Milorad Grujić: „Život bez snova“

Edicija ROMAN

132 str, broš. povez, 21 cm, 2025. god.

ISBN 978-86-6029-671-1

Saizdavač: Arhiv Vojvodine

Cena: 1000 din

Poručivanje putem WEB KNJIŽARE ili telefona:

www.bkcknjige.rs

069/783-155

Zamislite pisca koji živi bez snova – ništa ne sanja – a koji neočekivano propada u san. Dok je u poslu pisca, dok kuca tekst. (…)

Da li takav pisac uopšte može napisati roman? Ima li izlaza iz tog košmara bez sećanja i snova?

Kako se roman unutar romana pojavio? Kako je pisac „iskoristio” tuđu autobiografiju; kako je povezao seobe naroda sa jednom pojedinačnom seobom, čitalac može videti u romanu Život bez snova... Ako je nekad Simeon Piščević imao zvezdu koja ga je vodila ka Rusiji – zvezdu koja je označavala bolji život – ovde naš junak ide iz Rusije ka Beogradu i dalje ka Novom Sadu – samo sa jednom željom: preživeti... Kao da se krug zatvorio.

Milivoj Nenin
(iz recenzije)

U romanu pod naslovom Život bez snova, junak Milorada Grujića, tokom gotovo čitavog jednog veka, prelazeći put od Černigovska u sadašnjoj Ukrajini, do Novog Sada, ispisuje ne samo pojedinačnu, sopstvenu sudbinu, nego kao da diktira istorijsku čitanku u pozadini lične priče. Sve što se dogodilo sa Evropom (i sve što se događa dok ovo pišemo), nosilo je junaka putevima koji su odvajkad postojali. „U pokretima masa nema ničega spontanog”, reći će Grujićev pripovedač. Junak po imenu Sergej Vladimirovič Osenov, ostaviće za sobom rukopis, diktiran jednoj srpkinji iz Novog Sada. Po zakonima sećanja, podstican različitim unutrašnjim impulsima, reagujući i na dnevnopolitička događanja (verovatno), sećaće se događaja, često ne po hronološkim zakonitostima, nego igri svesti i podsvesti koja će omogućiti čitaocu da dočitava već saznato, pročitano na nekim prethodnim stranicama.

Nenad Stanojević
(iz recenzije)

Jelena Milošev: „Alisin odgovor pesniku“

Edicija POEZIJA

96 str, broš. povez, 21 cm, 2025. god.

ISBN 978-86-6029-674-2

Cena: 800 din

Poručivanje putem WEB KNJIŽARE ili telefona:

www.bkcknjige.rs

069/783-155

Za razliku od onih poetičkih rešenja u kojima pesnici ističu svoju nameru transparentnim intertekstualnim postupcima, Jelena Milošev odabira lik iz okvira fantastike i kroz njega, oživljavajući ga kroz oneobičavanje, i to u svetu poezije kom on izvorno ne pripada, stvara nove poetičke varijacije unutar ustaljenih shema dekodiranja književnih modela.

Andrea Beata Bicok

Luis Kerol nije jedini pisac sa čijim umetničkim svetom pesnikinja komunicira. U svesti književno potkovanog čitaoca bude se reminiscencije i na Lazu Kostića (glasne žice koje „gude“), Virdžiniju Vulf (aludirajući na smrt pesnikinje u prirodi i na njen veltšmerc), Branka Miljkovića (autoreferencijalni motivi), ali i na Artura Remboa...

Svetozar Marčeta

Jelka Knežević: „Neko je noćas hteo da bude srećan“

Edicija ZAVIČAJ

88 str, broš. povez, 21 cm, 2025. god.

ISBN 978-86-6029-676-6

Cena: 800 din

Poručivanje putem WEB KNJIŽARE ili telefona:

www.bkcknjige.rs

069/783-155

Može se primetiti u Jelkinoj poeziji i izrazita komunikativnost, jer autorka se ne skriva iza hermetike i metafora. Ne opterećuje nas previše stilskim fugurama već je opredeljena da peva ovovremeno i retorički precizno. Ona nas, zapravo, vraća onim vrednostima koje se savremenom čoveku čine odveć banalnim, a to je pre svega iskazivanje ljubavi rečima. I da bi ta emocija koja je pretočena u stih bila i jasna i razumljiva, ona mora da bude nedvosmislena, a često i adresirana. Ređe kao direktno obraćanje potencijalnoj srodnoj duši, češće kao eksplicitna poruka nekoj budućoj ili prošloj sebi, kroz stihovne reminiscencije. Ali, pesnikinja vešto izbegava ispovedni ton, kao i lamentiranje nad minulim vremenom, jer želi da izbegne leksikonsku poeziju. Dakle, književno potentno – ona pesmom poručuje da vredi voleti, ma kako to izgledalo banalno. Čitajući ove pesme mi uviđamo da ni ljubav ni poezija nisu obesmišljeni kao kategorije, koliko god savremeni čovek želeo da ih brzinom života obesmisli.

