Vas u Novom Miloševu.
    Manifestaciju je podržala Opština Novi Bečej.


Prijavljivanja za učešće na pesničkom maratonu

    Svi zainteresovani pesnici, državljani Pesničke republike, kao i svi oni koji to žele da postanu, prijavljuju se od 11:30 do 12 časova u Banatskom kulturnom centra, pre početka programa.
    Savaki pesnik, učesnik maratona, imaće priliku da kazuje 1 pesmu na maternjem jeziku (bilo da je objavljena ili ne), ne dužu od jedne A4 strane. Molimo pesnike da poštuju dužinu zbog vremenskog ograničenja programa.
    Svaki učesnik koji do sada nije pristupio Pesničkoj republici, ali i ljubitelj poezije, može postati njen državljanin i dobiti pasoš i državljanstvo Pesniče republike.

 

VIŠE O PESNIČKOJ REPUBLICI 

    Pesnička republika je simbol, ali i naziv kulturne manifestacije.
    Pesnička republika u organizaciji Banatskog kulturnog centra osnovana je 2016. u Novom Miloševu kao deo projektnih aktivnosti Opštine Novi Bečej – „Grada u fokusu” – uz podršku Ministarstva kulture i informisanje Republike Srbije. 

Struktura

    Pesnička republika je simbolička država svih pesnika, iz svih država i na svim jezicima koji dođu i čitaju svoje pesme u Banatskom kulturnom centru.
    Pesničku republiku čine pesnici koji, po pozivu organizatora, dođu da učestvuju i govore svoje stihove na manifestaciji, čime postaju državljani Pesničke republike. U Pesničku republiku su dobro došli i oni koji se sami preporuče i izraze želju da postanu državljani, kao i ljubitelji, čitaoci i afirmatori poezije.
    Pesnička republika simbolično ima sve atribute pesničke države (ustav, himnu (Banatsko veliko kolo), predsednika, vladu, ambasadore, počasne konzule za pojedine regije, gradove, mesta...) koja ljudima treba da ukaže da poezija ima sveljudski i svenarodni karakter.
    Pesnička republika svojim osnivanjem osnažuje, podržava i afirmiše  ideju decentralizacije i demetropolizacije kulturnih zbivanja. 

Ustav Pesničke republike

Poezija je lični umetnički čin. Svet treba da peva, a ne da ratuje.
Poezija nije i ne sme biti u službi ni jedne ideologije ili politike.
Poeziju imaju prava svi da pišu i na nju niko ne sme da ima posebno pravo.
Poezija ne poznaje granice, jezike, države i ograničenja u iskazivanju sebe same.
Svi koji pišu, koji vole i koji čitaju poeziju imaju pravo da budu državljani Pesničke republike.
Ambasadori,  vlada, predsednik i državljani Pesničke republike imaju zadatak da svugde i na svakom mestu afirmišu poeziju i pesničke tradicije, kako one koje su bile u minulim vremenima tako i u vremenima budućim, bez obzira na poetičke grupacije koje se bore za afirmaciju vlastitih poetičkih ideja.
Državljani Pesničke republike iznova afirmišu ljubav, kretivnost, lepotu i dobrotu.
Pesnička republika je nezavisna od svih država, vlada, i niko nema prava da je ukine, jer je ona ideja koja hiljadama godina živi u pesničkim delima i hiljadama godina će živeti, a mi je danas samo objavljujemo svetu i simbolično je formalizujemo.
Svet će biti mnogo bolje mesto za življenje kad ga povedu, u vremena buduća, pesnici.
Poezija je sveukupna večnost, a u njoj svi imaju prava da učestvuju. 

(Ustav napisao Radovan Vlahović)

Veče sa Radovanom Vlahovićem u okviru Nedelje novosadskih pisaca

U okviru Nedelje novosadskih pisaca, održaće se RAZGOVOR SA LAUREATOM Radovanom Vlahovićem, koji vodi Nataša Bundalo Mikić, u Digitalnom omladinskom centru Gradske biblioteke u Novom Sadu (ul. Vojvode Putnika 1/I) u petak 16. decembra s početkom u 19 časova. Razgovor će upotpuniti muzički program koji izvode Nemanja Nešić i Miloš Zubac.
Foto: Miloš Vojnović, 2022.

Nedelja novosadskih pisaca održava se od 12. do 16. decembra u organizaciji Društva novosadskih književnika, u saradnji sa Gradskom bibliotekom u Novom Sadu, а uz podršku Gradske uprave za kulturu. 

