Kolonija karikature, Jašinova monodrama i Šajtinčevo književno veče na Sremčevima danima

Tradicionalna Kolonija karikature, monodrama „Ima jedna zemlja“ Jovice Jašina, književno veče Uglješe Šajtinca i drugi programi održani su u okviru drugog dana 10. jubilarne manifestacije Bal u Elemiru – Sremčevi dani 27. 6. 2015. u Elemiru.
U okviru jedinstvene i sa desetogodišnjom tradicijom Kolonije karikature Stevanu Sremcu u čast učestvovali su Jakša Vlahović, radove je poslao Jugoslav Vlahović, Konstantin Grosu, Nikola Štiklica, Kire Radenkov, Goran Novakov i drugi. Ovom prilikom otvorena je izložba radova nastalih na koloniji.


Karikatura Jakše Vlahovića.
Otvaranje izložbe karikatura.
Izložbu otvara Konstantin Grosu.

Monodramu „Ima jedna zemlja“, po tekstu Bojana Ljubenovića, odigrao je Jovica Jašin, glumac Narodnog pozorišta „Toša Jovanović“ iz Zrenjanina.
Jovica Jašin, glumac i reditelj monodrame.    
Monodramu „Ima jedna zemlja“ nastala je po Ljubenovićevoj knjizi „Pisma iz Srbije“. 

Književno veče Uglješe Šajtinca, sa kojim je razgovor vodio književnik Radovan Vlahović. proteklo je u rasponu tema od Šajtinčevog detinjstva u Banatu do Evropske nagrade za književnost za roman Sasvim skromni darovi.
Uglješa Šajtinac, književnik i dramaturg iz Zrenjanina, profesor 
na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, dobitnik brojnih značajnih nagrada.
Radovan Vlahović i Uglješa Šajtinac.
Foto: Dragan Mijatov

Dodeljene Nagrade „Stevan Sremac“

Dragica Stojanović, Jovan Gvero, Bojana Babić.
Nagrade Stevan Sremac za najbolja humoristično-satirična književna dela dodeljene su Jovanu Gveri (1. nagrada), Bojani Babić (2. nagrada) i Dragici Stojanović (3. nagrada) u okviru 10. jubilarne manifestacije Bal u Elemiru – Sremčevi 26. 6. 2015. u Elemiru.

Bojan Samson, Srđan Tešin i Uglješa Šajtinac.
Na osnovu konkursa na koji je konkurisalo oko 150 autora iz zemlje i inostranstva, odluku je doneo i nagrade dodelio žiri u sastavu: Uglješa Šajtinac, Srđan Tešin i Bojan Samson.

Veselin Lakatuš, Radovan Vlahović, Selimir Radulović i Senke Vlahović Filipov.
U okviru književnog dela programa održano je i predstavljanje knjige Selimira Radulovića O pastiru i kamenu sa sedam očiju (Prometej, 2015). Govorili su Radovan Vlahović i autor.

Selimir Radulović, književnik, upravnik Biblioteke Matice srpske i potpredsednik UKS-a.
  
  
Sremčeve dane organizuju Mesna zajednica Elemir i Banatski kulturni centar iz, uz podršku Opštine Zrenjanin.

U okviru manifestacije redovno se održava i jedinstvena kolonija karikature koja okuplja značajne domaće stvaraoce u ovoj oblasti.

Manifestaciju je osnovala Mesna zajednica Elemir u čast velikana srpske književnosti Stevana Sremca koji je u Elemiru, čekajući na prijem u dvorac porodice Kiš, napisao epos u deset pesama po istinitom događaju pod nazivom Bal u Elemiru.

Foto: Dragan Mijatov

Video-ilustracija knjige pesama Radovana Vlahovića „Večernji akt u devojačkoj sobi Lenke Dunđerski“

Banatski kulturni centar 2015, trajanje 23 min
Igraju: Aleksandra Horvat i Radovan Vlahović
Scenario i režija: Senka Vlahović Filipov

