PESNIČKA REPUBLIKA 2024 – dodela nagrada i pesnički maraton

Književna manifestacija Pesnička republika održaće se po osmi put 9. novembra 2024. godine u 12 časova u Banatskom kulturnom centru. U okviru programa manifestacije održaće se tradicionalni pesnički maraton i biće uručene Gramate Pesničke republike Đorđu Pisarevu, Jovici Aćinu, Mariji Šimoković i Mili Mihajlović. Organizator upućuje javni poziv pesnicima za učešće u pesničkom maratonu.

Gramata Pesničke republike za propuštenu priliku za nenagrađenu knjigu pripala je književniku Đorđu Pisarevu za delo „Knjiga gospodara pričaˮ (Vidici, 1985), Gramata Pesničke republike za životno delo pripala je Jovici Aćinu, Gramate Pesničke republike za poetsko književno stvaralaštvo pripala je Marija Šimoković, a dobitnica Gramate Pesničke republike za doprinos međunarodnoj saradnji je Mila Mihajlović. 

Tradicionalni pesnički maraton Pesničke republike okuplja njene državljane i sve one koji to žele da postanu. Zainteresovani pesnici se za učešće mogu prijaviti 11–12 časova u subotu 9. novembra, pre samog početka programa manifestacije. 

Otvoreni poziv pesnicima za učešće objavljen je na sajtu:
http://banatskikulturnicentar.blogspot.com/2024/11/pesnicka-republika-2024-poziv-za-pesnike.html

Pesnička republika održava se po osmi put pod sloganom Svet treba da peva a ne da ratuje, u organizaciji Banatskog kulturnog centra, uz podršku Opština Novi Bečej. BKC je objavio i drugo izdanje nagrađene knjige pesama prethodnog dobitnika Gramate Pesničke republike za propuštenu priliku – Predraga Markovića pod nazivom L'imun. Isceđen.

VIŠE O DOBITNICIMA NAGRADA

 

Gramata Đorđu Pisarevu

Gramata Pesničke republike za propuštenu priliku – za knjigu koja je objavljena u poslednjih 50 godina a nije bila nagrađena, pripala je književniku Đorđu Pisarevu za delo „Knjiga gospodara pričaˮ, Vidici, Beograd, 1985. 

Đorđe Pisarev (1957, Vizić) je srpski prozni pisac, esejista, dramaturg, književni kritičar i novinar.  Diplomirao Jugoslovensku i opštu književnost na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu.  Urednik je „Nedeljnog Dnevnika“ i zamenik glavnog i odgovornog urednika „Dnevnika”.

Bio je glavni urednik časopisa „Polja”, urednik „Glasa omladine”, urednik kulturne rubrike „Dnevnika”, Prve knjige Matice srpske, Srpskog književnog magazina, edicije Nova proza u „Prometeju”. Zastupljen u tridesetak antologija i izbora srpske priče. Autor je preko 30 knjiga (romani, priče, eseji). Njegove drame su izvođene na više scena. Prevođen je na brojne svetske jezike. Član udruženja SKD, DNK, DKV.

Nagrade: „Borislav Pekić“, „Laza Kostić“, „Stevan Pešić“, „Karolj Sirman“, „Stanislav Lem“, Plaketa „Sima Cucić“, Nagrada za najbolju knjigu godine za decu Novosadskog sajma knjiga, DKV za knjigu godine, Pokrajinski fond kulture – knjiga godine, Medalja za ukupno stvaralaštvo KCV „Miloš Crnjanski“.

Živi i radi u Novom Sadu.

 

Gramata Jovici Aćinu

Gramate Pesničke republike za životno delo pripala je književniku Jovici Aćinu.

Jovica Aćin (1946, Zrenjanin) srpski je esejista, pripovedač i prevodilac.

Bio je urednik lista Student, časopisa Delo, Književna reč, Gradac, i izdavačkih kuća Rad, Službeni glasnik... Uprkos političkim pretnjama i zabranama, priredio je prvo izdanje u Srednjoj i Istočnoj Evropi Solženjicinove knjige Arhipelag Gulag.

Objavio je preko 20 knjiga priča i eseja. Priče i eseji zastupljeni su mu u nizu srpskih i stranih antologija, časopisa i zbornika u Srbiji, ali i u Francuskoj, Italiji, Španiji, Engleskoj, Kanadi, Rusiji, Poljskoj, Ukrajini, Vijetnamu, Sloveniji, Makedoniji, Bugarskoj, Mađarskoj, Grčkoj...

Preveo je na srpski više od četrdeset klasičnih i novijih književnih i filozofskih dela sa nemačkog, francuskog i engleskog jezika. Između ostalog preveo je sabrana dela Franca Kafke.