Radovan Vlahović je ove godine postao počasni član Društva novosadskih književnika i dobitnik više značajnih priznanja koja su povod za ovo veče (Zlatna medalja za zasluge Predsednika republike u oblasti književnosti, Pokrajinsko priznanje „Ferenc Feher“ za poseban doprinos razvoju kulture za BKC, Nagrada za knjigu godine DKV, Međunarodna književna nagrada „Naji Naaman“ iz Libana i Zlatna medalja Kulturno prosvetne zajednice Srbije za književno stvaralaštvo koje afirmiše život na selu, u okviru manifestacije Susreti sela Srbije). 

U programu će biti reči o novim Vlahovićevim knjigama (pre svega o dva novozenitistička triptiha – jednom romanesknom koji sadrži dela: „Noćni razgovori sa sestrom“, „Dnevnik virtuelnog zavodnika“ i „Gospodin Snevalo“, a drugom pesničkom koji sadrži zbirke: „Šta traži Beket u mom krevetu?“, „Soba što noću svetli“ i „Ja ću se vratiti“), o Banatskom kulturnom centru koji je osnovao, o najnovijem izdavačkom poduhvatu koji je inicirao – „Izabrana zenitistička dela“ (1. kolo u 8 tomova), o vezi autora i njegove književnosti sa Novim Sadom i mnogim drugim temama koje će približiti portret pisca publici.

O piscu

Radovan Vlahović je rođen 1958. godine u Novom Bečeju. Studirao je Jugoslovensku i svetsku književnost u Novom Sadu. Objavio je preko 60 knjiga. Piše romane, kratke priče, pesme, eseje. Prevođen je na engleski, ruski, nemački, mađarski, slovački, rumunski, slovenački i makedonski jezik. Član je Društva književnika Vojvodine, Udruženja književnika Srbije, Udrženja pisaca Exil – PEN, sekcije zemalja nemačkog govornog područja, i Matice srpske, dok je počasni član Društva novosadskih književnika. Osnivač je i direktor prvog privatnog kulturnog centra u Srbiji – Banatskog kulturnog centra. Vlahović je kao urednik izdavačke delatnosti ovog centra potpisao preko 550 naslova u oblasti književnosti, nauke i umetnosti na više jezika. Dobitnik je više nagrada za književni rad i kulturno pregalaštvo. Osnivač je i organizator više kulturnih manifestacija. Živi i radi u Novom Miloševu. 

Uručene nagrade „Teodor Pavlović“ Vladimiru Pištalu i Simonu Grabovcu u Matici srpskoj

Nagrada „Teodor Pavlović” za životno delo književniku Vladimiru Pištalu i Nagrada „Teodor Pavlović” za najbolju knjigu Simonu Grabovcu za knjigu „Duboka tišina” (Kulturni centar Novog Sada, Novi Sad 2021) uručene su dobitnicima 7. decembra u Matici srpskoj u Novom Sadu.

U programu su učestvovali: laureati Vladimir Pištalo i Simon Grabovac, Saša Maksimović, predsednik Opštine Novi Bečej, koji je otvorio manifestaciju, Selimir Radulović, upravnik Biblioteke Matice srpske, književnik Radovan Vlahović, direktor Banatskog kulturnog centra i osnivač manifestacije, prof. emeritus dr Sava Damjanov, predsednika žirija, književnik i izdavač Nenad Šaponja, direktor Kulturnog centra Vojvodine „Miloš Crnjanski“, koji je govorio o delu Vladimira Pištala, književnik Milutin Ž. Pavlov koji je govorio o nagrađenoj knjizi Simona Grabovca, Branka Marković koja je govorila pesmu Ljudevita Štura Pavloviću iz 1836/37, i voditeljka programa Nataša Bundalo Mikić.

Žiri za Nagrade „Teodor Pavlović” je radio u sastavu prof. emeritus dr Sava Damjanov (predsednik), prof. dr Srđan Šljukić i Radovan Vlahović, književnik i direktor Banatskog kulturnog centra. 

Nagrade se sastoje od povelja i poklon ilustracija Senke Vlahović iz knjige Antologija budućih snova.