Video-ilustracija knjige pesama Radovana Vlahovića „Večernji akt u devojačkoj sobi Lenke Dunđerski“ lirskog subjekta otelotvoruje u lik sredovečnog pesnika koji slično svom pretku po peru Lazi Kostiću za prestonu osobu svoga duhovnog bića stavlja ženu, muzu, sestru, animu, stvarnu kao san, čistu kao poezija. Njena ličnost objedinjuje dve kultne figure srpske kulture: Lenku Dunđerski i Milenu Pavlović Barili. Ona je muzika što dolazi iz daleka i boji i plavi prostor, kopča između sna i jave, umetnosti i života... On korača tražeći je kroz toponime u Banatu, otkrivajući je u dvorcima, crkvama, voćnjacima i ravnici... Ona pokretima komunicira s prirodom, sa duhovima predaka u starim zdanjima. On je usamljenik, podviznik i isposnik, na nebu je Bog, a kopča između njega i Boga je žena, kao simbol lepote, ljubavi duhovne i neprestanog traganja za uzvišenim smislom na putu umetnosti. Ta samoća je zavet i kletva pesnika što kao molitvu ponavlja njeno ime ‒ Milena...


Video-ilustracija knjige tekst date knjige ilustruje pokretnim (filmskim) slikama što dovodi ilustraciju u jedan položaj do sada malo istražen, a to je mogućnost tretmana ilustracije knjige kao pokretne ilustracije koja, kao i statična ilustracija, korespondira sa datim književnim narativom, predstavlja ga na određeni način i time utiče na samu percepciju narativa i njegovu bolju prohodnost do čitalačke publike u vremenu intenzivnih vizuelnih komunikacija i medijske prezasićenosti.

Predstavljena knjiga o restituciji Branislava Gulana u Novom Sadu

Mladen Bulut, Branislav Gulan i dr Danilo Tomić

Knjiga „Sudbina oduzete imovine (restitucija, crkvena imovina, zadružna imovina)” novinara Branislava Gulana, objavljena u izdanju BKC-a, predstavljena je 17. juna 2015. godine u Klubu Društva novinara Vojvodine u Novom Sadu.

Radovan Vlahović i Čedomir Keco

O knjizi govorili: prof. dr Danilo Tomić, recenzent, Radovan Vlahović, urednik i direktor BKC-a, i Čedomir Keco, glavni i odgovorni urednik lista „Moje Gazdinstvo“.

„Putovanje kroz san Ksenije Lovrić“ Zorice Tijanić u Đurinoj kući u Beogradu


Promocija romana „Putovanje kroz san Ksenije Lovrić“ Zorice Tijanić, u izdanju Banatskog kulturnog centra, održana je 24. juna 2015. godine u Kući Đure Jakšića u Beogradu.
O romanu su govorili književnici Radovan Vlahović (urednik i recenzent) i Dušan Varićak, i Senka Filipov Vlahović, vizuelni umetnik. Odlomke iz romana govorila je Julija Nikolić. Moderator: Jelica Kovačević, dramska umetnica. Gitara: Marko Kluz.

 Urednik i recenzent Radovan Vlahović rekao je da je ovo je roman o putovanju, kroz poslednjih četrdesetak godina, na prostorima bivše Jugoslavije. Roman u kome ima mnogo tajni, koje se otkrivaju sa mnoštvom upitanosti i samospoznaja, naratora Ilije Lovrića, gde on upoznajući život svoje majke, kroz pisama i dnevničke beleške, uspeva da izbegne prozaične zamke u koje je njegova majka upadala i da, zajedno sa Andreom, nađe svoju formulu za životnu sreću.

Ovo je prvi roman Zorice Tijanić. Do sada je objavila pet zbirki poezije „Miris daljina“, „Zagrljeni tišinom“, „Porubljeni snovi“, i koautor je u dve knjige. Sa Franjom Frančićem je napisala knjigu poezije „Objeta s tišinom“ koja je prevedena na slovenački i priču u stihovima sa Stuhne Tihomirom „Od susreta do... putem dodira“. Živi i radi u Beogradu.

Autorka i urednik Radovan Vlahović.


Više o knjizi:
http://banatskikulturnicentar.blogspot.com/2015/04/zorica-tijanic-putovanje-kroz-san.html

Promocija knjige „Mama, slušaj!" Ivane Papeš Bogosavljev u Subotici

Lana i Ivana Papeš Bogosavljev.

Promocija knjige „Mama, slušaj!: Razgovori sa Lanom” Ivane Papeš Bogosavljev, u izdanju Banatskog kulturnog centra, održana je 23. juna 2015. godine od u Art bioskopu Aleksandar Lifka u Subotici.