Dopadljiva, lakoreka, gdegde s primetnim uticajem vojvođanskih ovovremenskih liričara, ova poetesa nas približava onoj potajnoj želji svih ljubitelja poezije – da se ova književna vrsta ponovo vrati čitaocima.

Nemanja Savić, novinar i književnik

(iz recenzije)

Radovan Vlahović: „Proleće Sime Cucića: Petnaest godina književne manifestacije“

358 str, broš. povez, 24 cm, 2025. god.

ISBN 978-86-6029-678-0

Cena: 2500 din

Poručivanje putem WEB KNJIŽARE ili telefona:

www.bkcknjige.rs

069/783-155

Monografija „Proleće Sime Cucića“ je vrlo značajna iz najmanje tri razloga – naučnog, književnog i kulturnog. Prvi razlog se tiče toga što je Proleće Sime Cucića predstavljalo i predstavlja jedinu manifestaciju gde se stručni žiri, pre svega, bavi rangiranjem književno-naučnih dela iz oblasti nauke o književnosti za decu. Zašto je to bitno? Pored toga što je ova nagrada ponela ime jednog od najpredanijih, najobjektivnijih i najiskrenijih književnih kritičara Sime Cucića i što se dodeljuje za naučno delo iz ostvarenog naučnog korpusa ove književnosti, vrlo je značajno da pokazuje i širinu književnog shvatanja i razumevanja čoveka, bez kojeg ne bi postojala kako ova manifestacija, tako još niz književnih manifestacija vezanih za oblast književnosti. To dokazuje da za samog Radovana Vlahovića iskorak u ovu književnu oblast nije predstavljalo samo književni posao i marketing već književnu misiju u oblasti književnosti za decu.

Od 2008. godine, od kada su u stalnom žiriju prof. dr Tihomir Petrović (predsednik), Radovan Vlahović (član, direktor BKC) i prof. dr Predrag Jašović (član), ova nagrada je okupila sve najvrednije naučne radnike i profesore u oblasti književnosti za decu, kako u oblasti nauke, što je od prevashodne važnosti, tako i u oblasti beletrističkog stvaralaštva čime je Proleće Sime Cucića preuzelo primat u Srbiji, pa i šire. Sama manifestacija, na čelu s Radovanom Vlahovićem i timom koji je okupio oko njega sa članovima žirija, pored toga što je popularisala književnosti za decu, udarila je i temelje nauci o književnosti za decu i doprinela demarginalizovanju beletristike za decu, još više je doprinela demarginalizovanju književne kritike književnosti za decu. Tako se misionarska misija ove manifestacije potvrdila i dokazala neophodnom bez obzira što je gotovo uvek izostala pomoć državnih institucija.

U ovoj monografiji kroz obilje fotografija možemo sagledati na desetine najznačajnijih imena u oblasti književnosti za decu od kojih neki već deceniju nisu među nama, ali tu su i oni koji i danas predstavljaju alfa i omegu u oblasti nauke o književnosti i beletristici. Tu je i obilje novih imena mladih ljudi i onih koji su otkriveni javnosti, što kroz manifestaciji proleće Sime Cucića, što kroz izdavačke poduhvate BKC-a. Možemo reći da danas zahvaljujući ovoj manifestaciji postoji čitav jedan ešalon pisaca za decu o kojima se, takoreći, do juče nije ništa znalo. Tu je i na stotine ljudi (a ima ih i na hiljade vezanih i za druge manifestacije) koji su prodefilovale tokom odvijanja same manifestacije.

Sve to potvrđuje razlog nastanka jedne ovakve monografije u kojoj praktično nailazimo na sve dokumente vezane za ovu manifestaciju. U tom smislu, ova monografija će budućim naraštajima koji se budu bavili proučavanjem književnosti i kulturologijom biti od velikog značaja jer u njoj je sve dokumentovano,kako na vizuelnom planu, uglavnom izvrsnim fotografijama, tako i na pisanom planu, pisanim dokumentima. Ova monografija je dokaz trajanja i upornosti nekolicine entuzijasta na čelu s Radovanom Vlahovićem. Oni su dokazali da kad ima volje i posvećenosti, ima i načina da se jedna manifestacija sprovede i opstane.

(iz recenzije)

prof. dr Predrag Jašović

Ferenc Nemet, Milan Micić: „Jul 1914. : Bačka, Banat i Baranja prema viđenju srpske i mađarske štampe“

Edicija ISTORIJA

196 str, broš. povez, 21 cm, 2025. god.