O njegovom književnom delu priređeni su temati u časopisima Reč, Polja, Ulaznica i Braničevo. Monografsku studiju o njegovom esejističkom delu napisao je dr Svetislav Jovanov, Jeretik u oltaru. Tekstovi o Aćinu nalaze se u autorskim knjigama na desetine eminentnih književnika. O njegovim radovima objavljeno je i stotinak studija, osvrta i prikaza u književnim časopisima, listovima, dnevnoj i nedeljnoj štampi, na radiju i televiziji. Svojevrsni esej za sebe, napisali su mu profesor Sreten Marić, Ivan Lovrenović (Sarajevo), Ljubomir Simović i Jovan Hristić.

Dobitnik je prestižnih priznanja: Nagrada „Milan Bogdanović”, Nagrada „Pavle Marković Adamov”, Nagrada „Ivo Andrić”, Nagrada „Dušan Vasiljev”, Nagrada „Stanislav Vinaver”, Nagrada „Karolj Sirmai”, Nagrada „Stevan Pešić”, Nagrada „Todor Manojlović”, Andrićeva nagrada, Nagrada „Zlatni suncokret”, Njegoševa nagrada, Nagrada „Stanislav Lem”, Nagrada „Milovan Vidaković”, Nagrada „Laza Kostić” i dr.

Član je Srpskog književnog društva. Živi i radi u Beogradu.

 

Gramata Mariji Šimoković

Gramate Pesničke republike za poetsko književno stvaralaštvo pripala je Mariji Šimoković. 

Marija Šimoković (1947. Subotica) je pesnik, prozaista, esejista i prevodilac. Bavila se i pisanjem za pozorište, filmskih scenarija i novinarstvom. Studije filozofije, smer estetika i etika, završila na Beogradskom univerzitetu.

Objavila je trinaest knjiga poezije. U srpskoj periodici je objavila više desetina članaka i eseja. Dve njene knjige prevedene su na mađarski jezik.

Dobitnica je više priznanja: Prva nagrada na jugoslovenskom festivalupoezije mladih u Vrbasu, Nagrada za knjigu godine Društva književnika Vojvodine, dva puta je dobitnica nagrade „Dr Ferenc Bodrogvari“ za stvaralaštvo, Nagrada „Branko Miljković“ za najbolju knjigu pesama,  Nagrada Gradske biblioteke u Subotici za najbolje zavičajno ostvarenje, „Zmajeva nagrada“ Matice srpske i Nagrada „Stevan Pešić“.

Živi i radi u Beogradu.

 

Gramata Mili Mihajlović

Gramata Pesničke republike za doprinos međunarodnoj saradnji između Srbije i Italije pripala je Mili Mihajlović. 

Dr Radmila (Mila) Mihajlović, istoričar, komunikolog, umetnik, novinar, prevodilac. Diplomirala je u Rimu na Konzervatorijumu „Santa Ćećilija“, odsek solo pevanja. Magistrirala je u Beogradu na Fakultetu muzičkih umetnosti. Doktorirala je na Fakultet za kulturu i medije u Beogradu na temu „Kulturno pamćenje tršćanskih Srba“.

Odlukom Ministarstva prosvete Republike Srbije, stekla je zvanje naučnog saradnika humanističkih nauka. Član je UKS-a, UNS-a.

Autor je preko deset naučnih knjiga od kojih su neke prevedene na strane jezike. Svečanim predstavljanjem njene knjige „Za srpsku vojsku – jedna zaboravljena priča“ u izdanju italijanskog Generalštaba oružanih snaga, država Italija je zvanično otvorila obeležavanje 100 – godišnjice od početka Prvog svetskog rata.

Dobitnik je Nagrade Grada Zrenjanina, Specijalne nagrade žirija italijanske književne nagrade „Čeruljo“, Priznanja UKS „Blagodarje“, Zlatne značke Kulturno-prosvetne zajednice Srbije, Povelje „Rastko Petrović“ za najbolje prozno delo godine, Srebrne medalje za zasluge predsednika Republike Srbije.

Prevodilac je i priređivač zbornika srpskih i italijanskih pesnika „Novi duhovni most (Novi Sad – Bari)“. 

PESNIČKA REPUBLIKA 2024 – poziv za pesnike

Dragi pesnici, dragi državljani Pesničke republike, 

Banatski kulturni centar po osmi put organizuje književnu manifestaciju Pesnička republika 9. 11. 2024. od 12h u Novom Miloševu. Tim povodom pozivamo Vas da uzmete učešće na pesničkom maratonu državljana Pesničke republike i onih koji to žele da postanu.