Učestvovali su: Ivana Papeš Bogosavljev, Lana Papeš Bogosavljev, Radovan Vlahović, urednik, Vladimir Antić, moderator, i Petar Pećerić i Nikolina Krecul, učenici OŠ Matko Vuković iz Subotice, koji su govorili autorkine stihove za decu iz nove knjige koja je u pripremi.

U ovoj knjizi, autorka, koja je i master učitelj i pesnikinja za decu, ali i za odrasle, sabrala je razgovore sa svojom petogodišnjom ćerkom Lanom koja želi da je mama sasluša svaki put kada ona poželi da sa njom podeli svoj detinji, za nas odrasle, neobični pogled na svet a istovremeno dobije njenu pažnju i ljubav.

Recenzent knjige Radovan Vlahović rekao je da su Lanine reči Mama, sulušaj! vapaj sve dece koja traže pažnju današnjih roditelja preopterećenih egzistencijalnim zebnjama, ali ne samo vapaj dece, već i svakog čoveka koji ne želi da bude bezlična ništica savremenog globalnog sveta, već želi da se i njegov glas čuje...

Na ovoj izuzetno posećenoj promociji, kojoj je prisustvovalo oko 100 ljudi, tiraž knjige je rasprodat, a sav prihod od prodaje knjige unapred je bio namenjen za Dom za decu ometenu u razvoju „Kolevka“ iz Subotice. 

Autorka i urednik Radovan Vlahović.
Govori moderator Vladimir Antić.
Nikolina Krecul, učenica OŠ Matko Vuković iz Subotice.
Petar Pećerić. učenik OŠ Matko Vuković iz Subotice.

Tražila se stolica više...


Više o knjizi:
http://www.banatskikulturnicentar.blogspot.com/2015/06/ivana-papes-bogosavljev-mama-slusaj.html

10. Sremčevi dani u Elemiru – Odluka žirija i najava programa


10. Bal u Elemiru – Sremčevi dani održaće se 26. i 27. juna 2015. godine u Elemiru kada će, u okviru bogatog programa, biti dodeljene i Nagrade Stevan Sremac za najbolja humoristično-satirična književna dela: Jovanu Gveri (1. nagrada), Bojani Babić (2. nagrada) i Dragici Stojanović (3. nagrada).
Sremčevi dani održaće se po 10. jubilarni put u organizaciji Mesne zajednice Elemir i Banatskog kulturnog centra iz, uz podršku Opštine Zrenjanin.
Svake godine organizatori, pored bogatog kulturno-umetničkog i zabavnog programa, raspisuju i književni konkurs za najbolja ostvarenja humoristično-satiričnog žanra (neobjavljena pesma, priča, esej) i dedeljuju Nagrade Stevan Sremac.
Ove godine, žiri u sastavu Uglješa Šajtinac, Srđan Tešin i Bojan Samson, doneo je sledeću odluku o Nagradama:
– Jovan Gvero, Novi Sad, 1. nagrada za priču Gramofon i mantil
– Bojana Babić, Pančevo, 2. nagrada za priču Ubila sam tvoju majku
– Dragica Stojanović, Zrenjanin, 3. nagrada za poeziju
U okviru manifestacije redovno se održava i jedinstvena kolonija karikature koja okuplja značajne domaće stvaraoce u ovoj oblasti.
Manifestaciju je osnovala Mesna zajednica Elemir u čast velikana srpske književnosti Stevana Sremca koji je u Elemiru, čekajući na prijem u dvorac porodice Kiš, napisao epos u deset pesama po istinitom događaju pod nazivom Bal u Elemiru.

PROGRAM

petak, 26. jun

18-20.00h (Centralna bina)
– Program Osnovne škole i Predškolske ustanove iz Elemira

18.00h (Svečana sala MZ)
– Otvaranje retrospektivne izložbe radova sa Kolonije karikature 2006-2015.