ISBN 978-86-6029-668-1

Cena: 1000 din

Poručivanje putem WEB KNJIŽARE ili telefona:

www.bkcknjige.rs

069/783-155

U knjizi dr Ferenca Nemeta i dr Milana Micića Jul 1914 – Bačka, Banat i Baranja prema viđenju mađarske štampe srpska istoriografija i stručna javnost prvi put se sreću sa percepcijom mađarskog javnog mnjenja u Bačkoj, Banatu i Baranji u odnosu na važne događaje tog za Evropu po mnogo čemu neobičnog meseca. Slike kolektivnih uzbuđenja, nadanja i strahova koji izviru iz prevoda mađarske štampe u Novom Sadu, Pečuju, Temišvaru, Velikom Bečkereku i Subotici jesu kvalitetno i vredno štivo ne samo za istoričare, već i za sve ljubitelje knjige. Uzbudljivi novinski članci o Sarajevskom atentatu, o pripremama za rat, nadanjima da do njega neće doći, manifestacijama u korist rata koji su pod uticajem vojnih, policijskih i klerikalnih krugova monarhije zahvatili gradove monarhije, pa i onaj prostor na njenim južnim granicama, kao i pojedinačni i retki glasovi razuma dramatično su štivo o ratu koji se priprema, o strahovima i nadanjima ljudi tog vremena u provincijalnoj Ugarskoj i odslikavaju napetosti, dramatiku i radikalizam jedne epohe koja se završavala i nove koje je otpočinjala velikom evropskom ratnom kataklizmom.

mr Pavle Orbović

Branka Bubanj, Višnja Bubanj Vučić: „Učimo srpski: Pregled gradiva iz gramatike, pravopisa, leksike, istorije jezika i književnoteorijskih pojmova“ (2. izdanje)

138 str, broš. povez, ilustr. u boji, 24 cm, 2025. god, 2. izdanje

ISBN 978-86-6029-672-8

Cena: 1500 din

Poručivanje putem WEB KNJIŽARE ili telefona:

www.bkcknjige.rs

069/783-155

ZA UČENIKE OD 5. DO 8. RAZREDA

Idealna pomoć učenicima starijih razreda osnovne škole. Gradivo obrađeno u knjizi prati plan i program koji propisuje Ministarstvo prosvete. Idealno za brzo učenje, pripremu testova i kontrolnih zadataka iz srpskog jezika i književnosti.

ZA PRIPREMU PRIJEMNOG ISPITA

Kompletna priprema za polaganje male i velike mature iz oblasti gramatike, pravopisa i leksike. Kratke i jasne informacije iz knjige bez suvišnih objašnjenja omogućavaju da se efikasno pripremite za ispite.

Gorana Babin: „Između krika i molitve”

Edicija POEZIJA

68 str, broš povez, 21 cm, 2025. god.

ISBN 978-86-6029-675-9

Cena: 900 din

Poručivanje putem WEB KNJIŽARE ili telefona:

www.bkcknjige.rs

069/783-155

Ispredajući svoju pesničku nit između krika i molitve, Gorana Babin, pre svega, peva o univerzalnosti ljubavi i njenoj životvornoj snazi. Ukrštajući motive Erosa i Tanatosa, neprebola i nade, prolaznosti i večnosti, autorka zrelo stupa na pesničku scenu sa jasno formiranim načelima svoje poetike, finom i iskrenom emocijom oplemenjujući svoje čitaoce.

Svetlana Savić

Slobodan Panić: „Planeta velike radosti”

Edicija PROZA

116 str, broš. povez, 21 cm, 2025. god.

ISBN 978-86-6029-670-4

Cena: 700 din

Poručivanje putem WEB KNJIŽARE ili telefona:

www.bkcknjige.rs

069/783-155

DOBRODOŠLI NA PLANETU VELIKE RADOSTI

Autor

Aleksandar Hronjec: „Antares”

Edicija POEZIJA

64 str, broš. povez, 21 cm, 2025. god.

ISBN 978-86-6029-669-8

Cena: 500 din

Poručivanje putem WEB KNJIŽARE ili telefona:

www.bkcknjige.rs

069/783-155

Roman „Biti” – nova knjiga Vladana Radovanovića

Životni projekat Vladana Radovanovića (1932–2023) roman „Biti: hronika jednog postojanja” objavljen je po prvi put, posthumno, u izdanju Banatskog kulturnog centra.

Ovo kapitalno delo na preko 900 strana u tvrdom povezu, treća je knjiga Vladana Radovanovića u izdanju Banatskog kulturnog centra. Kao dobitniku Gramate Pesničke republike objavljena mu je knjiga „Priča o O” 2019. godine, a prošle godine i teorijsko delo „Višemedijska umetnost” u saizdavaštvu sa Univerzitetom umetnosti u Beogradu.