Više o nagradama Pištalu i Grabovcu možete pročitati ovde:
http://banatskikulturnicentar.blogspot.com/2022/12/vladimiru-pistalu-i-simonu-grabovcu.html 

Dane Teodora Pavlovića organizuje Banatski kulturni centar iz Novog Miloševa u saradnji sa Maticom srpskom iz Novog Sada, pod pokroviteljstvom Opštine Novi Bečej. Manifestacija se održava po dvadeset i treći put u Novom Sadu i Novom Miloševu decembra 2022. godine. 












Autor fotografija je Branislav Lučić


RTV

TV NOVI BEČEJ


Teodor Pavlović (1804–1854), koji je rođen u Karlovu, današnjem Novom Miloševu, bio je obnovitelj i reformator Matice srpske, njen prvi sekretar, urednik „Letopisa” Matice srpske, osnivač Galerije Matice srpske, osnivač prve muzejske zbirke u Srba, novinar i rodonačelnik žurnalistike u Srba, advokat, književnik, prevodilac – jedna od najistaknutijih, a nepravedno zaboravljenih, ličnosti srpskog naroda u prvoj polovini 19. veka, čije je pregalaštvo dalo trajni doprinos srpskoj kulturi.

Svečana dodela Nagrada „Teodor Pavlović” u Matici srpskoj

Nagrada „Teodor Pavlović” za životno delo književniku Vladimiru Pištalu i Nagrada „Teodor Pavlović” za najbolju knjigu Simonu Grabovcu za knjigu „Duboka tišina” (Kulturni centar Novog Sada, Novi Sad 2021) biće uručene dobitnicima u sredu 7. decembra u 16 časova u Maloj sali Matice srpske u Novom Sadu.

Svečanom dodelom Nagrada biće otvoreni ovogodišnji Dani Teodora Pavlovića koje organizuje Banatski kulturni centar iz Novog Miloševa u saradnji sa Maticom srpskom iz Novog Sada, pod pokroviteljstvom Opštine Novi Bečej. Manifestacija se održava po dvadeset i treći put u Novom Sadu i Novom Miloševu decembra 2022. godine. 


Žiri za Nagrade „Teodor Pavlović” je radio u sastavu prof. emeritus dr Sava Damjanov (predsednik), prof. dr Srđan Šljukić i Radovan Vlahović, književnik i direktor Banatskog kulturnog centra. 

Više o nagradama Pištalu i Grabovcu možete pročitati ovde: http://banatskikulturnicentar.blogspot.com/2022/12/vladimiru-pistalu-i-simonu-grabovcu.html 

Teodor Pavlović (1804–1854), koji je rođen u Karlovu, današnjem Novom Miloševu, bio je obnovitelj i reformator Matice srpske, njen prvi sekretar, urednik „Letopisa” Matice srpske, osnivač Galerije Matice srpske, osnivač prve muzejske zbirke u Srba, novinar i rodonačelnik žurnalistike u Srba, advokat, književnik, prevodilac – jedna od najistaknutijih, a nepravedno zaboravljenih, ličnosti srpskog naroda u prvoj polovini 19. veka, čije je pregalaštvo dalo trajni doprinos srpskoj kulturi.

Vladimiru Pištalu i Simonu Grabovcu Nagrade „Teodor Pavlović”

Žiri u sastavu prof. emeritus dr Sava Damjanov (predsednik), prof. dr Srđan Šljukić i Radovan Vlahović doneo je jednoglasnu odluku da Nagrada „Teodor Pavlović” za životno delo pripadne književniku Vladimiru Pištalu, a Nagrada „Teodor Pavlović” za najbolju knjigu Simonu Grabovcu za knjigu „Duboka tišina” (Kulturni centar Novog Sada, Novi Sad 2021). 

Nagrade će Vladimiru Pištalu i Simonu Grabovcu biti uručene u sredu 7. decembra u 16 časova u Sali za sednice Matice srpske u Novom Sadu.

Nagrade se dodeljuju u okviru manifestacije Dani Teodora Pavlovića koju organizuje Banatski kulturni centar iz Novog Miloševa u saradnji sa Maticom srpskom iz Novog Sada, pod pokroviteljstvom Opštine Novi Bečej. Manifestacija će se održati po dvadeset i treći put u Novom Sadu i Novom Miloševu decembra 2022.  



NAGRADA „TEODOR PAVLOVIĆ” ZA ŽIVOTNO DELO 

Nagrada „Teodor Pavlović” za životno delo dodeljuje se književniku Vladimiru Pištalu. 