18.30h (Svečana sala MZ)
– Promocija knjige O pastiru i kamenu sa sedam očiju Selimira Radulovića, književnika, upravnika Biblioteke Matice srpske i potpredsednika UKS-a; govore: Radovan Vlahović, književnik i direktor BKC-a, i autor

19.00h (Svečana sala MZ)
– Svečana dodela Nagrada Stevan Sremac; nagrade u uručuje žiri: Uglješa Šajtinac, Srđan Tešin i Bojan Samson; nagrađene radove čitaju dobitnici: Jovan Gvero, Bojana Babić i Dragica Stojanović

20.30h (Centralna bina)
– Svečano otvaranje manifestacije

21.00h (Centralna bina)
– Koncert KUD-a Mladost iz Elemira sa gostima

23.00h (Centralna bina)
– Koncert grupe Balašević tribjut bend

subota, 27. jun

16.00h (Svečana sala MZ)
– Kolonija karikature, učestvuju: Jugoslav Vlahović, Jakša Vlahović, Konstantin Grosu i drugi

18.00h (Svečana sala MZ)
– Predstavljanje karikatura i karikaturista sa Kolonije

19,00h (Centralna bina)
– Monodrama, igra Jovica Jašin

20.00h (Svečana sala MZ)
– Književno veče Uglješe Šajtinca, govoreUglješa Šajtinac i Radovan Vlahović

21.30h (Centralna bina)
– Koncert Tamburaškog orkestra Mesečina iz Sombora

23.30h (Centralna bina)
– Zatvaranje manifestacije i vatromet

Đoko Stojičić: „Sunčana strana sveta: Pesme za decu”

90 strana, broš. povez, 14x21cm, 2015. god.
Edicija: Književnost za decu

Đoko Stojičić peva o dečijem svetu prisno združenom sa svetom odraslih, onom u kojem roditelji, deke i bake, strine i tetke svesno i radosno saučestvuju u dečijoj igri, u stvaralačkoj maštovitosti i čudima otkrivanja nedoglednog sveta. Onog koji može biti i naivan, i idiličan, ali je pravi jer nije proizvod niti naročita vrsta robe prigotovljene da se utrapi detetu-potrošaču.
Svet detinjstva smešten je, po Stojičiću, oduvek i zauvek na toj sunčanoj strani sveta. Dete je, u njegovoj poeziji, bolji i vedriji „deo“ čovečanstva, obećanje i najava budućnosti, nešto dražesno krhko a plemenito. Stoga ga treba i čuvati, i braniti, mada ne i prezaštititi.
Poezija za decu Đoke Stojičića njegov je način odbrane tog elementarnog dečijeg prava da dete bude dete a ne „objekat“ kakve lukave manipulacije i sračunate obmane.


Srba Ignjatović, iz Predgovora


Pesme Đoke Stojičića osvajaju nas najviše slojem shematizovanih aspekata (snova, ljubavi, mašte, sreće, sunca, roditeljskog odnosa...) Motivi su raznovrsni i dobro misaono raspoređeni. Potpuno didaktički usmereni!
Zvukovni sloj karakteriše dobro sročena versifikacija. Njenoj sonornosti glavno obeležje daje parna rima i uspešan ritam. U više pesama poslednji stih se ne rimuje, što pesmi daje jaču naglašenost. Ponekad nas susretne leoninski stih kojim se ritam ubrzava i pojačava.
Semantički sloj je obeležen odsustvom izraženije refleksivnosti. Stih je oslobođen veće misaone zatvorenosti, kompresivnosti i entropičnih reči, što omogućuje da se pesma lakše doživi i upamti. U joj nema zgužvanih misli i zamršenog versifikatorskog prediva.
Ova poezija je podrobna recepciji i sudu kritike. Ona relaksira, ona je sugestivna, blago raspaljuje dečiju maštu...

dr Spasoje Grahovac, izvod iz recenzije

Ivana Papeš Bogosavljev: „Mama, slušaj! : Razgovori sa Lanom”

64 strane, broš. povez, 10x14cm, 2015. god.
Edicija: Književnost za decu

U ovoj knjizi Ivana Papeš Bogosavljev je u ulozi mame koja je ujedno i učiteljica, ali je i zapisničar i sekretar Laninih duhovitih izjava, bar do onog trenutka dok Lana ne nauči da čita i piše, pa da ih, ako poželi, zapisuje sama.
Lana, u želji da o svemu ima svoj sud, pokazuje da ume da misli i da to o čemu misli iskaže na svoj veoma orginalan način. Dakle, Lana je kao mali Sokrat koji filozofira, a drugi to zapisuju i objavljuju.
I na kraju, Lana, dobro došla i kao junak i kao pripovedač u dečju književnost!