O knjizi

Roman Biti počeo sam da pišem još 1966. godine i još ga nisam završio. Jedan od razloga tako dugog perioda pisanja romana jeste taj da sam želeo – odnosno želim, jer roman još nije završen – da obuhvatim život jednog čoveka od rođenja dokle sećanje seže, do pred smrt dokle se još može pisati, kao i promene u životu nekih drugih ljudi, promene sveta u kojem živim, a koliko ja o tome znam, i, najzad, pretpostavke o stanju onosveta. Drugi razlog tako dugog pisanja jeste složenost tkiva romana. I ovde je uveden muzički princip polifone gradnje (…)

Vladan Radovanović

Tradicionalna umetnička dela moraju biti – po prirodi stvari – u nekom trenutku kompletirana i imati svoj kraj: poslednju rečenicu, tačku ili notu. Radovanovićevi životni projekti su najčistije oličenje stvaraočeve fascinacije promenama i preobražajima: bez pravog završetka, posvećeni procesima i tokovima, neopterećeni završnim ciljem ili autorski oblikovanom poentom. Kada se Radovanovićevom smrću okončala njegova životna priča, tada se završila i priča životnog romana Biti.

Miloš Jocić, urednik knjige

O autoru

Vladan Radovanović rođen je u Beogradu 5. septembra 1932, gde je i preminuo 15. maja 2023. godine. Učestvovao je u osnivanju značajne neoavangardne umetničke grupe Mediala 1958, koju napušta 1959. Inicirao je osnivanje Elektronskog studija Radio Beograda, kojim je rukovodio od 1972. do 1999.

Stvarao je na području muzike, slikarstva, književnosti, novih medija i višemedijske sinteze. Oblasti njegovog stvaralaštva uključuju: konceptualnu umetnost i performans, vokovizuel, taktilnu umetnost, polimedijsku, odnosno sintezijsku umetnost, elektronsku muziku i kompjutersku grafiku. Napisao je preko 250 teorijskih tekstova o muzici i novijim tendencijama u umetnosti, uključujući i Vokovizuel (Nolit, 1987), jednu od najznačajnijih studija o eksperimentalnoj umetnosti u srpskoj književnoj nauci.

Održao je preko dvadeset samostalnih izložbi, performansa i koncerata u zemlji i inostranstvu. Dobitnik je više domaćih i međunarodnih nagrada za kompoziciju i vizuelne umetnosti, kao i šest nagrada za književno stvaralaštvo, uključujući Nolitovu nagradu 1968, „Gramatu” Pesničke republike Banatskog kulturnog centra 2018. i nagradu za moderni umetnički senzibilitet „Todor Manojlović” Gradske biblioteke „Žarko Zrenjanin” u Zrenjaninu 2018. godine. Vukovu nagradu za poseban doprinos u kulturi, umetnosti, nauci i prosveti, koju dodeljuje Kulturno-prosvetna zajednica Srbije, Radovanović je dobio 2014. godine.

Bio je član je Udruženja kompozitora Srbije i Udruženja likovnih umetnika Srbije. Od 2001. do 2011. bio je profesor po pozivu na Univerzitetu umetnosti u Beogradu, u grupi za višemedijsku umetnost, koju je predložio 2000. Postao je počasni doktor muzike Univerziteta u Kolumbusu (Ohajo, SAD) 2005, a 2006. postao je počasni doktor višemedijske umetnosti Univerziteta umetnosti u Beogradu.

Na sajtu:
https://bkcknjige.rs/prodavnica/roman/vladan-radovanovic-biti-hronika-jednog-postojanja/

Vladan Radovanović: „Biti: hronika jednog postojanja”

Edicija ROMAN

921str, tvrdi povez, 24 cm, 2024. god.

ISBN 978-86-6029-656-8

Cena: 6000 din

Poručivanje putem WEB KNJIŽARE ili telefona:

www.bkcknjige.rs

069/783-155

Vladan Radovanović (1932–2023)

Miloš Jocić

Banatski kulturni centar na Sajmu knjiga u Novom Sadu 18–24. marta

Banatski kulturni centar biće jedan od izlagača na predstojećem Međunarodnom sajmu knjiga u Novom Sadu u periodu od 18. do 24. marta 2025. godine.

Sajam knjiga održaće se u Hali 1 Novosadskog sajma, gde će Banatski kulturni centar ponuditi više stotina svojih naslova, dok će odabrani naslovi biti na popustu i do 40%.

Banatski kulturni centar redovno izlaže na Novosadskom sajmu od 2009. godine i do sada je objavio preko 680 naslova u oblasti književnosti, umetnosti, nauke, publicistike, na preko 15-ak jezika, autora iz više od 20 država sveta.

Banatski kulturni centar je između dva sajma u Novom Sadu objavio preko 30 novih naslova, dodelio više nagrada za knjige i rukopise (nagrade Prva knjiga, „Bogdan Čiplić“, „Teodor Pavlović“, „Angelina Branković“, Gramate „Pesničke republike“), a izdanja, autori i projekti Banatskog kulturnog centra poneli su više priznanja: Vukova nagrada Kulturno-prosvetne zajednice Srbije Radovanu Vlahoviću, Nagrada ULUPUDS-a za izdavački poduhvat na Međunarodnom sajmu knjiga u Beogradu za fotomonografiju Ljubomira Kojića „Svetlopis kao beskraj“, Zahvalnica Matice srpske Banatskom kulturnom centru za 2024.godinu…

Knjige sa sajamskim popustom mogu se poručiti i putem sajta www.bkcknjige.rs ili telefonom 069/783-155 u periodu od 17. do 30. marta.

