Rezultati konkursa za Nagradu „Bogdan Čiplić“ 2023

Na osnovu konkursa za književnu Nagradu „Bogdan Čiplić za najbolji prozni rukopis na srpskom jeziku, žiri je doneo jednoglasnu odluku da ovogodišnji pobednici, koji će biti nagrađeni objavljivanjem knjige u izdanju Banatskog kulturnog centra, budu Ivan Pravdić za rukopis „Dve izrazito različite novele i Milena Kulić za rukopis „Pozorišne priče (od srednjeg veka do dubrovačke drame).


Pored nagrađenih, u najuži izbor ušli su i rukopisi Jelene Gavrilović („Čekajući kartu za Albukerki i druge priče”), Milorada Grujića („Život bez snova), Dejana Bogojevića („Vozim svoj beli auto”). Na konkurs je pristiglo 32 rukopisa iz zemlje i regiona. Žiri je radio u sastavu: Radovan Vlahović, književnik, direktor Banatskog kulturnog centra i predsednik žirija, msr Milana Poučki i msr Nenad Stanojević.

Bogdan Čiplić bio je književnik, prevodilac i upravnik Srpskog narodnog pozorišta, rođen u Novom Bečeju 1910, a umro u Beogradu 1989. Dela: Poljana, Divlje jatoPaorske baladeMrtva Tisa, Okamenjena stada Slatko pravoslavlje, Snaga zemlje, Stravična zvona, Na veliko i na maloDečaci sa Tise, Sinovi ravniceOkoviJaruga, Đura Jakšić i dr.

Konkurs i nagrada realizuju se u okviru projekta koji je podržala Opština Novi Bečej. 

Iz obrazloženja žirija

„Ivan Pravdić u dve, kako stoji u naslovu, izrazito različite novele, kao da slika dve etape jednog istog sveta, jedne iste stvarnosti, koja svoje temelje ima u prvoj noveli, a krajnje konsekvence dostiže u drugoj. Prva novela, i mizanscenom i radnjom, donosi pred čitaoce atmosferu sukoba, neimenovanih naoružanih ljudi i bespomoćne dečije vedrine, zgarišta, ruralne sredine, dok druga novela u sasvim drugom registru govori o urbanom, o tranziciji (transiciji), o shizofrenosti modernog, o lažnom životu itd. Iako samo naizgled deluje da su to odvojene priče, sa različitim junacima i različitim tematskim okvirima, karakterologija i neobična sličnost sa ličnostima i događajima oko nas upućuju nas da povežemo ove dve izrazito različite novele u jednu priču o nama i ne tako davnim istorijskim događajima čiji smo svedoci. Ove dve novele su toliko različite koliko smo različiti mi u odnosu na ono što smo bili pre dve decenije.” (msr Nenad Stanojević)

„Osim intrigantne tematike, rukopis Milene Kulić izdvojio se zbog jedinstvenog stila kojim je napisan. Jezgrovitim rečenicama koje teku u logičnom sledu, informacijama koje su zanimljive i živopisne čak i čitalačkoj publici čiji poziv nije vezan ni za pozorište ni za književnost, kao i sposobnosti da u formi naučne priče-eseja prenese znanje, rekli bismo da je Milena Kulić uspela da postigne ono što je za svakog pisca i naučnika veoma zahtevno: njeno široko obrazovanje poslužilo joj je kao osnova, no njen očigledan dar za pripovedanje doprineo je tome da rukopis koji u neku ruku može poslužiti i kao udžbenik bude štivo koje će sasvim sigurno biti rado viđeno u kućnim bibliotekama.” (msr Milana Poučki)

Iz biografija dobitnika nagrade

Dr um. Ivan Pravdić je redovni profesor, šef katedre za dramaturgiju, rukovodilac doktorskih studija i predsedavajući saveta Akademije umetnosti u Novom Sadu. Rukovodilac je grupe za višemedijsku umetnost interdisciplinarnih poslediplomskih studija Univerziteta umetnosti u Beogradu. Dopisni je član centra za interdisciplinarne izvođačke umetnosti Univerziteta grada Birmingena u Velikoj Britaniji. Član je veća za umetnost Univerziteta u Novom Sadu i interdisciplinarnog stručnog veća Univerziteta umetnosti u Beogradu.

Milena Kulić (1994, Bačko Dobro Polje). Osnovne i master akademske studije srpske književnosti završila na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, gde je 2018. godine odbranila master rad na temu „Komedije Marina Držića u dramatizaciji Marka Foteza“, a trenutno je na doktorskim studijama gde završava disertaciju „Teorijsko-kritička misao Slobodana Selenića o drami“.