Radovan Vlahović, izvod iz recenzije


Sav prihod od prodaje ove knjige namenjen je

Domu za decu ometenu u razvoju „Kolevka“ iz Subotice.

Bojana Nikoletić: „Minti, Nolo i ostali (male priče o psima i mačkama)”

100 strana, broš. povez, 14x21cm, 2015. god.
Edicija: Književnost za decu

„Minti, Nolo i ostali” je knjiga priča za decu gde ova po svemu kreativna, tiha i nenametljiva spisateljica otvara pred nama svet detinjstva, igre, prvog susreta i daljih druženja sa kućnim ljubimcima. Ovo je knjiga o prvim instrukcijama koje je Lina dobila od svog drugara Rikija o tome kako da vlada i na koji način da poduči i dresira svog novog pomalo nestašnog kučnog ljubimca psa Mintija. Ova knjiga se već od samog početka nameće i kao svojevrsni priručnik, naravno pripovedački, dobro uobličen, o kućnim ljubimcima, a pogotovu u periodu kad su oni nedovoljno socijalizovani i nespremni za život u stanu, u porodici i sa ostalim kućnim ljubimcima. Bojana svoju priču razvija smirenim i ujednačenim ritmom ređajući događaj za događajem, sliku za slikom i tako nas uvlači u mrežu čitanja i promišljanja jedne dečije vizure i prijateljstava sa psima, mačkama i ostalim prijateljima iz sveta životinja.

Radovan Vlahović, izvod iz recenzije

Vera Budić: „Ni na nebu ni na zemlji: Priče iz života”

100 strana, broš. povez, 14x21cm, 2015. god.
Edicija: Zavičaj

„Ni na nebu ni na zemlji” je knjiga koja se čita u jednom dahu, a lični autorkin ton daje joj šarm i dokumentarnost asocijativne proze koja jednako spaja arhaično i moderno i koja nam sa zavodljivošću pripovedanja otvara vrata percepcije, bilo da se govori o vremenima stradanja u najstrašnijim logorima za vreme Drugog svetskog rata ili o dečijim i mladalačkim nestašlucima i ljubavima. Vera nam, pričajući priču o svome ocu, u ovoj knjizi, kroz ideje koje iz konteksta izbijaju, otvara i vlastiti put oboženja koje se uvek doživljava kroz fizičkog oca koji ujedno personifikuje i našeg zajedničkog nebeskog oca. Taj trenutak spoznaje Boga kroz oca na mene, kao religioznog čoveka, ostavio je snažan, do suza, a bez patetike, utisak koji je najkatarzičniji deo ove knjige. Iskrenost kojom Vera kao na ispovesti pred pričešćem govori o Svetozaru, koji je stožer okupljanja svih priča u knjizi, je toliko velika i zadivljujuće čista da na trenutak imamo utisak da je sam Gospod potaknuo autorku na ovaj, bez obzira što je kroz čitav život drugačije učena, bogotražiteljski put.

Radovan Vlahović, izvod iz recenzije

„Branko Andrić osvaja svet“

Prezentacija umetničkih radova Branka Andrića Andrle (1942-2005) i Centra za umetničko i kulturno naučno istraživanje „Branko Andrić“ iz Beča održana je 5. 6. 2015. u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine u Novom Sadu.

Organizovana javna diskusija u kojoj su učestvovali njegov sin Branko Andrić i književnici Slobodan Tišma, Radovan Vlahović i Vladimir Kopicl.
Radovan Vlahović, Branko Andrić, Slobodan Tišma i Vladimir Kopicl.
Prezentacija „Branko Andrić osvaja svet“ predstavlja jednog umetnika koji je sam sebe, po neoavangardističkoj tradiciji, nazivao "World's best artist of today No. 1, Branko Andric“.

 Branko Andrić Andrla bio je novosadski umetnik, koji je, sem u rodnom gradu, živeo i stvarao i u Beču.

 Andrić je bio protagonista novosadske neoavangardne umetničke prakse i scene krajem šezdesetih i početkom sedamdesetih godina 20. veka. Bio je pesnik, muzičar i pisac, slikar i grafičar, a njegovi radovi, od kojih je jedan u kolekciji Muzeja savremene umetnosti Vojvodine, mogu se pronaći takođe i u kolekciji galerije Albertina u Beču.