IZ PROTEKLE PRODUKCIJE IZDVAJAMO

Vladan Radovanović: „Biti: hronika jednog postojanja”

Biti, autofikcijski roman pisan u paralelnim stupcima teksta koji dočaravaju različite doživljaje istih događaja, jedini je od Radovanovićevih velikih romanesknih projekata koji do sada nije bio objavljen. Pored toga što je knjiga pisana na nekonvencionalan način, te se nekonvencionalno i čita – paralelistički i nelinearno – Biti je roman kojem je autor namenio i netradicionalnu strategiju izdavanja. Biti: Hronika jednog postojanja pripada Radovanovićevim takozvanim „životnim projektima”: delima koja, prema Radovanovićevoj zamisli, nikada nisu bila „zaokružena” ili „završena”, već su se pisala dokle god je i sam autor bio živ. Tradicionalna umetnička dela moraju biti – po prirodi stvari – u nekom trenutku kompletirana i imati svoj kraj: poslednju rečenicu, tačku ili notu. Radovanovićevi životni projekti su najčistije oličenje stvaraočeve fascinacije promenama i preobražajima: bez pravog završetka, posvećeni procesima i tokovima, neopterećeni završnim ciljem ili autorski oblikovanom poentom. Kada se Radovanovićevom smrću okončala njegova životna priča, tada se završila i priča životnog romana Biti. (Miloš Jocić)

Vladan Radovanović: „Višemedijska umetnost”

(saizdavač: Univerzitet umetnosti u Beogradu)

Knjiga Višemedijska umetnost proistekla je iz Radovanovićevih predavanja na Grupi za višemedijsku umetnost Interdisciplinarnih studija Univerziteta umetnosti u Beogradu, čiji je bio idejni tvorac i višegodišnji rukovodilac. Originalnost i pionirska pozicija ovog štiva u formulaciji i sagledavanju fenomena višemedijske umetnosti, ne samo u našoj sredini nego i u najširim međunarodnim okvirima, zaslužuju posebnu pažnju jer se radi o izuzetnom i ekskluzivnom sadržaju koji odgovara najširim potrebama shvatanja i bavljenja savremenim oblicima umetničkog delovanja. (Čedomir Vasić, profesor emeritus Univerziteta umetnosti u Beogradu)

Radovan Vlahović: „Ljuba“ (nastavak Banatske epopeje, knjiga četvrta)

Vlahović kada piše o životu u Banatu i te kako proverava svoje teze i činjenice, ali u ovoj knjizi prvi put unosi zvanični sudski dokument. I upravo tim unosom dokumenta roman se podiže na novu razinu: književni junaci pred nama postaju stvarni ljudi, opisani prostori postaju kuće i domovi, strahovi i težina na srcu pred očima nam se obistinjuju i shvatamo da između života i književnosti postoji samo jedna tanka linija, jedna zapeta, koja ih razdvaja; a zapravo je sve to lice i naličje. Nakon čitanja sudskih zapisnika Vlahovićev roman gubi na liričnosti, to je istina, ali postaje i sam autentičan dokument vremena i svedočanstvo o tragediji jedne porodice. (Viktor Škorić)

Radovan Vlahović: „Prvi nastup“

Beležeći sećanja na svoje detinjstvo, Radovan Vlahović nije samo hroničar jednog prohujalog vremena, nego je i literata, stvaralac koji na estetski način tim sećanjima daje umetničku vrednost. Tako će period polovine dvadestog veka u Banatu, kolektivna memorija kroz individualni doživljaj jednog pisca na ovaj način ući u knjige trajnog sećanja. (dr Slađana Milenković)

Radovan Vlahović: „Banatske pripòvētke“ (drugo dopunjeno izdanje)

Kada saberemo sve ove tekstove, a ima ih oko dve stotine, pred nama je i banatski zemljopis, i povesnica, i botanika, i hemija i alhemija, i portret i autoportret, čitav moralni kodeks čudnih nam suseda otpreka. Katalog strahova i bolova. Psihologija i psihopatologija svakodnevlja. (Prof. dr Draginja Ramadanski)

Milan Micić: „Kolonistička naselja : (1920–1941). Knj. 3.”