U okviru programa manifestacije biće dodeljene i ovogodišnje nagrade Pesničke republike.

Sa željom da se ponovo okupimo i da pošaljemo poruku mira i prijateljstva koja glasi: Svet treba da peva, a ne da ratuje, očekujemo Vas u Novom Miloševu.

Manifestaciju je podržala Opština Novi Bečej. 

Prijavljivanja za učešće na pesničkom maratonu

Svi zainteresovani pesnici, državljani Pesničke republike, kao i svi oni koji to žele da postanu, prijavljuju se 11–12 časova u Banatskom kulturnom centra, pre početka programa.

Savaki pesnik, učesnik maratona, imaće priliku da kazuje 1 pesmu na maternjem jeziku (bilo da je objavljena ili ne), ne dužu od jedne A4 strane. Molimo pesnike da poštuju dužinu zbog vremenskog ograničenja programa.

Svaki učesnik koji do sada nije pristupio Pesničkoj republici, ali i ljubitelj poezije, može postati njen državljanin i dobiti pasoš i državljanstvo Pesniče republike.

 

Dobitnici nagrada

Gramata Pesničke republike za propuštenu priliku za nenagrađenu knjigu pripala je književniku Đorđu Pisarevu za delo „Knjiga gospodara pričaˮ (Vidici, 1985), Gramata Pesničke republike za životno delo pripala je Jovici Aćinu, Gramate Pesničke republike za poetsko književno stvaralaštvo pripala je Marija Šimoković, a dobitnica Gramate Pesničke republike za doprinos međunarodnoj saradnji je Mila Mihajlović. 

Više o nagradama:

http://banatskikulturnicentar.blogspot.com/2024/11/pesnicka-republika-2024-dodela-nagrada.html

  

VIŠE O PESNIČKOJ REPUBLICI 

Pesnička republika je simbol, ali i naziv kulturne manifestacije.

Pesnička republika u organizaciji Banatskog kulturnog centra osnovana je 2016. u Novom Miloševu kao deo projektnih aktivnosti Opštine Novi Bečej – „Grada u fokusu” – uz podršku Ministarstva kulture i informisanje Republike Srbije.

 

Struktura

Pesnička republika je simbolička država svih pesnika, iz svih država i na svim jezicima koji dođu i čitaju svoje pesme u Banatskom kulturnom centru.

Pesničku republiku čine pesnici koji, po pozivu organizatora, dođu da učestvuju i govore svoje stihove na manifestaciji, čime postaju državljani Pesničke republike. U Pesničku republiku su dobro došli i oni koji se sami preporuče i izraze želju da postanu državljani, kao i ljubitelji, čitaoci i afirmatori poezije.

Pesnička republika simbolično ima sve atribute pesničke države (ustav, himnu (Banatsko veliko kolo), predsednika, vladu, ambasadore, počasne konzule za pojedine regije, gradove, mesta...) koja ljudima treba da ukaže da poezija ima sveljudski i svenarodni karakter.

Pesnička republika svojim osnivanjem osnažuje, podržava i afirmiše  ideju decentralizacije i demetropolizacije kulturnih zbivanja.

 

Ustav Pesničke republike

Poezija je lični umetnički čin. Svet treba da peva, a ne da ratuje.

Poezija nije i ne sme biti u službi ni jedne ideologije ili politike.

Poeziju imaju prava svi da pišu i na nju niko ne sme da ima posebno pravo.

Poezija ne poznaje granice, jezike, države i ograničenja u iskazivanju sebe same.

Svi koji pišu, koji vole i koji čitaju poeziju imaju pravo da budu državljani Pesničke republike.

Ambasadori,  vlada, predsednik i državljani Pesničke republike imaju zadatak da svugde i na svakom mestu afirmišu poeziju i pesničke tradicije, kako one koje su bile u minulim vremenima tako i u vremenima budućim, bez obzira na poetičke grupacije koje se bore za afirmaciju vlastitih poetičkih ideja.

Državljani Pesničke republike iznova afirmišu ljubav, kretivnost, lepotu i dobrotu.

Pesnička republika je nezavisna od svih država, vlada, i niko nema prava da je ukine, jer je ona ideja koja hiljadama godina živi u pesničkim delima i hiljadama godina će živeti, a mi je danas samo objavljujemo svetu i simbolično je formalizujemo.

Svet će biti mnogo bolje mesto za življenje kad ga povedu, u vremena buduća, pesnici.

Poezija je sveukupna večnost, a u njoj svi imaju prava da učestvuju.

 

(Ustav napisao Radovan Vlahović)