 Centar za umetničko i kulturno naučno istraživanje „Branko Andrić“ iz Beča osnovan je 2013. godine i pretežno se bavi istraživanjem, negom i distribucijom njegovog umetničkog i kulturnog nasleđa.

Slobodan Tišma i Vladimir Kopicl.

Radovan Vlahović.

Radovan Vlahović, podržao je otvaranje Centra za umetničko i kulturno naučno istraživanje „Branko Andrić“ u Beču pri njegovom pokretanju time što je centar je otvoren njegovim gostovanjem 2014. godine.

Više o tome: http://banatskikulturnicentar.blogspot.com/2014/08/vlahovic-otvorio-centar-branko-andric-u.html

Promocija novih knjiga TRI AUTORKE BKC-a u Beogradu


Promocija novih knjiga
TRI AUTORKE BANATSKOG KULTURNOG CENTRA:


NADE KLAJIĆ iz Barande
(knjiga pesama Dok me ima)

BOJANE NIKOLETIĆ iz Beograda
(knjiga priča Gradske priče)

i ZORICE TIJANIĆ iz Beograda
(roman Putovanje kroz san Ksenije Lovrić)

održana je
u Kulturnom centru Nea Pangea u Beogradu
u 6. juna 2015. godine 
(na novoj adresi: Neznanog junaka 29a, Dedinje, Klub Anka)

Govorili: autorke i urednik Radovan Vlahović. Gitara: Mirko Kluz. 


 Više o knjizi Dok me ima Nade Kljajić:




Više o knjizi Putovanje kroz san Ksenije Lovrić Zorice Tijanić:

Održano 8. „Proleće Sime Cucića” i dodeljene Nagrade i Plakete

Osmo „Proleće Sime Cucića” održano je 15. juna 2015. godine u Udruženju književnika Srbija u Beogradu kada su dodeljene i ovogodišnje Nagrade i Plakete „Sima Cucić”.


Banatski kulturni centar (BKC) iz Novog Miloševa tradicionalno organizuje ovu književnu manifestaciju posvećenu liku i delu Sime Cucića (1905–1988), rodonačelnika književne kritike književnosti za decu, u cilju afirmacije i kritičkog sagledavanja književnosti za najmlađe.

Program manifestacije „Proleće Sime Cucića” vodio je Miljurko Vukadinović, urednik Tribine UKS-a. Prisutne je pozdravio Radovan Vlahović, direktor BKC-a, organizator i član žirija. Prisutvovala je i Gordana Maletić, jedna od ranijih dobitnica Nagrade „Sima Cucić”.

Prof. dr Predrag Jašović, potpredsednik žirija, pročitao je obrazloženje žirija 
za dodelu Nagrada i Plaketa.

Prof. dr Tihomir Petrović, predsednik žirija, uručio je dobitnicima Nagrade i Plakete.


Nagrađene knjige prof. dr Sunčice Denić i prof dr. Zorana Đerića.

 Prisutnim su se i obratili laureati: prof. dr Sunčica Denić, dobitnica Nagrade „Sima Cucić” za najbolju knjigu u oblasti nauke o književnosti za decu, i Đoko Stojičić, dobitnik Nagrade „Sima Cucić” za životno delo, a prof. dr Zoran Đerić, dobitnik Specijalne nagrada „Sima Cucić, je bio sprečen da prisustvuje dodeli.

Prof. dr Tihomir Petrović i prof. dr Sunčica Denić.


Prof. dr Tihomir Petrović i Đoko Stojičić.

Plaketu je primila i pisutnim se obratila i Marina S. Grujić, 
dobitnica Plakete „Sima Cucić”.

Plakete „Sima Cucić” pripale su i književnicama Danici Vujkov i Milki Tomić.


U okviru programa održano je kratko predstavljanje 
novih knjiga za decu u izdanju BKC-a:


Ivana Papeš Bogosavljev („Mama, slušaj!: Razgovori sa Lanom”, 2015),

Bojana Nikoletić („Minti, Nolo i ostali: Male priče o psima i mačkama”, 2015), 

i Đoko Stojičić („Sunčana strana sveta”, 2015).