Knjiga Kolonistička naselja (1920–1941) knjiga 3. obuhvata petnaest kolonističkih naselja sa područja Bačke (8), Srema (3), Baranje (3) i Slavonije (1), istraženih na osnovu bogate građe Arhiva Vojvodine (8 fondova), Rukopisnog odeljenja Matice srpske i jednog privatnog arhiva u kojem je prikazan kratak istorijat formiranja i razvitka novih naselja nastalih u kolonizacionom procesu, u tzv. severnim krajevima u organizaciji Kraljevine SHS (Jugoslavije).

Milan Micić: „Rakija i rane”

Rakija i rane nije obična knjiga pjesama. To je knjiga sudbina, baladna rapsodija, pa i knjiga epitafa – sažetih priča koje se koncentrišu u jednom iskazu, sceni, imenu, obuhvatajući veliku seobu od rodnog kraja, dolaska u Ameriku i odlaska u rat, pa u Banat, preko iskušenja Drugog svjetskog rata (hortijevci) i vlasti komunista. Đe smo pošli, a đe smo stigli, moj Mile, samo je jedan od glasova koji suočavaju velike potrese u životu kolonista. Zbirka Rakija i rane stapa lično iskustvo, iskustvo znalca i iskustvo stvarnosti u neobičnoj dinamici sudbina, glasova, epizoda i prigušenog lirskog jauka. (Prof. dr Dušan Ivanić)

Ferenc Nemet, Milan Micić: „Jul 1914. Bačka, Banat i Baranja prema viđenju srpske i mađarske štampe“

U knjizi dr Ferenca Nemeta i dr Milana Micića Jul 1914 – Bačka, Banat i Baranja rema viđenju mađarske štampe srpska istoriografija i stručna javnost prvi put se sreću sa percepcijom mađarskog javnog mnjenja u Bačkoj, Banatu i Baranji u odnosu na važne događaje tog za Evropu po mnogo čemu neobičnog meseca. Slike kolektivnih uzbuđenja, nadanja i strahova koji izviru iz prevoda mađarske štampe u Novom Sadu, Pečuju, Temišvaru, Velikom Bečkereku i Subotici jesu kvalitetno i vredno štivo ne samo za istoričare, već i za sve ljubitelje knjige. (mr Pavle Orbović)

Nenad Stanojević: „Čitanje stvarnosti“

Ukoliko prihvatimo Stanojevićevo razumevanje pojedinačnih sudbina iznetih u književnim tekstovima kao sinegdohu kolektivne sudbine, onda možemo da kažemo da će sudbina ove knjige i Stanojevićevog humanističkog angažmana, biti sasvim sigurno i sinegdoha naše kolektivne sudbine u budućnosti. (Slobodan Vladušić)

Katarina Pantović „Vizuelni citati sveta: kritike i eseji o savremenoj srpskoj poeziji” (Nagrada „Bogdan Čiplić“ za 2024. godinu)

Smeli hod kroz vreme, ali i kroz različita poetička načela, koji je autorka u uvodu predstavila kao dilemu, ako ne i problem, pokazao se efektnim, jer je na pravi način ne samo dekodirao radove, pa čak i opuse nekih od najvažnijih imena savremene domaće pesničke produkcije, nego i mnoga pitanja o kojima dolepotpisana autorka-recenzentkinja nije do sada razmišljala, a koja su vezana za pisanje mlađih naraštaja. Ali, zar čari kvalitetnih knjiga ne leže upravo u tome da nas one podstiču na razmišljanje, pa i neke naše nove stvaralačke činove ili konekcije? (dr Dragana V. Todoreskov)

Milica Drndarević: „Ako je to sve” (Nagrada „Bogdan Čiplić“ za 2024. godinu)

Pesnikinja Milica Drndarević spada u generaciju novih oslobođenih pisaca koji radikalno menjaju naše predstave o realnosti poezije. (…) Milica se približava i Čipliću i njegovom širokom stihu i njegovoj fascinaciji pripovedanjem u poeziji i stalnom pozivanju na realnost, s druge strane Milica je majstor ironije, majstor prikazivanja realnosti u njenom ogoljenom, sirovom vidu. Ove su pesme često lične, može se reći da su lično u privatno postali tlo za nalaženje utemeljenja društvenih istina u višem smislu. (Iz obrazloženja žirija)

Još izdvajamo

Pored navedenih knjiga, iz produkcije u proteklih godinu dana izdvajaju se nagrađena foto-monografija Ljubomira Kojića, zatim knjige Stanislave Bakić Jokanić, Aleksandre Ćazić Kiurski, Branke Bubanj i Višnje Bubanj Vučić, Milivoja Bajšanskog, Slobodana Panića, Gorana Blagojevća, Aleksandra Hronjeca...

Vukova nagrada Radovanu Vlahoviću

Radovan Vlahović, književnik, osnivač i direktor Banatskog kulturnog centra, jedan je od dobitnika Vukove nagrada za izuzetan doprinos razvoju kulture u Srbiji i na svesrpskom kulturnom prostoru za 2024. godinu.

