U Zrenjaninu veče posvećeno izdavačkoj delatnosti Banatskog kulturnog centra

Predstavljanje izdavačke delatnosti Banatskog kulturnog centra i promocija knjige „Sve je u glavi“ Radovana Vlahovića, koja je ponela Nagradu „Karolj Sirmai“ za 2021. godinu, održaće se u Čitaonici Mesne zajednice „Veljko Vlahović“ u Zrenjaninu 15. aprila 2022. u 19h. 


O izdvaštvu BKC-a govoriće: Radovan Vlahović, osnivač i direktor, i Senka Vlahović, umetnički direktor. O nagrađenoj knjizi „Sve je u glavi“ govoriće autor Radovan Vlahović i književni kritičar Zoran Slavić. Odlomke iz knjige govoriće Senka Vlahović. U muzičkom delu programu učestvuju: Nikola Brakus, vokalni solista i Ivica Petrov, violina. 

Organizatori programa:  Udruženje „Bagljaškult” i Mesna zajednica „Veljko Vlahović” Zrenjanin. 

 

IZDAVAŠTVO BANATSKOG KULTURNOG CENTRA – BKC KNJIGE www.bkcknjige.rs

 

BKC KNJIGE ima preko 500 objavljenih naslova u oblasti književnosti, umetnosti i nauke, autore iz preko 20 zemalja sveta, prevode na 12 stranih jezika i brojne nagrade za svoja izdanja, delujući sa lokalnog nivoa na globalni na temeljima tradicije i koncepta istorijskog multikulturalnog Banata.

BKC KNJIGE ima sledeće edicije: BANAT, ISTORIJA, POEZIJA, PROZA, ROMAN, PREVODI, PRVA KNJIGA, BAŠTINA, OGLEDI, PALEJA, STUDIJE, SOCIOLOGIJA….

Izdavačka produkcija BKC-a broji oko 50 novih naslova godišnje. 

Banatski kulturni centar svake godine izlaže i promoviše svoja izdanja na sajmovima knjiga u Beogradu i Novom Sadu, dok Ministarstvo kulture Republike Srbije redovno izlaže izdanja BKC-a na stranim jezicima na nacionalnom štandu Srbije na sajmovima u inostranstvu (Frankfurt, Lajpcig…)

Izdanja BKC-a se mogu pronaći u knjižarskim lancima Delfi/Laguna, u knjižari u sedištu Banatskog kulturnog centra u Novom Miloševu, i poručiti online.

Izdavaštvo Banatskog kulturnog centra pokrenuo je, 2008. godine, osnivač i vlasnik ove privatne institucije, književnik Radovan Vlahović. 

 

O KNJIZI „SVE JE U GLAVI“

 


Kad se majka razbolela i kad smo saznali da ima rak, nekako u isto vreme su u Poljskoj krenule demonstracije radnika u Gdanjsku i čitava država je još uvek bila u žalosti zbog smrti Josipa Broza Tita. Ja sam studirao književnost u Novom Sadu i stanovao sam u sobici dva sa tri, metar i trideset vlage, u Ulici Dostojevskog. Do trenutka dok majku nisu uputili u Kamenicu u bolnicu, nisam ni znao koliko smo bliski i koliko sam je, u stvari, voleo.  

(odlomak iz priče Sve je u glavi)

 

Nesumnjivo je da se radi o zrelom i rasnom pripovedaču, koji najčešće evokativno i retrospektivno pripoveda o svom detinjstvu i mladosti, o svojoj porodici i đačkom vremenu provedenom u rodnom Banatu. (…) 

Ove priče za decu i mlade sa istim zadovoljstvom mogu čitati i odrasli čitaoci, budući da je granica među ovim literarnim žanrovima prilično relativna i fleksibilna. Negujući sopstveni stil i otkrivajući jedan sasvim novi svet, pisac istovremeno povezuje porodičnu povest sa istorijom rodnog mesta tako da možemo govoriti o individualnom i kolektivnom iskustvu, čija je paradigma vezana isključivo za svet detinjstva i prvu mladost. Širok je repertoar tema i motiva – od prve ljubavi, „ranih jada“, školovanja, pa do prvog osećanja detinjeg srama i socijalne razlike među decom i ljudima. I pored svega toga, pisac je pokazao izvanredan smisao za humor i komiku, što predstavlja još jednu značajnu dragocenost u sadržaju i strukturi ovih priča za decu i mlade. Bez obzira na povremene tonove nostalgije i melanholije, u pričama, ipak, provejava vedrina duha, optimizam i čovekoljublje, kao etičke i estetičke konstante koje su naglašene i dominantne.

Prof. dr Milutin Đuričković 

Porodica je toplo gnezdo, nasuprot surovom svetu, poručuje Vlahović. Njegovo pripovedanje se odlikuje naivnošću i maštom, ali i nekom blagom setom, koja nije uvek karakteristična za ovaj žanr, što pripovesti čini originalnim. Ova zbirka priča, veoma spretno ulančanih u niz koji povezuju glavni junaci, ravnica kao mesto i okvir za radnju i vreme koje može da bude univerzalno, neodređeno, čini da može da se posmatra i kao roman. Tada bi priče bile poglavlja koja u čitaocima bude duboke emocije, izazivaju osećanja, uzbuđenja i napetost. 

Kikinda, Novi Bečej i okolina, to su prostori našeg dečaka, naseljeni dobrim ljudima, likovima oslonjenim na čvrste moralne osnove i dirljivim sećanjima na doživljaje od pre više od pola veka. Aristeotelov pojam mimezis – oponašanje stvarnosti u zbirci Radovana Vlahovića, vodi čitaoce u apoteozu detinjstva, u pravcu izvora zrelosti. Vlahović nije samo ove priče pisao, on ih je proživeo, one su u njemu izazvale jake emocije da bi im se u zrelom dobu ponovo vratio kao uplivu u specifikum vremena i ljudi i lučama dragocenog iskustva. 

Prof. dr Slađana Milenković