Dr Vladimir Pištalo je rođen u Sarajevu 8. maja 1960. godine. Diplomirao je 1985. godine na Pravnom fakultetu u Sarajevu. Godine 1993. migrirao je u SAD, a 1995, kao „stranac izuzetnih sposobnosti”, postao je „stalni rezident” SAD. Odbranio magistarski rad iz oblasti sociologije umetnosti u julu 1995, te doktorsku disertaciju iz istorije pitanja o tri identiteta srpskih iseljenika (srpskom, američkom i jugoslovenskom) u decembru 2000. na Univerzitetu Nju Hempširu u SAD. 

Pre nego što je otputovao u Sjedinjene Američke Države 1993, radio je kao urednik u časopisu Književna reč (1986–1990), urednik kulturne rubrike Železničkih novina (1987–1992), urednik u magazinu Delo (1990–1992) i aktivno i kritički komentarisao krvavi raspad Jugoslavije u svojoj kolumni u časopisu Vreme. 

U SAD je radio kao vođa projekta Održivi razvoj i kultura na Institutu za održivi razvoj Univerziteta u Nju Hempširu, Duram, (1996–2000). Bio je predavač američke, ruske i svetske istorije na Univerzitetu u Novom Hempširu, Duram, (1997–2002). Na privatnom Beker koledžu, u Vusteru, Masačusets, bio je profesor američke i svetske istorije (2002–2020). Aktuelni je upravnik Narodne biblioteke Srbije. 

Objavio je prvu priču u Književnom magazinu 1978. kad mu je bilo 18 godina i prvu knjigu 1981. kad je imao 21 godinu. Kao student postaje ko-osnivač književne grupe Beogradska Manufaktura Snova. Objavio je 15 knjiga u žanrovskom rasponu od poetske proze do romana. Njegova najpoznatija dela su romani Tesla, portret među maskama, Milenijum u Beogradu i Venecija i ona se prevode, ili su već prevedena, na više svetskih jezika. Roman Tesla, portret među maskama ima čak 16 prevoda, a Milenijum u Beogradu 7 prevoda. Francuski prevod romana Milenijum u Beogradu bio je u najužem izboru za prestižnu godišnju nagradu „Femina“ za najbolji prevedeni roman na francuskom jeziku za 2008. godinu. Milenijum u Beogradu zaokružuje izmene književnog stava i proznog rukopisa koje su započele još početkom 90-tih knjigom Kraj veka. Njegov roman Sunce ovog dana: pismo Andriću, za veoma kratko vreme postao je ključan za razumevanje dela Vladimira Pištala. Napisao je delo koje govori istovremeno o Srbiji i Americi, razumevanju sveta pisanja i vidljivog sveta. 

Predsednik je Kulturnog foruma Evropskog pokreta Srbije (2020 – do danas). Urednik je projekta prikaza knjiga američkog časopisa Serbian Studies (2019 – do danas). (https://www.serbianstudies.org/journal-archive) Koordinator je tima Nortistern univerziteta „Dijalog civilizacija: socijalni konflikt na Balkanu“ (2010 – do danas). 

Nagrade: Savezna književna nagrada SFR Jugoslavije, za knjigu pripovedaka Noći, 1987; Nagrada „Miloš N. Đurić”, za prevod knjige sabranih pesama Čarlsa Simića Hotel Nesanica, 1994; Oktobarska nagrada Grada Beograda, za roman Milenijum u Beogradu, 2000; NIN-ova nagrada, za roman Tesla, portret među maskama, za najbolji roman godine u 2008; Nagrada „Zlatni bestseler“, za najprodavaniju knjigu u Srbiji, za roman Tesla, portret među maskama, 2009; Nagrada za najbolju knjigu u mreži javnih biblioteka Srbije, za roman Tesla, portret među maskama, za 2009; Nagrada „Zlatni bestseler“, za najprodavaniju knjigu u Srbiji, za roman Venecija. 2011; Nagrada „Kočićevo pero”, za roman Venecija, za 2012; Nagrada „Moma Dimić”, za roman Venecija, za 2010/2011; Nagrada „Grigorije Božović”, za roman Sunce ovoga dana: pismo Andriću, za 2017; Nagrada „Meša Selimović”, za knjigu eseja Značenje džokera, za 2019; Nagrada „Todor Manojlović”, za moderni umetnički senzibilitet, 2020.  