Kulturno-prosvetna zajednica Srbije (KPZS) je po 61. put dodelila Vukove nagrade zaslužnim pojedincima i ustanovama na svečanosti održanoj 21. februara 2025. u Predsedništvu Srbije u Beogradu.

Radovan Vlahović i akademik Darko Tanasković, predsednik žirija

Uručenje Vukove nagrade Radovanu Vlahoviću

Vukove nagrade za 2024.

Predsednik žirija, akademik Darko Tanasković je saopštio da su 61. Vukovu nagradu dobili: reditelj Predrag Antonijević, umetnički fotograf Vukica Mikača, pisci Radovan Vlahović, Vidak M. Maslovarić i Milan Micić, dirigentkinja Snežana Despotović, profesor Filozofskog fakulteta u Nišu Goran Maksimović, profesor istorije srpskog jezika Jelica Stojanović iz Crne Gore, direktor Narodne biblioteke „Stevan Sremac” u Nišu Sonja Šuković i Osnovna škola „Dobrosav Radosavljević Narod” iz Sremske Mitrovice.

Predsednik KPZS Zoran Avramović je saopštio da je Izuzetna Vukova nagrada za 2024. godinu pripala glumcu Aleksandru Berčeku, akademiku Dragi Brankoviću, operskom umetniku Željku Lučiću, profesoru Fakulteta političkih nauka Draganu Simeunoviću i Modernoj galeriji iz Valjeva.

Jednoglasnu odluku o dobitnicima Vukovih nagrada, između 78 predloženih kandidata, doneo je žiri u kome su pored akademika Darka Tanaskovića, predsednika žirija, bili i Živorad Ajdačić, Zoran Gutović, Uroš Dojčinović, Bora Dugić, Selimir Radulović, Elizabeta Ristanović, Dragan Stojkov i Peđa Marković.

U svom obraćanju, Tanasković je istakao da je Vukova nagrada „uprkos krizi sistema vrednosti u našem društvu i dalje zadržala svoj ugled”, dok je generalni sekretar KPZS Živorad Ajdačić istakao da je Vukova nagrada „jedno od najvećih priznanja u srpskoj kulturi, umetnosti, prosveti i nauci”.

Radovan Vlahović, dobitnik Vukove nagrade

Radovan Vlahović

Radovan Vlahović je rođen 1958. godine u Novom Bečeju. Objavio je oko 70 knjiga. Piše romane, kratke priče, pesme, eseje. Prevođen je na engleski, ruski, nemački, mađarski, slovački, rumunski, italijanski, francuski, slovenački i makedonski jezik. Član je Društva književnika Vojvodine, Udruženja književnika Srbije, Udruženja pisaca Exil – PEN, sekcije zemalja nemačkog govornog područja, i Matice srpske. Počasni je član Društva novosadskih književnika. Osnivač je i direktor prvog privatnog kulturnog centra u Srbiji – Banatskog kulturnog centra. Vlahović je kao urednik izdavačke delatnosti ovog centra potpisao preko 650 naslova u oblasti književnosti, nauke i umetnosti na više jezika. Dobitnik je brojnih nagrada za književni rad i kulturno pregalaštvo. Osnivač je više kulturnih manifestacija, časopisa i nagrada. Živi i radi u Novom Miloševu.

Milica Drndarević: „Ako je to sve”

Edicija POEZIJA

72 str, broš. povez, 21 cm, 2024. god.

ISBN 978-86-6029-664-3

Cena: 600 din

Poručivanje putem WEB KNJIŽARE ili telefona:

www.bkcknjige.rs

069/783-155

Nagrada „Bogdan Čiplić“ za 2024. godinu

Pesnikinja Milica Drndarević spada u generaciju novih oslobođenih pisaca koji radikalno menjaju naše predstave o realnosti poezije. Ako pođemo od premise da je književnost, pesnički tekst, konstrukt koji nalaže da se samo odobreni, podrazumevani jezički gestovi mogu smatrati poezijom, onda se Miličini tekstovi mogu opaziti kao promenjeni u odnosu na prethodeću realnost književnosti. Onda ćemo videti kako su jezik i postupci ove poezije promenjeni i oslobođeni mnogih uslovnosti kakve su zahtevane u klasičnoj slici poezije. Pri tom Miličini postupci se ne mogu smatrati neoavangardstičkim, nego postupcima koji vraćaju književnost iz tamnih maglina ezoterije teksta u egzoterizam realnosti.Njeni široki nerimovani stihovi otkrivaju unutar poznatih sižea napetosti realnosti kakve svi živimo, nisu to sociološki traktati o društvenim grupama, nego povesti o pojedincu koji je uronjen u emocionalni i materijalni provozorij sirovog života u okruženju njegovog aktualnog tehničkog sveta. Milica se približava i Čipliću i njegovom širokom stihu i njegovoj fascinaciji pripovedanjem u poeziji i stalnom pozivanju na realnost, s druge strane Milica je majstor ironije, majstor prikazivanja realnosti u njenom ogoljenom, sirovom vidu. Ove su pesme često lične, može se reći da su lično u privatno postali tlo za nalaženje utemeljenja društvenih istina u višem smislu.