Iz obrazloženja za Nagradu „Teodor Pavlović” za životno delo

Vladimir Pištalo, jedan od najistaknutijih savremenih srpskih književnih stvaralaca, ostavio je trajni trag u umetnosti i nauci. Istakao se kao vrsni naučnik, i to kao dvodecenijski profesor na Univerzitetima u Nju Hempširu i Vusteru u Sjedinjenim Američkim Državama. Trenutno je na čelu Narodne biblioteke Srbije. 

Debituje kao književni stvaralac početkom osamdesetih godina knjigom poetske proze Slikovnice. Pleplet istančanog poetskog jezika, neverovatne erudicije i poznavanja istorijskih fakata karakterišu njegovu prozu do današnjice. Slavu mu je doneo roman Milenijum u Beogradu, delo koje na nenadmašan način predstavlja devedesete godine i raspad jedne velike zemlje. U svojim delima za junake uzima istaknute naučnike i umetnike, među kojima su Nikola Tesla i Ivo Andrić. Upravo će mu roman Tesla, portret među maskama, vrsno napisani portret velikog naučnika i izumitelja, doneti najveća književna priznanja na ovim prostorima, ali i prevode na dvadeset jezika. 

Jezički samosvojan, poetski uzvišen, saznanjski bogat i duboko književno vredan, tako je najbolje okarakterisati opus Vladimira Pištalo, pisca koji je celokupnim svojim književnim radom kao i delovanjem u kulturi nesumnjivo obeležio srpsku književnost kraja 20. i početka 21. veka, a recepcija njegove proze u inostranstvu obećava da će njegovo delo biti relevantan reprezent našeg civilizacijskog prostora. 

 

NAGRADA „TEODOR PAVLOVIĆ” ZA NAJBOLJU KNJIGU

Nagrada „Teodor Pavlović” za najbolju knjigu dodeljuje se Simonu Grabovcu za knjigu pesama „Duboka tišina” (Kulturni centar Novog Sada, Novi Sad 2021).

Simon Grabovac je završio Filozofski fakultet u Novom Sadu. Bio je član redakcije časopisa Polja (1979–84) i glavni i odgovorni urednik izdavačke delatnosti Novog Zenita (Srpski književni magazin i knjige) od 1992–94. Bavio se i dramaturškim radom. Osnovao je (sa Z. Pavlovićem) pozorišnu grupu Interventna trupa Forgov (1989–90). Bio je urednik i selektor Malog pozorja (1985–94) koje je, 1995. sa kolegama, transformisao u Internacionalni festival alternativnog i novog teatra Infant, obavljajući poslove umetničkog i programskog direktora, selektora i izvršnog producenta. Urednik je i autor koncepta Novosadskog letnjeg festivala (94, 95, 96). Dramaturg je predstave Uroboros, Izlog, Naše mesto i autor dva libreta za moderan balet – Predsmrtna ljubavna pesma i Najlepše pevaju zablude. Autor je polazišnih tekstova za predstavu Čudna petlja. Za kulturno-umetnički program RTS – TV Novi Sad napisao je nekoliko scenarija (Četvrt veka Polja, Vojvođanski pesnici, Jovan Soldatović, Danilo Kiš: Detinjstvo, Triptihon…). Priredio je sedam zbornika Strategije novog teatra, kao i Ka drugačijem teatru i Dijalog o festivalima. Pored književne bavi se i pozorišnom kritikom. Posebno alternativnim i novim teatrom: Prosijavanje (monografija povodom 35 godina Infanta), 10. Infant, Magična petlja, Infant prototip, Magična petlja 2, Kritičari o „Bapi“, Jaćin AO 5/1, Poetika alternativnog teatra. Objavio je sedam knjiga poezije: Krtičnjak, Velikom ovnu, Prasak, Posipanje pepelom, Tok stvari, Isiot, Isiot (na makedonskom), Ključne reči i Zingiber (na nemačkom), Povratne pesme, Strašni lik – izabrane pesme, Loža i Duboka tišina. Dobitnik je nagrade Pečat varoši sremskokarlovačke (1980), Zlatne značke KPZ Srbije (1991), Književne negrade Gajkov šešir (2019).O knjizi koja je ponela Nagradu „Teodor Pavlović”

Kao izazovno svedočanstvo volje za moć i nemoć pevanja, nova pesnička knjiga Simona Grabovca pod podjednako neindikativnim i rečitim naslovom Duboka tišina ne skriva mnogo od pomenutih svojstava dosadašnjeg rada u stihu ovog žestoko samosvesnog poete: ali daleko napadnije ima šta da otkrije. U prvom ciklusu pesama „Dno duše“ to Grabovčevo novo zapravo je ono staro i večno poezije. Lirskim govorom ispisano upitno zaveštanje dvopolnoj ljubavi, bez veće izražajne zadrške, osim pri učestalom, ritmičnom, lomljenju stiha; i sa očigledno uspelom združenom emisijom emocionalnog i razumskog, iskustvenog, pri čemu svedena jezička događajnost teksta biva donekle žrtvovan, ali vredan zalog ukupno proizvedenog doživljaja. (…) Za Grabovca nipošto nova ali za ove pesme naročita osobina jeste to da većina njih nosi neskrivene elemente poetičkog ogledala koje u svom duplom dnu podjednako sabira zanatske i ljudske ispovesti svog tvorca. (…) Tipično, a ujedno i tako prestupno za njegov dosadašnji pesnički opus kome Duboka tišina doprinosi ne samo tonski već i vidljivim iskorakom u otvoreniji kôd poetskog pisma uz zavidno očuvanje pesničke volje, interesa, stila i moći, osvojenih i primerno pokazanih u prethodnim Grabovčevim zbirkama.

Vladimir Kopicl

 

Zaglednom upisninom sopstvenog postojanja Simon Grabovac reversira egzistenciju lirike koja ostaje da lebdi poput suvog lista u vazdušnoj jesenjoj sumaglici čije trajanje nije ničim omeđeno. Pomerio je ruku, u tihom zamahu, da slovom uskomeša belinu hartije i time uzjoguni tišinu. Da se poslužim njim samim: „ta prirodnost/ ta ukalupljenost u okolinu/ ta sigurnost/ odlučnost/ kao da je sav ovaj svet/ tvoj/ kao da je život beskonačnost“ udarila je pojavno značajni žig na koverti iskazno kreativnog pisma srpske lirike. On zadire u samu sušt lirske pretrage, ulazi u prozrak, kojim bi da rasvetli strofiranja: „tražim drugu reč za ono što/ je do sada rečeno/ za ono što je napisano/ za ono što je obećanje/ za ono što nas održava/ i pokreće“. Reč je Grabovcu progovor slike istrgnute iz glasa koji bojom zvuči jasno i jednostavno: tražim drugu reč/ prvu/ i jedinu (...), tražim reč kroz koju kada procure/ bilo koji sadržaji/ postaju drugačiji i sve nekako/ dobija smisao/ ne samo smrt nego i/ ono čega nema.“  Ovim uknjiženim pretragama Grabovac se uzneo iznad graktanja umnoženo frakiranih gavranova. Ne krešti, on peva glatko i čulno. 

Kako lirsku fontanu darivati zlatnikom da iz prozračne vode blesne osnovni element koji odvojen od stvaraoca „počne mnogima nešto da znači“. Gde naći onaj skriveni lingvalni filigran i: „kako neke stvari teme motivi/ da uđu u pesmu a da je/ ne oskrnave?! Sve su to bitni postulati stvaralačkog bića. Nije svaka slika stvarnosti odvažna avantura za pesmu: „koja hoće da govori/ o savremenom svetu i/ koja bi htela da saopšti nešto/ dublje od istine i/ univerzalne poruke“. Nije lako, slogom pesme otkrljačiti se od onoga što je raspadnuto i gnjilo. Treba izbirljivim osetima „učinii izdvojenim i prisutnim/ u rečima voda vazduh zemlja“. I pesmu valja započeti od nerva „iz duboko/ skrivene pozicije u rupi reči“.

Milutin Ž. Pavlov 

Teodor Pavlović, 1840, autor: Pavle Simić

Teodor Pavlović (1804–1854), koji je rođen u Karlovu, današnjem Novom Miloševu, bio je obnovitelj i reformator Matice srpske, njen prvi sekretar, urednik „Letopisa” Matice srpske, osnivač Galerije Matice srpske, osnivač prve muzejske zbirke u Srba, novinar i rodonačelnik žurnalistike u Srba, advokat, književnik, prevodilac – jedna od najistaknutijih, a nepravedno zaboravljenih, ličnosti srpskog naroda u prvoj polovini 19. veka, čije je pregalaštvo dalo trajni doprinos srpskoj kulturi.