Iz obrazloženja žirija

Katarina Pantović „Vizuelni citati sveta: kritike i eseji o savremenoj srpskoj poeziji”

Edicija OGLEDI

172 str, broš. povez, 21 cm, 2024. god.

ISBN 978-86-6029-663-6

Cena: 1000 din

Poručivanje putem WEB KNJIŽARE ili telefona:

www.bkcknjige.rs

069/783-155

Nagrada „Bogdan Čiplić“ za 2024. godinu

U tri odeljka knjige Vizuelni citati sveta, napravljenih prema različitim poetičkim usmerenjima autora o kojima je reč, nalazi se niz tekstova o savremenim pesničkim knjigama, u rasponu od poslednje posthumne zbirke PoPev Milutina Petrovića do prvih ostvarenja pripadnika najmlađe pesničke generacije. Jedna od najvrednijih odlika kritičarskog rukopisa Katarine Pantović jeste to što navedene pesničke knjige, od kojih je za neke već sada jasno da predstavljaju važna mesta našeg pesništva 21. veka, ona najčešće čita u različitim kontekstima – kontekstu opusa autora ili autorke o kojima piše, pesničke generacije kojoj njen pisac pripada ili savremenog srpskog pesništa uopšte. Tako se ova kritičarka ispostavlja kao dobar poznavalac savremene poezije, što joj omogućava i da donosi neke opštije zaključke, koji posebno mogu biti interesantni publici zainteresovanoj za istoriju novijeg srpskog pesništva.

dr Marko Avramović

dr Dragana V. Todoreskov

Vizuelni citati sveta Katarine Pantović, zbirka osamnaest kritičko-esejskih radova o savremenom pesništvu, ujedno je i kreativna antologija najistaknutijih i žanrovski najfascinantnijih dela savremene srpske poezije kraja ’10-ih i početka ’20-ih godina dvadeset i prvog veka. Tokom nepune decenije bavljenja pesničkom kritikom, autorkino oko privlačila su naročito izazovna dela: žanrovski hibridi, poeme, romani u stihu, fragmentarije, prozaide, mikroproza, kreativna fikcija i dramski lirizmi. Kao književna teoretičarka, pesnikinja i urednica, Katarina Pantović bila je prisutna u svim krajevima književnog ekosistema – što ju je učinilo detaljnom i maštovitom kritičarkom čija će mapiranja savremene srpske poezije biti korisna novim, a nadahnjujuća iskusnim čitaocima.

doc. dr Miloš Jocić

Milan Micić: „Kolonistička naselja : (1920–1941). Knj. 3, Bačka, Baranja, Srem, Slavonija”

Edicija: ISTORIJA / KOLONISTIČKA NASELJA

184 str, broš. povez, 21 cm, 2024. god.

ISBN 978-86-6029-662-9

Cena: 1000 din

Poručivanje putem WEB KNJIŽARE ili telefona:

www.bkcknjige.rs

069/783-155

Knjiga Kolonistička naselja (1920–1941) knjiga 3. obuhvata petnaest kolonističkih naselja sa područja Bačke (8), Srema (3), Baranje (3) i Slavonije (1), istraženih na osnovu bogate građe Arhiva Vojvodine (8 fondova), Rukopisnog odeljenja Matice srpske i jednog privatnog arhiva u kojem je prikazan kratak istorijat formiranja i razvitka novih naselja nastalih u kolonizacionom procesu, u tzv. severnim krajevima u organizaciji Kraljevine SHS (Jugoslavije).

Istoriografska studija Kolonistička naselja (1920–1941) knjiga 3. – Bačka, Baranja, Srem, Slavonija zato ima ulogu da u kratkoj i sažetoj formi istoriografskog teksta oslika istorijsku sudbinu novih ravničarskih naselja i njihovih ljudi, osvetli kolonizacioni i ljudski napor, upozna istoriografsku nauku, potomke kolonista i srpsku kulturnu javnost sa dramatičnim i složenim procesom njihovog formiranja i gradnje, da dočara istorijski portret koloniste-dobrovoljca ili optanta i njihov životni napor, da istakne početke istorijskih procesa dugog trajanja gradnje novih lokalnih identiteta, akulturacije doseljenog stanovništva u odnosu na prostor kolonizacije, njihov kontroverzni odnos prema društvenom okruženju i državi koja ih je naseljavala, da uoči visoke amplitude velikih kolonističkih očekivanja i teških razočarenja uslovima kolonizacije, kao i da prepozna ljudske zajednice koje su činom kolonizacije pošle u proces prilagođavanja panonskom prostoru nedovršen vek posle njegovog početka.

Milan Micić